Zahvaljujem predstavniku poslaničkog kluba SPS.
Reč dajem uvaženom narodnom poslaniku, predstavniku poslaničkog kluba Aleksandar Vučić – Za našu decu, dr Vladimiru Marinkoviću.

Hvala, potpredsedniče Krkobabiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka, dobar je osećaj biti član SNS kada se govori o privredi, kada se govori o zakonskoj regulativi koja treba da unapredi privredni ambijent, koja treba da unapredi sve ono što je Republika Srbija, zahvaljujući naporima našeg predsednika i Vlade Republike Srbije, uradila na planu privrednog razvoja u prethodnih nekoliko godina. U tom domenu, kada je u pitanju liberalizacija našeg tržišta, kada je u pitanju unapređenje ambijenta, naravno da ćemo snažno i posvećeno raditi ovde u parlamentu na tome da ti uslovi budu što bolji, da sve one institucije koje imaju uticaj na poslovni ambijent budu što bolje, efikasnije i prilagođene i primerene privrednom razvoju i onim ljudima koji pune budžet Republike Srbije, koji plaćaju porez u našoj državi, a to su privrednici.

Ono što je bila sa početka ideja SNS od 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić postao premijer, to je da napravimo jedno živo tržište na kome će, naravno, uz jednake šanse moći da se nadmeću i domaće i strane kompanije, tržište kakvo imamo danas, tržište koje diktira taj tempo privrednog razvoja da Srbija bude prva zemlja u Evropi po kumulativnom rastu od 7,5% u 2020. i 2021. godini.

Tržište koje danas podrazumeva takav ambijent da svako ko želi da radi, svako ko želi posao može da se zaposli u privatnom sektoru, ali može i da razmišlja o tome da radi u državnom sektoru i državnoj administraciji, s tim što smo mi promenili apsolutno taj, hajde da kažem, način razmišljanja ili ti „majn set“ i primenili i prilagodili državnu administraciju potrebama građana i potrebama privrede.

Danas je ovo država koja zna kako da upravlja državnim sredstvima, kako da upravlja na najbolji mogući način budžetom, kako da ima sve veći broj i iznos kapitalnih investicija, ulaganja u tvrdu i meku infrastrukturu, ulaganja u zdravstvu, ulaganja u autoputeve, u železnice i naravno, državna administracija i to nam jeste cilj, treba da bude maksimalno efikasna i da bude posvećena privrednicima. Dakle, da bude najbolji mogući servis privrednicima i građanima. I to je ključna stvar kada je u pitanju privreda, kada je u pitanju ambijent koji smo mi uspeli da uradimo i da promenimo.

Vi ste imali jednu situaciju da je jednostavno taj način razmišljanja bio takav da je bilo najlakše u tom nekom prethodnom periodu oglobiti privrednike, da ako je loša ekonomska situacija u zemlji da za to okrivite privrednike. Danas je sasvim drugačija situacija. Danas imamo i važan je jako dan da naša Privredna komora Srbije otvara svoje predstavništvo u Jerusalimu, u skladu, naravno sa onim što smo potpisali u Vašingtonu, u skladu sa Vašingtonskim sporazumom, što će naravno da da još jedan dodatni impuls razvoju naše privrede, posebno po pitanju turizma, razvoju novih, odnosno informacionih tehnologija i vojne saradnje sa Izraelom, što će biti jedan od strateških značaja za našu zemlju.

To sve što radimo danas u parlamentu po pitanju unapređenja zakonske regulative, radimo u tom smeru da ispunimo plan predsednika Aleksandra Vučića Srbija 2025. godine. To jasno govori o tome da Srbija ima jasan plan sopstvenog razvoja, jasan plan razvoja privrede, ravnomernog regionalnog razvoja, razvoja infrastrukture koji će dovesti do toga da nezaposlenost u Srbiji bude još manja, da ima puno, puno više mogućnosti posebno za mlade visokog kvalifikovane i visokoobrazovane ljude, da se zapošljavaju, da pokreću sopstvene biznise, da pokreću sopstvene privatne i poslovne inicijative kako bi mogli da ostanu ovde, da žive, da zasnuju svoje porodice i da na taj način ispunimo i onaj deo koji se tiče strategije demografskog razvoja i očuvanja naše nacije, naše države u smislu osnaživanja naše populacije i one politike predsednika Aleksandra Vučića koji je na početku svog mandata dao sebi za cilj da nas ima više i da ta politika podsticaja i populacione, i demografske politike bude jača, snažnija i bolja. Ona ne može da se ostvaruje ako nemate jaku ekonomiju, ako nemate žilavu ekonomiju koja se pokazala žilavom tokom ovog perioda od 2020. i 2021. godine, pandemijskog perioda kada su mnoge razvijenije države do juče imale jako velike padove njihove privrede i privredne aktivnosti.

Neke zemlje, recimo, kao Austrija su došle do toga da stopa nezaposlenosti bude dvadesetak procenata, za sve to vreme Srbija zahvaljujući jasnim, konciznim i dobrim merama, kada je u pitanju privreda, subvencijama i podsticajima koje smo davali posebno privatnom sektoru, je uspela ono što je možda uspelo i pošlo za rukom samo nekoliko zemalja u celom svetu, a to je da održi sve svoje sektore industrije i da uradi ono što je bilo ključno za budućnost naše zemlje u 2020. godini, a to je da nijedan jedini investitor, nijedan jedini investitor koji je bio zainteresovan da investira ovde u Srbiji, nije odustao od investicije u Srbiji.

Niko nije odustao i sada imamo tu situaciju da bukvalno imamo otvaranje i polaganje kamena temeljca za nove fabrike za desetak dana, širom Srbije od Beograda, Pančeva, Vranja, severa Subotice, Novog Sada. Dakle, u svim delovima Republike Srbije imamo nove fabrike, nove pogone, novu opremu, nove mašine, nova radna mesta, nove investitore i pri tom vodimo računa ne samo da zasnivamo svoju privredu na stranim investicijama, jako je dobro što smo i ove godine šampioni u privlačenju stranih i direktnih investicija, ali ono što je još veći rezultat ove Vlade i ove države i našeg predsednika je to da imamo žilaviji sektor, posebno sektor malih, mikro i srednjih preduzeća koja su domaća.

Prvi put ja mislim, u proteklih tridesetak godina imate situaciju da se više preduzeća tokom jedne godine otvori nego što se zatvori. Taj trend je bio katastrofalan, obzirom da poslovni ambijent nije bio dobar, obzirom da poreska politika, monetarna politika nisu bile dobre, nisu bile predvidive. Danas zahvaljujući tom jednom strateškom pristupu imamo takvu situaciju da je jednostavno otvarati biznis ovde u Srbiji bilo gde, ne samo u Beogradu, može da se uradi vrlo brzo, efikasno i možete da planirate svoj posao, ne za narednih šest meseci, godinu dana, nego možete da ga planirate i za pet, deset godina, obzirom da je Srbija jedna stabilna zemlja koja vodi računa o svojoj ekonomiji, ali naravno i o političkoj stabilnosti, što je naravno za privrednike i investitore jako važno. To pokazuje i činjenica da Srbija podrazumeva čak 61% investicija od svih investicija u region zapadnog Balkana.

Možete da zamislite koji je to rezultat? Možete da zamislite taj rejting, taj ugled Republike Srbije kada 61% svih investicija u sve zemlje zapadnog Balkana se sliju u Republiku Srbiju.

Danas je Srbija saobraćajni hab, danas je Srbija hab kada je u pitanju proizvodnja, kada je u pitanju turizam, kada je u pitanju avio saobraćaj, kada su u pitanju informacione tehnologije. Sjajna je vest od pre neki dan, upoznala je javnost sa tim premijerka Ana Brnabić, da ćemo u ovoj godini ostvariti više od dva miliona evra prihoda od sektora informacionih tehnologija i to svrstava Srbiju red država koje se na jedan nezaustavljiv način, dinamičan način modernizuju i koje su pronašle put da kroz inovativne tehnologije, kroz inovacije, kroz ljude koji ovde žive i rade, može da stvara dodatnu vrednost i može da bude konkurent ne samo ovde u regionu, nego i u razvijenim državama i u Evropi i celom svetu.

Da li je neko do pre samo nekoliko godina mogao da zamisli da će Srbija da bude šampion u softverima, u igricama, u mnogim aspektima kada su u pitanju informacione tehnologije, u procesu digitalizacije? Smejali su nam se ovde u ovom parlamentu, smejali su se i sprdali sa tim i govori šta će nam digitalizacija, a u nekim delovima Srbije nema ni kanalizacije. Nema zahvaljujući njima, nema zahvaljujući tome što ništa nisu radili, što njih nije zanimalo da li neka Borča ili Krnjača, koje su u Beogradu, u opštini Palilula, imaju kanalizaciju ili nemaju, zato što su oni živeli i žive i dan danas u krugu dvojke. Zato što to njih ne zanima. Zato što je njima dobro. Oni žive na Vračaru, živeli su na Dedinju, živeli su po svojim vilama i rezidencijama na Senjaku, a za građane Republike Srbije, za običan narod, običan svet ih je bilo baš briga.

Onda su nas našli da kritikuju zato što implementiramo i što uvodimo proces digitalizacije koji nas je spasao u ovoj pandemiji, gde smo pokazali da proces vakcinacije možda radimo i najbolje na svetu, da smo država koja je najorganizovanija, da smo država ima jako dobar krizni menadžment zahvaljujući predsedniku Republike, zahvaljujući njegovoj viziji Srbije, ne za pet godina.

Mi danas govorimo o Srbiji kako ona treba da izgleda za 20 godina. Mi danas gradimo metro, mi danas krećemo da gradimo metro, mi gradimo i završavamo „Beograd na vodi“ i spuštamo ovaj grad na reku. To građani Srbije vide, to građani Srbije prepoznaju, zato Vučić danas ima plebiscitarnu gotovo podršku građana Republike Srbije od, više ne znam ni koliko, 65 do 70%. Naravno da su mnogi na domaćoj sceni, ali mnogi koji rade za određene strane centre moći kojima nije u interesu jaka i moderna Srbija, mnogima to nije bila, pogledajte samo od dobijanja državnosti, od Berlinskog kongresa 1878. godine, nikada nije bila u interesu, posebno velikim silama, jaka Srbija, posebno ona Srbija koja će imati izlaz na toplo more, koja će imati mogućnost da koristi sve moguće resurse koji su i bili na domak u to doba. Pa, i danas ne valja im ovakva Srbija, pa na neki način hoće da nam ugroze teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje, pa posebno ne valja Srbija koja je ekonomski jaka, jer su navikli da izrabljuju ovu zemlju i navikli su da ostvaruju sopstvene interese, interese sopstvenih zemalja na kičmi i na grbači građana Republike Srbije.

Od 2014. godine se sve to menja i danas imamo liderstvo i danas imamo takvog lidera koji isključivo vodi računa o interesima ove zemlje, o interesima građana Republike Srbije i o srpskim interesima. Dakle, to su prioritetni interesi za ovu državu, za ovaj parlament, za našu stranku, za predsednika partije i za sve one koji žele sa nama da učestvuju u procesu modernizacije Srbije i stvaranju jednog kvalitetnog ambijenta po svim pitanjima koji ima za cilj šta drugo nego blagostanje i bolji život i bolji standard naših građana.

Ja ne mogu da ne pomenem i tu činjenicu da su pritisci na Srbiju u proteklih nekoliko meseci sve veći i veći. Da imamo jedan danas sasvim novi pristup kada su u pitanju ti pritisci, jednu mnogo jaču, snažniju, veću koordinaciju po pitanju pritisaka na našu zemlju i na našeg predsednika, digla se velika prašina oko ovog pisma sedam američkih kongresmena predsedniku SAD. U tom pismu se pominje naša državna kompanija, koja je naše blago, koje je naš resurs i kojim ćemo naravno upravljati u narednom periodu kao jedna odgovorna vlast, kao ljudi koji vode računa o resursima svoje zemlje, iako su nas mnogi optuživali za to da ćemo da prodamo EPS, da ćemo da prodamo „Telekom“, da ćemo da rasprodamo sve resurse ove zemlje, pa na kraju krajeva optuživali su Vučića i licitirali sa datumima kad će da preda, kad će da potpiše priznanje tzv. Kosova od strane Republike Srbije. Ništa se od toga nije desilo.

Sada vide da se radi o jednoj strašnoj i brutalnoj propagandi. I dan danas, pogledajte, sedam američkih kongresmena, vidite, slučajno, oni iz Njujorka, Ilinoisa, Kalifornije, pominju „Telekom“, pominju RTV „Pink“ i pozivaju predsednika SAD da uvede valjda sankcije predsedniku naše zemlje, valjda zabrinuti za budućnost „Telekoma“, za budućnost akcionara „Telekoma“ koji jesu građani Republike Srbije i za budućnost i demokratičnost medijske scene u Republici Srbiji.

Ne treba da budete mnogo politički iskusni, ne treba da budete preterano ni obrazovani, ni pametni da vidite odakle tu vetar duva i da vidite da je to pismo u stvari pisano u koordinaciji nekih ljudi ovde u Beogradu, tajkunsko-političke te tzv. elite i predstavnika privremenih institucija u Prištini koji imaju jedan jedini cilj koji ne kriju, a to je da zauzmu sever Kosova i Metohije i da proteraju sve Srbe, da žive u jednoj monoetničkoj zemlji koju su oni zamislili u kojoj će da žive samo Albanci.Onda će oni naravno zajedno sarađivati raditi, jer baš briga ove iz Beograda, koje boli „Telekom“ i njegov rast, baš briga Šolaka i Đilasa i za „Telekom“, i za privatne medije ovde u Republici Srbiji, oni su u stanju da sarađuju sa svima, pa neka to budu u Vjosa Osmani, Aljbin Kurti i Špend Ahmeti i na kraju krajeva svako ko može da pomogne u tome da se uruši ugled Aleksandra Vučića, da se uruši ugled Republike Srbije i da oni kroz, kako oni to stalno govore i ne kriju, ukrajinski scenario, dođu na vlast u Republici Srbiji, zajašu ponovo na grbaču ovog naroda i ponovo krenu da se bogate i da pune svoje džepove ne vodeći računa apsolutno ni o jednom nacionalnom interesu, niti o interesu građana Republike Srbije.

Prvi put imate tu koordinaciju tajkunsko-političke određene elite ovde u Beogradu, privremenih institucija u Prištini, albanskih lobista u SAD, bošnjačkih lobista u SAD, crnogorskih lobista u SAD. Ne govorim ovo slučajno. Protest koji su organizovali u Njujorku ispred sedišta misije Republike Srbije u SAD, dakle u UN, su organizovali albanski lobi u Americi, bošnjački lobi u Americi, crnogorski lobi u Americi. Dakle, svi zajedno su se udružili da kažu kako Srbija ima maligni uticaj u ovom regionu.

Čekajte ljudi, hajde da vidimo ko je tu normalan? Srbija i Aleksandar Vučić koji je pokretač inicijative - otvoreni Balkan, koji nema kome nije pružio ruku i koji naravno javno govori, otvoreno govori o tome da je Srbiji u interesu stabilan region, da je Srbiji u interesu stabilna BiH, ali naravno nema problem da kaže da volimo i Republiku Srpsku i da ćemo štiti interese srpskog naroda gde god on živi.

Mislim da je sada pravo vreme da pozovemo i da radimo na tome da imamo što veći konsenzus u našem društvu, što veći konsenzus i političkih partija i mi smo to pokazali kroz ove pregovore i razgovore i dijalog koji smo imali sa opozicionim strankama, posebno apostrofiram tu one stranke koje nisu želele prisustvo stranaca u okviru tog dijaloga, za njih imam veliko poštovanje, jer mislim da su ispoljili mnogo veće poštovanje prema svojoj državi nego oni koji su prizivali evroparlamentarce ovde, pa kada su došli evroparlamentarci i naravno nisu mogli da kažu drugačije nego kakvo je realno stanje videći i kakva su istraživanja na tržištu, videće, na kraju krajeva, kakvo je raspoloženje naroda u Republici Srbiji i oni su im rekli da oni imaju jedan jedini problem, a to je njihov rejting i podrška koju oni nemaju od strane građana Republike Srbije i jasno su im stavili do znanja da ni oni kao evroparlamentarci njih ne mogu da dovedu na vlast, da to može samo narod i da to mogu samo građani Republike Srbije.

To je suština cele ove priče, jer ono što i sama ta činjenica da su pozivali strance da učestvuju u tom dijalogu, govori u prilog tim ljudima koji su se kao taj Dragan Đilas pre dve godine, odlazili u Ameriku. Nije ovo prvi put i nije sporno otići bilo gde i nije sporno biti opozicionar, ali Aleksandar Vučić kad je bio opozicionar, on se javljao normalno našim diplomatskim predstavništvima, uvažavao ovu zemlju.

Onaj ko može da traži medijaciju, dolazak stranaca za rešavanje bilo kakvog unutrašnjeg problema u sopstvenoj zemlji, niti zna šta je država, niti poštuje svoju državu, niti zna šta je patriotizam. Zbog toga su uspeli za 12 godina da uruše sve ono što je u ovoj državi građeno od 1878. godine, do tada kada su oni došli na vlast. Rasturili nam ekonomiju, rasturili nam mogućnost da imamo bolju geopolitičku poziciju, da se bolje pozicioniramo. Rasturili nam socijalnu politiku. Rasturili su nam ovaj Beograd. Ravnomerni regionalni razvoj, ništa od toga. Ništa od njihovih fensi priča koje su pričali, od obećanja koje su ovde davali i u Skupštini i svuda dok su vladali celom Srbijom. Ništa od toga nije ostvareno.

Sada uzimaju za shodno to da idu i da pljuju svoju zemlju i predsednika svoje države, misleći da će ti kod kojih su otišli da ih dovedu ovde na vlast. Ne, ovde se na vlast dolazi isključivo putem izbora. Ovde na vlast se dolazi tako što za vas glasaju građani Republike Srbije, a koliko možemo da vidimo ogromnu većinu glasova, i mi ne želimo ni na jedan način to da prokockamo, ima Srpska napredna stranka, ima predsednik Aleksandar Vučić, zato što volimo Srbiju, zato što gradimo Srbiju i sa tim poslom ćemo da nastavimo.

Hvala.

Zahvaljujem dr Marinkoviću na izlaganju.
Ovim završavamo sa ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa.
Pre nego što pređemo na listu, reč ima predlagač, uvažena ministarka Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Kratke uzvratne opaske na izlaganja svih vas koji ste se obratili građanima Srbije i komentarima o oba predloga zakona, dakle, Predlogu zakona o potvrđivanju izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima.
Prvi utisak je da su u načelu oba teksta potpuno nesporna, nekonfliktna, da naravno da sasvim sigurno ima detalja koji se mogu precizirati, dodatno razgovarati, ali da smo se razumeli da je Vlada dobro reagovala i prateći akcioni plan i evropske integracije Srbije kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, ali i blagovremeno potvrđivanje izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške.
Potrošiću nekoliko minuta vašeg vremena samo da podsetim da je cilj dovođenja ovog sporazuma u vezu sa Odlukom Mešovitog komiteta između država EFTA i Srbije broj 1 iz 2021. godine o izmeni i dopuni Protokola B, uz Sporazum o slobodnoj trgovini između države EFTA i Republike Srbije u vezi sa definicijom pojma proizvodi sa poreklom i metode administrativne saradnje koje je Narodna skupština potvrdila već u julu ove godine, kako bi se obezbedilo da se ovaj sporazum poziva na ažurirani Protokol B uz Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i države EFTA.
Naime, taj sporazum je zaključen u Ženevi, 17. decembra 2009. godine. Stupio je na snagu 1. oktobra 2010. i sastavni deo Sporazuma je Protokol B o definiciji pojma proizvodi sa poreklom i metodama administrativne saradnje, koji je u međuvremenu izmenjen, pa će vašim glasovima, a na predlog Vlade Republike Srbije, biti usaglašeno.
Dakle, Republika Srbija je sa svakom državom EFTA, koju čine Švajcarska, zajedno sa Lihtenštajnom, Islandom i Kraljevinom Norveškom, zaključila Sporazum o poljoprivrednim proizvodima na bilateralnoj osnovi, koji čine deo instrumenta za uspostavljanje zone slobodne trgovine između Republike Srbije i država EFTA.
Predviđeno je da izmena Sporazuma sa Kraljevinom Norveškom stupi na snagu istog dana kada i Odluka Mešovitog komiteta između država EFTA i Srbije, kako bi se obezbedilo da se ovaj sporazum poziva na ažurirani Protokol B uz Sporazum o slobodnoj trgovini.
Odluka koju ćete svojim glasovima omogućiti govori ne samo o rutinskom ažuriranju sporazuma, nego i o tome da racionalno pristupamo kako poslovima svojih evropskih integracija, tako i saradnji sa zemljama koje nisu članice Evropske unije, ali se po standardima poslovanja, po standardima vladavine prava, poštovanja ljudskih prava, vrednosnih sistema koji se neguju u Kraljevini Norveškoj, Islandu i Švajcarskoj ne razlikuju od zemalja Evropske unije i Srbija ovim pokazuje spremnost da bude uklopljena u takav sistem vrednosti.
Deo toga su i vaši komentari o Predlogu izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima, jer su se izdvojile nekako najčešće spominjane dve od nekoliko ponuđenih izmena. Jedno je unapređenje zaštite prava manjinskih članova društva, a drugo usklađivanje sa odredbama Direktive Evropske unije iz 2017. godine 828 i ranije iz 2007, uz sve ostalo što nismo doveli u pitanje tokom ove rasprave, dakle, uključujući obavezno članstvo u elektronskoj upravi, uključujući sve što se tiče registracije, likvidacije i pojašnjenja iz pravnih okvira koji smeštaju privredna društva, akcionarska društva, d.o.o preduzetnike u pravni okvir.
Zašto je očigledno da nas najviše zanimaju zaštita manjinskih članova društva i potpuno usklađivanje sa direktivama EU, bez obzira što će stupiti na snagu kad Srbija postane članica EU? Zato što imamo nepodeljenu svest o tome šta je strateški, šta je taktički i šta je definitivan i nepovratan pravac razvoja ekonomskog okruženja u Srbiji i koliko je važno da o tome sasvim jasno, nedvosmisleno, blagovremeno i tačno informišemo građane.
Zašto je još važno da imamo svest o tome da izmene koje su pred nama, koje će vašom voljom, uz izmene koje ćete vi predložiti, stupiti na snagu, da će za neki period pred nama dočekati nove izmene i dopune? Zato što nam jedan od ovakvih zakona, kao što je Zakon o privrednim društvima, ključan za uređenje poslovanja razvoja, privređivanja jednog društva, pokazuje i nudi šansu da popričamo i o tome koliko nam se brzo promene dešavaju. Nama, našoj generacija, koja je sada živuća, za samo sto godina, ako pogledate, to su tri generacije, sve se tako korenito promenilo da ne možete da prepoznate planetu. To se nije desilo za sto godina 19, 18. ili 17. veka.
Ako danas nemamo svest o tome da i ovakva dokumenta i strateška orijentacija društava proizvodi posledice, ne za sto godina, nego za sedam ili deset, jer je takav tok civilizacije vremena u kojem živimo, onda ćemo propustiti šansu da zaista razvijamo naše društvo.
Daću vam samo jedan primer, koji vam ne izgleda vezan za ove izmene i dopune zakona koji su pred vama, a to je buduća proizvodnja medicinskih sredstava, vakcina i drugih medicinskih sredstava kao jedna od verovatno ključnih grana privrede i na to će se odnosi i ovaj zakon.
Pre 25 godina retko ko je mogao da predvidi da će pola radne snage boraviti na internetu i da će poslovi koji su poslovi softvera, razvoja digitalizacije polako preuzimati primat. Da bi shvatili koliko je važno držati korak, onda moramo znati značaj toga što se usklađujemo sa EU, sa direktivama. Zbog toga što su počeli da drže korak sa budućnošću pre nas. Zbog toga što su izmislili svoju budućnost pre nas. Zbog toga što su nam prijatelji i partneri nezaobilazni budući u članstvu u EU.
Jednako tako je važno da ne ispuštamo iz vida neophodne kritike na primenu postojećih propisa i da ne ispuštamo iz vida šta kroz tu kritiku možemo i za ovaj Zakon o privrednim društvima da predložimo da načinimo boljim.
To se može jedino ako narodni poslanici slušaju one na koje se zakon neposredno odnosi i ako mi iz izvršne vlasti slušamo narodne poslanike. Kada se izgradi temeljito takav razgovor, kada jedni druge budemo slušali i čuli i razumeli, onda ćemo dokazati i u 21. veku da je tačna stara narodna poslovica - Loša uprava, gotova potreba, dobra uprava, dobro vreme i za ljude i za zemlju.
Hvala vam na dosadašnjim izjavama i na dosadašnjim opaskama, kritikama i predlozima, komentarima koje ste imali o ovom zakonu. Pažljivo ćemo slušati i u popodnevnom delu, sa nadom da će se naš zajednički posao okončati tako da ćemo imati potpuno jasnu i eks-post analizu prethodnog zakona i dobro procenjenu eks-ante analizu potrebe odredaba koje su pred vama za glasanje. Hvala vam.

Zahvaljujem uvaženoj ministarki na dodatnim pojašnjenjima i objašnjenjima.
Prelazimo na listu govornika.
Prvi je na listi predstavnik poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke, uvaženi narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarka, građani Srbije, kolege poslanici, ja ću kao i do sada reći one stvari koje se tiču svih onih građana koji žive u područjima gde su malo teži uslovi života, na jugoistoku i ostalim delovima Srbije. Inače, ovde sam u Skupštini izabran sa liste "Aleksandar Vučić - Za našu decu" i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. Dolazim iz Svrljiga, a to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, koji je najlepši grad u Srbiji.

Uvažene kolege, poštovana ministarko, predlozi ovih zakona vezani za privredna društva su još jedna dobra stvar koja će biti pozitivna za sve naše privredne subjekte, što će dati mogućnost da se u narednom periodu neke stvari olakšaju, da se neke stvari vide, koje do sada nisu mogle.

Najbitnije od svega toga jeste da se u ovim teškim vremenima, kada je kovid, da se iznađe mogućnost i stavi akcenat na sve one privredne subjekte koji žive i rade u područjima gde je četvrta grupa nerazvijenosti, u opštinama koje su devastirane, gde moramo pokloniti mnogo veću pažnju i dati mogućnost da se postojeća radna mesta sačuvaju i da se pospeši proizvodnja i da dođu još neki od investitora.

Inače, unazad nekoliko dana sam bio sa direktorom Fonda za razvoj Republike Srbije, gospođom Slađanom Backović, koja u okviru svojih nadležnosti maksimalno radi svoj posao za dobrobit svakog privrednog subjekta, bilo gde da radi, da li u Svrljigu, Nišu, Subotici, Novom Pazaru. Svakom privrednom subjektu se obezbeđuju mogućnosti da može da dobije određena povoljna sredstva, kredite, koji će sutra pospešiti i spasiti proizvodnju, kao i obezbediti mogućnost da se sačuvaju radna mesta.

Sa ovog mesta bih se još jednom zahvalio uvaženoj direktorki sa saradnicima. Sedište Fonda za razvoj se nalazi u Nišu, nije u Beogradu i to je dobra stvar. Jer, ne mora sve ono što je važno u Srbiji da bude u Beogradu, može nešto da bude i u Nišu i u našim drugim regionima.

Jedna od bitnih stvari jeste nadležnost Ministarstva privrede, koje je predlagač ovog zakona. Uvažena ministarka koja vodi ministarstvo je pokazala da ima znanje i iskustvo da one stvari koje su rađene su sve pozitivne stvari i ja očekujem da ćemo imati mogućnost da u periodu koji dolazi, u toku ove naredne 2022. godine, da se u okviru Ministarstva opredele sredstva i omogući otvaranje novih radnih mesta.

Ovo što govorim odnosi se na područja gde su mnogo teži uslovi života, za područja četvrte odnosno pete grupe, a to su devastirana područja, gde stvarno imamo veliku potrebu da se sačuva svako radno mesto, dovede još neki investitor koji bi tamo nešto radio i da na taj način te opštine iz kojih veliki broj ljudi odlazi, mladih ljudi, da tim ljudima obezbedimo radna mesta, da tamo ostanu da stvaraju svoje porodice.

Poseban akcenat stavljamo i na seoska područja, gde je još teža situacija. U tim područjima, ukoliko se otvori neki privredni subjekt, pa bilo to i zadruga ili nešto slično, to će stvarno dati mogućnosti da tamo ljudi ostanu, da funkcionišu, da rade, da stvaraju porodice i da tamo mogu od svog rada da žive.

Kao što smo čuli malo pre i malo ranije od mog uvaženog kolege koji je ispred SNS prof. dr Vladimira Marinkovića, on je rekao puno pozitivnih stvari, istorijat kako smo došli do te situacije, to je period koji je došao od 2012. godine i on je puno stvari rekao koje ja podržavam. Mislim da je ispravna stvar da se u narednom periodu zajedno sa našom Vladom, sa našim predsednikom Srbije, nastavi intenzitet radova, da se nastavi izgradnja puteva, infrastrukture, aerodroma. Jedan od bitnih aerodroma za mene kao čoveka koji živi na jugoistoku Srbije jeste aerodrom u Nišu "Konstantin Veliki", koji ima veliku frekvenciju saobraćaja, gde je sedište Aerodroma Srbije takođe u Nišu. To su dva državna tela čije je sedište u Nišu, što je dobar potez i velika stvar za sve nas koji tamo živimo.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja ću podržati sve ove predloge zakona, jer mislimo da je to ispravno i dobro.

Što se tiče sporazuma Srbije i Norveške o poljoprivredi, isto je kvalitetno i dobra je stvar da to podržimo, zato što je Norveška zemlja koja je dosta pomagala našim poljoprivrednicima i kroz pomoć lokalnim samoupravama, tako da je to velika stvar za nas.

Jedna od bitnijih stvari jeste tranzicija, razvoj i sve one stvari koje su negativne da ostavimo iza nas, da gledamo napred, jer samo kad gledamo napred, možemo raditi za našu decu i decu naše dece.

Još jednom, ja ću glasati za predloge zakona jer mislim da su ispravni i dobri za sve nas.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite.

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kraljevine Norveške ima svoj smisao u tome da koristeći režim slobodne trgovine mi izvozimo poljoprivredne proizvode u Norvešku, pošto ona nema jaku poljoprivrednu proizvodnju.

Jedan od artikala koje smo izvozili u prošlim godinama i koji je uspešno našao svoje tržište u Norveškoj jeste med. U jadarskom kraju med je u prošloj godini, tj. poljoprivrednici iz tog kraja su zaradili, pčelari, oko 11 miliona evra na tom medu. Kada "Rio Tinto" bude počeo proizvodnju na osnovu niske rudne rente koju mi imamo, jednu od najmanjih u evropskim zemljama i u Evropi, plaćaće oko 74,6 miliona evra godišnje državi Srbiji i u budžet građana Srbije. Kako neke preliminarne analize pokazuju, zarađivaće oko 600 miliona evra godišnje.

Dakle, da bi ovaj ugovor koji danas treba da izglasamo ovde imao svoj smisao, mi treba da imamo šta da proizvodimo i šta da izvozimo u Norvešku. U ovom trenutku "Rio Tinto" radi kampanju preko medija sa nacionalnom frekvencijom gde sebe predstavlja kao jednu izuzetno socijalno odgovornu korporaciju, a mi još uvek ne znamo kakav će tehnološki proces koristiti za izdvajanje litijuma iz rude jadarita. Do sada dva poznata tehnološka procesa podrazumevaju velike količine sumporne i još agresivnijih kiselina i velike količine otpadnih voda. Oni pominju neki treći proces koji još uvek nismo imali priliku da vidimo i još uvek ne postoji studija o ekološkom riziku vezano za kompaniju "Rio Tinto" koja bi trebalo na području Jadra da krene da iskopava rudu i da je ekstrahuje, da dođemo do litijuma.

Dakle, mi jednoj korporaciji koja ima vrlo ružnu ličnu kartu o tome kako je radila po svetu, pogotovo Papua Novoj Gvineji, pogotovo Australiji iz koje potiče, pošto je to australijsko-britanska korporacija, tamo je uništila nasleđe Aboridžina. Ona ima čak i neke veze sa pokretima i organizacijama iz Drugog svetskog rata, koje su ostavile strašan trag u čovečanstvu.

Tako da, jednoj takvoj korporaciji mi dozvoljavamo da ima upliv u naše institute, da ima upliv i uticaj, lobiranje na naše fakultete, da na neki čudan način one koji sutra treba da rade analizu toga kakav će biti uticaj te korporacije i njenog rada na našu ekologiju, znači ti stručnjaci imaju grantove koje finansira „Rio Tinto“.

Dakle, država nije jeftina, država nikad nije bila ekonomski isplativa, država je skupa i služi da brani jednu zajednicu od predatora kakve su međunarodne korporacije, pogotovo one koje imaju domicijalno uporište u Australiji, SAD, Britaniji, Francuskoj, mnogim drugim zapadnim zemljama. Jer, ono što se zna jeste da je globalizacija jedan priroda proces, proces koji treba podržati, čovečanstvo treba da se povezuje, ali globalizam je jedna totalitarna ideologija koja pokušava ceo svet da pretvori u roblje zapadnih korporacija i njihovog profita.

E, pa vidite, drage kolege iz SNS, verovali ili ne, vas su glasači glasali da jačate državu i da štitite njihove interese u odnosu sa takvim predatorima. Nažalost, u odnosu prema „Rio Tintu“ ja tu zaštitu još uvek ne vidim, dok ne budete ima dali dozvolu ne znači ni da ćete ih podržati, ali u međuvremenu prespavali ste to da „Rio Tinto“ lobira kroz Srbiju i spreman je da nas dovede u situaciju da sve što smo imali od poljoprivredne proizvodnje u Jadarskom kraju nestane, da se 19 sela koja su izuzetno živa i naseljena rasele, da ako je neka od one dve tehnološke obrade jadarita u igri otpadnim vodama zagade ceo sliv Drine, da nas dovedu u situaciju da i Beograd i možda mnogo veći deo Srbije ostane bez vode i bude na udaru jednog ekocida.

Moramo da znamo i šta nam je strateški razvoj Srbije u 21. veku. U ovom trenutku jedna slovenačke korporacija velike konglomerate zemljišta uzima u Banatu i tamo će graditi organsku hranu. Izgleda da nama ostaje još samo da se uzdamo u njih da će se suprostaviti „Rio Tintu“ jer ni njihova organska hrana neće moći da bude konkurentna ako ono dođu ovde, ali se nadam da će SNS i njena vlast ipak smoći snage da pre Slovenaca reaguju na „Rio Tinto“ i da im ne dozvole da mešetare po Srbiji.

Hvala.

Narodni poslaniče Glišiću, time što ste direktno spomenuli SNS moram dati pravo na repliku ovlašćenom predstavniku, prof. dr Vladimiru Marinkoviću.
Izvolite.

Hvala, potpredsednice Kovač.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je interesantno da čujem ovakve stvari od gospodin Gliša prema kojem imam jako veliko uvažavanje.

Koliko se sećam, gospodin Glišić je nekada bio i delio istodobno mišljenje i političke stavove sa ljudima i čovekom koji se, recimo, za primer slikao, fotografisao ispred fabrike „Teklas“ u Vladičinom Hanu i učestvovao u kampanjama koje su se zasnivale na tome da Srbiji nisu potrebne strani i direktni investitori, da nam nisu potrebne investicije, bez ijednog predloga, bez ijedne ideje ko će to da investira u Srbiju, kako će da investira u Srbiju i na koji način ćemo mi ovde da učino ovde sve da zaposlimo građane Republike Srbije.

To je prosto neverovatno da neko danas može da se bavi politikom na takav način, dakle u 21. veku. Ljudi, najbitnija stvar za jednu zemlju, i mi se ponosimo time, SNS se ponosi time što je uradila sve i što činimo sve da zaposlimo svakog građanina Republike Srbije, što činimo sve da svako ko završi zanat, ko završi fakultet, ko završi univerzitet ima mogućnost i priliku da se zaposli. Mi smo ti koji su uveli ono što nam je bilo najpotrebnije.

Sećate se, gospodine Glišiću, do 2012. godine kakva je privatizacija urađena? To treba da govorite u tom kontekstu špekulativnih privatizacija, pljačkaških privatizacija. Mi smo ove doveli najbolje moguće svetske investitore. Nemojte uopšte da sumnjate u to. Ne samo kada je u pitanju „Rio Tinto“, da kada svaka kompanija kada želi da uloži u Srbiju da mora da ispuni određene uslove i standarde. I to je normalno.

Ono što mi želimo ovde da uradimo, je da napravimo samo jednake uslove i za strance i za domaće privrednike i onda nema problema. Zato što smo napravili takav ambijent zato imamo, gospodine Glišiću, rast od 7,5%. Zato imamo investitore iz Amerike i iz Nemačke, nemačke kompanije, preko 70.000 ljudi.