Prva posebna sednica , 13.09.2022.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Zeleno-levi front

Robert Kozma

ZELENO - LEVI KLUB, NE DAVIMO BEOGRAD, MORAMO
Staću tu, ali samo da ukažem…
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Samo vas pitam da li razumete da to radite?
Kada pričamo o dobacivanju, upravo vi konstantno, neprekidno dobacujete sve vreme, ali vas niko zbog toga nije kažnjavao, jer kao što vidite, ljudi su bili u stanju da istrpe sve to što radite.
Što se tiče ovlašćenih, ko je sledeći po redu, samo mi kažite? Samo polako, treba mi informacija ko je sledeći po redu, od ovlašćenih koji su u sali? Vi ste.
Dakle, samo da vidimo za povredu Poslovnika ko se javio, vi ćete dobiti reč sledeći.
Reč ima Đorđe Milićević. Vi ste prvi.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

| Ministar bez portfelja
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Želeo bih da ukažem na povredu Poslovnika, član 106, da govornik može govoriti samo o tački dnevnog reda.

Čini mi se da još uvek ne shvatamo važnost i značaj teme, bar svi zajedno ne shvatamo važnost i značaj teme o kojoj danas govorimo i ne shvatamo da na balkonu sede ljudi koji treba da se vrate svojoj kući sa optimizmom, jer da nije njih na prostoru Kosova i Metohije, Kosovo i Metohija ne bi bilo srpsko. Zato nam je potreban taj konsenzus i zato nam je potrebna i ta jedinstvena poruka iz ovog doma koju će oni poneti na prostor Kosova i Metohije, Srbi koji žive južno i severno od Ibra.

Nisu došli ovde da slušaju kako legitimno izabranog predsednika Srbije, imenom i prezimenom, birala ga je Srbija, birali su ga građani Srbije. Nemojte, predsedniče, da dozvolite više, odsutan, odustao, maltretiranje. Pa, na iniciranje najvećeg dela opozicije, predsednik Republike je tu. Verovatno se mislilo da se vodi politika pod maskama i da neko ne želi da govori istinu. Ovde je vidljivo da je istina interes svih nas.

Ja vas samo molim jedno, u ime poslaničke grupe SPS, dajte da se vratimo na temu dnevnog reda, ako ne zbog mene, koji sam, evo, izneo taj predlog, bar zbog ovih ljudi koji sede gore iznad nas. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Hvala.
Ako sam dobro razumeo, ne tražite da se glasa.
Sledeći, isto Poslovnik, Miroslav Aleksić.
...
Narodni pokret Srbije

Miroslav Aleksić

Narodna stranka
Hvala, gospodine predsedniče Skupštine.

Pokušavam da ukažem da ste povredili član 103. evo već dobrih pola sata, a u njemu jasno stoji da ste dužni da narodnom poslaniku omogućite i da ukaže na povredu Poslovnika odmah posle diskusije nekog poslanika, a posebno ukoliko su u pitanju šefovi poslaničkih klubova.

Vi ste, gospodine predsedniče Skupštine, oduzeli dva minuta vremena za raspravu o najvažnijoj temi danas, a to je Kosovo i Metohija, poslaničkoj grupi Narodne stranke, zato što je gospodin Borislav Novaković, u skladu sa ovim Poslovnikom, ukazao da ste prekršili član 27, a vi nama uzeli dva minuta sa obrazloženjem da to nije uradio na vreme.

Nije, gospodine Orliću, zato što ni njemu niste dali pravo da ukaže na povredu Poslovnika dobrih pola sata, kao što to niste ni meni, i to nije korektno.

Ja vas molim i upozoravam vas, nema potrebe da zloupotrebljavate vašu funkciju i ovaj Poslovnik, da bi pomogli predsedniku Republike. On ima neograničeno vreme da govori ovde, posle svakog od nas, i ume sam da se dovoljno dobro odbrani i odgovori na sve. Nema potrebe da i vi zloupotrebljavate to.

Ja vas molim sada da u nastavku sednice se postarate o redu i da ne oduzimate kojekakvim smicalicama vreme za raspravu poslaničkim grupama. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Dobro.
Znači, što se tiče javljanja po Poslovniku, evo, okrenite se samo i pogledajte sami, da li u svakom trenutku vas 10 radi to isto i kada onda ko može da dođe na red? Čisto da vam bude jasno o čemu pričamo.
A što se tiče vremena, vaša poslanička grupa je odlukom za koju je glasala većina na početku ove rasprave dobila dodatnih 15 minuta i svi su dobili dodatno vreme, duplo vreme ste dobili svi, tako da budemo do kraja pošteni šta ste dobili i kako stojimo.
Gospodine Jovanoviću, izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, predsedniče Skupštine.

Poštovani predsedniče Republike, poštovani direktore Kancelarije za Kosovo i Metohiju, poštovani predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, koleginice i kolege, pitanje i tema Kosova i Metohije godinama je u centru pažnje naše javnosti i uvek izaziva veliko interesovanje, pa tako i današnja sednica. I zato mi je žao što nekad uđemo u raspravu koja ne priliči jednoj ovakvoj sednici i jednoj ovakvoj temi.

Smatram da smo opet zakazivanjem i raspravom na ovoj posebnoj sednici pokazali odgovornost, pokazali smo ozbiljnost i spremnost da branimo naše nacionalne interese.

Dužni smo da iznova vodimo raspravu, dužni smo uvek da istini pogledamo u oči i dužni smo da na jedan objektivan način sagledamo jedno ovako osetljivo pitanje.

Mi iz SDPS ovu raspravu ne doživljavamo tako da se nadmudrujemo ovde i na ovoj temi ubiramo političke poene, da stranački poentiramo. Smatramo da nama treba ovde razgovor, da nama treba traženje najboljeg rešenja i potrebno nam je jedinstvo.

Retko gde se istorijski i etnički principi tako izoštreno i tako direktno sukobljavaju kao što je to slučaj na Kosovu i Metohiji i retko gde dva naroda tako čvrsto se drže svojih argumenata i ne odstupaju od njih, kao što je to slučaj u ovim pregovorima koji dugo traju.

Naš argument zasniva se uglavnom na istorijskim činjenicama i one su nesumnjivo na našoj strani, ali čini mi se da nemaju onu težinu koju bismo mi želeli da imaju.

S druge strane, princip na koji se pozivaju Albanci, a to je etnički princip, je nepravedan i često veoma opasan, jer takav princip ostavlja mogućnost za jedan tinjajući konflikt koji može da se raspiri u budućnosti.

Za nas Srbe je Kosovo izvor i srž nacionalnog i duhovnog identiteta. Budimo realni, pa možemo da vidimo da je za Albance to njihov dom, jer čine na toj teritoriji većinu stanovnika.

Ako se vratimo u prošlost, vek, vek i po, videćemo da su Albanci tačno znali uvek šta žele. Mi smo govorili ono što ne želimo. Ali, ipak sada ohrabruje činjenica da imamo konsenzus između predstavnika Srba na Kosovu i Metohiji i državnog rukovodstva i bar je to malo lakše u procesu pregovora, da u takvoj jednoj saglasnosti se donose kvalitetne odluke koje se primenjuju na terenu i koje olakšavaju život ljudima koji žive na toj teritoriji.

Mi možemo danas ovde i da raspravljamo i da potežemo pitanje da li smo mogli bolje da reagujemo dve ili tri decenije unazad, ali smatram da nam to ništa neće doneti dobro, ništa nam to neće pomoći.

Činjenica je i da od raspada SFRJ svaki predlog koji se ticao Kosova i Metohije je onaj naredni bio nepovoljniji za Srbiju. Takođe, svaki naredni predstavnik Albanaca sa Kosova i Metohije je bio radikalniji. Počeli smo od Azema Vlasija, preko Rugove, Adema Demačija, Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja i sada Aljbina Kurtija.

Utisak je da je Azem Vlasi za Albina Kurtija Kisindžer, toliko je imalo prostora možda tada da se razgovara sa njim o konkretnim stvarima. Bez obzira na sve smatram da smo mi sada mnogo zreliji, da smo pragmatični, da donosimo odluke koje možemo da pretočimo u konkretna rešenja ma koliko to bilo nepopularno. Ali, kada tražimo rešenje za pitanje Kosova i Metohije moramo da uzmemo u obzir i političko istorijske činjenice i kulturna dešavanja, ali i spoljnopolitički faktor.

Nema nikoga među nama ovde ko nije svestan da je povratak na staro nerealan. Da li možemo da zamislimo da će milion i po Albanaca se vratiti na staro, da žive u državi gde bojkotuju njene institucije, ali s druge strane da li i Albanci smatraju da mogu da budu punopravan međunarodni subjekat sa punim kapacitetom bez podrške velikih sila? Ovde pominjem i Rusiju i Kinu kao stalne članice Saveta bezbednosti. Naravno, da je nemoguće i jedno i drugo. I zato moramo da vodimo jednu proaktivnu politiku, da idemo napred, da tražimo rešenje. Često se i sa naše strane, čini mi se, u poslednje vreme manje čuju predlozi da treba negujemo zamrznut konflikt. Zamrznut konflikt nije dobro rešenje ni za koga, nije dobar ni za nas, ni za ekonomski razvoj, ni za evropske integracije, ni za modernizaciju države.

Naš stav je da moramo da tražimo rešenje, da svako nerešeno rešenje, svako nerešeno pitanje vodi jednom konfliktu koji tinja i preti da izraste u ozbiljan sukob koji se može preliti na čitav region. To Srbiji u ovom trenutku nije potrebno kada imamo jedan stabilan pravno-politički okvir i kada imamo jedan zavidan ekonomski rast.

Nije suština da negujemo zamrznut konflikt jer s pravom možemo da se zapitamo šta će biti za 10, 30 ili 50 godina kada se taj konflikt odmrzne. Koliko će tada biti Srba na Kosovu i Metohiji? Sada ih ima manje od 100 hiljada, mislim da je možda optimistično, svaki 15 građanin na teritoriji Kosova i Metohije je Srbin. Kada pogledamo demografsku strukturu, kada pogledamo trendove jasno je da moramo da razmišljamo o takvim stvarima, da rešavamo probleme, oni se neće rešiti sami od sebe, neće nam se skinuti sve brige ako probleme gurnemo pod tepih i odugovlačenje nije saveznik nikome.

U ovom Izveštaju se vidi da je na Kosovu i Metohiji zaista jedno podeljeno društvo i u tako jednom podeljenom društvu vlada ozbiljna doza antagonizma između većine i manjine. Iskustvo je pokazalo da obično strada manjina, jer ne može dugoročno da trpi pritisak od te većine i često napusti svoje kuće i teritoriju na kojoj živi. Zato je važno da nastavimo da pružamo podršku ljudima na Kosovu i Metohiji i važno je da im pomognemo da imaju svoja radna mesta, da započnu sopstveni biznis.

Predsednik je malopre izneo podatak da se pomaže, pre svega, ljudima da dobiju krov nad glavom bilo da je to izgradnja novih domova, rekonstrukcija, građevinski materijal, izgradnja vodovodne mreže, telekomunikacionih sistema. Sve su to ozbiljne vrste pomoći, a naročito je važno da pomažemo u prosveti, da pomažemo u zdravstvu.

Moramo iz republičkog budžeta da nastavimo da stimulišemo i privredne aktivnosti na severu Kosova i Metohije, da podstičemo porodičan biznis, da pomažemo poljoprivrednicima, jer veliki broj ljudi živi samo od toga, a sa druge strane očigledno je, ko god ode tamo i vidi, da od strane Prištine nema pomoći, tu samo može da postoji opstrukcija u ovom trenutku. Naravno, osnovni preduslov je da se osigura bezbednost i da postoji mir.

Mi smo Socijaldemokratske partije Srbije pre nekoliko godina izneli konkretne predloge, konkretnu platformu, nismo ni tada bežali od ovog pitanja, nismo se skrivali, kao ni danas, nismo ispaljivali prazne floskule, jer od toga nemamo ništa.

Naš predlog je podrazumevao da se ovo pitanje rešava u nekoliko faza i predsednik naše stranke, gospodin Rasim Ljajić, je o tome govorio u javnosti. Prva faza bi podrazumevala rešavanje pitanje iz ekonomskih, odnosno trgovinskih oblasti. To podrazumeva slobodno kretanje ljudi bez ikakvih administrativnih ograničenja, zatim slobodan protok robe i kapitala i kada uklonimo te barijere i kada usaglasimo postojeće sertifikate, kada smanjimo obim sive ekonomije, sasvim je sigurno da će se još više robe iz centralne Srbije koju proizvode preduzeća na teritoriji centralne Srbije moći da se plasira na teritoriju Kosova i Metohije, i to se meri zaista u milionima evra.

Sledeća faza odnosi se na rešavanje statusa imovine. Moj kolega Krkobabić je malopre govorio o tome i izneo je konkretne podatke. Vrednost te imovine koja se odnosi na službene i poslovne zgrade i druge građevinske objekte do 1999. godine je takva da se meri u stotinama miliona evra. Na našoj strani u pregovaračkom procesu je i činjenica da se od 1966. do 1999. godine preko Fonda Federacije za kreditiranje nedovoljno razvijenih područja i autonomnih pokrajina slilo na teritoriju Kosova i Metohije 4,37 milijardi dolara, a od toga iz budžeta Republike Srbije, kao federativne jedinice tadašnje države, je otišlo 35,4% od te ukupne sume novca.

Kada govorimo o privatnoj svojini važno je da se vlasnicima vrati privatna svojina, da se obeštete na određeni način i na nama je da obezbedimo validnu dokumentaciju za svaki objekat, za svako zemljište da bismo mogli da polažemo pravo na to.

Ne treba zanemariti i važnost kulturne baštine. Jedno veoma važno pitanje. Spomenici kulture, crkve i manastiri na teritoriji Kosova i Metohije su od tolikog značaja da su oni deo najznačajnije evropske baštine. Nažalost, u poslednje vreme od strane Prištine dolaze najave da se upotrebi jedan novi pojam, pojam koji se zove – kosovska baština, ali to nije adekvatan pojam i mi moramo uporno da insistiramo da on ne sme ni u neformalnom smislu da se ustali, jer jednostavno svaka međunarodna konvencija, izveštaj UNESKO govori o tome da baština pripada državama, narodima, a ne može da pripada teritoriji.

Moramo da obezbedimo i da insistiramo da se obezbedi posebna zaštita za crkve, manastire i druge verske objekte, objekte od istorijske i kulturne važnosti, da se garantuje sigurnost sveštenicima SPC, ali i da se nađe dugoročno rešenje kojim bi se zabranila izgradnja industrijskih postrojenja, kao i urbanizacija poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi oko crkava i manastira na Kosovu i Metohiji.

Dalje, moramo da insistiramo na formiranju Zajednice srpskih opština i u ovom Izveštaju sam video da je navedeno da su od strane međunarodnog faktora vršeni pritisci, naročito u julu i avgustu, na privremene institucije u Prištini da se formira Zajednica srpskih opština. Briselska administracija je tu na potezu. Priština mora da poštuje svoj deo dogovora, bar mi smatramo da mora, jer poštujemo i mi. Ako toga nema, kako ćemo onda imati poverenje jedni u druge da će svaki sledeći dogovor da bude ispoštovan.

Nakon što bi se postigao dogovor o svim ovim pitanjima, onda bismo mogli da težimo potpisivanju sporazuma o normalizaciji i garant tog sporazuma trebalo bi da budu velike sile. Opet napominjem da to treba da budu i Rusija i Kina, kao garant jednog dugoročnog rešenja. Važno je da se u pregovaračkom procesu krećemo napred. Ako je jedna strana zadovoljna, a druga nije, onda tu nema kvalitetnog rešenja.

Hteli ili ne mi moramo da gledamo u budućnost. Pominjemo često ovde i kosovski mit. Nesporno je da je kosovski mit duboko utemeljen u istorijskoj svesti srpskog naroda

Kosovski mit treba da nam posluži kao pokretač da gradimo temelje moderne države, ali ne sme ni da nas sputava da donosimo dobre odluke za nas i da stvaramo bolju budućnost.

Moramo da budemo razumni i odgovorni u svakom trenutku. Niko od nas, siguran sam, ne želi da prebaci ovo pitanje na teret budućim generacijama, jer ne želimo da im ostavimo u nasledstvo neraščišćene račune.

Mi smo mala zemlja slavne prošlosti. Dvadeseti vek je bio vek pobeda, ali i velikog stradanja. Smatram da treba danas da budemo razumniji. Uvek se setim kada govorim o tim velikim pobedama i stradanjima u knjizi o Milutinu, Danko Popović, kroz jedan od svojih likova, kaže: „Mi prvo izginemo, pa posle razmišljamo da li je trebalo, a drugi narodi rade drugačije. Oni prvo razmišljaju, pa i tada gledaju ako je ikako moguće da ne ginu“.

Zato smatram da mi danas moramo da budemo mudriji i sigurno to jesmo, sazreli smo kao društvo. U trenutku kada na međunarodnoj sceni ništa nije kao što je bilo, kada se vodi rat po Evropi ozbiljnih razmera, ne možemo da se pravimo imuni na to pitanje. Ne živimo pod staklenim zvonom. Sve se to odražava na nas i moramo da uvažimo sve te faktore koji dolaze spolja.

Znamo da su pregovori kompleksni, ni malo nisu laki. Lako je jedino kritikovati. Najteže je donositi dobre odluke i krupne odluke.

Poštovani predsedniče Republike Srbije, ja se nadam, bez obzira na tok današnje sednice, da ćete kada se završi ova sednica izaći iz ove sale sa uverenošću da imate veliku podršku Narodne skupštine. Znajte da postoji jedinstvo u narodu. Onda ćemo biti na dobrom putu, onda ćemo znati da smo na dobrom putu i to će biti vetar u leđa vama, kao pregovaraču.

Socijaldemokratska partija Srbije će i ubuduće, kao i do sada, snažno podržavati vaš rad i nadamo se da će se pronaći najbolje rešenje za sve građane na Kosovu i Metohiji. Važno je da se pregovori završe, odnosno da budu takvi da kao rezultat toga imamo mir i prosperitet. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Hvala, gospodine Jovanoviću.
(Jelena Jerinić: Poslovnik.)
Vi ste Jerinić Jelena. Izvolite.
...
Zeleno-levi front

Jelena Jerinić

ZELENO - LEVI KLUB, NE DAVIMO BEOGRAD, MORAMO
Javljam se po povredi Poslovnika već desetak puta. Ne dajete mi reč sve vreme. Da li je to zato što sam žena, jer ste svim muškarcima koji su se do sada javili za reč, dali ste reč? Ja sam profesor ustavnog prava.

Takođe dozvoljavate dobacivanje. Očekujem da mi obezbedite dva minuta vremena da izložim povredu Poslovnika na koju se pozivam.

Pozivam se na član 96. Poslovnika koji vrlo jasno kaže ko ima pravo da govori kada zatraži reč, bilo kada kada zatraži reč i na koga se ne odnosi ograničenje u toku trajanja izlaganja. U stavu 1. i u stavu 2. koji o tome govore nema predsednika Republike, postoji predlagač akta i postoje predsednik Vlade i članovi Vlade, izuzetno direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Na dnevnom redu danas je izveštaj koji nam je uputila Vlada. Dakle kao predstavnik predlagača može se pojaviti samo član Vlade ili predsednik Vlade i to u skladu sa Zakonom o Vladi, član 12. i član 38, a isto to Poslovnik ovog parlamenta predviđa u članovima od 272. do 274.

Dakle, ukoliko je Vlada mogla da postupa u periodu na koji se odnosi izveštaj, onda je mogla i u parlamentu da brani isti taj izveštaj. Činjenica da je Vlada u tehničkom mandatu to ne menja, jer razlog za to nije nikakva elementarna nepogoda, već isključivo odugovlačenje u čitavom ovom izbornom procesu.

Vi ste kao predsednik parlamenta dužni da nam objasnite na osnovu kog člana Poslovnika omogućujete predsedniku Republike koji se ovde danas obraća kao gost, u skladu sa članovima 119. i eventualno članom 89. Poslovnika i na taj način mu omogućujete da se obraća…
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
Gospođo Jerinić, dva minuta.