Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Zahvaljujem. Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici nezavisnih tela, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Na dnevnom redu današnje sednice razmatranje je više izveštaja nezavisnih tela, Agencija za sprečavanje korupcije, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS, Tri "P", u danu za glasanje, podržati ove izveštaje i glasati za.

Danas se viđamo poslednji put u ovoj kalendarskoj godini i dobro je što ćemo ipak uspeti da u ovoj godini da razmotrimo i izveštaje o radu za 2020. godinu, važnih organa koji se bave pitanjima ostvarivanja zaštiti i unapređenja Ustavom zagarantovanih ljudskih prava.

Istovremeno iako sa izvesnom zadrškom zbog obimnog posla koji smo obavljali u jesenjem redovnom zasedanju, time mi pokazujemo da nam je zaista stalo i do ovih institucija, i do rezultata njihovog rada, koji treba da nam ukaže na određen probleme u funkcionisanju pravnog sistema u društvu uopšte.

Agencija za borbu protiv korupcije, u svom izveštaju je navela da se u 2020. godini povećao broj zahteva za rešavanje o sukobima interesa funkcionera i to za čitavu trećinu u odnosu na 2019. godinu.

Da li je to zaista plod postepenog povećanja svesti nosilaca funkcije da moraju da traže tu saglasnost kao što je navedeno u zaključku ili je bilo prouzrokovano nečim drugim, ostaje da se vidi, ali ovaj trend treba pozdraviti i nadati se da će se nastaviti i u narednom periodu. Od zahteva po kojima je postupano u velikoj većini, slučajeva oko 85% ova saglasnost je bila data od strane agencije.

Ono što nije tako, dobro je da je agencija u prošloj godini morala da izrekne i 189 rešenja kojima je utvrdila povredu zakona, od čega su u 68 slučajeva bile izricane mere javnog upozorenja ili teže. Takođe iz ovog izveštaja se može videti da je od 248 političkih subjekata koji su imali obavezu da podnesu godišnji finansijski izveštaj, za 2019. godinu, to učinilo tek njih 111, a u okviru ovog broja od 113 političkih stranaka, to je učinilo njih 68.

Ako se za nekog pojedinca može uzeti kao eventualna opravdana okolnost da može zbog epidemije korone ili previda, nije podneo lični izveštaj o imovini i prihodima na vreme, mislim da to ne može biti slučaj kada su u pitanju organizovane političke stranke.

Sama činjenica da je ove izveštaje podnelo manje od pola subjekata koji su na to bili obavezni govori nam da bi u narednom periodu trebalo da razmotrimo efekte postojećeg zakona o političkim strankama, a da za odgovorna lica i same stranke propišemo više sankcija, pa i mogućnosti brisanja iz Registra za neispunjavanje ovih obaveza.

U 2020. godini Agencija je imala i dosta posla vezano za praćenje redovnih parlamentarnih i lokalnih izbora i uložen je veliki napor svih funkcionera i zaposlenih da se sve aktivnosti u vezi sa izbornim postupcima završavaju u roku i na vreme.

S tim u vezi, ono što nam se stalno skreće pažnja u svim izveštajima je to da Agencija još uvek nije kadrovski popunjena do punog broja zaposlenih koji je predviđen sistematizacijom, odnosno da taj procenat iznosi tek oko 60%.

Mislim da bi ovo pitanje u saradnji sa ostalim nadležnim organima Vlade i ove Skupštine napokon trebalo rešiti, jer bi sa zapošljavanjem većeg broja kadrova bilo daleko više kontrole, a time bi se znatno uticalo na preventivu svih vidova nepropisnih radnji pojedinaca i političkih subjekata.

U svojim izveštajima i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnik građana, između ostalog, konstatovali su da je u 2020. godini našim starijim sugrađanima bilo posebno teško zbog pandemije korone, usled čega su oni morali da ostanu kod svojih kuća, što se ipak višestruko negativno odrazilo i na njihovo psihičko i fizičko zdravlje i na ostale životne probleme - izostanak poseta rodbine i gerontodomaćica, posete zdravstvenim ustanovama i slično.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u svom Izveštaju je naveo da se najveći broj upućenih pritužbi građana odnosi na postupanje pred organima javne vlasti u postupku zapošljavanja, a da je manje njih upućeno u oblastima zdravstvene zaštite i priliko pružanja javnih usluga.

Poštovana Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, gospođo Janković, vi ste upoznati sa pritužbom iz Niša o diskriminaciji članova opštinskog veća u dve gradske opštine Niša kojima je uskraćeno pravo na nadoknadu za ostvareni rad kao ostalim članovima Veća.

Molim vas za informaciju – kako to da nadležne službe tih opština ne poštuju Zakon o radu i druge zakone koji regulišu tu tematike i upravo te starije sugrađane koji su na nekim funkcijama diskriminišu?

Slične izveštaje dao je i Zaštitnik građana dodajući još kao uočene probleme i zanemarivanje starijih unutar porodice, raspolaganje njihovom imovinom bez pristanka i teško ostvarivanje prava na tuđu negu i pomoć.

I jedna i druga institucija dali su niz predloga i sugestija kako da se ovo stanje prevaziđe, ali su oni pretežno deklarativnog i uopštenog karaktera. No, i takvi nas opominju da kao društvo i kao država treba da posvetimo veću pažnju položaju naše najstarije populacije i koliko je to moguće da im olakšamo svakodnevni život u trećem dobu.

Naposletku, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u svom Izveštaju iznosi možda i najtamnije ocene stanja u svojoj resornoj oblasti u odnosu na kolege. Iako je broj podnesaka ka ovom organu u izvesnom opadanju u odnosu na neke ranije godine, zabrinjavaju podaci da su navodi iz žalbi u kojima se podnosioci obraćaju Povereniku u vrlo velikom broju slučajeva osnovani i da se te žalbe u najvećem broju slučajeva podnose zato što se na primerno podnete zahteve ne dobijaju nikakvi odgovori od strane nadležnog za davanje tih informacija, ali da se najveći broj tih postupaka obustavi jer se informacije daju kada se sazna za obraćanje podnosioca Povereniku.

Posebno je loše to što ogroman broj državnih organa i ustanova, skoro dve trećine od ukupnog broja, i dalje ne dostavlja zakonom obavezne godišnje izveštaje Povereniku o broju zahteva i predmeta koji su tom organu upućeni iz ove oblasti, ali i ne objavljuje svoje zvanične informatore na svojim internet stranicama.

Iako nisu poimenično određeni, iz izveštaja se može videti da među onima koji ne izvršavaju ove obaveze ima, čak i pojedinih ministarstava i drugih državnih organa i organizacija na republičkom nivou.

Kako i kod Agencije za borbu protiv korupcije i ovde bi trebalo popuniti sva sistematizacijom predviđena radna mesta, što bi verovatno doprinelo da se upućeni zahtevi i molbe brže rešavaju, a i da organi budu savesniji u davanju traženih informacija, na šta su zakonom obavezni.

Na kraju bih još dodao da su sve četiri institucije u 2020. godini ostvarile pozitivne finansijske pokazatelje i da su na kraju potrošile manje novca od onoga što im je republičkim budžetom bilo dodeljeno, pa zato ih treba i posebno pohvaliti.

Njihove izveštaje će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ podržati i o njima glasati.

Takođe, poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije, PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovani predstavnici nezavisnih tela, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Sandra Božić. Povreda Poslovnika.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ukazujem na povredu Poslovnika član 132. Vi ste imali dužnost da ukažete našim gostima koji danas podnose izveštaje da red na ovoj sednici podrazumeva da sedite za svojim mestom i slušate onoga ko je ovlašćen predstavnik, u ovom slučaju gospodin Hadži Milorad Stošić, a ne da ćaskate, pretpostavljam po bilo kojoj osnovi sa predsedavajućim.

Te vas molim da ubuduće opomenete naše učesnike današnje debate da se izveštaji tiču njihovog rada. Ukoliko im to nije važno i ukoliko ne poštuju Poslovnik, da barem ispoštuju građane koji ovaj prenos prate.

Hvala.

Zahvaljujem.
Mislim da su narodni poslanici jasno mogli da čuju kome se obraća kolega kojeg ste spomenuli.
Što se mene tiče, smatram da nisam povredila Poslovnik.
Da li želite u danu za glasanje da se izjasnite?

Da.

Odlično.
Prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi predsednici nezavisnih tela, ja bih vas još jednom sve pozdravio i hteo bih da kažem samo nekoliko stvari konkretno koje se tiču ovde svih nas. Kolege pre mene koje su govorile iznele su puno stvari koje se tiču vašeg rada.

Recimo, prva stvar, Agencija za borbu protiv korupcije, mislim da vi radite vaš posao na način kako to treba da se radi. Ispravna stvar je to da i u narednom periodu nastavite takvim tempom da radite, s tim što bi bilo dobro da svakog onog ko se bavi politikom, koji se bavi nekim javnim funkcijama, evo, ja sam tu unazad sedam godina poslanik, a pre toga sam bio predsednik opštine, ja sam spreman da se svakog trenutka proveri sva moja imovina, svih mojih srodnika, najbližih i daljih, i da se vidi na koji način može da se funkcioniše, da se radi za narod, a normalno, da se ne obogati.

To je ono što mogu da kažem za sebe, a to i naš predsednik, gospodin Vučić govori. To važi i za ostale kolege koje su dobile poverenje naroda, da li su odbornici, da li su predsednici opština, da li su većnici, direktori, poslanici, ministri ili nešto drugo.

Ja ću još jednom vama dati podršku zato što ono što radite radite na način kako to i treba da se radi. Izveštaj koji ste podneli je izuzetno kvalitetan.

Vezano za ostale kolege vaše koje su tu zajedno sa nama, ja bih isto napomenuo vezano za Zaštitnika građana, oko tog vašeg Izveštaja. Ono što kažete mi smo i govorili kada sam bio na Odboru za prava deteta. Više sam potencirao problem naših građana koji žive u rubnim područjima, u seoskim područjima gde nisu isti uslovi života za sve te gađane, za tu našu decu.

Deca na selu žive mnogo drugačije, žive zdrav život, to jest dobro. Zdrava priroda, zdrava hrana, sve to postoji, ali to dete na selu želi da ima iste uslove života, da ima sve ono što ima dete u gradu i da na taj način ono može da se razvija, da raste.

To su naša deca. To su pametna deca, da li u selu da li u gradu, ali i ta deca u selu bi isto volela da imaju iste mogućnosti, da se ponašaju na isti način, da mogu da uče i da žive na isti način kao deca u gradu.

Ovo što govorim, govorim iz delokruga zato što sam dugi niz godina kao veterinarski radnik, terenac, obilazio naša sela. Obilazio sam te naše ljude i video sam kako se živi, a posle sam i kao predsednik opštine radio i bio sam veoma aktivan. Želeo sam da pokušam da u opštini gde živim i gde radim da izjednačim te uslove života gde smo išli jedan po jedan deo.

Izdvajali smo sredstva za izgradnju tih puteva, sve ono što je potrebno. Pomagali smo i bračne zajednice, novorođenu decu, nezaposlene porodilje. Bilo je više izdvajanja. Pedeset posto su veća zdvajanja bila za one žene, za onu decu koja žive za u seoskim područjima, pa sam tada imao i prijave tadašnjeg Zaštitnika za rodnu ravnopravnost. Imao sam prijavu zašto sada mi izdvajamo više sredstva za one ljude koji žive u selima, a manje za one koji žive u gradu. Pričam za Svrljig. To je jedna varošica, ali ipak je to urbano mesto, tako da sam i tu imao prijavu u to vreme. To je bilo 2010/2011 godine.

Ja i dalje mislim da treba više sredstava izdvajati za svakog ko živi u seoskom području, za žene na selu, za decu na selu, za bračne zajednice na selu, jer mi ćemo sada, od 1. januara 2022. godine, izdvojiti sredstva od 300 hiljada za svako novorođeno dete, s tim što ću ja potencirati kasnije, kada raspravljamo po amandmanima, da ima razlike za onu decu koja se rađaju u seoskim područjima, jer tamo njima moramo dati veću pažnju, jer kako smo videli demografsku sliku naše Srbije, sve nas je manje i manje. Naši centri, kao što je Niš, Beograd, Novi Sad, oni se pune, ali zato se prazne ta rubna područja, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Boljevac i veliki broj takvih mesta i na jugoistoku Srbije i ostalim delovima Srbije.

Znači, mi u takvim područjima moramo iznaći mogućnost i dati veću podršku, a ljudi koji vode određene resore u budućoj Vladi sigurno će o tome voditi računa.

O ovome govorim iz iskustva, jer, verujte mi, kod mene u Svrljigu nije isto ko živi u seoskom području, ko živi u gradskom području. Nije isto i za one ljude u samom Svrljigu zato što mi imamo određene potrebe koje moramo sada da obezbedimo, ali to je nešto što ćemo mi sigurno raditi u toku 2022. godine.

Još jedna od bitnih stvari, o tome sam više puta govorio, za one naše žene na selu, tim našim ženama na selu moramo dati veću pažnju kroz sve one vidove koje imaju isto žene u gradu. Ta žena na selu radi od jutra do sutra. Ta žena na selu čuva svoju porodicu, čuva svoju decu, ide na njivu, radi u kući i to svakog dana.

Mi smo prvi put, sada ova sadašnja Vlada, na insistiranje našeg predsednika, dali mogućnost da ima određene benefite i ta žena koja živi na selu kada sutra rodi decu i to je nešto što do sada nije bilo, ali na tome možemo više raditi, jer tim ženama na selu sigurno trebamo dati mogućnost da mogu lakše da ostvare određene benefite, određene subvencije, određene stvari koje država Srbija pomaže kroz odrene vidove u okviru porodice, u okviru investicija privrede, zanatstva, zadrugarstva i svega ostalog.

Još jednom, to su bitne stvari i na tome ću uvek insistirati zato što osećam potrebu to da kažem, jer moja majka je osoba koja je celog života bila na njivi. Nema radnog iskustva. Otac mi je bio policajac, sada je u penziji, pa igrom slučaja otac ima dobru penziju, pa pomaže i majku, a tu smo i mi. Veliki je broj takvih naših majki i sestara. Žene nemaju zdravstveno osiguranje, nemaju mogućnost… S druge strane, naši poljoprivredni proizvođači ne žele da se odreknu svoje imovine, tih 50 ari zemlje koju on ima…

Molim vas, privodite kraju.
Isteklo vam je vreme.

Završavam.

Tih 50 ari, koje taj čovek ima u selu, on toga nikad neće da se odrekne da bi mogao da koristi sredstva socijalne pomoći.

Još jednom, uvaženi predstavnici svih tih tela i agencija, ja ću podržati ove izveštaje, ali s druge strane, s vaše strane gledajte da one stvari koje su bitne za naše žene, za našu decu na selu, za brdsko-planinska područja, da na taj deo stavite akcenat i da tu stavite veću podršku.

Hvala još jednom.