Najpre obojici da kažem nekoliko reči.
Znao sam ja da će, u stvari, najveći problem da bude taj što govorim i što odgovaram, jer valjda je trebalo da budem meta u koju će svi da pucaju, a koja će da ćuti, a da onda kažete kako ste u debati rasturili Vučića.
Kažete da ste tražili debatu godinama, iako smo prošle godine imali debatu o Kosovu u ovoj Narodnoj skupštini, pa zaboravite da je to bilo prošle godine pa to pretvorite u tri godine. Šta vas briga, a onda kada vam odgovorim, pošto vi bili mnogo slatki i sve hvalili državnu politiku i tako divne reči danas izgovarali o meni i o mojoj porodici i o svemu, a onda se iznenadite kada vas ni jednom rečju ne uvredim, ali govorim o suštini vaše politike. E, pa to je strašno, ti nas vređaš. Čime? Što sam pokazao šta je neodgovornost, šta je neozbiljnost, što sam ukazao na činjenice?
Vi kažete meni – zabrinuti u Vranju. Znamo i vi i ja da vi niste zabrinuti i dobro se znamo. Lepo je to kao trik da prođe onako. Da ste me slušali pažljivo, čuli ste - da ja sam mislio da je to najbolje rešenje i ne stidim se toga, ali ste me vi ubedili, pojeli ste me živog svi zajedno, veliki rodoljubi, objasnivši da je sve naše i da će uvek da bude naše. Ja od tada vodim vašu politiku i onda nema potrebe da brinete za bilo čim i za bilo šta, a ja vam kažem videćemo jednog dana ko je bio u pravu i čije će se reči citirati zato što, kao što znate, a mnogo godina se poznajemo, veoma sam uporan, ovakav i onakav, prilično marljiv, ali umem i da sagledavam činjenice i da sabiram i znam sa kakvim se problemima suočavamo. Zato nije dozvoljena svaka doza neozbiljnosti i neodgovornosti.
Kažete da ne poštujem ljude koji su glasali. Poštujem sve. Svakome sam odgovorio, bukvalno svakome. To što vam se ne sviđa moj odgovor ne znači da nekoga ne poštujem. Šta očekujete od mene kada mi treći put u dva dana ponovite da smo mi krivi zbog pasoša, a ja vam tri puta za redom ponavljam ko je kriv i kada se to desilo? I šta vas briga za činjenice? Šta vas briga i za lične karte i za sve drugo kada može da se izmisli šta hoće i ko kako hoće, jer je tako najlakše.
Piše na društvenim mrežama? Piše i na tarabi, pa se niko nije zaleteo. Bukvalno je sve na tom nivou, nažalost. Bukvalno je sve na tom nivou. Bukvalno je sve na tom nivou, samo šta je to što možemo da kažemo loše, šta je to što možemo da kažemo negativno? Da, mi bismo glasali, ali ima neki razlog zašto nećemo. Zašto nećete? Pa ne zna se zašto. Da je osuđeno nasilje, pa evo osudili smo nasilje. Piše. Trebalo je samo pročitati, ali nećemo da glasamo.
Konkretno u proteklom razdoblju zabeleženo je ukupno 158 etnički motivisanih incidenata protiv Srba i SPC u pokrajini, što gledano u odnosu na istovetne vremenske periode pre dolaska na vlast Aljbina Kurtija predstavlja prosečno povećanje od gotovo 50%. Pri tome je posebno zabrinjavajuće što su žrtve tog, po pravilu nekažnjenog delovanja, sve učestalije, socijalno i starosno najranjivije grupe stanovništva i tako još deset redova.
Nije bilo dovoljno ili je trebalo da se napiše nekim drugim jezikom? Nečitko je, nepismeno je ili je to samo onako usput kao izgovor, pa ako prođe, da se Vlasi ne dosete šta je stvarno trebalo da piše? Nije to problem. Ja sam ovo morao da uradim i reći ću vam zašto. Morao sam ovo da uradim zato što znam koliko nam težak period dolazi i po pitanju Kosova i Metohije i po drugim pitanjima ne lakšim.
Morao sam ovo da uradim zato što srpski narod i građani Srbije moraju da znaju šta je prava istina. Ovako u moru laži po društvenim mrežama, u moru laži u javnosti, u kojoj svako izmišlja šta mu padne na pamet, a niko neće da sučeli argumente i da čuje odgovor, ovo je bio jedini način da ljudi čuju odgovore i da znaju šta je stvarno istina i da znaju šta je prava istina, da znaju šta je bar istina.
Samo postoji jedna stvar zbog koje sam zadovoljan ova dva dana i sada je to već jedanaest i po i deset i po, 22 sata koliko sam ovde, a to je da su ljudi mogli da čuju šta je to što svi imate da ponudite, a ja sam vam prihvatio sve predloge.
Da li imate neki predlog za Vranje? Imate za investitore? Hvala vam na tome. U Vranje smo, podsetiću vas, doveli „Teklas“ kada je „Geoks“ otišao. Doveli smo nemačku kompaniju „Haiks“. U Vranjsku banju smo doveli investitore, kao što znate, u banju iz koje je kralj Petar otišao na Solunski front, koja je bila rasturena i uništena. Nekad smo se zajedno borili da se dovedu investitori i da se to obnovi. Doveli smo „Teklas“ u Vladičin Han, koji je danas ubedljivo najmoćnija i najvažnija fabrika koja drži i Han i Surdulicu. Mnogi su bili protiv, pa su tražili da se tom investitoru ne dozvoli dolazak tamo i to smo uradili. Koliko god smo mogli, brinuli smo. Nemoj da vam govorim o „Jumku“ za koji znate koliko ulažemo i svaki posao tražimo da dobije „Jumko“ da bi radnici u „Jumku“ mogli da budu zaposleni i ti ljudi su zahvalni.
Ti ljudi znaju šta je država uradila. Uradili smo auto-put, Dragane, o kojem smo nas dvojica nekada sanjali, a koji su svi drugi obećavali. Da, mi smo ga uradili. Nije ga neko drugi uradio. Jeste i hvala što to priznajete.
Ja nemam problem sa tim, ali dajte, ljudi, da razgovaramo na realnim osnovama. Suviše je ozbiljna tema da bismo se bavili dnevno-političkim stvarima, a sve vreme se samo time bavimo.
Ne razumete šta će biti? Ja znam šta će biti. Evo, sada da vam otkrijem i jednu tajnu. Papir koji mi je nuđen, pošto sam znao šta piše u njemu, odbio sam da prihvatim. Moraću u nekom trenutku da ga prihvatim. Formalno, na čitanje. Odbio sam da ga prihvatim jer znam šta nas čeka. Ali, ne, nije to dovoljno upozorenje da mi možemo da pokažemo jedinstvo, nego je važno da se pokaže u svim albanskim medijima ovako – Vučić je zabrinut i uznemiren, nema većinu za usvajanje kosovskog izveštaja. To im je glavna poruka. Super smo im poruku poslali.
Ja veoma poštujem ljude koji su glasali za vas. Ne mislim ništa loše o bilo kome od vas ovde lično. Govorite o fotografijama. Čuvao sam svačiju privatnost, čuvao sam svačiju porodicu. Čuvao sam svakog od vas lično. A valjda ne sumnjate da znam više nego što običan čovek može da zna o bilo kome drugom zbog milion ljudi koji mogu da mi pošalju različite informacije i ništa od toga nisam iskoristio.
Fotografije o kojima govorite nisu fotografije koje smo tajno slikali ili snimali, nego one koje su javno pokazivali oni koji su se sa tim fotografijama hvalili i ništa više od toga. Nikada ne bih pokazao nijednu fotografiju, kao što sam zamerio Martinoviću, iako je imao izvanredan govor, što je citirao prisluškivane razgovore, jer kao što znate, nekada kada smo i o tome pričali, Dragane, bili smo uvek protiv toga, jer smo hteli da gradimo normalnu državu. Samo je to razlika. Ništa više.
Nemojte da mi zamerate što hoću da se borim za ove ljude koje su neki nazvali neradnicima. Vidite ova žena, rekao sam joj da ide kući, ima sina, neće da ide. Neka tamo Bojana koja je samo jedanput ustala na minut. Neki tamo Petar je sedeo ceo dan i neki mladići. Ivica ceo dan nije ustao. Oni nisu ručali, niti bilo šta drugo. Mi smo naučili na to. Mi smo u Briselu imali jedanput 19 sati bez prekida i znamo kako to izgleda, ali vi ne znate kakve nas muke čekaju i zato mi je žao što to niste osetili, ali vam hvala na korektnosti.
Želim vam uspeh!