Hvala, gospođo Stojković.

Reč ima narodni poslanik Akoš Ujhelji.

Izvolite.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zaključaka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu jer smatramo da je članstvo u EU najvažniji prioritet naše zemlje.

Naša poslanička grupa pozdravlja odluku da se Izveštaj Evropske komisije ponovo nađe na dnevnom redu redovnog zasedanja jer je pristupanje EU proces u kome ne učestvuje samo država, već celokupno društvo i zbog toga je važno da pored državne administracije zadužene za sprovođenje reformi proces razumeju i u njega se uključe i sami građani Republike Srbije.

Razumevanje procesa povećava podršku, aktivno učešće građana, što neminovno dovodi do kvalitetnih strateških odluka.

Danas diskusiju ne vodimo samo o Izveštaju Evropske Komisije, već i o tome kako želimo da Srbija izgleda na kraju procesa pregovora i o tome se pitamo svi mi građani Republike Srbije.

Zbog toga, treba da načinimo sve korake kako bismo kao odgovorni građani na kraju pregovora mogli sa sigurnošću da kažemo da smo spremni da Srbija postane punopravna članica EU.

Srbija pokazuje posvećenost evropskim integracijama uz sve teškoće koje postoje i u EU i u regionu. Posvećena je prevazilaženju tereta prošlosti i sprovođenju unutrašnjih reformi, a o tome najviše govori da nedavno usvojeni budžet Republike Srbije u potpunosti odgovara Mastriškom ugovoru, iliti Ugovoru EU. To u prevodu na brojke znači da će pored planiranog povećanja BDP-a od 4,5% fiskalni deficit Republike Srbije iznositi 3%, a javni dug opšte države biti 56,55%.

Poštovani narodni poslanici, na osnovu donetih zakona u prvoj polovini 2021. godine jasno je da je Vlada Republike Srbije dala prioritet reformama u vezi sa EU i postavila Agendu o vladavini prava kao jedan od svojih ključnih prioriteta.

Vlada je ispunila niz važnih, do sada ne rešenih merila u okviru Klastera 3 i 4, stoga je Komisija preporučila da se ovi klasteri otvore.

Evropska Unija je nastavila da pruža suštinsku podršku Republici Srbiji. Dodelila je 78,4 miliona evra Srbiji za socio-ekonomki oporavak i 15 miliona evra za hitne potrebe, kao što su medicinska oprema, podrška ugroženim grupama u društvu i vanredno angažovala je 200 dodatnih medicinskih radnika kako bi se ublažio pritisak na medicinsko osoblje.

Pored toga, Srbiji je dodeljeno skoro 12 miliona evra u okviru Fonda solidarnosti EU. Evropska Unija je Srbiji odobrila bespovratna sredstva u iznosu od preko 27 miliona evra kako bi mogla da nabavi vakcine od država članica EU, kao i opremu.

Kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Srbija je ostvarila izvestan napredak i umereno je pripremljena, odnosno ostvarila je dobar nivo pripremljenosti u pogledu razvoja funkcionalne tržišne privrede.

Privreda naše zemlje je zabeležila samo blagi pad 2020. godine jer je uticaj krize izazvane pandemijom Kovid 19, ublažen snažnim zamajcem pre krize, značajnim i pravovremenim merama fiskalne i monetarne politike, sektorskom strukturom privrede i relativno niskom prosečnom strogošću mera suzbijanja. Spojene ravnoteže su se smanjivale tokom krize dok je njihovo finansiranje nastavilo da se u potpunosti pokriva prilivima stranih direktnih investicija.

Fiskalni prostor kreiran pre krize omogućuje Srbiji da obezbedi značajnu fiskalnu podršku za ublažavanje kriza u 2020. godini ili 2021. godini i da znatno poveća kapitalnu potrošnju. Stabilnost bankarskog sektora je očuvana uz snažan rast kreditiranja, podržana je moratorijumom na otplatu kredita i merama za povećanje likvidnosti.

Tržište rada je zabeležilo dalje smanjenje nezaposlenosti u 2020. godini. Postignut je izvestan napredak u reformama Poreske uprave i privatizaciji banaka u državnom vlasništvu.

Poštovani narodni poslanici, ako što je poznato, instrument za pretpristupnu pomoć je finansijski instrument EU koji podržava strategiju proširenja čija je namena da pruži pomoć kandidatima i potencijalnim kandidatima u procesu pristupanja EU. prioriteti ovog programa su pružanje pomoći zemljama korisnicima u ispunjavanju političkih, ekonomskih i drugih kriterijumima koji se odnose na usvajanje pravnih tekovina EU, izgradnju administrativnih kapaciteta, jačanje pravosuđa, kao i pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih i kohezionih fondova nakon pristupanja EU.

Pomoć treba između ostalog da pruži podršku zemljama u njihovim naporima jačanja demokratskih institucija i vladavine prava, reforme državne uprave, reforme privrede, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, unapređenju regionalne saradnje, dostizanje održivog razvoja i smanjenju siromaštva.

Instrument za pretpristupnu pomoć predstavlja usmereni mehanizam koji je EU stvorila kako bi uspešno pružila pomoć zemljama jugoistočne Evrope i Turskoj, IPA je osmišljen tako da usmeri podršku na reforme kroz jedinstveni i fleksibilni sistem od koga neposrednu korist ostvaruju građani, dok zemlje dobijaju dodatnu pomoć za postizanje evropskih standarda.

Pomoću kriterijuma za izdvajanje sredstava se vodi računa o kapacitetima svake zemlje da koristi fondove i da upravlja njima, kao i o poštovanju uslova za pristupanje. Dalje, IPA pruža različite oblike pomoći zemljama koje sprovode reforme na svom putu ka članstvu u EU, IPA nudi EU povezan okvir za upravljanje i postepenu decentralizaciju ili upravljanje koje prenosi zemljama korisnicima. Pored toga, ona omogućava fleksibilnost u pripremi pomoći, IPA uspostavlja snažnu vezu između budžetskog i strateškog aspekta proširenja. Ona jasno stavlja na znanje zemljama korisnicima šta mogu da očekuju u smislu pomoći pod uslovom da ispune uslove za njeno dobijanje.

Na taj način IPA dodatno jača smernice koje EU dalje zemljama kandidatima i zemljama potencijalnim kandidatima o prioritetima koje treba da slede, pre svega IPA pomaže da te zemlje ostvare standarde i vrednosti na kojima je izgrađena Unija. Na taj način IPA je prava investicija u budućnost za zemlje korisnice, ali i za samu EU. zahvaljujući IPA programima, u proteklim godinama smo uspešno ostvarili izuzetno važne projekte kao što je na primer, izrada tehničke dokumentacije za prugu Subotica – Baja, revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej, izgradnja mađarskog doma kulture na Paliću, izgradnja više kilometara biciklističkih staza u Subotici, izgradnja graničnog prelaza Rabe – Kubekhaza itd.

Prema predlogu Evropske komisije, EU bi do 2027. godine treba da obezbedi bespovratna sredstva u iznosu od 14,5 milijardi evra za IPA 3 jugoistočnoj Evropi i Turskoj koja će se koristiti za finansiranje projekata koji doprinose sprovođenju političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi i napretku procesa evropskih integracija.

Poštovani narodni poslanici, suština pregovaračkog procesa nije samo otvaranje poglavlja, napredak na putu ka članstvu EU ne meri stepenom spremnosti preuzimanja obaveza koje iz tog članstva proističu. Pravim uspehom se može smatrati samo ispunjenje neophodnih uslova za zatvaranje poglavlja, jer to znači da je Srbija zaista spremna da preuzme sve svoje obaveze.

Smatramo da je potrebno značajno unaprediti informisanje javnosti o neophodnim reformama u vezi evropskih integracija. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se, uvažena potpredsednice.

Uvažena predsednice Vlade, gospođo Brnabić, uvažena ministarko Čomić,

poštovane kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, ovde sam u Skupštini Srbije izabran sa liste Aleksandar Vučić-Za našu decu i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

U okviru Izveštaja o kome ovde govorimo za 2021. godinu, mislim da kolege koje su govorile pre mene su rekle puno podataka, puno stvari koje su vidljive, ja mogu samo da kažem jednu stvar koja je vidljiva, koja se baš danas desila, a to je početak radova autoputa Niš-Merdare, koji je danas naš predsednik Aleksandar Vučić otvorio, danas kreće sa radovima, gde će u naredne dve, dve i po godine taj put biti završen. To je jedan deo.

Drugi deo će biti nastavljen i to je nešto što će značiti svakom našem građaninu koji živi u tom delu Srbije. To će značiti svakom onom ko želi da dođe do Niša, do Beograda i tu nešto da radi. To je velika stvar. To je ono što jeste EU, to je ono što se vidi, to je ono što se oseća svakog trenutka. Mislim da je dobro sve ovo što radimo. Naši građani Srbije imaju u jednom trenutku određene stvari koje su dobre. Nekad nešto kritički se kaže, ali suština svega je da naša Vlada, naš predsednik i svi radimo i želimo da idemo prema EU.

Tendencija svih nas jeste da dobijemo taj standard, ali, s druge strane, one stvari koje se dešavaju oko nas i koje možda u jednom delu nisu onakve kakve mi očekujemo, te stvari se moraju promeniti, a to možemo samo zajedno uraditi. Današnjeg dana otvaranje „Autoputa mira“, današnjeg dana i sutrašnjeg dana biće još takvih radova koji će biti dobri za svakog našeg građanina. Meni je bitno da ta poglavlja koja se otvaraju, recimo Poglavlje 28 koje se tiče zdravstva, naša zemlja Srbija…

(Predsedavajuća: Vreme.)

Ostalo mi je još i pet minuta od poslaničke grupe, ako to možemo da iskoristimo.

(Predsedavajuća: Ne možete. Imali ste minut i četrdeset, sada ste na dva i četrdeset. Bila sam tolerantna.)

Evo, završavam.

Mogu samo da kažem nekoliko stvari vezano za Poglavlje 28, koje je veoma bitno, gde je naša zemlja Srbija, a tiče se Ministarstva zdravlja koje veoma dobro i uspešno radi i bori se sa koronom, sa Kovidom, gde veliku snagu i nama daje taj podstrek, zato što je naša zemlja obezbedila vakcine i sve ono što je potrebno, a to se radi zajedno sa našom Vladom, sa našim predsednikom, sa našim ministrom zdravlja, gospodinom Lončarom. Mi smo do današnjeg dana Udruženje „Pravo na život - Meri“, koje je dobilo sredstva od EU, vezano za potrebe hitne pomoći…

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme.)

Evo, završavam. Samo još ovo da kažem, zato što je to pozitivna stvar, zato što se tiče svih nas. Ministarstvo zdravlja će formirati radnu grupu gde ćemo imati mogućnost da se obezbedi hitna pomoć i u tim malim sredinama, ukoliko se obezbede sredstva.

Uvažene kolege poslanici, uvažena predsednice Vlade, ja ću podržati Izveštaj. Mislim da je potreba svih nas da idemo ka EU, da koristimo i da ono što vredi kod nas bude maksimalno iskorišćeno.

Hvala još jednom i ne zamerite što sam vreme malo više potrošio.

Zahvaljujem.
Samo da naglasim, vaša poslanička grupa, odnosno šef poslaničke grupe ima vreme. To možete da iskoristite na kraju rasprave. Sada ste imali minut i 40, a pričali ste tri i nešto. Mislim da se pridržavamo Poslovnika. Zahvaljujem.
Reč ima članica Odbora za evropske integracije, narodna poslanica Vesna Marković.

Hvala, predsedavajuća.

Pre nego što se osvrnem na određene delove Izveštaja Evropske komisije, o kome danas razgovaramo, naglasila bih da je projekat evropskih integracija nastao kao mirovni projekat. To smo danas mogli da čujemo, ali na to bih da dodam da se nakon 70 godina ispostavilo da je najbolja garancija za mir, demokratiju i napredak, ali se pokazao i kao veoma uspešan u prevazilaženju otvorenih pitanja između sadašnjih država članica, što može da bude i značajna poruka ili da kažem podsticaj za naš region.

Srbija, kao stara evropska država, povezana ne samo geografski, već i kulturno-istorijski i ekonomski sa država sa kojima delimo, naravno, isti kontinent, bilo da su one članice EU ili ne, delimo iste vrednosti i potpuno je logično da težimo da postanemo deo najrazvijenije zajednice na svetu.

Svi mi koji učestvujemo u ovom procesu, mislim na Vladu Srbije, Ministarstvo evropskih integracija i Narodnu skupštinu, naš Odbor za evropske integracije, smo potpuno svesni značaja reformi koje sprovodimo i kakav će uticaj one imati na razvoj našeg društva u celini.

Mi smo i u ovim izmenjenim okolnostima, okolnostima u kojima ceo svet veoma otežano funkcioniše, mislim na pandemiju Kovida 19, uspeli da nastavimo sa svojim aktivnostima. To prepoznaje ovaj izveštaj, jer po prvi put su sve oblasti ocenjene da su zabeležile određeni napredak.

Sa druge strane, Izveštaj je pokazao takođe da je naš glavni spoljnopolitički cilj članstvo u EU. Ali, moramo da budemo svesni, svi mi koji smo u ovom procesu, da se EU suočava sa brojnim izazovima poslednjih nekoliko godina, možda po prvi od svog osnivanja, a to su i Bregzit i migrantska kriza, borba protiv terorizma, kao naravno i ovaj poslednji izazov koji sam pomenu, pandemija Kovida 19.

Sva dešavanja unutar EU doprinela su da postoje različiti stavovi država članica po pitanju proširenja. Neke države smatraju da je neophodno najpre izvršiti unutrašnje reforme, a tek nakon toga govoriti o proširenju. Međutim, nadam se da će se ovi stavovi konsolidovati i da će svi uvideti prednosti proširenja koje je važno za stabilnost ne samo našeg regiona, već i za stabilnost same EU.

Sve ovo pominjem samo iz jednog razloga, ja sam potpuno svesna, a verujem i svi mi koji učestvujemo u ovom procesu, da se pregovori odvijaju u mnogo težim okolnostima i da imaju jednu specifičnost u odnosu na pregovore koje su vodile druge države koje su sada članice, a to je, recimo, i Poglavlje 35 - dijalog između Beograda i Prištine, koji se u ovom trenutku odvija uz posredstvo EU. Međutim, bez obzira na sve ove izazove, nove okolnosti koje sam pomenula, proširenje je ostalo na agendi EU.

Jedan od najboljih primera i možda da kažem najsvežijih je svakako i Brdo deklaracija usvojena 6. oktobra ove godine, u kojoj lideri EU potvrđuju svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi zapadnog Balkana i pozdravljaju našu posvećenost evropskoj perspektivi koja je u našem zajedničkom strateškom interesu i ostaje naš zajednički strateški cilj.

Evropska unija je pripremila ekonomski i investicioni plan i smernice za implementaciju „Zelene agende“ za zapadni Balkan. Plan uključuje investicioni paket u vrednosti od oko 30 milijardi evra za region tokom narednih sedam godina. Devet milijardi bespovratnih sredstva i 20 milijardi evra u investicijama. Plan treba da dovede do dugoročnog sociekonomskog oporavka i konkurentnosti regiona, da podrži zelenu i digitalnu tranziciju, održivo povezivanje, regionalnu integraciju, trgovinu, čime se jača saradnja sa EU i približavanje EU, kao i ciljevi koji se tiču klimatskih promena.

Srbija je od Evropske komisije dobila zeleno svetlo za otvaranje klastera 4, to je Zelena agenda i održiva povezanost. Taj klaster objedinjuje poglavlja vezana za transport, energetiku, transevropske mreže, zaštitu životne sredine i klimatske promene. Naša Zelena agenda je usklađena sa evropskim propisima u toj oblasti. Ja verujem da će ove ocene koje se nalaze u Izveštaju Evropske komisije, ali i preporuka koju sam pomenula Evropske komisije dovesti do toga da otvorimo Poglavlje 4, ali i Poglavlje 3, koji su spremni, i da će države članice prihvatiti ovaj predlog.

Osvrnula bih se kratko i na deo Izveštaja koji se odnosi na dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju. Citiraću deo iz Izveštaja za koji mislim da najbolje opisuje sve prednosti regionalne saradnje, ali i benefite koje možemo da imamo, i to ne samo naš region, već i Evropska unija. On glasi: „Dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja predstavljaju ključni deo procesa evropskih integracija Srbije i doprinose stabilnosti, pomirenju i pogodnoj klimi za rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja i nasleđa prošlosti. Srbija je nastavila učešće u brojnim inicijativama za regionalnu saradnju, poput CEFTA-e, Energetske zajednice, Transportne zajednice, procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi i Saveta za regionalnu saradnju. Pandemija bolesti Kovida-19 ubrzala je ambiciju da se poboljša regionalna integracija, pokazujući važne veze između tržišta u regionu, kao i između Evropske unije i šest ekonomija u regionu Zapadnog Balkana. Na Samitu u Sofiji 10. novembra 2020. godine šest lidera Zapadnog Balkana usvojilo je Deklaraciju o zajedničkom regionalnom tržištu, koje je zasnovano na četiri slobode – slobodi kretanja robe, usluga, kapitala i ljudi. To čini do sada najambicioznijim nastojanje da se ostvari regionalna integracija na Zapadnom Balkanu“.

Šta u stvari znači zajedničko regionalno tržište? Već sam rekla, da se zasniva na četiri slobode, ali predstavlja i odskočnu dasku za bržu integraciju regiona sa jedinstvenim tržištem Evropske unije, još pre pristupanja. Zajedničko regionalno tržište će biti ključno za povećanje atraktivnosti i konkurentnosti našeg regiona.

Kada već govorimo o regionu, iako smo mi napravili važne korake ka povezivanju, moram da napomenem da Narodna skupština, odnosno mi kao narodni poslanici, učestvujemo u brojnim regionalnim inicijativama. Svaki sastanak sa kolegama iz regiona doprinosi produbljivanju naše saradnje, ali i boljem razumevanju, jer svi mi imamo isti cilj, a to je članstvo u Evropskoj uniji, mada smo u različitim fazama ovog procesa, neke države zapravo nisu ni dobile status kandidata. Ja se nadam da će se to desiti uskoro. Svi ovi sastanci koje sam pomenula veoma su značajni kako bi razmenili iskustva pre svega iz ove oblasti koja je svima nama glavni spoljnopolitički cilj.

Na kraju, meni je drago da u Narodnoj skupštini već drugi put, drugu godinu zaredom, razgovaramo o Izveštaju Evropske komisije, jer mislim da je ovo najbolji način da naši građani budu upoznati sa svim prednostima koje imamo od pridruživanja ekonomski najrazvijenijim zemljama, ali i standardima koje mi uvodimo u naše društvo, koji će nam svakako poboljšati životni standard. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Vesni Marković.
Reč ima narodni poslanik Milan Radin, takođe član Odbora.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.
Slušajući kolege, ne želim da se ponavljam, ali moram da ponovim ono što je i premijerka rekla, da Evropska unija jeste naš najveći spoljnotrgovinski partner, da Evropska unija jeste jedna od najvećih donatora, da Evropska unija jeste nešto ka čemu mi stremimo i ja se nadam, da izrazim svoje nadanje, da tako nešto neće biti još mnogo daleko. Ali opet, s druge strane, moram da kažem da sam pročitao ovaj izveštaj i da ima par stvari koje nisu baš u saglasnosti sa onim što smo slušali i što slušamo od naših evropskih partnera, sa onim što smo mi ovde radili.
Želeo bih samo da skrenem pažnju na stranici 39 gde se kaže, pazite, sada ovde pričamo o zvaničnom Izveštaju Evropske komisije, na stanici 39 gde stoji, Izveštaj koji je rađen na osnovu istraživanja jedne nevladine organizacije, koji kaže da je preko 93% vremena u medijima posvećeno vladajućoj koaliciji.
I sada, ja jesam jedan tvrdoglav čovek, morao sam da nađem koji je izveštaj u pitanju, ko ga je pisao, ko ga je radio, i našao sam. To istraživanje je zapravo osam slajdova u Power Point-u. Meni je vrlo žao što se tako nešto našlo u Izveštaju, zvaničnom Izveštaju, opet podvlačim, Evropske komisije. Ne verujem, stvarno ne verujem da je to nešto što ima veze sa ljudima iz evropske misije, pogotovo da nema veze sa ljudima u Briselu, iz prostog razloga što sam imao priliku tamo i da radim i da komuniciram sa njima i znam sa kakvom predanošću i radom oni prilaze ovakvim izveštajima, da to nije nešto sa čime se olako radi.
S druge strane, a povezano sa ovim, čisto da napomenem, na 107. stranici istog izveštaja, ovo bih stvarno želeo da pročitam, objasniću vam i zašto, kaže: „RTS još uvek ne ispunjava svoju obavezu da kao nacionalni emiter obezbedi dovoljno relevantnog sadržaja za sve nacionalne manjine. Sadržaj namenjen nacionalnim manjinama je ograničen na samo jednu informativnu emisiju na albanskom na RTS2“.
Ja sam iz Novog Sada, i ministarka Čomić je isto, i ja sam odrastao uz RTV, tada se zvao NS Plus, u moje vreme, a pre toga Radio-televizija Novi Sad. Mogu vam reći da to pričamo sada o emiteru koji emituje na deset jezika, od toga su devet jezici nacionalnih manjina – mađarski, slovački, rumunski, ukrajinski, romski, bunjevački, propustio sam neki sigurno, neko će me ispraviti.
Ono što mi je posebno zastrašujuće ovde jeste što se ova ista rečenica u istoj formulaciji našla i u prošlogodišnjem izveštaju, s time da kako je sada u ovom izveštaju na stranici 107, a u prošlogodišnjem je bila na stranici 120, ako se ne varam. Isto ovo sam bio prinuđen da pomenem i ambasadoru prethodnom gospodinu Semu Fabriciju i dobio sam uverenje da će tako nešto biti ispravljeno, jer ja ne mogu da verujem da tako nešto i dalje stoji ovde.
Svi ovde znamo, i ljudi koji su na galeriji i koji ovo slušaju znaju da tako nešto nije istina, ali na našu veliku žalost, to se nalazi u zvaničnom izveštaju. To je ono, gospođo Brnabić, što ste vi pričali o duplim standardima. Da, znam, jasno mi je, nemojte me pogrešno shvatiti, ja ne verujem da ima mnogo većih evrofanatika u ovoj sali od mene, evrofanatika, tako se to zove. Ja stvarno verujem da je naše mesto u Evropskoj uniji i da je to naša budućnost, ali na ovako nekim stvarima moramo svi zajedno raditi.
Bojim se da ovo nisu jedine greške. Recimo, uzmimo primer, stranica 124 Izveštaja, isto kao i stranica 71, što se tiče energetske efikasnosti i prelaska na zelene energije. Ko god da je pisao ovaj izveštaj je definitivno zanemario odluke Evropske komisije s kraja 2016. godine, kada je britanskom „Draksu“, jedna velika elektrana, postrojenje veliko u Velikoj Britaniji, dat carbon neutral status, da nije zagađujući, iz jednog prostog razloga zato što radi na pelet, znači na biomasu. Problem je samo što ta biomasa dolazi iz Kanade i Južne Amerike, prelazi okean brodovima. I opet, ako se ja ne varam, proces sagorevanja je proces sagorevanja, šta god da vi palili, vi palite. Nisam samo ja to zaključio. Na kraju, ako se ne varam, ove godine se saznalo da je zapravo isti taj „Draks“ najveći zagađivač u Velikoj Britaniji.
A opet, ako ćemo da kažemo da je biomasa obnovljiva, mislim, i ugalj je onda obnovljiv, pogotovo imajući u vidu stepen obnove Amazona i ostalih šuma iz kojih dolazi to. Opet, ne verujem da ovako nešto treba da nas obeshrabri. Štaviše, ovako nešto treba da nas natera još malo više da radimo, da radimo sa našim partnerima iz Evropske unije, da radimo sa našim partnerima iz Brisela, sa prijateljima, jer ne verujem da je njihova krivica što se ovako nešto našlo u Izveštaju. Verujem da je to krivica domaćih podizvođača, ako mogu tako da se izrazim. Nadam se da će sledećem izveštaju biti posvećeno malo više pažnje od strane onih koji ga sastavljaju, jer ipak proces priključivanja nije mala stvar.
Proces priključivanja je izuzetno značajan za našu zemlju, jednog dana verujem da će biti značajan i za Evropsku uniju, kada se konačno priključimo, kada dođemo do te faze. Do tada ostaje nam da radimo na tome, ostaje nam da budemo posvećeni svemu tome, a znam da je ova Vlada apsolutno posvećena procesu priključivanja Evropskoj uniji i evropskim vrednostima, što se videlo iz prethodnih izlaganja govornika.
Opet se izvinjavam što sam ja morao da budem taj koji je donosilac, kako da kažem, ne baš loših vesti, ali neko ko je morao malo da uđe više u te detalje i ja se opet nadam da će sledeći izveštaji malo više održavati realnost, opet ne mogu da kažem, da ovde nema toga poglavlje o ekonomije je odlično opisano. Meni je drago da EU prepoznala ekonomski zamah i to se ovde i govori, da je Srbija u globalnoj krizi koja je pogodila svet zbog pandemije Kovid-19, zadržala svoj ekonomski uspeh samo zahvaljujući prethodnom zamahu koji je bio silovit. Drago mi je što prepoznaju ogroman pad nezaposlenosti u Republici Srbiji, kao i rast BDP.
Nadam se da će tako nešto biti vidljivo i u narednim izveštajima Evropske komisije, pogotovo u oblastima ljudskih prava gde su nesumnjivo napravljeni ogromni uspesi i pomaci i koraci, u oblasti slobode medija. Ne bih sada suviše u to ulazio, ima ovde još par stvari koji baš najbolje ne oslikavaju stanje, recimo se piše, opet obeleženo, oko kulture, sloboda umetničkog izražavanja. Tu su date neke zamerke. Tu nije data zamerka na kreativni bes kakav je iskazao gospodin Vidojković. Mislim, opet vidimo tu duple standarde čak i u našem društvu.
Tako da ostaje mi samo da se nadam da će biti prepoznata, opet ponavljam, znam, ali šta ću, da će biti prepoznata sve to u narednom izveštaju Evropske komisije i da će biti značajno, značajno bolji pogotovo što se tiče nekih ovih stvari. Hvala vam puno.

Poštovani narodni poslaniče, kada bi vam ja sada odgovorila na RTV i RTS, onda bi to bila zloupotreba moje funkcije, s toga ću dati reč ministarki za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordani Čomić.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem na podeljenim i precizno čitanim podacima iz izveštaja. Pre nego što dam odgovor šta je to što smo uradili, jer smo to čitali kao preporuku, samo da podsetim sve nas, izveštaj koji je pred vama prave se na osnovu podataka koje mi dajemo. To se često zaboravlja u javnosti i naravno, ono što se kaže, podaci iz senke ili konsultacije sa alternativnim davaocima podataka o tome šta se u Srbiji desilo za godinu dana. Onda kroz nekoliko nivoa konsultacija dolazi do dokumenta koji je usvajan, pa je sada pred vama i mi svi imamo prilike da u nekoj od faza ili učestvujemo ili komentarišemo ono što državni organi daju podatke.
Državni organi Srbije prave taj izveštaj davanje podataka, zato je dobro da mnogo više radimo na podacima i u tome je odličan rezultat koji je postigla Strategija digitalizacije koju je premijerka pokrenula još pre ovog mandata Vlade.
Dakle, to što je zamerka je u dijalogu sa direktorom RTS pokrenuto i čekamo rezultate, kao programska redakcija na RTS, ne na RTV gde će biti jezici kojih inače nema u redakcijama Javnom servisu Radio televizija Vojvodine, kao što su albanski, romski, bugarski i vlaški itd. Najdalje su otišli dogovori o tome sa romskom nacionalnom manjinom, bugarskom nacionalnom manjinom i albanskom nacionalnom manjinom i čekamo još uvek finalizaciju u okviru Javnog servisa RTS, kao i razgovor o tome šta nacionalne manjine imaju kao predlog ili kao komentare u odnosu na programe na jezicima manjina.
Dakle, i u terminu kada se reaguju i u samoj tematici, to je koordinacija nacionalnih manjina, zaista sam postigla saglasnost koja smatra da je mnogo važnije da većina dobrim informativnim programom stekne dovoljno informacija o nekoj manjini koja živi u Srbiji.
Mi smo u obilascima čak imali iskustvo da su, na primer, dobili smo pitanja zašto su Rusini došli u Srbiju? Na šta smo mi kazali verovatno ni oni ne znaju, ali su došli odavno, kao i Slovaci ili Mađari koji su tu oduvek. Dakle, prosto imate taj nedostatak informacija koje bi većina trebalo da dobija kroz informativne programe na manjinskim jezicima koji su titlovani ili prenošeni.
Zbog toga je Javni servis RTS važan da se ne svede informisanje o manjinama na to kako sjajno kuvaju, još bolje pevaju ili igraju. To delimo svi zajedno kao zajedničko kulturno nasleđe. To je otprilike objašnjenje. Za proces je zadužen državna sekretarka Olena Papuga u Ministarstvu i ona održava redovnu komunikaciju sa RTS da bi zaista se podigao nivo informisanja i na drugim jezicima koji tradicionalno, rutinski imaju redakcije na RT Vojvodini. To nam je cilj, da se kroz različitosti što bolje upoznamo i da vidimo koliki ogroman deo istorije delimo. Generalno je to ono što smatramo pravom iz Zakona o nacionalnim savetima na informisanje, na obrazovanje, na kulturu, na službenu upotrebu jezika i pisma, da je to nešto što treba dijalogom, da zajednički korist napravimo na bolje.
Potpuno se sa vama slažem, pažljivo treba čitati, pažljivo pratiti i pažljivo videti kakvi se podaci daju, jer jednom kada date podatak, onda će on ući u izveštaj zato što je podatak iz zemlje o kojoj se izveštaj pravi. Zato su ovakve rasprave koje ste vi organizovali dragocene, zbog toga što to prate ljudi koji pišu izveštaje i onda prave korekciju svog pristupa ili načina skupljanja podataka za sledeći izveštaj. Hvala vam.