Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Devetu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 117 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno za kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Zato vas molim da radi utvrđivanja tačnog broja, ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno u ovom momentu 140 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Nebojša Bakarec. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani.

Dozvolite mi da prvo izrazim saučešće porodici preminulog Milutina Mrkonjića i SPS.

Tražim obaveštenje od MUP o tome da li je bagerista iz Šapca Duško Prokić počinio neko krivično delo kada se u subotu 27. kretao bagerom po magistralnom putu, kada je naišao na nelegalnu blokadu i kada su ga Zelenovićevi, Đilasovi i Marinikini batinaši linčovali, nanevši mu više teških telesnih povreda, slomljen nos, rebra, tešku povredu oka, zbog koje je operisan na VMA? Da li je linč rulja možda počinila neko krivično delo pri linčovanju Prokića i pri blokadi magistrale?

Podsetiću da Đilasovi mediji iz stranke, batinaše proglašavaju herojima, a žrtvu zločincem? Da li zločinac postaješ kada te linčuju Đilasovi batinaši? Da li heroj postaje onaj Đilasovac koji linčuje radnika bageristu? Da je bagerista Prokić okrenuo bager na drugu stranu, bio bi heroj za Đilasove ološe? Bagerista Džo je 5. oktobra 2000. godine proglašen za heroja iako je Jasminka Milošević poginula 5. oktobra 2000. godine kada ju je pregazio bager? A, bagerista Dušan je od istog ološa proglašen za zločinca.

Važna je Borkova krvava košulja i nije važan Duškov život, niti njegovo oko. Kakvi strašni dvostruki aršini.

Drugo pitanje. Od Zaštitnika građana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti tražim obaveštenje, da li su reagovali u slučaju jubilarnog šezdesetog napada na prostorije SNS u nedelju 28. kada su kao deo vikend nasilja Đilasovaca i lažnih ekologa potpuno razbijene prostorije opštinskog odbora SNS Novi Beograd na Ledinama. Naneta je velika materijalna šteta. Od kada se Đilas vratio u politiku, od 2018. godine broj napada na prostorije SNS se upetostručio.

Ovakav primitivizam i nasilje, sve zajedno, nije skoro zabeleženo u novijoj istoriji političkog života. A da ovo podržavaju tajkuni i Đilas i Šolak, svedoči histerična pomama u pozivanju na blokade Beograda i Srbije, podrška linčovanju koja i dalje dopire sa Đilasovskih medija.

Setimo se mračne prošlosti kada je Hitler prvo doneo zakone kojima je Jevrejima sprečavao slobodno kretanje, a ukoliko bi to Jevreji kršili onda bi ih tukli Hitlerovi batinaši.

Pitam Zaštitnika i Poverenicu, zbog čega nisu ni jednom reagovali u 60 slučajeva napada na prostorije SNS?

Poslednje pitanje. Želim još jednom da čestitam jučerašnji rođendan Danilu Vučiću. Nažalost, članovi udruženog zločinačkog udruženja juče su odlučili da mu, pod znacima navoda, čestitaju rođendan, novom laži, novim spinom. Zbog toga tražim obaveštenje od FSS da li je Danilo Vučić, agent, menadžer agencije „International Sports Office“ i da li se bavi prodajom fudbalera Vlahovića.

Naglasiću da je pomenuta agencija demantovala neistinite navode italijanske, Đilasovske štampe, citiram saopštenje agencije – Danilo Vučić nije ni na koji način angažovan u agenciji „International Sports Office“ niti je ikada bio, pa samim tim nije ni agent fudbalera Dušana Vlahovića. Naveo je direktor agencije, Ristić.

Dragan Đilas, šta se zbilo i Dragan Šolak su verovatno novcem preko svojih veza i preko direktorke Jadranke Drinić koja je inače u bekstvu i nedostupna je već tri godine našim nadležnim organima, verovatno su na taj način uspeli da odavde plasiraju ovu lažnu vest u italijanski list „La Republika“. Poturili su jednu laž da je sin predsednika Vučića, Danilo menadžer, agent jednog fudbalera iako je opšte poznato da nije i da radi u sportskoj agenciji, kao što ne radi.

Da je sve laž i spin, dokazuje indikativna činjenica da je tekst u italijanskom listu objavljen pre skoro dva meseca, 8. oktobra, a da su Đilasovski mediji u udruženom zločinačkom poduhvatu tu laž, staru dva meseca, po komandi, nalogu i dogovoru odlučili da objave na jučerašnji rođendan Danila Vučića. To jasno govori o nameri da se do kraja dehumanizuje mladi Danilo.

Do sada su ga đilasovski mediji proglašavali fudbalskim huliganom, kriminalcem, pripadnikom jednog kriminalnog klana, bogatašem koji dele vreće para, jednostavno, pokušavaju od njega da naprave dežurnog krivca, permanentno sumnjivo lice modernog Jozefa K.

Đilasovska medijska banda uhodi Danila, pravi problem i kada on na javnom mestu u kafiću gleda utakmicu, uhode ga na radnom mestu u vinoteci, šalju besmislene crne trojke, navodne kontrole u vinoteku, kontrole organa koji sa vinotekama nemaju nikakve veze.

Sve to spinuju, zagorčavaju mu svakodnevnicu, ugrožavaju mu i bezbednost i život. Cilj udruženog zločinačkog medijskog poduhvata je uništiti predsednika Vučića tako što će uništiti članove njegove porodice, na prvom mestu sina Danila i brata Andreja.

Ovaj put Danila pokušavaju da prikažu kao trulog bogataša zato što u tekstovima potuljeno i zlobno pominju proviziju agenata fudbalera Vlahovića, koja sa Danilom nikakve veze nema, a koja iznosi navodno tri do pet miliona evra i time sugerišu laž da će Danilo imati milione evra. Sram vas bilo! Znam, počela je izborna kampanja, ali - Živela Srbija, pobedićemo! Hvala vam.

Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Milan Urošević.
Poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim predstavnike delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i predstavnike Nacionalnog konventa u EU, koji sednicu prate sa galerije velike sale Doma Narodne skupštine.
Pozivamo vas da pozdravimo cenjene goste.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Bojan Torbica, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica, 16. novembra 2020. godine.
Reč ima Bojan Torbica, tri minuta. Izvolite.

Zahvaljujem.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovane kolege narodni poslanici, ponovo vam se obraćam sa molbom da podržite da se u dnevni red današnjeg zasedanja uvrsti Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, a razloga za to ima zaista mnogo.

Tokom 20. veka srpski narod je u borbi za slobodu vodio šest ratova, braneći svoju slobodu i suverenost i nijednom u tih šest ratova srpski vojnik nije bio agresor i nije pokušao da osvoji ni pedalj tuđe teritorije, već je svaki put branio svoju domovinu, svoju kuću i svoje ognjište.

Ne postoji način na koji se država Srbija niti mi u ovom parlamentu možemo ikada odužiti hiljadama heroja koji su tokom tih ratova položili svoje živote na oltar slobode.

Ne postoji način, ne postoji orden, ne postoji priznanje koje može biti pravična naknada za njihovu žrtvu, za njihove izgubljene živote, njihovu mladost provedenu u rovovima na braniku otadžbine.

Isto tako, ne postoji reč utehe porodicama koje su tokom tih ratova ostajale bez svojih najmilijih, koji su kao nevine žrtve plaćale cenu naše slobode. Još manje postoji reč opravdanja, pre svega nas u ovom parlamentu, što još uvek nismo utvrdili potpun i konačan spisak poginulih i ranjenih i nevino stradalih tokom bilo kog od ovih ratova.

Koliko god smo znali da budemo ponosni na svoje heroje, na njihova dela, toliko smo sa druge strane znali i znamo da olako prelazimo preko nedužnih žrtava koje je kroz istoriju dao srpski narod.

Znali smo često da se ljutimo na druge što ne poštuju nevine žrtve našeg naroda, iako i sami nismo bili u stanju da ih u potpunosti bar evidentiramo i dokumentujemo, kako njihovo postojanje, tako i njihovu tragičnu smrt.

Zato ne treba da nas čudi zašto nas pojedini ponižavaju umanjujući broj žrtava, izrugujući se njihovim tragičnim sudbinama, izjednačavajući žrtvu i dželata. I zato ne treba da nas čudi zašto ubistvo oko 2.500 Srba iz Bratunca, Srebrenice i Srednjeg Podrinja nije ni zločin vredan ni jedne jedine suze i jedne jedine reči izvinjenja bar jednog bošnjačkog lidera, ubistvo oko 3.500 Bošnjaka sa iste teritorije, masakr, genocid i kako ga sve ti isti ne nazivaju.

Zato ne treba da nas čudi što je zbog našeg nemara Sarajevo bez sumnje čak i dan danas, posle više od 25 godina od završetka sukoba na prostoru BiH, još uvek jedno od najvećih dobro prikrivenih i javnosti dobro čuvanih srpskih stratišta. Zato ne treba da nas čudi zašto javnost nije upoznata sa sudbinom sarajevskih Srba i sa sudbinom i svakodnevnim ubistvima, hapšenjima, pljačkama, zatvorima i logorima koji su bili surova stvarnost meštana srpske nacionalnosti.

Spiskovi i publikacije sa imenima žrtava za sada sadrže podatke od preko 5.700 pokojnika i oko 900 lica čija je sudbina neizvesna, znači, ukupno čak preko 6.600 Sarajlija srpske nacionalnosti koji su tragično okončali tokom ratnih sukoba. Međutim, ti spiskovi, kao i svi ostali spiskovi žrtava srpske nacionalnosti, nisu i konačni, još se javljaju porodice pokojnika koji nisu uneti u spiskove. Konačan bilans srpskih žrtava ovog grada teško da će ikada biti sačinjen.

Teško da će ikada javnost saznati imena Srba ubijenih u 126 državnih i privatnih koncentracionih i zarobljeničkih logora u ovom gradu, logora u kojima su jedini zatočenici bili Srbi. Zato ne treba da čudi da su samo tokom prve godine rata za osam meseci, od aprila do decembra 1992. godine, u Sarajevu bili ubijeni više Srba nego tokom celog Drugog svetskog rata i vladavine Pavelićeve NDH.

Ni danas, kao ni tada mnogi grobovi…

(Predsednik: Bojane, isteklo vam je tri minuta.)

… nisu obeleženi i opojani. Zahvaljujem.

Ja iz pijeteta prema temi o kojoj govorite nisam hteo da vas skraćujem, ali da se vratimo na glasanje.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Zaustavljam glasanje: ukupno - 149, za - 14, nije glasalo - 135 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština, većinom glasova, nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Mirsad Hodžić, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Enis Imamović, Šaip Kamberi, Selma Kučević, Nadije Bećiri, Mirsad Hodžić i Arđend Bajrami, 9. juna 2021. godine.

Narodni poslanik Mirsad Hodžić ima reč. Izvolite.

Poštovani, genocid u Srebrenici je ratni zločin izvršen u julu 1995. godine. Genocid se sastoji od masovnog progona, silovanja i ubijanja Bošnjaka. Ubijeno je 8.372 Bošnjaka. Genocid je izvršen pod komandom Ratka Mladića. Ovo je najveći masovni progon i zločin na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata.

Prošle sedmice sam čuo ovde u parlamentu od kolega koji bez imalo srama kažu – Ratko Mladić nije zločinac, on je heroj. Međunarodni sud pravde je rekao svoje. Pravosnažno je osuđen za genocid. Ovde u ovom parlamentu se negira Međunarodni sud pravde. Kakve to poruke šalju manjinskim narodima iz ove skupštine.

Predlažem da se danas stavi na dnevni red rezolucija u Srebrenici i time pokaže, bar malo poštovanja prema žrtvama zarad mira i dobrih odnosa sadašnjih i budućih generacija bošnjačkog i srpskog naroda.

Umesto toga danas u centru Beograda veliča se ovaj ratni zločinac i crtaju mu se murali, i kad ceo civilizovan svet osuđuje ovakvo ponašanje, umesto da uklone murale i da pokažu poštovanje prema žrtvama. Oni kojima je Ratko Mladić heroj izgovor traže u neprimerenom poređenju Aćif efendije i Ratka Mladića, to je samo izgovor za veličanje Ratka Mladića.

Cilj rezolucije o genocidu u Srebrenicu jeste da se najoštrije osudi, ali i da se zabrani svako negiranje genocida i veličanje osuđenih ratnih zločinaca. Aćif efendija je bio narodni poslanik u Skupštini Srba, Hrvata i Slovenaca i narodni poslanik u Skupštini Kraljevine Jugoslavije i načelnik sreza.

U Drugom svetskom ratu je organizovao odbranu svih građana Novog Pazara od najezde četnika Draže Mihailovića, koji je izdao Proglas svojim jedinicama da očiste Limsku dolinu preko Peštera i Čakora od nesrpskog življa.

Aćif Efendija nije išao ni u Kraljevo, ni u Beograd, ni u Rašku. On je branio i odbranio sve građane Novog Pazara. Da nije bilo takvih ljudi i tada bi se možda desila neka Srebrenica.

Ako iskreno želite „open Balkan“, gde će svi narodi živeti u međusobnom poštovanju i uvažavanju, morate odvojiti zločince od normalnog srpskog naroda.

Aćif Efendiju je osudio preki sud zbog navodne saradnje sa okupatorima. Pa, Aćif Efendija nije potpisao kapitulaciju, već Vlada Cvetković-Maček.

Istovremeno, imamo da je ova vlast rehabilitovala Dražu Mihailovića iako je pod njegovom komandom pobijeno više hiljada Bošnjaka, Srba i drugih naroda. Dižete mu spomenike po Srbiji.

Ako mislite da možete graditi srpski cvet na progonu i prolivanju krvi drugih naroda u 21. veku, varate se.

Ukoliko ne uvrstite ovu tačku dnevnog reda, mi nećemo učestvovati u daljem radu ove sednice.

Dobro.
Idemo dalje.
Znate, mi još nismo otvorili sednicu, nema povreda Poslovnika i replika i svega ostalog.
Stavljam na glasanje ovaj predlog za dopunu dnevnog reda.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 148, za – četiri, protiv – 21, nije glasalo - 123.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o zločinima u i oko Srebrenice od 1992. do 1995. godine, koji je podneo Narodnoj skupštini 17. juna 2021. godine.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moji prethodnici su zaboravili samo da kažu da tog njihovog Aćif Bljutu Hadžiahmetovića je odlikovao Adolf Hitler, nacista, vođa nacista, Gvozdenim krstom. To dovoljno govori o njihovom heroju.

Ja sebi postavljam pitanje da li je neko u periodu između 1992. i 1995. godine umro prirodnom smrću u Srebrenici? Na to imam pravo. I, ako je umro, da li je sahranjen mimo onog Memorijalnog centra u Potočarima?

Zločini u i oko Srebrenice, po mojoj rezoluciji, su međusobno povezani. Da se nije desio zločin nad Srbima od 1992. do 1995. godine, verovatno se ne bi desila odmazda i osveta jula 1995. godine.

Žalim nad bošnjačkim žrtvama koje su uglavnom bili pripadnici armije Bosne i Hercegovine.

Ponavljam, odmazda i osveta nisu pravda.

Da li je neko od ovih koji insistiraju na genocidu ikada zažalio nad srpskim žrtvama?

Ja sam potomak Rističevića i Todorovića, od kojih više u Bosni i Hercegovini nijedan ne živi u kući u kojoj je živeo 1991. godine. U tim kućama su Muslimani. Kao potomak oca, dede, čukundede, koji su izbrisani u opštini Goražde iz zemljišnih knjiga, čije je selo do temelja spaljeno, pitam da li imamo i mi pravo da žalimo za svojim žrtvama i da li oni nekada zažale nad tim žrtvama i da li sam ja genocidan, a oni multietnički iako su srpskim glavama za vreme rata igrali fudbal?

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam ja Tadić da pristanem na to da je 30.000 Srba u Bosni i Hercegovini žrtava građanskog rata izvršilo samoubistvo ili umrlo od trovanja hranom i da srpske žrtve nisu vredne žaljenja i suza. Nisam ja Boris Tadić da pristanem na takvu konstrukciju i još da se izvinjavam.

Ne pristajemo na zločine bez kazne, ali ni kaznu bez zločina. Ne pristajemo na genocid bez genocida samo zato da bi se stvorilo sredstvo za unitarizaciju Bosne i Hercegovine i opravdala agresija i bombardovanje Srba, koje je bilo bez razloga, da bi se otele Srbima teritorije.

Presuda o genocidu, presude Mladiću i Oriću nisu dokaz krivice Mladića, niti nevinosti Orića, već krivice politički instruisanih sudova.

Nad Srbima tokom 20. veka izvršen je genocid u Jugoslaviji, u Bosni i Hercegovini, tako da su to bile spomen kosturnice srpskog naroda. Tri miliona je ubijeno, tri miliona je raseljeno. Broj Srba u Bosni i Hercegovini smanjen je sa 44% na 31%, a muslimansko stanovništvo se uvećalo sa 30% na 50%.

Teritorije srpskog naroda su oglodane i svedene na malu Srbijicu koja se, eto, ovih godina usudila da se uzdiže ekonomski i vrednosno.

Poruka sarajevskim vlastima i onima koji insistiraju na genocidu u Srebrenici: Vi verovatno ne žalite ni izgubljene živote svojih sunarodnika. Tu priču o genocidu nosite kao so koju sipate na rane onih koji su izgubili bližnje na obe ili tri strane, da politički ušićarite i podgrevate mržnju između ne tako davno zaraćenih naroda. Vi time ne želite mir, već unitarnu Bosnu ili obnovu rata, na čega mi Srbi ne pristajemo.

Poruka Bošnjacima glasi: Želimo vam sve najbolje!

Poruka Srbima glasi: Mi smo jedan narod i dok je nas, Srbija vas neće dati. Zato je Srbija velika, vrednosno velika, i kada je teritorijalno mala.

Poruka međunarodnoj zajednici, onom delu predvođenom Britanijom i Nemačkom: Ako tražite partnere za mir na Balkanu, mi Srbi smo tu, ali ako tražite podanike sa kojima ćete destabilizovati Balkan, ne računajte na nas i ne šaljite violu.

Sve da nas sabijete pod onu Tarabićevu šljivu, mi ćemo biti veliki proganjani narod koji nikoga nije progonio. Isus je sa 12 apostola širio ljubav prema drugima, naše je da širimo ljubav prvo prema sebi i svojoj zemlji, ne šireći mržnju prema drugima.

Niko u Srbiji i okruženju ne treba da se stidi što nije Srbin, ali ne treba ni da se stidi zato što je Srbin. Genocida u Bosni i Hercegovini je bilo, ali nad Srbima i istinom.

Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 146, za – 31, nije glasalo – 115.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu članova 92. stav 2. i 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu, koji je podnelo 15 narodnih poslanika i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa „Aleksandar Vučić – za našu decu“.
Da li narodni poslanik dr Aleksandar Martinović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 147, za – 141, nije glasalo – šest.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 146, za – 141, nije glasalo – pet.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini, u celini.
D n e v n i r e d
1. Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu, koji je podnelo 15 narodnih poslanika;
2. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa „Aleksandar Vučić – za našu decu“.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Pre nego što započnemo raspravu, želim samo da vas obavestim da bi po našem planu rasprava trebalo da traje do 18,00 časova i u 18,00 časova da bude vreme za glasanje, kako bismo danas završili ovu sednicu. To znači, pošto smo kasnije krenuli, da neće biti ove pauze koja je uobičajena od 14,00 do 15,00 sati.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Ana Brnabić, predsednica Vlade, Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije, Gordana Čomić, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Maja Popović, ministar pravde.
Molim poslaničke grupe da, ukoliko to već nisu učinile, odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 92. stav 2. i članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički jedinstveni pretres o dve tačke dnevnog reda.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Predstavnici predlagača u ovom smislu, pošto je reč o Odboru, odnosno 15 poslanika, u čije ime se Elvira Kovač prijavila za reč, a drugi predstavnik predlagača je gospodin Martinović.
Posle predstavnika predlagača će reč dobiti predstavnici Vlade.
Elvira Kovač ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, predsednice i članice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani gosti, Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesima pristupanja EU za 2021. godinu, u suštini, sistematizuje do sada implementirane tri metodologije i politike proširenja. Prva je, podsetiću vas, bila od sticanja statusa kandidata i otpočinjanja pregovora pregovaračkog procesa, pa do 2015. godine. Druga je bila od 2015. do 2020. godine, kada se implementira nova metodologija kojim se stanje i napredak u pregovaračkim procesima ocenjivalo sa dve petovalentne skale, i sada, treća revidirana metodologija, koja se implementira, kao što znamo, od ove godine, i kroz ocenu napretka i kroz šest klastera, a koja su svrstana sve pregovaračka poglavlja o kojima smo do sada razgovarali.

U širem kontekstu evropskih integracija, nedvosmisleno je da je sada došao trenutak da se redefiniše politika proširenja EU, ali i da se osnaži verodostojnost procesa evropskih integracija. Za Srbiju verodostojnost procesa evropskih integracija znači, pod jedan – uvažavanje napretka u sprovedenim reformama, pod dva – podrška u razvijanju različitih modela regionalne saradnje, pod tri – pomoć u implementiranju konkretnih infrastrukturnih i ekonomskih projekata i pod četiri – uvažavanje našeg evropskog nasleđa i tradicije kroz učešće na Konferenciji o budućnosti Evrope.

Svakako da ton ovogodišnjeg Izveštaja o napretku predstavlja pomak u odnosu na prethodne izveštaje, jer se akcenat u pregovaračkom procesu stavlja na partnerstvo, podršku i budućnost. Pored uvođenja nove metodologije, Izveštaj apostrofira i važnost poštovanja prethodnih politika i dokumenata, konkretno, npr. preporuka tačke 1. Zagrebačke deklaracije od 6. maja 2020. godine, o važnosti proaktivne i objektivne komunikacije o EU, koja je glavni politički i ekonomski partner Republike Srbije, zatim, značaj Berlinskog procesa. Spominju se zaključci Samita u Sofiji, koji je bio u novembru 2020. godine, kada je šest država Zapadnog Balkana, među kojima i Srbija, usvojilo Deklaraciju o zajedničkom regionalnom tržištu i o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan.

Poštujući kontinuitet, Izveštaj Evropske komisije povezuje i zaključke tzv. „Brdo deklaracije“, od 6. oktobra ove godine, dakle, najsvežije, sa svim prethodnim preporukama.

Izveštaj ističe tri ključna elementa pregovora sa EU, naravno, reformu vladavine prava, sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Kosovom i standarde.

Pored opšte ocene da evropske integracije Srbije odlikuje umerena pripremljenost uz ograničeni napredak, zaključak Izveštaja za 2021. godinu je da je Vlada Republike Srbije u prvoj polovini ove godine postavila reforme povezane sa EU i vladavinu prava kao svoje prioritete i da je ostvarila balans između napretka u oblastima vladavine prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom sa jedne strane i napretka u ostalim poglavljima sa druge.

Uvažava se zalaganje i napredak u reformama koje su sprovedene u periodu od juna prošle 2020. do juna ove 2021. godine.

U Izveštaju se posebno ističe, što nas, naravno, raduje i uloga Narodne skupštine Republike Srbije, najpre u vođenju procesa ustavne reforme za nezavisnost pravosuđa, harmonizaciju sa pravnim tekovinama EU kroz donošenje zakona kojim se transponuju EU direktive, usklađivanje sa GREKO preporukama, posebno se spominje aktivnost Odbora za evropske integracije, vođenje oba međustranačka dijaloga itd.

Zato ne čudi da je reč koja se ove godine najviše spominje u Izveštaju Evropske komisije upravo parlament, 112 puta.

Današnjom raspravom Narodna skupština Republike Srbije ispunjava obavezu iz Rezolucije o ulozi Narodne skupštine o načelima i pregovorima u pristupanju Republike Srbije EU, koja je doneta još 16. decembra 2013. godine.

Podsetiću sve nas da je prva rasprava o Predlogu zaključka članova Odbora za evropske integracije povodom Izveštaja Evropske komisije za 2020. godinu održana ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dakle, prva plenarna, 27. i 28. decembra 2020. godine.

Da malo pogledamo ocene. Kada govorimo o standardima, ocenjuje se napredak, odnosno stepen implementacije pravnih tekovina EU u naše zakonodavstvo i stanje pripremljenosti, odnosno kapacitet za usvajanje evropskih pravnih tekovina.

Kao što znamo, Srbija je otvorila Klaster 1 – Osnove pristupnog procesa, a Evropska komisija je u ovom izveštaju preporučila otvaranje još dva klastera – 3, Konkurentnost i inkluzivni rast i 4, Zeleni dogovori i održiva povezana. Klasteri 3 i 4 sveukupno obuhvataju 12 pregovaračkih poglavlja.

Tokom izveštajnog perioda usvojene su pregovaračke pozicije za četiri poglavlja – Poglavlje 10, 15, 16 i 19, dok je u 2020. godini usvojena svega jedna pregovaračka pozicija, ali značajna za pregovaračko Poglavlje 27.

Izveštaj ističe kao pozitivna dostignuća da je povećan broj reformi, pokrenuta ustavna reforma za jačanje nezavisnosti pravosuđa kroz intenzivne konsultacije sa Venecijanskom komisijom, prihvaćene preporuke GREKO i odrađena, urađena, prihvaćena revizija Kodeksa ponašanja narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Svakako se pohvaljuje angažman Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije u međustranačkom dijalogu.

Da je ovo zaista politički trenutak da se redefiniše i artikuliše politika proširenja EU, eksplicitno se navodi u Izveštaju Evropske komisije da je imperativ da se pređe sa reči na dela, na primer, kroz aktivno uključivanje naših partnera u Konferenciju o budućnosti Evrope.

Trenutak je za redefinisanje da se izraz „evropska perspektiva“ ispuni sadržajem i da znamo šta konkretno donosi naša evropska budućnost, jer kao što nema budućnosti Srbije bez EU, uvereni smo da nema ni budućnosti EU bez Srbije.

U tom smislu, Izveštaj navodi preporuke: da se nastave reforme u oblasti vladavine prava, borbe protiv organizovanog kriminala i bolji rezultat u istragama i presudama, borba protiv korupcije, da se radi na zaštiti slobode izražavanja, manje zapaljivog jezika i manje napada na političke neistomišljenike u Narodnoj skupštini, više rada na temu društvenog dijaloga, da se radi na kreiranju povoljnog okruženja za civilno društvo, obezbeđivanje slobode medija, procesuiranje ratnih zločina pred domaćim sudovima itd.

Izveštaj za 2021. godinu, kao što sam spomenula, ukršta ocenjivanje po poglavljima i klasterima. Ključna reč - ograničeni napredak se pominje 62 puta. Suština bi se mogla upisati - umerena pripremljenost uz ograničeni napredak.

Ocena „ograničen napredak“ je data za 15 poglavlja, uključujući i najznačajnija poglavlja 23 i 24, kao i Poglavlje 27 – životna sredina. Moramo spomenuti da u odnosu na prošlu 2020. godinu za Poglavlje 23 „ograničen napredak“ znači napredak, pomak na bolje, jer je tada ocena za ovo poglavlje bila „veoma ograničen napredak“.

Dominantna ocena stanja u oblastima u kojima se pregovara za 2020. godinu „umerena pripremljenost“ je čak za 22 poglavlja od 35. Ocenu „dobro stanje pripremljenosti“ u Izveštaju za 2021. godinu je dobilo šest poglavlja. „Izvestan nivo pripremljenosti“ je ocena za pet poglavlja u Izveštaju za 2021. godinu, a to su poglavlja 23, 24, 27, 11 i 33.

Godine 2021. „dobar napredak“ je ocena za četiri poglavlja, dok nije bilo napretka svega u tri poglavlja, a to su 4 – sloboda kretanja kapitala, 9 – finansijske usluge i 28 – zaštita potrošača i zdravlja. Kada se sve ove ocene numerički izraze Srbija je kao što se o tome već govorilo i u medijima za 2021. godinu na skali od 1 – 5 dobila prosečnu ocenu 2,8.

U procesima reformi, unapređenja i jačanja vladavine prava uloga Narodne skupštine je krucijalna, a nezavisnost pravosuđa je stub vladavine prava. Da bi se obezbedila nezavisnost pravosuđa i pravna sigurnost, kao što znamo, pristupilo se izmenama Ustava koje za cilj imaju veću nezavisnost sudija i veću samostalnost javnih tužilaca. Narodna skupština je predlog usvojila prekjuče i raspisan je i referendum za 16. januar.

U prvom iz 2025. godine i u sada revidiranom odnosno usvojenom u julu 2020. godine Akcionom planu za Poglavlje 23 zadatak broj jedan i prvo prelazno merilo je upravo usvajanje novih odredbi Ustava koje se tiču nezavisnosti pravosuđa.

U novoj metodologiji proširenja spomenuto je, kao što znamo, fokus je na prelaznim merilima, kao ključnim pokazateljima napretka, a u slučaju osnovnih fundamentalnih poglavlja 23 i 24 govorimo o ukupno 98 prelaznih merila, 48 merila za Poglavlje 23 i 50 merila za Poglavlje 24. Spram svih ovih merila se ceni mogućnost otvaranja svih šest klastera. Nova revidirana metodologija, takođe, predviđa da nijedno poglavlje ne može biti zatvoreno dok prelazna merila ne budu ispunjena.

Kao što znamo Narodna skupština Republike Srbije je u decembru prošle godine usvojila Kodeks ponašanja narodnih poslanika, a u septembru ove 2021. godine su usvojene izmene i dopune Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, kako bi se one uskladile sa GREKO preporukama.

Kada smo već kod Narodne skupštine, u Izveštaju stoje neke pohvale da je npr. značajno smanjena primena hitnog postupka na 9%, u 2020. godini je 19%, od 133 predloga zakona 12 je bilo usvojeno po hitnoj proceduri, dok je u prvoj polovini ove 2021. godine od 75 predloga zakona, a koje smo stavili na dnevni red, svega dva su išla po hitnoj proceduri.

U aprilu ove 2021. godine Odbor za evropske integracije je raspravljao i o Rezoluciji Evropskog parlamenta u Srbiji uz virtualno učešće gospodina Bilčika, samog izvestioca Evropskog parlamenta. Odbor za evropske integracije redovno održava sednice uz učešće Ministarstva za evropske integracije.

Sigurno da važan deo zasluga za preporuke za otvaranje klastera tri i četiri pripada i nama, Narodnoj skupštini Republike Srbije i Odboru za evropske integracije. Bez usvajanje pregovaračkih pozicija i zakona usklađenih sa EU pravnim tekovinama ne bi bilo pomaka u pregovaračkom procesu, kao što, nažalost, nije bilo u protekle skoro dve godine.

Ocenjujući napredak po klasterima, kod klastera dva – unutrašnje tržište, koji je ključan za pripremu Republike Srbije za nastup na EU unutrašnjem tržištu i od velikog značaja za razvoj zajedničkog regionalnog tržišta, ostvaren je napredak. Usklađivanje zakonodavstva u oblasti prava preduzeća, slobode kretanja radne snage i osnivanju i slobodi pružanja usluga, ali nije bilo napretka kod slobode kretanja kapitala, finansijskih usluga i zaštite potrošača i zdravlja. Srbija je, kada je reč o ekonomskim kriterijumima za članstvo u EU, postigla određeni napredak i umereno je ili na dobrom nivou pripremljenosti za razvoj tržišne ekonomije, funkcionalne tržišne ekonomije. Srbija je umereno pripremljena da se nosi sa konkurencijom na tržištu EU.

Klaster pet – resursi, poljoprivreda i koheziona politika obuhvata politike povezane sa strukturnim fondovima EU i jačanje kapaciteta za preuzimanje obaveza koje proizlaze iz budućeg članstva u EU.

Kada je u pitanju klaster tri – konkurencija, socijalna inkluzija i ekonomski rast, u Izveštaju se ocenjuje da je napredak ostvaren u oblastima poreske politike, posebno uklanjanjem diskriminatornih poreza na uvezeni alkohol, socijalne politike i zapošljavanja, industrijske politike, nauke i tehnološkog razvoja i obrazovanja.

Klaster četiri – zelena agenda i održiva povezanost. Srbija je ispunila merila za otvaranje oblasti energetike, posebno usvajanjem mape puta za razdvajanje delatnosti u gasnom sektoru i ostvarila napredak u pogledu bezbednosti puteva i reforme železnice. Srbija je, takođe, usvojila Zakon o klimi, paket zakona o sektoru energetike, uključujući nove zakone o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti.

Posebna pažnja u Izveštaju se posvećuje politikama regionalne saradnje i pomirenja. Ističe se, naravno, značaj usaglašavanja zajedničke spoljne i bezbednosne politike, regionalnog pomirenja i stabilizacije. Kroz klaster šest – spoljni odnosi se ocenjuje da nije bilo velikih promena u usaglašavanju Srbije sa EU zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom. U 2020. godini stepen usaglašenosti je spao i bio je svega na 56%, dok je do avgusta 2021. godine on porastao na 61%.

Srbija ostaje posvećena dobrosusedskim odnosima i aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji. Trenutak u kojem se EU redefiniše je pravi trenutak da se redefiniše i politika saradnje balkanskih država. Krajem jula inicijativa „Mini šengen“ je transformisana, preimenovana u inicijativu „Otvoreni Balkan“, prostor bez granica, koji obezbeđuje, pod jedan, slobodu kretanja ljudi, roba i usluga, slobodu pristupa regionalnom tržištu, kao i saradnju u zaštiti od prirodnih katastrofa.

Savet EU je 7. septembra ove godine odobrio približno 14,2 milijarde evra predpristupne finansijske pomoći – IPA tri za period od 2021. do 2027. godine koja je namenjena za reforme procese na Zapadnom Balkanu i Turskoj. Ovaj paket podrške koji se počinje primenjivati retroaktivno od 1. januara 2021. godine će po prvi put biti dodeljen, podeljen prema tematskim celinama. Korisnici će biti podržani u sprovođenju neophodnih političkih, institucionalnih, pravnih, administrativnih, društvenih i ekonomskih reformi kako bi se uskladili sa vrednostima EU i kako bi se postepeno prilagodili pravilima, standardima, politikama i praksi EU.

Dugi niz godina, iz izveštaja u izveštaj Evropske komisije, ponavlja se ista rečenica da je zakonodavni i institucionalni okvir za zaštitu ljudskih prava uspostavljen, ali da je potrebno raditi na njegovoj efikasnoj implementaciji.

Institucije za zaštitu ljudskih prava treba da budu ojačane, njihova nezavisnost garantovana kroz obezbeđenje kako finansijskih sredstava, tako i ljudskih resursa.

Preporuke Evropske komisije su da pored napora, da se unapredi sloboda izražavanja. Srbija treba da ispuni preporuke iz 2020. godine i posebno da ojača institucije za zaštitu ljudskih prava, da usvoji i počne sa implementacijom nove antidiskriminacione strategije, da u celoj zemlji demonstrira vidljiv napredak u efikasnom ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina, što bi se verifikovalo kroz kredibilne evidencije vođene u raznim bazama podataka.

Da bi se obezbedila vladavina prava i zaštita ljudskih prava, a postupajući po revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23, Narodna skupština je donela Zakon o Zaštitniku građana, kao izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

U maju 2021. godine, usvojeni su Zakon o zabrani diskriminacije, o rodnoj ravnopravnosti koji se usklađuju sa sekundarnim izvorima prava EU. Nova Strategija o nasilju prema ženama i porodičnom nasilju je usvojena u aprilu 2021. godine, a Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost 14. oktobra ove godine.

Izveštaj naglašava da je pravni okvir za poštovanje i zaštitu prava manjina i kulturna prava u skladu sa Okvirnom konvencijom Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina, ali da Srbija treba da ispuni preporuke sadržane u četvrtom mišljenju Savetodavnog komiteta Saveta Evrope o primeni Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina.

Preporuke, između ostalog, kažu da je potrebno promovisati multikulturalnu, interkulturalnu perspektivu u obrazovanju, uključujući razvoj programa razmene između zajednica i razvijati modele dvojezičnog i višejezičnog obrazovanja, povećati zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u javnoj upravi, uključiti u što je moguće većoj meri pripadnike manjina u popis, objaviti informacije o popisu na jezicima manjina, promovisati značaj poznavanja jezika u službenoj upotrebi u javnoj upravi. Dalje, ojačati resurse dodeljene budžetskom fondu za nacionalne manjine u skladu sa ekonomskim mogućnostima, ekonomski osnažiti područja u kojima žive manjine.

Evropska komisija naglašava da je važno uspostaviti registre prikupljanja podataka i raditi na oživljavanju međuetničkih odnosa kako bi celo društvo radilo na integraciji manjina i pored zakonske obaveze da se nacionalni sastav stanovništva mora uzeti u obzir, nacionalne manjine su i dalje nedovoljno zastupljene u javnoj upravi.

U Izveštaju se naglašava značaj uvođenja Registra javnih službenika sa mogućnošću slobodnog nacionalnog izjašnjavanja i očekuje se što skorija primena istog.

Vidljiv je napredak u oblasti manjinskog obrazovanja i izdavanja školskih udžbenika na jezicima nacionalnih manjina. Novi nastavni program za učenje srpskog, kao nematernjeg jezika je usvojen.

I da polako zaključim ovo uvodno izlaganje o samom izveštaju, pomenula sam da za Srbiju verodostojnost evropskih integracija između ostalog znači i uvažavanje našeg evropskog nasleđa i tradicije.

Čini se suvišnim objašnjavati da je Republika Srbija deo evropskog prostora i civilizacije, da su međusobni uticaji različitih kultura vidljivi u jeziku, književnosti, arhitekturi, načinu odevanja, svadbenim i svakodnevnom običajima, jelu i piću.

Srbija je deo evropske istorije i uvek smo u Evropi imali prijatelje. Podsećam da je veliki pisac, pacifista i humanista, Viktor Igo, napisao 1876. godine, dakle, pre 145 i više godina čuveni apel za Srbiju u kojem zahteva od evropskih vlada da zaustave patnje srpskog naroda.

Apeluje Viktor Igo: „Ono što se događa u Srbiji dokazuje potrebu za saveznim evropskim državama. Neka na mestu nesložnih vlada dođu složni narodi, zauzdajmo fanatizme i despotizme, slomimo mačeve koji služe zabludama. Dosta s ratovima i pokoljima. Slobodna misao, slobodna razmena, bratstvo. Zar je mir tako težak?“

Zahvaljujem na pažnji.