Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Hvala presedniče Orliću.

Poštovani predsedniče Republike Srbije, gospodine Aleksandre Vučiću, poštovani Petre Petkoviću, braćo i sestre sa KiM, moram priznati da je koncept mog govora menjan iz situacije u situaciju, jer prosto niko nije mogao da pretpostavi da će opozicija i dijalog juče otići u onom smeru.

Današnja tema koja se nalazi pred nama i o kojoj smo juče diskutovali je svakako jedna od najvažnijih i najbitnijih koja se može naći u ovom plenumu. Međutim, predstavnici opozicije to nisu shvatili ili nisu želeli, svejedno, već su i ovu temu videli kao svojevrstan poligon za razračunavanje i obračunavanje sa Aleksandrom Vučićem.

Žalosno je, elementarno poštovanje niste pokazali ni prema ljudima koji sede na galeriji da niko od vas u deset sati rasprave juče, a Boga mi, evo i sada skoro dva sata rasprave danas, nije se postavio na mesto i u kožu tih ljudi koji žive na KiM.

Da ne govorim samo prazne priče, najbolje pokazuje diskusija od danas i diskusija od juče, jer u izveštaju koji se nalazi pred nama niste rekli baš ništa, sem danas što smo čuli da nije potrebno da ima toliko prideva i da se upotrebljava termin državni vrh. Kada pričamo o KiM, očekivao sam da ćete ovde izneti neke predloge, neke sugestije, ideje kako da se olakša našem narodu dole život, kako da bolje i lakše žive. Mislio sam da i će vam možda pasti na pamet da kažete da li je dovoljno 2480 adaptiranih i izgrađenih stambenih jedinica od maja 2019. godine do danas ili je potrebno da na tom polju radimo još brže i još više?

Mislio sam i da ćete pričati o tome da li je dovoljno da gradimo vrtiće, škole i rekonstruišemo i u Leposaviću, i u Goraždevcu i u Suvom Grlu, ali ni ti vam nije palo na pamet. Mislio sam da i ovih 400 ljudi koji su zaposleni od perioda korone do danas u zdravstvenom sistemu će možda za vas biti važna stavka, ali ne. Vama je jedino bitno da odavde šaljete političke parole koje su vrlo zapaljive i vrlo neodgovorne.

Juče i sinoć u vašim medijima predstavljate sebe kao heroje. Heroje iz kruga dvojke, i to ove beogradske. Zato što se niko od vas nije zapitao kako će ovi ljudi otići svojim kućama i kako se osećaju ljudi na Kosovu i Metohiji kada odavde slušaju sve najgore stvari o sebi. Nemojte da mislite da nije istina, dve stvari, pravci u kojima ste se kretali juče su vrlo opasni. Jedni od vas, a i danas nastavljate u tom tonu, su Srbe sa severa i predstavnike Srba nazivali kriminalcima, nazivali ste ih ubicama, što je apsolutno nedopustivo.

Pitam vas sada, da li vam je i jedne sekunde palo na pamet da ste na taj način, što indirektno, što direktno, dali novu municiju u ruke Aljbinu Kurtiju za nekakve njegove manifetluke i akcije na severu Kosova? Jer, on sada nakon vaših izjava može da kaže – pa, eto, i Srbi u Beogradu njih smatraju kriminalcima. Da li osećate odgovornost za to što ste izgovorili ovde?

Ova druga grupacija je ovde slala političke parole, zaklinjala se, lake teme, jeftini politički poeni. Čak ste došli do tog stadijuma da ste zveckali oružjem. Da li ste se zapitali, možda kojim slučajem, da će zbog tih tonova neko dete, srpsko dete na putu do škole biti napadnuto, jer sluša odavde iz ovog doma nekakve takve pretnje? Niste i baš vas briga. Jer, danas sutra, ne daj Bože da dođe do tako nečega, nećete se vi baviti rešavanjem tih problema, već Aleksandar Vučić. Zato vi nemate ni odgovornosti, a bogami ni savesti.

Mislio sam da ćemo mi danas pričati mnogo više o Izveštaju, ali kako je ova sednica počela vidim da se Izveštaja niko od vas neće ni dotaći. Meni je žao što o ovoj temi govorim ovako emotivno, ali osećam potrebu zbog ovih ljudi koji sede gore i onih ljudi koji su danas na Kosovu i Metohiji i gledaju ovaj prenos. Danas više nego ikada nam je potrebno jedinstvo. Danas više nego ikada nam je potreban mir. Nažalost, u ovom plenumu to jedinstvo nećemo imati, jer za sve vas koji sedite preko puta mene, a neki su i stajali, partikularni interesi, lični interesi su mnogo veći iznad interesa Srbije.

Ja bih mogao o ovome da pričam mnogo, ali ima još govornika koji će govoriti posle mene, samo želim da završim sa tim.

Poštovani predsedniče Aleksandre Vučiću, vi podršku SNS i poslanika SNS ćete uvek imati i to nije uopšte sporno, ali bitno je naglasiti da ćete uvek imati i podršku građana Srbije, posebno onih građana sa Kosova i Metohije. Neka vam ta podrška bude vetar u leđa u ovom periodu koji je težak i koji je pred nama.

Vama, braćo i sestre sa Kosova i Metohije, želim pre svega mir koji je neophodan svima nama i želim da budete spokojni, jer i juče, kao i mnogo puta do sada, imali ste priliku da vidite da dok je Aleksandra Vučića Srbi na Kosovu i Metohiji imaju budućnost.

Hvala vam i živela Srbija!

Hvala.
Po Poslovniku, reč ima Nebojša Cakić.

Poštovani predsedniče, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega građani Srbije, najpre da se predstavim, ja sam Nebojša Cakić, dolazim iz Leskovca, izabran sa liste koalicije „Moramo“ ispred Grupe građana „Za Leskovac zajedno“.

Reklamiram povredu Poslovnika 103. stav 3. S obzirom da su prethodne dame iz opozicije već reklamirale povrede Poslovnika, ja reklamiram sada ovaj deo jer mi niste dali reč povodom povrede Poslovnika kada sam se javio za to.

Nažalost, prvi put se javljam u ovom Domu povodom povrede Poslovnika, ali zaista moram da priznam da dosta dugo učestvujem u parlamentarnom životu na nivou lokala i mislio sam da ono što se dešava u lokalnim parlamentima, šta rade lokalni šerifi, da to zaista u ovom visokom Domu neću doživeti.

Ono što ja od vas, gospodine predsedavajući, vidim, ne samo sada, nego i juče, zaista je zabrinjavajuće kada imate takvu sposobnost da pred očima celokupne javnosti vodite sednicu na način na koji vodite. Smatram to zaista neprimerenim i mislim da građani Srbije, a posebno građani Leskovca, da vas podsetim da je Vlada devedesetih godina u kojoj je učestvovao i vaš predsednik, mislim da je bio i gospodin Dačić, pozvala i nasilno mobilisala ljude da idu u rat na Kosovu, 20.000 ljudi iz Leskovca…

Gospodine Cakiću, je li ovo vaše ukazivanje na povredu Poslovnika i neki moj propust 103. ili ova priča koju počinjete sada?

Dopustite mi da završim.

Hvala vam, rekli ste mi.
Što se tiče povrede Poslovnika, pošto sam dužan da vam pružim obrazloženje, ne jednom, nego čini mi se pet ili šest puta sam vam odavde ukazao da morate da se prijavite za reč kroz elektronski sistem, jer ja drugačije reč ne mogu da vam dam. Primetio sam da vi vičete i mašete, sve sam to video, ali kažem vam tek kada se prijavite možete da govorite. Kao što vidite, omogućio sam to, nikakav problem sa tim nemam.
Da li želite da se oko ovoga izjasnimo još dodatno glasanjem? (Da)
Hvala, hoćemo.
Po prijavi za reč, reč ima Srđan Milivojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vaše ekselencije predstavnici diplomatskih misija, probrani gosti sa Kosova i Metohije, medijske savetnice, poštovani građani Srbije, željno očekivani predstavnici režima, drago mi je da su neki od vas konačno posle šest godina skupili političku hrabrost i konačno došli pred narodne poslanike i pozicije i opozicije, kako bismo u Narodnoj skupštini, jedinom relevantnom mestu za diskusiju po ovoj temi, raspravljali o katastrofalnoj, pogubnoj po nacionalne interese države Srbije vašoj politici, o njenim efektima i, pre svega, da raspravljamo o katastrofi koju je ovaj režim napravio kada je reč o Kosovu i Metohiji, a to je isti onaj režim koji ima kontinuitet sa vlašću iz devedesetih godina.

Deset godina nas uporno uveravate i ubeđujete građane Srbije da kada je reč o Kosovu i Metohiji vodite najbolju moguću politiku, da pobeđujete i Tačija i Kurtija i Haradinaja sa pet – nula u svakoj rundi pregovora, da je ta politika državnički mudra, pobednička i da svi mi treba poput Marka Đurića da aplaudiramo i da vičemo dok ne promuknemo na telefon kako ste, eto, pobedili, a onda nam kažete da je Srbija posle deset godina došla u nikad goru i nikad težu poziciju, maltene na ivici rata.

Ako ste vi vodili takvu politiku, a mi se onda našli u takvoj poziciji, onda je za tu politiku odgovoran onaj ko je vodio. Onaj ko je mimo zakonskih i ustavnih ovlašćenja radio sve to što je radio, očigledno nije pravilno radio. Znate, nema dobre politike sa lošim posledicama. Vaša politika, bez obzira da li ste je vodili kao radikali ili kao naprednjaci, je katastrofalna.

Vama danas nije potreban konsenzus. Sa kim hoćete konsenzus? Sa lopovima, bitangama i kretenima, kako ste nas nazivali. Da li ste zaboravili te reči? Neću vam ponavljati, ali tako ste nas nazivali. Vama nije potreban konsenzus, vama je potreban krivac za vaš neuspeh.

Mi demokrate se ne plašimo da vam kažemo šta imamo da vam kažemo. Ovo je izveštaj Vlade. Gde vam je Vlada ovde? Pre šest meseci su bili izbori. Koliko vam treba vremena da formirate Vladu? Koliko treba da istrgujete resorima? Je li Srbija ratni plen vaš?

Pre mesec dana ste Anu Brnabić proglasili premijerom. Gde je ovde? Onda ste ograničili rok trajanja Ane Brnabić na dve godine. Po kom ustavnom ovlašćenju? Kako vi znate koliko će da traje njena Vlada? Pa tegla kiselih krastavaca ima veći rok upotrebe od Ane Brnabić. Što svodite Vladu Republike Srbije na takve artikle. Pustite Vladu.

Da li sada iznosite uvrede? Samo povedite računa o tome.

Nisam vas razumeo, zaista, uz dužno poštovanje.

Dakle, zašto ovde nema Vlade? Evo, ja ću da vam kažem zašto nema Vlade. Ovo su reči vašeg predsednika stranke. A ne ja kada pozovem pet ministara, ne mogu da ih dobijem po dva dana. Onda se pitam – pa kako do vas da dođe običan čovek? Nije baš da se bavite Kosovom, regionom, nije baš da se bavite svim problemima ovog sveta. Ali zato, kada je borba oko rotacije, to je velika borba. Eto, to je slika kako vi vidite Srbiju, kao rotaciona svetla, kao vlast, kao moć, kao trezor, kao tendere, kao privilegije.

Recite tim ministrima da se ne biju toliko za rotaciona svetla. Ispratiće ih sve rotaciona svetla u političku penziju, pravo u Zabelu, pod pratnjom rotacionih svetala. Imaće ih koliko hoće. Zato ih niste doveli danas ovde u parlament. Zauzeti su lepljenjem stikera na džip Ane Brnabić, prelepljuju grb Republike Srbije. Ja da sam predsednik Vlade, pa pešice bih otišao na Kosovo i Metohiju, pa na biciklu bih otišao, biciklom bih ušao na Kosovo, na konju bih otišao i rekao – zalepite stiker na sapi ovog konja, ali nemoj da ponižavate Srbiju.

Koga sve niste doveli juče ovde da vam pomogne. Ne plašimo vas se mi. Juče ste doveli stranački megafon, Simu. On da prati raspravu o Kosovu? Gde vam je Sima iz Grocke? I njega dovedite. Onaj što je zapalio kuću Milana Jovanovića. Gde vam je Jutka iz Brusa? Što on nije ovde? I Dijanu Hrkalović dovedite. Ma sve ih dovedite. I Zvonka Veselinovića, i njega dovedite, i Zelju. Pa ne plašimo se mi vas. Slobodno neka vam aplaudiraju koliko hoće. I Lukija iz Pećinaca dovedite, onog Lukija što ispisuje decu Demokratske stranke iz vrtića, u zemlji u kojoj se održavaju slobodni izbori. To su ti vaši slobodni izbori. Dovedite i Veljka Belivuka, vašeg istaknutog člana. Pustite ga iz zatvora, neka vam aplaudira, neka vam pokaže kakva je vaša Srbija. Sve vaše članove iz zatvora pustite. Dignite ovaj sprat, još jedan balkon napravite. Odaberite ko će ovde da dođe.