Gospodine predsedniče Republike, Aleksandre Vučiću, predsedniče Skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, vi predsedniče parlamenta znate da je ovo posebna sednica. Nije ni redovna, ni vanredna, sa posebnom tačkom dnevnog reda i sa dogovorom sa šefovima poslaničkih klubova da ova sednica može da ima samo jednu temu i kako da vidimo da nađemo zajednički jezik, kada je nacionalno pitanje da budemo svi jedinstveni, a ne zarad nekih političkih poena pojedinaca mi pustimo da ova sednica ode i da nema veze sa temom dnevnog reda.
A šta je najgore? Ovde su i ambasadori iz nekih zemalja. Ovde su i Srbi sa Kosova i da vam kažem, nikada nije bila gledanija Skupština nego sada, ima 20,1 šer rejtinga. Ja imam u realnom vremenu, pratim rejting, pa nemojte zbog toga sada da koristimo neke priče i neke teme koje nemaju veze sa ovom temom.
Predsedniče, vi ste na početku hteli vašim govorom da izbegnete da nikog ne okrivite šta je bilo prethodnih 30-40 godina, da date izveštaj svega onoga što ste vi radili i da li postoji rezultat u tome. Postoje dva rezultata koja su vidljiva. Jedan rezultat je „Otvoreni Balkan“, gde je Edi Rama, najveći srbomrzitelj, promenio svoju retoriku i kaže on Aljbinu Kurtiju: „Biraj, ili ćeš „Otvoreni Balkan“ ili rat“. Znamo kakve je poruke nekada slao i predsednik Turske, gospodin Erdogan, a kako danas govori. Kad je došao, rekao je našem predsedniku: „Dragi prijatelju“. Dva puta sam morao da vraćam da preslušam da li mi se učinilo ili je istina. To ne može da ospori niko.
Ne možemo mi od Albanije, Edija Rame da tražimo da on kaže: „E, Kosovo je u sastavu Srbije“, ali ono što se zove život, o tome danas niko nije govorio. Ekonomija i pazite vi sad, Albanija nam dala da građani Srbije putuju u Albaniju, da odu u Albaniju bez pasoša, sa ličnom kartom. Ljudi, da je to neko govorio ne pre 20 godina, pre pet godina, niko u živi u Srbiji ne bi verovao.
To nije pobeda u diplomatiji, ali to je uspeh sa visokim rezultatom, a da sve vreme imate problem sa nekim evropskim državama koje vam spočitavaju i ucenjuju kako Srbija mora da prizna „nezavisno Kosovo“, vi ekonomski ne da napredujete, nego pobeđujete neke evropske države kao što je, na primer, Nemačka. Mi smo prvi imali četiri vakcine, Nemačka nije imala. Austrija, ljudi iz Austrije dolazili u Srbiju da se vakcinišu. Ne samo to, da postoji nesigurnost i politička nestabilnost, kada bi 70.000 građana Srbije radilo u nemačkim fabrikama? Nikada.
Cena struje najjeftinija na svetu. U Austriji je pet puta poskupela struja za građanstvo. Koliko je kod nas? Samo 6,5%. Ljudi, to neko treba da obezbedi sredstva za subvenciju, za uvoz, kako bi građani imali što manje račune.
Vidite gde je sve bio predsednik za poslednja tri-četiri dana. Bio je u Emiratima, na Brdu kod Kranja, Brioni, gde sam ja bio u vojsci, ide u Ameriku, a istovremeno mora da se bori za nešto što se zove nepravda.
Briselski sporazum ko je sastavio? Amerika, Nemačka i Velika Britanija. Mi smo potpisnici i verovali smo, ali nismo rekli - ne želimo više da sarađujemo sa vama, nećemo pregovore, nećemo dijalog, itd.
Kada pogledam rezultat, i kao privrednik ako gledam, mi smo najuspešnija zemlja ne na Balkanu, ne u Evropu, nego na svetu.
Ja sam bio u Grčkoj, pre par dana sam došao, vodio 500 ljudi, sve je tri puta skuplje u marketima nego što je u našim marketima, a da vam ne govorim o ceni struje. I sada niko neće da kaže - ej, svaka vam čast, i mi koji smo ovde, i opozicija i pozicija, da kažu - dobro radite to, to i to. Možda mi imamo bolji program za Kosovo, možda će oni da pucaju u Aljbina Kurtija, mi to ne želimo, on će da izvrši samoubistvo iz zasede, kao što su deca govorila u onom filmu, ali politički ono što radi naš predsednik…
Kažu - a što, bre, samo ti pa ti? Pa njega je izabrao narod, on je dobio 59%, ima odgovornost i sada mora da preuzme tu odgovornost. Sutradan ako nešto loše uradi, da kaže - ja sam kriv. Ministri, i bicikle da stavite sutra u Vladu, 80% tih ministara, i te bicikle bi bile ministri pored Vučića. To je tako, gospodo. Ja sam realan i strašno me pogađa nešto što nije primereno u ovom vremenskom periodu kada su u pitanju i polemike i sve ono što se dešava Srbiji.
Sankcije Rusiji. Čekaj, hoće sutra da prestane rat sa Ukrajinom ako Srbija uvede sankcije? Neće. Svi će ti veliki da ponovo kupuju gas od Rusije, a mi smo uvek pametno radili poslednjih 10 godina, ne zato što Rusija i Kina nama drže leđa kada je u pitanju Rezolucija 1244, nego zato što su sve vreme pokazali da poštuju pravo jedne suverene države koja se zove Srbija, ne zato što su nam prijatelji, sramota ih je toga što rade neke druge države i evropske i neke tamo preko bare.
Kažu - šta ste potpisali u Vašingtonu, to ništa ne važi. Nije Donald Tramp bio predsednik mesne zajednice. Vašington odlučuje o sudbini celog sveta. Sve počinje iz Amerike, i ekonomska svetska kriza i svi ratovi i sve ono što je loše počinje iz Amerike, a ono što je dobro, Amerika koristi samo za sebe.
Skinuta je 10. tačka, ako se ne varam, u tom Sporazumu, gde su tražili da predsednik Vučić potpiše da će da prizna nezavisno Kosovo. Pa šta bre hoćete više? Svako ovde ko sedi ili je bio u vlasti ili je neko njegov bio u vlasti. Ovde nema nikog čiji neki rođak, on lično ili prijatelj i njegova stranka nije bio u vlasti.
Onda pogledajte, napravite analizu, napravite neki grafikon pa kažite - ovde smo bili mi, ovde su bili ovi, ovde su sada ovi.
Ljudi, ova većina sada koja vodi ovu državu stvarno ima rezultat. Pazite, Sajam vina. Dritan Abazović posle tog sajma kada je dao izjavu - kao kada mu je tata iz Končareva, a majka iz Podgorice. Zastupa čovek i interes Crne Gore, ali isto tako podržava i Srbiju. Potpisao ugovor sa SPC, Temeljni ugovor, jel se tako, beše, zove, koji je izbegavao Milo Đukanović. Zašto izbegavao? Ne zato što je u formalnom smislu u pravu, nego zato što Srbija brže ekonomski napreduje od Crne Gore.
Zašto hrvatski političari sa vremena na vreme napadaju predsednika i Srbiju? Pa zato što Srbija munjevitim putem ide prema gore kada je u pitanju i ekonomija i plate. U svemu smo ih prestigli, a oni su nas pristigli u cenama kada je u pitanju potrošačka korpa i u sve ono što se zove život.
Kada sve to sagledamo, moja partija JS, ja sam imao tu viziju tada da se moja partija zove Jedinstvena Srbija i da to jedinstvo će nekada zatrebati Srbiji i ne želim da se mi sada tu ističemo kao neki bitan faktor, ali jednostavno, ljudi, mi moramo da budemo jedinstveni ako hoćemo da rešimo naše nacionalno pitanje, da se ugledamo na kosovske Albance, na neke druge, da ne ponavljam, iz bivših republika koje su činile Jugoslaviju i kada nas vide da smo mi jedinstveni po nacionalnom pitanju, onda će oni da popuste, a ne da naši rade za pare. Čekaj bre, zašto tebi uplaćuje nečija ambasada pare? Šta si ti? Mađioničar? Lečiš biljkama, smiljama i koviljama? Šta? Zašto?
Ne lupaj bre ti džibronjo tamo što lupaš. Džibronjo jedan pijani. Džibronjo pijani jedan. Ne davimo Beograd, a daviš Srbiju.
(Dušan Radosavljević: Poslovnik.)
Dajte bre. Ja vas molim, predsedniče Skupštine, ovo je posebna sednica i da ova posebna sednica ima poseban status. Ja nikada neću dozvoliti da mi neki džibronja dobacuje. Znači, nikada. Nikada.
Što ste svi prepoznali sada da ste svi džibronje? Odakle vi znate na koga sam ja mislio? Odakle vi znate na koga sam ja mislio?
(Predsednik: Gospodine Markoviću.)
Nisam mislio na Boška, nisam mislio na Milicu, nisam mislio ni na, kako beše, Miloša Jovanovića.
(Predsednik: Niko nije razumeo šta je kome rečeno. Možemo da nastavimo.)
Samo da vam kažem, ne mogu da mi dobacuju i ja nisam od onih poslanika koga će oni da uplaše. To da znate. Imaćete muke sa mnom u ovom parlamentu. Muke za laž, kada lažete narod i samo zarad laži, a predsednik Aleksandar Vučić ima najveću odgovornost što je skinuo sa 5% na 3% kako bi vi ušli u parlament. Jedino za to ga okrivljujem, odnosno ne okrivljujem ga nego ga kritikujem.
Da mi se vratimo na nešto što se zove život, da vidimo šta su to predlozi. Koliko još imam vremena? Šest i po minuta.
Da vidimo šta su to drugi predlozi, čime su pokriveni ti predlozi, šta je njihova biografija, gde su radili pre, šta je rezultat i da to bude kriterijum za nešto što ima podlogu, ta kritika i priča.
Poštovane dame i gospodo, da vam kažem, ceo svet nas priznao, a mi sami sebe želimo da urušimo na način kako se ponašaju neki pojedinci danas u parlamentu. Nije problem da budeš u zabludi, ali je problem kada si ti sve vreme u zabludi i trenutak slabosti. Svako od nas ima neki trenutak slabosti u životu.
Nego, da se vratim ja priči. Da vam kažem, predsedniče, da veliki broj stranih investitora su zainteresovani da dođu u Srbiju, bez obzira na svetsku ekonomsku krizu i bez obzira na problem Kosova i Metohije, ne naš problem, nego onih drugih koji nas ucenjuju. Ono čega se ja bojim, a imam komunikaciju sa građanima Srbije koji rade u dijaspori, je da sada tamo plate koje primaju ne mogu da pokriju stan i ono što se zove porodični budžet i da će oni da se vrate u Srbiju. Znači, većina njih koje ja poznajem rekli su da nema bolje države od Srbije.
Kada je u pitanju odlazak mladih ljudi i onih srednjih godina, pošto mi je doktor iz Aranđelovca dobacio, zemlja EU, Hrvatska, ima 30 puta veći odlazak u neke druge razvijene zemlje EU nego što je to Hrvatska. Razumete? To je nešto što će biti ne problem u budućnosti. Ali, ja pozivam i te ljude da budu poslodavci u svojoj državi i da otvaraju preduzeća u Srbiji, da ne budu gastarbajteri više u belom svetu.
Mi imamo mnogo prijatelja. Nikada Srbija nije imala toliko prijatelja koji godinama traju, kao predsednici država, vlada, itd. Ova vlast, na čelu sa predsednikom Vučićem, znala je da iskoristi to, odnosno znao je. Vi imate sada, koliko je meni poznato, preko 30 zainteresovanih investitora je na čekanju da otvori fabrike u Srbiji.
Znate šta, kad otvorite fabrike u Srbiji, onda svi oni koji su nezaposleni mogu da se zaposle, da žive od svog rada, da ulaze u brak, da se deca rađaju. To je smisao života i to je domaćinsko ponašanje ove vladajuće većine. Zato JS podržava i predsednika Aleksandra Vučića i ovu vlast.
Da vam samo još jednom kažem, predsedniče Skupštine, ja vas molim da ovu sednicu vodite na način sa tačkom dnevnog reda. Svi se mi bijemo u grudi i govorimo kako je to sveta srpska zemlja. To je naše i božije. Lako je iz Beograda, pored Dunava da se biješ u grudi, ali teško je ovim ljudima gore. Njima je teško. I predsedniku koji mora da svakog dana ima najmanje dva sata sa nekim moćnikom iz sveta sastanak, a tema Kosovo i Metohija.
Jedinstvena Srbija će podržati vaš Izveštaj o pregovorima i nastavite tako.
Hvala.
