Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Milan Urošević.
Poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim predstavnike delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i predstavnike Nacionalnog konventa u EU, koji sednicu prate sa galerije velike sale Doma Narodne skupštine.
Pozivamo vas da pozdravimo cenjene goste.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Bojan Torbica, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica, 16. novembra 2020. godine.
Reč ima Bojan Torbica, tri minuta. Izvolite.

Zahvaljujem.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovane kolege narodni poslanici, ponovo vam se obraćam sa molbom da podržite da se u dnevni red današnjeg zasedanja uvrsti Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, a razloga za to ima zaista mnogo.

Tokom 20. veka srpski narod je u borbi za slobodu vodio šest ratova, braneći svoju slobodu i suverenost i nijednom u tih šest ratova srpski vojnik nije bio agresor i nije pokušao da osvoji ni pedalj tuđe teritorije, već je svaki put branio svoju domovinu, svoju kuću i svoje ognjište.

Ne postoji način na koji se država Srbija niti mi u ovom parlamentu možemo ikada odužiti hiljadama heroja koji su tokom tih ratova položili svoje živote na oltar slobode.

Ne postoji način, ne postoji orden, ne postoji priznanje koje može biti pravična naknada za njihovu žrtvu, za njihove izgubljene živote, njihovu mladost provedenu u rovovima na braniku otadžbine.

Isto tako, ne postoji reč utehe porodicama koje su tokom tih ratova ostajale bez svojih najmilijih, koji su kao nevine žrtve plaćale cenu naše slobode. Još manje postoji reč opravdanja, pre svega nas u ovom parlamentu, što još uvek nismo utvrdili potpun i konačan spisak poginulih i ranjenih i nevino stradalih tokom bilo kog od ovih ratova.

Koliko god smo znali da budemo ponosni na svoje heroje, na njihova dela, toliko smo sa druge strane znali i znamo da olako prelazimo preko nedužnih žrtava koje je kroz istoriju dao srpski narod.

Znali smo često da se ljutimo na druge što ne poštuju nevine žrtve našeg naroda, iako i sami nismo bili u stanju da ih u potpunosti bar evidentiramo i dokumentujemo, kako njihovo postojanje, tako i njihovu tragičnu smrt.

Zato ne treba da nas čudi zašto nas pojedini ponižavaju umanjujući broj žrtava, izrugujući se njihovim tragičnim sudbinama, izjednačavajući žrtvu i dželata. I zato ne treba da nas čudi zašto ubistvo oko 2.500 Srba iz Bratunca, Srebrenice i Srednjeg Podrinja nije ni zločin vredan ni jedne jedine suze i jedne jedine reči izvinjenja bar jednog bošnjačkog lidera, ubistvo oko 3.500 Bošnjaka sa iste teritorije, masakr, genocid i kako ga sve ti isti ne nazivaju.

Zato ne treba da nas čudi što je zbog našeg nemara Sarajevo bez sumnje čak i dan danas, posle više od 25 godina od završetka sukoba na prostoru BiH, još uvek jedno od najvećih dobro prikrivenih i javnosti dobro čuvanih srpskih stratišta. Zato ne treba da nas čudi zašto javnost nije upoznata sa sudbinom sarajevskih Srba i sa sudbinom i svakodnevnim ubistvima, hapšenjima, pljačkama, zatvorima i logorima koji su bili surova stvarnost meštana srpske nacionalnosti.

Spiskovi i publikacije sa imenima žrtava za sada sadrže podatke od preko 5.700 pokojnika i oko 900 lica čija je sudbina neizvesna, znači, ukupno čak preko 6.600 Sarajlija srpske nacionalnosti koji su tragično okončali tokom ratnih sukoba. Međutim, ti spiskovi, kao i svi ostali spiskovi žrtava srpske nacionalnosti, nisu i konačni, još se javljaju porodice pokojnika koji nisu uneti u spiskove. Konačan bilans srpskih žrtava ovog grada teško da će ikada biti sačinjen.

Teško da će ikada javnost saznati imena Srba ubijenih u 126 državnih i privatnih koncentracionih i zarobljeničkih logora u ovom gradu, logora u kojima su jedini zatočenici bili Srbi. Zato ne treba da čudi da su samo tokom prve godine rata za osam meseci, od aprila do decembra 1992. godine, u Sarajevu bili ubijeni više Srba nego tokom celog Drugog svetskog rata i vladavine Pavelićeve NDH.

Ni danas, kao ni tada mnogi grobovi…

(Predsednik: Bojane, isteklo vam je tri minuta.)

… nisu obeleženi i opojani. Zahvaljujem.

Ja iz pijeteta prema temi o kojoj govorite nisam hteo da vas skraćujem, ali da se vratimo na glasanje.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Zaustavljam glasanje: ukupno - 149, za - 14, nije glasalo - 135 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština, većinom glasova, nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Mirsad Hodžić, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Enis Imamović, Šaip Kamberi, Selma Kučević, Nadije Bećiri, Mirsad Hodžić i Arđend Bajrami, 9. juna 2021. godine.

Narodni poslanik Mirsad Hodžić ima reč. Izvolite.

Poštovani, genocid u Srebrenici je ratni zločin izvršen u julu 1995. godine. Genocid se sastoji od masovnog progona, silovanja i ubijanja Bošnjaka. Ubijeno je 8.372 Bošnjaka. Genocid je izvršen pod komandom Ratka Mladića. Ovo je najveći masovni progon i zločin na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata.

Prošle sedmice sam čuo ovde u parlamentu od kolega koji bez imalo srama kažu – Ratko Mladić nije zločinac, on je heroj. Međunarodni sud pravde je rekao svoje. Pravosnažno je osuđen za genocid. Ovde u ovom parlamentu se negira Međunarodni sud pravde. Kakve to poruke šalju manjinskim narodima iz ove skupštine.

Predlažem da se danas stavi na dnevni red rezolucija u Srebrenici i time pokaže, bar malo poštovanja prema žrtvama zarad mira i dobrih odnosa sadašnjih i budućih generacija bošnjačkog i srpskog naroda.

Umesto toga danas u centru Beograda veliča se ovaj ratni zločinac i crtaju mu se murali, i kad ceo civilizovan svet osuđuje ovakvo ponašanje, umesto da uklone murale i da pokažu poštovanje prema žrtvama. Oni kojima je Ratko Mladić heroj izgovor traže u neprimerenom poređenju Aćif efendije i Ratka Mladića, to je samo izgovor za veličanje Ratka Mladića.

Cilj rezolucije o genocidu u Srebrenicu jeste da se najoštrije osudi, ali i da se zabrani svako negiranje genocida i veličanje osuđenih ratnih zločinaca. Aćif efendija je bio narodni poslanik u Skupštini Srba, Hrvata i Slovenaca i narodni poslanik u Skupštini Kraljevine Jugoslavije i načelnik sreza.

U Drugom svetskom ratu je organizovao odbranu svih građana Novog Pazara od najezde četnika Draže Mihailovića, koji je izdao Proglas svojim jedinicama da očiste Limsku dolinu preko Peštera i Čakora od nesrpskog življa.

Aćif Efendija nije išao ni u Kraljevo, ni u Beograd, ni u Rašku. On je branio i odbranio sve građane Novog Pazara. Da nije bilo takvih ljudi i tada bi se možda desila neka Srebrenica.

Ako iskreno želite „open Balkan“, gde će svi narodi živeti u međusobnom poštovanju i uvažavanju, morate odvojiti zločince od normalnog srpskog naroda.

Aćif Efendiju je osudio preki sud zbog navodne saradnje sa okupatorima. Pa, Aćif Efendija nije potpisao kapitulaciju, već Vlada Cvetković-Maček.

Istovremeno, imamo da je ova vlast rehabilitovala Dražu Mihailovića iako je pod njegovom komandom pobijeno više hiljada Bošnjaka, Srba i drugih naroda. Dižete mu spomenike po Srbiji.

Ako mislite da možete graditi srpski cvet na progonu i prolivanju krvi drugih naroda u 21. veku, varate se.

Ukoliko ne uvrstite ovu tačku dnevnog reda, mi nećemo učestvovati u daljem radu ove sednice.

Dobro.
Idemo dalje.
Znate, mi još nismo otvorili sednicu, nema povreda Poslovnika i replika i svega ostalog.
Stavljam na glasanje ovaj predlog za dopunu dnevnog reda.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 148, za – četiri, protiv – 21, nije glasalo - 123.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o zločinima u i oko Srebrenice od 1992. do 1995. godine, koji je podneo Narodnoj skupštini 17. juna 2021. godine.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moji prethodnici su zaboravili samo da kažu da tog njihovog Aćif Bljutu Hadžiahmetovića je odlikovao Adolf Hitler, nacista, vođa nacista, Gvozdenim krstom. To dovoljno govori o njihovom heroju.

Ja sebi postavljam pitanje da li je neko u periodu između 1992. i 1995. godine umro prirodnom smrću u Srebrenici? Na to imam pravo. I, ako je umro, da li je sahranjen mimo onog Memorijalnog centra u Potočarima?

Zločini u i oko Srebrenice, po mojoj rezoluciji, su međusobno povezani. Da se nije desio zločin nad Srbima od 1992. do 1995. godine, verovatno se ne bi desila odmazda i osveta jula 1995. godine.

Žalim nad bošnjačkim žrtvama koje su uglavnom bili pripadnici armije Bosne i Hercegovine.

Ponavljam, odmazda i osveta nisu pravda.

Da li je neko od ovih koji insistiraju na genocidu ikada zažalio nad srpskim žrtvama?

Ja sam potomak Rističevića i Todorovića, od kojih više u Bosni i Hercegovini nijedan ne živi u kući u kojoj je živeo 1991. godine. U tim kućama su Muslimani. Kao potomak oca, dede, čukundede, koji su izbrisani u opštini Goražde iz zemljišnih knjiga, čije je selo do temelja spaljeno, pitam da li imamo i mi pravo da žalimo za svojim žrtvama i da li oni nekada zažale nad tim žrtvama i da li sam ja genocidan, a oni multietnički iako su srpskim glavama za vreme rata igrali fudbal?

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam ja Tadić da pristanem na to da je 30.000 Srba u Bosni i Hercegovini žrtava građanskog rata izvršilo samoubistvo ili umrlo od trovanja hranom i da srpske žrtve nisu vredne žaljenja i suza. Nisam ja Boris Tadić da pristanem na takvu konstrukciju i još da se izvinjavam.

Ne pristajemo na zločine bez kazne, ali ni kaznu bez zločina. Ne pristajemo na genocid bez genocida samo zato da bi se stvorilo sredstvo za unitarizaciju Bosne i Hercegovine i opravdala agresija i bombardovanje Srba, koje je bilo bez razloga, da bi se otele Srbima teritorije.

Presuda o genocidu, presude Mladiću i Oriću nisu dokaz krivice Mladića, niti nevinosti Orića, već krivice politički instruisanih sudova.

Nad Srbima tokom 20. veka izvršen je genocid u Jugoslaviji, u Bosni i Hercegovini, tako da su to bile spomen kosturnice srpskog naroda. Tri miliona je ubijeno, tri miliona je raseljeno. Broj Srba u Bosni i Hercegovini smanjen je sa 44% na 31%, a muslimansko stanovništvo se uvećalo sa 30% na 50%.

Teritorije srpskog naroda su oglodane i svedene na malu Srbijicu koja se, eto, ovih godina usudila da se uzdiže ekonomski i vrednosno.

Poruka sarajevskim vlastima i onima koji insistiraju na genocidu u Srebrenici: Vi verovatno ne žalite ni izgubljene živote svojih sunarodnika. Tu priču o genocidu nosite kao so koju sipate na rane onih koji su izgubili bližnje na obe ili tri strane, da politički ušićarite i podgrevate mržnju između ne tako davno zaraćenih naroda. Vi time ne želite mir, već unitarnu Bosnu ili obnovu rata, na čega mi Srbi ne pristajemo.

Poruka Bošnjacima glasi: Želimo vam sve najbolje!

Poruka Srbima glasi: Mi smo jedan narod i dok je nas, Srbija vas neće dati. Zato je Srbija velika, vrednosno velika, i kada je teritorijalno mala.

Poruka međunarodnoj zajednici, onom delu predvođenom Britanijom i Nemačkom: Ako tražite partnere za mir na Balkanu, mi Srbi smo tu, ali ako tražite podanike sa kojima ćete destabilizovati Balkan, ne računajte na nas i ne šaljite violu.

Sve da nas sabijete pod onu Tarabićevu šljivu, mi ćemo biti veliki proganjani narod koji nikoga nije progonio. Isus je sa 12 apostola širio ljubav prema drugima, naše je da širimo ljubav prvo prema sebi i svojoj zemlji, ne šireći mržnju prema drugima.

Niko u Srbiji i okruženju ne treba da se stidi što nije Srbin, ali ne treba ni da se stidi zato što je Srbin. Genocida u Bosni i Hercegovini je bilo, ali nad Srbima i istinom.

Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 146, za – 31, nije glasalo – 115.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu članova 92. stav 2. i 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu, koji je podnelo 15 narodnih poslanika i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa „Aleksandar Vučić – za našu decu“.
Da li narodni poslanik dr Aleksandar Martinović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 147, za – 141, nije glasalo – šest.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 146, za – 141, nije glasalo – pet.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini, u celini.
D n e v n i r e d
1. Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2021. godinu, koji je podnelo 15 narodnih poslanika;
2. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa „Aleksandar Vučić – za našu decu“.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Pre nego što započnemo raspravu, želim samo da vas obavestim da bi po našem planu rasprava trebalo da traje do 18,00 časova i u 18,00 časova da bude vreme za glasanje, kako bismo danas završili ovu sednicu. To znači, pošto smo kasnije krenuli, da neće biti ove pauze koja je uobičajena od 14,00 do 15,00 sati.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Ana Brnabić, predsednica Vlade, Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije, Gordana Čomić, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Maja Popović, ministar pravde.
Molim poslaničke grupe da, ukoliko to već nisu učinile, odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 92. stav 2. i članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički jedinstveni pretres o dve tačke dnevnog reda.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Predstavnici predlagača u ovom smislu, pošto je reč o Odboru, odnosno 15 poslanika, u čije ime se Elvira Kovač prijavila za reč, a drugi predstavnik predlagača je gospodin Martinović.
Posle predstavnika predlagača će reč dobiti predstavnici Vlade.
Elvira Kovač ima reč. Izvolite.