Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče.
Predsedniče, koji je upravo stigao, predsednice Vlade, ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u ime predlagača zaključaka pokušati da napravim nešto umesto zaključaka iliti retrospektive i da za kraj ponovo govorim malo o procentima, o istraživanjima, o konkretnim podacima podrške iliti šta građani Republike Srbije misle i da za sam kraj govorim o tome šta smo sve dobili time što smo kandidat za članstvo, time što nas EU podržava. Govoriću o konkretnim projektima, o konkretnom novcu, o vidljivim prednostima tog puta na kome smo.
Dakle, u martu 2021. godine rađeno je istraživanje javnog mnjenja. Stavovi građana Srbije prema EU koje je radio Institut za evropske poslove, na osnovu rezultata ovog istraživanja, kada su u pitanju informacije o samoj EU, vrlo je zanimljivo da 39% građana smatra da ima, dok isti procenat građana smatra da nema dovoljan broj informacija o EU. Poređenjem rezultata sa onim iz nekih prethodnih istraživačkih talasa, vezano za ovo isto pitanje, uočen je blagi pad onih koji nemaju informacije, dakle ne informisanih građana o EU. Najveći broj ispitanika iz ovog istraživanja naveo je da informacije o EU očekuje da dobija putem medija 32%, zatim od Vlade Republike Srbije više od 28%, od same EU 11,7%, od parlamenta, dakle od nas, 9,7%, od nevladinih organizacija malo više od 9%, škola, fakulteta 6,4%, dok se ostali odgovori javljaju neznatno, znači ispod 2%.
Zanimljivo je da skoro polovina 47,6% građana Srbije odnos Republike Srbije i EU ocenjuje srednjom ocenom tri, 53% ispitanika podržava članstvom Srbije u EU, 35% ima suprotan stav, 59% ispitanika smatra da Srbija ima koristi od saradnje sa EU, ohrabruje da je ovo većina, dok 25% građana smatra da Srbija nema koristi od saradnje sa EU, 17,9% ispitanika smatra da je Srbiji najveći prijatelj, na prvom mestu, Grčka, 10,5% navodi Francusku, nešto manje Nemačku 8,6% i 7,6% kaže da je Srbiji najveći prijatelj Mađarska.
Drugo istraživanje od 26. jula ove godine, odnosno anketa koju je za potrebe delegacije EU radila „Ninamedija“ kaže da bi građani prema rezultatima istraživanja želeli da budu bolje informisani o EU i procesu evrointegracija Srbije, 55% građana smatra da su Vlada Republike Srbije i samo Ministarstvo za evropske integracije primarno odgovorni za komunikaciju o efektima pristupanja Srbije EU, 54% ispitanika podržava pristupanje Srbije EU, dok je jedna trećina ovog istraživanja protiv. Kako se navodi u saopštenju delegacije, računajući one koji nisu izrazili mišljenje, referendum na osnovu ovih podataka bi doveo do sledećih rezultata: 62% građana za, 38% protiv. Dakle 62:38 u korist pristupanja EU. Više od 40% ispitanika zna da je EU najveći donator u Srbiju.
Istraživanje koje je spomenula uvažena premijerka, predsednica Vlade, Ministarstva za evropske integracije koje se radi redovno, periodično iz avgusta ove godine za ulazak u EU je 57% građana, prošle godine je to bilo 49%, dok je 2019. godine bilo 54%. Protiv ulaska u EU, na osnovu ovog istraživanja iz avgusta 30%, prošle godine je bilo 33%, a 2019. godine 24%.
I da malo govorimo o novcu, odnosno o projektima, konkretnim ulaganjima i prednostima. Evropska unija je u periodu od 2007. do 2020. godine podržala više od 300 projekata širom Srbije u 17 sektora, obezbeđeno je 2,79 milijardi evra kroz pretpristupne fondove i 6,5 milijardi evra u povoljnim kreditima. Evropska unija je opredelila 78,4 miliona evra za socioekonomski razvoj Srbije i 15 miliona evra za nužne potrebe kao što je, tokom pandemije, medicinska oprema, podrška ranjivim grupama stanovništva i posebno, ono o čemu se danas i čulo u jednoj od diskusija, zapošljavanje 200 medicinskih radnika.
Pored toga, skoro 12 miliona evra je izdvojeno iz tzv. EU solidarity fund, EU je obezbedila grant od preko 27 miliona evra da bi Srbija mogla kupiti vakcine od država članica EU, kao i opremu za vakcinaciju. Srbija je imala koristi i od sedam miliona evra vrednog regionalnog projekta koje je implementirala Svetska zdravstvena organizacija, a to je bila podrška vakcinaciji zemalja zapadnog Balkana.
Do oktobra ove 2021. godine Srbija je dobila oko 8,3 miliona vakcina od različitih dobavljača, a početkom aprila 2021. godine EU je uz pomoć Kancelarije UN za projektne usluge za 26 različitih zdravstvenih institucija širom cele Srbije obezbedila 32 zamrzivača, 33 frižidera za vakcine. Vrednost donacije iznosi skoro 500.000 evra.
Potrebnu opremu su, i to smo čuli u jednoj od diskusija, između ostalih dobili: Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, kao i Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanovi Batut“, zatim zavodi za javno zdravlje u Subotici, Somboru, Pančevu, Čačku, Kraljevu, Ćupriji, Vranju, Pirotu, Valjevu itd. Iz IPA dva programa Srbija je dobila 1,5 milijardu evra za periodu od 2014. do 2020. godine. Srbija učestvuje uz podršku IPA i u raznim evropskim programima, kao što su Horizon 2020, COSME, Erasmus plus, Kreativna Evropa, Evropa za građane, Employment and social innovation itd.
Što se tiče poljoprivrede, o tome se malo govorilo, a smatram da je izuzetno značajno. Od 2000. godine podrška EU poljoprivredi i ruralnom razvoju vredna je više od 230 miliona evra, IPARD dva 175 miliona od 2014. do 2020. godine. Kraj oktobra 2021. godine, znači situacija krajem oktobra ove godine, konkretno, da je iz fonda IPARD dva ukupno odobreno 771 projekat u vrednosti od 129 miliona evra, a ukupno je isplaćeno 458 projekata vrednih blizu 25 miliona evra. Program IPARD tri će se implementirati u periodu od 2021. do 2027. godine. Okvirni budžet je 288 miliona evra.
Saobraćaj i infrastruktura. Podrška EU saobraćaju vredna je više od 64,8 miliona evra za period, ponovo, od 2014. godine do danas. Iz IPA fondova rađena je rekonstrukcija, između ostalog, brodske prevodnice na Đerdapu, a donacija EU od 11 miliona evra.
Izuzetno značajno je obrazovanje. Ako računamo već od 2003. godine, EU je donirala preko 100 miliona evra u obrazovnu infrastrukturu i u nabavku opreme. Više od 300 osnovnih i srednjih škola je renovirano, opremljeno je i modernizovano sredstvima EU 27 fakulteta, istraživačkih centara, opremljeno je modernom opremom, a opremljene su i brojne laboratorije. Među njima je i nova oprema za hemijsku laboratoriju Poljoprivredne škole u Vršcu. Nabavljena je oprema za poljoprivredne škole vredna 2,8 miliona evra.
Vladavina prava. Trenutno se u Srbiji sprovodi 19 projekata u oblasti vladavine prava. Uloženo je više od 163 miliona evra za period od 2014. do 2020. godine. Od ukupne pomoći u oblasti vladavine prava je odvojeno 40% sredstava da se rekonstruišu i grade nove sudske zgrade, finansira obuka sudija, tužilaca itd.
Vanredne situacije. Uvažena zamenica predsednice Odbora za evropske integracije je spomenula da je iz IPA 2 opredeljeno 20% ukupnih sredstava i da je Srbija za poplave koje su je zadesile 2015. godine dobila 89 miliona evra. Za suočavanje sa migrantskom krizom, Srbija je dobila 100 miliona evra, a za vreme pandemije izazvane korona virusom 67 miliona evra.
Socijalna inkluzija. Od 2016. godine EU je donirala i uložila preko 115 miliona evra za poboljšanje životnog standarda najugroženijih tokom ovog perioda. Jedinice lokalnih samouprava, centri za socijalni rad i nevladine organizacije uspešno su sprovele više od 60 projekata u 110 različitih gradova Srbija, gradova i opština, donoseći direktne koristi za više od 15 hiljada ljudi širom zemlje.
Informacija od 19. jula ove godine - tada je bila donacija vredna 10,2 miliona evra, namenjena sprovođenju projekata socijalnog stanovanja i aktivne inkluzije u 19 jedinica lokalnih samouprava. Ovim sredstvima je obezbeđeno adekvatno stambeno rešenje za 421 porodicu za više od hiljadu i po ljudi iz osetljivih kategorija. Među tih 19 lokalnih samouprava su, na primer, Kula, Lebane, Loznica, Odžaci, Pančevo, Raška, Topola, Čačak, Vršac i Šabac.
Mislim da je ovo više nego dovoljno da građani budu informisani i uvide prednosti približavanja pa potom i ulaska i punopravnog članstva Srbije u EU.
U danu za glasanje koji nam se očigledno približava, molim podršku poslanika zaključcima povodom razmatranja Izveštaja Evropske komisije, članova odbora odnosno onih poslanika koji su zainteresovani za evropske integracije. Zahvaljujem na pažnji.
