Hvala lepo.
Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući, pred vama je Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2020. godinu. Ta godina je bila u znaku epidemije Kovida-19 u kojoj smo imali nesvakidašnje izazove za zaštitu ljudskih prava, sa kojom smo se, mogu slobodno da kažem, uspešno izborili.
Čast mi je i zadovoljstvo što mogu da vam predstavim rezultate rada jedine nacionalne institucije za zaštitu ljudskih prava kojoj rukovodim, zbog toga što vi narodni poslanici, koji ste predstavnici građana Republike Srbije, jedini možete da kontrolišete rad institucije Zaštitnika građana.
Ovo naročito naglašavam iz razloga mnogih ideja da se institucija Zaštitnika građana proverava i kontroliše, a zakonom i Ustavom je određeno samo da to može činiti Narodna skupština. Tu prvenstveno mislim na ono što se u svakodnevnom govoru zove nevladin sektor, oni koji misle da su svojom pozicijom u situaciji da kontrolišu Zaštitnika građana, što je, više sam puta isticao javno i sad koristim ovu priliku da kažem to i u ovom domu, apsolutno, apsolutno nespojivo sa funkcijom Zaštitnika građana i sa Ustavom i zakonom o određenim ograničenjima i pravima institucije Zaštitnika građana.
Zaštitnik građana je u prošloj godini u vreme pandemije koja je obuhvatila ceo svet, pa nažalost i našu državu, bukvalno je nametnuta bila situacija da se radi u potpuno, potpuno vanrednim okolnostima. Zahtevala je mere zaštite i u određenim segmentima i na vreme koje mi nismo mogli da predvidimo koliko će trajati. Iz tog razloga, sve svoje kapacitete institucija Zaštitnika građana usmerila je na hitno i direktno delovanje prema građanima. Ono što mogu da kažem je da iz razloga što smo tako radili u 2020. godini, kada smo imali 67% obraćanja više nego prethodne godine, građani Srbije su nam na izvestan način poklonili poverenje, o kome ću malo kasnije govoriti.
Najveći broj pritužbi, odnosio se na ostvarivanje prava pripadnika osetljivih grupa, dece, mladih žena, pogotovu žena koje su žrtve nasilja u porodici, hroničnih bolesnika, osoba sa invaliditetom i starih lica lišenih slobode LGBT populacije, pripadnika nacionalnih manjina, pre svega, Roma.
Tokom gotovo dva meseca trajanja vanrednog stanja, pojačali smo nadzor na terenu, produžili radno vreme na svih sedam dana u nedelji i uveli pet novih telefonskih linija ne koje su građani mogli da se obrate u intervalu od osam do 22 sata. Kontrolnim postupcima na terenu vršili smo proveru uslova u kojima se nalaze građani, a posebno osetljive grupe, deca, osobe sa invaliditetom, Romi, migranti, kao i lica lišene slobode. Taj trud koji je pokazala institucija Zaštitnika građana uticaj je na porast poverenja na instituciju u kojoj rukovodim, što su i potvrdila dva odvojena istraživanja javnog mnjenja.
Prvo koje je urađeno odmah po okončanju vanrednog stanja u maju 2020. godine, pokazalo je da su građani imali najviše poverenja u instituciju Zaštitnika građana, dok je drugo istraživanje iz decembra iste godine pokazalo da je Zaštitnik građana institucija u kojoj bi se građani prvo obratili.
Zaštitnik građana se 2020. godini obratilo 18.165 građana, što je za 67% više, kao što sam rekao iz prethodne godine, iste godine primili smo više od 5.000 pritužbi što je povećanje od oko 54% u odnosu na 2019. godinu.
Najveći broj pritužbi građana odnosio se na rad organa izvršne vlasti, tačnije ministarstava skoro 21%. U izveštajnoj godini smo okončali 80% predmeta, što predstavlja povećanje od oko 12% u odnosu na 2019. godinu i uputili oko 15% više preporuka nego godinu dana ranije.
Građani su u 2020. godini, kao i prethodne dve, Zaštitniku građana su se najviše obraćali zbog zaštite ekonomskih i imovinskih prava, 30% što ukazuje na nepovoljan ekonomski položaj građana, ali na nedostatke u radu nadležnih organa u ovoj oblasti. Visoko rangirane su i povrede prava koji se odnose na principe dobre uprave i socijalno kulturnih prava.
U 2020. godini, nastavio sam praksu Međunarodne saradnje sa ombudsmana iz zemalja i regiona Evrope i Evroazijske alijanse ombudsmana, s kojim smo zbog epidemiološke situacije uglavnom komunicirali putem, odnosno video konferencija, ali ono što mi je naročito drago, to je što ta komunikacija nije prestala, nije čak bila ni smanjena u vreme, da kažem, ekspanzije virusa Kovid – 19 i zaključci koje smo doneli mi, koji smo povezani ombudsmanskim mrežama kako Evrope, tako i šire. Mislim da smo u zajedničkim platformama dali dobre preporuke institucijama, koje smo dužni da kontrolišemo i da su se one reperkutovale na bolju i bržu mogućnost građana da ostvare svoja prava.
Navešću samo primer da na početku epidemije mogućnost građana da iz zemlja zapadne Evrope dođu u Republiku Srbiju, bila je sužena obaveznim karantinima maltene u svakoj državi i da nije bilo te saradnje, prvenstveno bilateralne saradnje sa ombudsmanom drugih država da bi bilo daleko teže da im se omogući da brže i jednostavnije dođu u Republiku Srbiju.
S obzirom da nestabilnost epidemiološke situacije želim da ukažem na neophodnost unapređenja rada svih nadležnih organa u cilju ostvarivanja prava građana, posebno u nesvakidašnjim okolnostima, kao Zaštitnika građana Republike Srbije nastaviću da reagujem na sve propuste nadležnih organa, savetujem građane i podnosim na inicijative za izmene važećih propisa.
Naš trud da pomognemo građanima Republike Srbije u ostvarenju njihovih prava, nije prepoznat samo od strane građana Republike Srbije, već od strane podkomiteta za reakreditaciju globalne alijanse nacionalnih institucija za ljudska prava GAVRI, to je mreža svih ombdusmana na svetu, i najviša mreža koja praktično svoje delovanje obavlja u UN, u Ženevi, koje daje i pravo nosiocu A statusa, koje smo mi zadržali i ponovo akreditovani, da govori u UN, kada se govori o pitanju ljudskih prava.
Nije bilo jednostavno, jer je ta reakreditacija trajala godinu dana, što nije uobičajeno, nije mesto gde bih vas zaista zamarao postupkom kroz koji je Institucija Zaštitnika građana, morala da prođe da bi dobila ponovo reakreditaciju, ali mi smo zaista zadovoljni, jer je to još jednom pokazalo da institucija Zaštitnika građana, radila valjano svoj posao.
Izveštaj o radu institucija Zaštitnika građana, se za izveštajni period odnosi i na ono što smo mi započeli, pa maltene od početka mog mandata, iako je to trebalo da se završi još 2016 godine, a to je izrada novog zakona o zaštitniku građana, koji je završen, kao što vam je poznato, okončan je rad na njemu, izglasan je u Skupštini Republike Srbije ove godine, a koji je u potpunosti usklađen sa Venecijanskim principima.
Novim Zakonom o zaštitniku građana koji ovaj uvaženi dom usvojio 3. novembra, ove godine, Zaštitnik građana je prepoznat kao institucija koja ima znanje i kapaciteta, da vrši dodatne nadležnosti. Pošto ste upoznati sa tim dodatnim nadležnostima, zaista ne bih opterećivao vaše vreme.
Ono što je isto tako važno, što je Zaštitnik građana postao nacionalni izvestilac u oblasti trgovine ljudima, a takođe obavlja poslove i nacionalnog nezavisnog mehanizma, uz praćenje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.
Ovo što sam malopre rekao, a to je Zaštitnik građana, postao nacionalni izvestilac u oblasti trgovine ljudima, je vrlo značajno za neke aktivnosti koje su trenutno na dnevnom redu i kojima se zaštitnik građana vrlo intenzivno bavi.
Zbog tih svojih aktivnosti koje je obavio i urađene su do u detalje, može da brani sve ono što je u svom izveštaju dao.
U narednom periodu planiramo da iskustva stečeno u novonastaloj situaciji usmerimo na pomoć građanima u ostvarenju garantovanih prava, ali i iznalaženju sistemskih rešenja za različite situacije i izazove, sa kojima se susreću građani Republike Srbije.
U kontekstu ovog što sam poslednje rekao, iskoristio bih ovu priliku, jer poštovani narodni poslanik Samir Tandir je uputio, a to je pitanje poverenice, ali mislim da se odnosi na instituciju Zaštitnika građana, odnosno dva pitanja, pa ću biti slobodan da prokomentarišem, odnosno da dam neku vrstu odgovora.
Što se tiče prvog pitanja, a to je decentralizacija institucije Zaštitnika građana, a Zaštitnik građana, kao što vam je poznato imaju svoje kancelarije u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Zaista ne bi bio problem da se te kancelarije otvore i u drugim delovima Republike Srbije.
Ono što je pokazalo iskustvo na terenu jeste da građani Republike Srbije imaju poverenje u instituciju Zaštitnika građana i u funkciju koju obavljam, što je pokazalo da uvek kada se krećemo van Beograda, a to je bilo baš često u periodu pre epidemije kovida, on je malo to, da kažem usporio, što ne znači da se istom dinamikom neće nastaviti sledeće godine, da je to, u stvari pravi efekat kada u direktnom kontaktu između Zaštitnika građana i građana koji se pritužuju po bilo kom osnovu se ta pitanja rasprave, ako je potrebno u lokalnoj sredini, u lokalnoj samoupravi ako ima elementa onda i daleko, daleko na višem nivou.
Drugo pitanje, poslanik Tandir je naslovio kao nasilje na internetu. Mi imamo takvu situaciju sada da je internet postao poligon, i ja se zaista izvinjavam ovo cenjenom domu što ću upotrebiti taj izraz, za različita iživljavanja, bez svake mere, bez svako ograničenja, često u anonimnim okvirima, iako se uvek može utvrditi ko je i odakle poslao određeni komentar na internetu.
Do te mere je to uzelo maha da ono što kao nekadašnji sudija u Prekršajnom sudu što je spadalo u domen prekršaja protiv javnog reda i mira, ko vređanjem drugih lica izaziva, praktično narušava javni red i mir praveći analogiju sa tim da ako vas neko uvredi na ulici, ako vas neko opsuje na ulici, ako vam nešto ružno kaže, za to će biti sankcionisan, a imate takvo delovanje preko društvenih mreža ili na internetu, da skratim, da apsolutno ostaje u jednom domenu koji niko nije do sada kontrolisao, niti je takve istupe sankcionisao.
Zaštitnik građana je član Vladine Radne grupe za zaštitu novinara. S obzirom da je veliki broj napada i na novinare preko društvenih mreža, Zaštitnik građana je pre dve nedelje dostavio Radnoj grupi Vlade Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom redu i miru, upravo u cilju uređenja postupanja na društvenim mrežama, pre svega nasilja i pretnji.
Ovaj Nacrt koji je Zaštitnik građana izradio cilj je zaštita kako novinara, tako i svih građana od pretnji, od vređanja i od nasilja.
Svedoci smo pisanja medija da je nasilje na internetu doprinelo tragediji u kojoj je ugašen jedan život jedne mlade žene. Zato smatram da je važno da u narednoj godini da u detalje uredimo ovu neuređenu sferu i zaštitimo svakog građanina od pretnji, vređanja i nasilja na internetu.
Izvinjavam se na opširnosti, ali smatrao sam da je pitanje poštovanog poslanika usmereno i prema instituciji Zaštitnika građana.
Hvala vam na strpljenju. Na raspolaganju sam vam za sva vaša pitanja.