Znači, dva minuta definisana kao vreme po Poslovniku koji je isteklo.
Dakle, ne mislim da sam Poslovnik prekršio naprotiv, način na koji svako dobija reč danas je precizno utvrđen ovim Poslovnikom i kao što primećujete, apsolutno ga sprovodim. Sada, to što ste se postavili tako da želite da govorite lepe stvari o Veljku Belivuku i njegovom iskazu i vaša poslanička grupa i DS, i još dve poslaničke grupe nakon toga, to je vaš problem. Pravo ovlašćenog predstavnika predlagača je da na to reaguje. Pravo utvrđeno ovim Poslovnikom.
Znam da je uvek najveći problem kada dobijete odgovor, ne volite da čujete to, niste na to navikli, ali demokratska rasprava podrazumeva pravo na odgovor, a Poslovnik utvrđuje kada ko može da koristi to pravo.
Ali, da je u pitanju dnevni red, jeste u pitanju je dnevni red. U odgovorima, u replikama, kao što znate tu ne postoji formalna obaveza, ali da treba toga da se pridržavamo, treba, i zato ćemo sada da pređemo na sledeću prijavljenu Elvira Kovač, poslanička grupa.
Tražili ste da bude po dnevnom redu. Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćena predstavnica SVM moram da naglasim…

(Radomir Lazović: Replika. Imam pravo na repliku.)

Nemojte da vičete Lazoviću, sedite. Dao sam reč gospođi Kovač, sedite i ne vičite više. Izvolite, gospođo Kovač. Nastavite.

Zahvaljujem.

Dakle, poslanička grupa SVM…

(Radomir Lazović: Ne vičem, dajte mi pravo na repliku.)

Da li može da mi se omogući…

(Radomir Lazović: Ovo namerno radite. Gospođo Elvira, vrlo dobro znate kako se vodi sednica. Dajte mi pravo na repliku.)

Ako nastavite da ometate druge narodne poslanike da govore, mogu da izađem u susret vašoj želji da budete prvi nad kim će biti primenjene neke mere. Onda sedite i budite toliko pristojni da ne vičete, da ne stojite, da ne mašete rukama. Šta je sada problem, jel opet nemate gde da sednete? Jel opet problem da se sedne?
(Radomir Lazović: Nemam želju, samo mi dajte pravo na repliku.)
Onda izvolite sedite na svoje mesto, obezbeđeno vam je mesto.
Izvinite gospođo Kovač, vidite, neke stvari se iz kuće donose, ili ne donose.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SVM bih se vratila na dnevni red i naglasila da će naša poslanička grupa podržati predložene izmene i dopune Zakona o ministarstvima iz više razloga.

Smatramo najpre da je napravljena dobra ravnoteža. Svakako, pozdravljamo ostatak u strukturi ministarstava, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, izuzetno značajnog. Nadalje, Ministarstva za evropske integracije i minimum toliko značajnog Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, dok sa druge strane je dobro što je dodata veća pažnja i resurs na određena pitanja formiranjem novih ministarstava, posebno pozdravljamo ministarstvo za javna ulaganja, ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, ministarstvo prosvete i ministarstvo informisanja i telekomunikacija, pokušaću da u ovom izlaganju obrazložim i zašto.

Najpre bih se malo bavila statistikom, pošto smo danas čuli nekoliko izlaganja vezano za brojeve. Kao što znamo, Predlogom zakona se utvrđuje 25 ministarstava. Činjenica je da je to veći broj ministarstava, ne samo u odnosu prošlu 16 Vladu od uvođenja višestranačja, koja je imala, kao što je poznato 21 ministarstvo, već u odnosu na sve prethodne. Ali, ako ostanemo na samom terenu statistike iliti brojeva, najmanji broj ministarstava su imale prva Vlada Aleksandra Vučića i prva Vlada Vojislava Koštunice, 16 i 17 ministarstava, a prva demokratski izabrana vlada formirana februara 1991. godine, imala je 19 ministarstava. Posebno je pitanje koliko će to na kraju iznositi i članova vlade.

Kao predstavnica manje zastupljenog pola u ovoj Skupštini, bih malo govorila i o ženama, međutim, u ovom prošlom periodu od 330 osoba koje su prošle kroz razne vlade svega 45 je bilo žena, najviše ministarki, iliti najviše članica Vlade je bilo upravo u prethodnoj 16 Vladi iliti drugoj Vladi Ane Brnabić, 10 ministarki i uz samu premijerku 11 žena. Nadamo se da se statistike neće pokvariti posle izbora Vlade sledeće nedelje.

Dakle, faktografija se može različito tumačiti, ali poslanička grupa SVM naravno nema dilemu oko podrške ovom Predlogu zakona zato što su utvrđivanjem rada kako novih delokruga rada, tako i postojećih ministarstava, vidimo saglasnost sa osnovnim ciljevima naše politike, jer naša politika se od formiranja naše stranke, od pre 28 godina bazira na tri osnovna stuba. Najpre se zalažemo za jednakost i nediskriminaciju, za ljudska i manjinska prava, afirmisanje manjinske samouprave, promocije zaštite i unapređenja kao što sam rekla ljudskih i manjinskih prava i mi se zaista iskreno od formiranja zalažemo i za što širu autonomiju Vojvodine i funkcionalnu decentralizaciju. Za nas je izuzetno značajna izgradnja široke mreže javnih službi i servisa dostupnih građanima u što je mogućem većem broja naselja i da zaista usluge budu dostupne svima u cilju unapređenja života građana. Svakako se zalažemo za jačanje porodičnih politika, za zaštitu porodica, dece i za ostanak ovde u zavičaju.

Svakako da je ovaj mesec u kome se trenutno nalazimo, oktobar, posvećen popisu stanovništva, stoga moram da naglasim da je za nas izuzetno značajno da se popis stanovništva koji se odvija u Republici Srbiji trenutno, da se garantuje Ustavom zajamčeno pravo za slobodno izjašnjavanje, izražavanje kako nacionalne pripadnosti, tako i jezičkog identiteta. Povodom ovog pitanja bih spomenula posebno značaj Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Naime, ovo ministarstvo je u fazi ovog popisa stanovništva organizovalo kampanju podizanja svesti građana nacionalnih zajednica o značaju toga da se slobodno na ovom popisu izjašnjavaju o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

Moram da pohvalim i da su formulari prevedeni na 19 jezika nacionalnih manjina, da u 74 opštine pripadnici nacionalnih manjina i rade popis sa ovim popisnim komisijama, kao što i asistenti pomažu ovaj posao. To je jedna aktivnost.

Druga aktivnost prilikom koje bih pohvalila Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je i organizovanje izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina koji su raspisani za 13. novembar. Dakle, ove godine ćemo imati izbore i dobro je što u celoj ovoj pripremi su zaista ispoštovane dodatne preporuke četvrtog mišljenja Savetodavnog komiteta okvirne Konvencije za zaštitu nacionalnih manjina sa jedne strane, jer nas ucenjuju po tom pitanju i svakako je značajno da se to primenjuje u praksi. Sa druge strane su ispoštovane i rezolucije Saveta ministara, Saveta Evrope o primeni okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina.

Pošto sam spomenula nekoliko ministarstva, pokušaću zaista ukratko da obrazložim zašto su oni značajni. Kao što znamo, u sledećoj strukturi ćemo imati posebno ministarstvo prosvete. Za nas je ovo pitanje od izuzetnog značaja upravo zbog očuvanja i u praksi uživanja našeg prava da deca uče na svom maternjem jeziku i nadamo se da kao što je i do sada i u budućnosti će se očuvati odeljenja na jezicima nacionalnih manjina i sa manjim brojem učenika od propisanih. Do sada je bila praksa da sa minimum pet učenika opstanu odeljenja koja su izuzetno značajna za pripadnike nacionalnih manjina. Dakle, da oni uče na svom maternjem jeziku na kom i razmišljaju. Samo malo statistike, na osnovu podataka za ovu školsku 2021/2022. godinu osnovne škole na mađarskom jeziku u AP Vojvodini pohađa ukupno 10.125 učenika u 73 škole u 28 lokalnih samouprava, ako pričamo o osnovnim školama, dok u srednjim školama nastava na mađarskom jeziku je organizovana u 36 srednjih škola u 12 lokalnih samouprava, sa 4.683 učenika.

Moram naglasiti da je Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine na početku ove školske godine dao pozitivno mišljenje o otvaranju odeljenja prvog razreda sa manje od 15 učenika u 11 osnovnih škola i 24 srednje škole.

Kada već spominjem nacionalne savete, naša poslanička grupa smatra da je izuzetno značajno da nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju ključnu ulogu, da na osnovu svojih nadležnosti koje su obezbeđene zakonom i Ustavom su posvećeni očuvanju, unapređenju i razvoju kulturne posebnosti nacionalnih manjina i očuvanja nacionalnog identiteta nacionalne manjine.

Stoga, moram da spomenem, pošto se ove izmene i dopune tiču i tog Ministarstva kulture i informisanja, da nažalost još uvek postoje neke nedoumice u praksi. Mi smo u prošlom sazivu pričali ovde prilikom izmena Zakona o kulturi i nadamo se da će to biti jedna od prvih stvari koje ćemo moći da završimo i rešimo odmah po početku rada novog ministarstva.

Dakle, kada pričamo o institucijama kulture i o njihovim nadzornim odborima, kada su one od posebnog značaja za više nacionalnih manjina postoje nedoumice u primeni zakona. Dakle, ako pričamo o više nacionalnih manjina, svaka treba da ima pravo da predlaže svog člana u nadzornom odboru, što bih najjednostavnije rečeno značilo da mi zapravo Zakon o kulturi treba da uskladimo sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. To je jedno od pitanja koje smo pokušali da rešimo, ali, kažem, postoje dalje problemi u praksi.

Nadalje, mislim da je sada i aktuelan Izveštaj Evropske komisije o napretku iliti o tome šta se dešavalo poslednjih godinu dana u Srbiji i pitanje evropskih integracija je od izuzetnog značaja. Mi, Savez vojvođanskih Mađara i Evro-atlantska stranaka se trudimo da damo maksimalan doprinos da napredujemo na ovom putu. Stoga je svakako značajno da u strukturi ministarstava ostaje i posebno Ministarstvo za evropske integracije koje će imati i više nego puno posla u narednom periodu.

Naravno, pitanje usklađivanja naše spoljne politike sa politikom EU stoji pred nama, ali svakako mislim da svi pozdravljaju postojanje ovog posebnog ministarstva.

Sa druge strane, moramo zaista da naglasimo da kada pričamo o EU, ona jeste najveći trgovinski, investicioni partner Srbije, sa 60,3% njene ukupne trgovine, i da su direktne strane investicije EU u Srbiji dostigle 1,85 milijardi evra u 2021. godini, što predstavlja 47,1% priliva stranih direktnih investicija, gde je ukupna bilateralna trgovina EU i Srbije porasla za 23,6% u odnosu na prethodnu godinu. Zbog toga svakako pozdravljamo i donošenje ministarstva, odnosno izmene u ovoj strukturi ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Nekako nam je to važan i logičan korak.

Takođe, budući da sa EU radimo na realizaciji brojnih infrastrukturnih projekata, spomenula bih drumski i železnički saobraćaj, sektor energetike, obnovljive izvore energije, diverzifikaciju snabdevanja gasom. Izuzetno je značajno spomenuti da je EU dala 50 miliona evra za izgradnju gasnog interkonektora od Srbije do Bugarske.

Formiranje ministarstva za javna ulaganja je od ključnog značaja za ekonomski i društveni razvoj cele Srbije i, naravno, za Savez vojvođanskih Mađara koji zaista radi na realizaciji stvari iskreno, a ne samo na nekim izjavama o tome koliko se spominje Vojvodina, jako je značajno da se poveća procenat velikih kapitalnih infrastrukturnih projekata na teritoriji AP Vojvodine.

Mogu da naglasim da je u proteklom periodu, poslednjih godina se radi na 13 kapitalnih projekata. Između ostalog, za nas je izuzetno značajan Projekat mađarske-srpske železnice. Podsetila bih sve nas da je 19. marta ove godine ovaj deo Beograd – Novi Sad pušten u saobraćaj, kao što znate. Zatim, izuzetno značajan projekat rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica – Segedin. Takođe, rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš izuzetno značajna. Mi smo jedini koji ovde zaista i radimo na tome i pričamo o Ipsilon kraku. Posle 30 godina su završena dva nadvožnjaka na Pačirskom i Mejkutskom putu preko Ipsilon kraka koji zapravo obezbeđuju poljoprivrednicima da dođu do svojih njiva sa druge strane obilaznice oko Subotice.

Za Subotičane, ne manje značajno, to što je realnost, očekuje se završetak izgradnje i rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, kao prioritetnog kapitalnog projekta na polju kulture u ovoj zemlji.

Već sam malopre ukratko spomenula izveštaj Evropske komisije. Nekako se iz godine u godinu ponavljaju neke ocene. Jedna je i oko slobode izražavanja, da Srbija treba da pojača napore na ovom putu, otpornost društva na dezinformacije, lažne informacije, da treba dalje raditi na implementaciji medijske strategije, usvajanju relevantnog zakonodavstva, da upravo zbog raznih kašnjenja na ovom polju kasni i donošenje izmena Zakona o javnom informisanju, Zakona o elektronskim medijima.

Zbog toga svega navedenog je jasno zašto se sada deli Ministarstvo kulture i informisanja. Dakle, postojaće posebno ministarstvo informisanja i telekomunikacija čije donošenje svakako podržavamo. On je, takođe, dobar i pravovremen odgovor i na ove preporuke i dokaz da se želi raditi na ovim pitanjima.

U poslednjih šest godina naša poslanička grupa je više puta i u Skupštini Srbije i gde god smo mogli spominjala i intenzivno davala predloge za poboljšanje Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Jer, kao što sam na samom početku izlaganja spomenula, za nas je jačanje porodične politike, opstanak porodica sa decom, opstanak u zavičaju izuzetno značajan. Stoga je dobro što ćemo imati posebno ministarstvo.

Svakako pozdravljamo to što Vlada Republike Srbije intenzivno sarađuje i po ovom pitanju sa Vladom Mađarske. Kada je predsednica Mađarske bila u Srbiji razgovarala je sa predsednikom Srbije o ovom pitanju, da ne samo osoba, već celo ministarstvo koje se bavi ovom tematikom treba da dobije veći značaj i da je dobro što se postepeno preuzimaju pozitivni dobri primeri, dobri koraci koje primenjuje Mađarska, jer za poboljšanje demografske slike je potrebno više vremena.

Zbog toga, sa jedne strane, ako pričamo o konkretnim stvarima, u ovom ministarstvu moramo što pre zaista da izmenimo uredbu koja se ticala bližih uslova i načina ostvarivanja prava na novčana sredstva za izgradnju učešća u kupovini, odnosno kupovinu porodično stambenih jedinica, jer nije baš bila primenjiva u praksi, da je uskladimo sa realnostima.

Ono što još treba da se uradi po ovom polju su izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju, doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i finansijskoj podršci porodici sa decom. Znamo da još uvek, nažalost, u zakonu poslednjem spomenutom stoje diskriminatorske odredbe koje se odnose na preduzetnice. Mi smo svakako pozdravili to što smo činili adekvatne korake da i žene koje žive od poljoprivrede, bile nosioci ili članovi porodičnih domaćinstava, su uključene, tj. vidljive sada kada pričamo o roditeljskom dodatku, ali treba ispraviti nepravdu koja je ostala u ovom zakonu i prema preduzetnicama.

Kada već pričam o ženama, kratko bih se vratila i na izveštaj Evropske komisije. Veliki problem zbog kojeg dobijamo negativne kritike i u realnosti se gube životi, jeste nasilje u porodici. Potrebno je promeniti Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, u smislu da se deca prepoznaju i da budu kao svedoci nasilja, da budu uključeni u individualni plan zaštite suda.

Pred sam kraj svog izlaganja bih spomenula još nekoliko stvari, nevezano toliko za samu strukturu ministarstava, ali jedno od najznačajnijih pitanja na čijem rešavanju mi insistiramo i zaista se nadamo da će se to desiti u bliskoj budućnosti, a tiče se poljoprivrede i malih poljoprivrednih proizvođača. Dakle, na koji način oni plaćaju penzijsko i invalidsko osiguranje još uvek?

Mi smatramo da je trenutno aktuelni sistem nepravedan prema njima, PIO treba da se plaća na osnovu ekonomske snage domaćinstva, na osnovu prihoda koje oni ostvaruju od poljoprivrede. Znamo da postoji otvorenost i nadamo se da ćemo to brzo rešiti u budućnosti.

Svakako podržavamo saradnju odnosno rad Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva finansija i ostalih na ovom pitanju, ali njihov dug treba da se reprogramira, kamate da se obrišu i da u budućnosti zaista svako plaća doprinose na osnovu svoje ekonomske snage i prihoda.

I na kraju, ne manje značajno za nas, Ministarstvo zdravlja, za sve nas, gde treba da se pojača digitalizacija na polju zdravstva, da svi budu povezani. Kada pričamo o statistikama i o Vojvodini, izuzetno značajnoj, nažalost, kada pričamo o broju lekara koji padaju na pacijente u Vojvodini i u Srbiji, situacija u Vojvodini je malo slabija. Zbog toga treba i ovo ministarstvo jačati i pomagati svima koji je potrebno.

Stoga, da pokušam da sumiram, pošto smo sigurni da je delokrug poslova budućih ministarstava preduslov uspešnog rada u budućnosti, mi ćemo, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara, u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune Zakona o ministarstvima. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala vama.

Ko se još od ovlašćenih predstavnika javlja za reč?

(Radomir Lazović: Da li mogu da se javim po povredi Poslovnika ili po replici?)

Ne može povreda Poslovnika ili replika. Ako niste primetili, ovo nije pijaca, da se sve vreme ponašate kao da ste na istoj. Sedite na svoje mesto, obezbeđeno vam je mesto za sedenje.

Gospodine Stošiću, vi ste se javili ispred poslaničke grupe, kao ovlašćeni? (Da)

Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku ove današnje sednice istakao bih da će poslanička grupa „Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije“ – PUPS solidarnost i pravda, u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona i glasati „za“.

Naša poslanička grupa je od samog početka svog rada u Narodnoj skupštini poslednjih 14 godina uvek nastojala da argumentovano iznosi svoje stavove i ideje, da se učtivo i sa uvažavanjem odnosi prema svakom u ovoj sali, bez obzira na njegovo svojstvo i političku pripadnost.

Danas govorimo o Predlogu zakona o ministarstvima. Ovim zakonom vrši se delimična reorganizacija postojeće strukture ministarstava, što ukazuje na neke propuste u prethodnom periodu i potrebe da se poboljša rad Vlade u celini. Osnivanje novih ministarstava će doprineti jačanju kapaciteta javne administracije u datim oblastima i poboljšati stanje u tim oblastima.

Govoreći o današnjem Predlogu zakona o ministarstvima, ne mogu a da se ne osvrnem i na prethodni Zakon o ministarstvima. U potpunosti prihvatam da Narodna skupština ima zadatak da usmeri društvene tokove i da da zadatke izvršnoj vlasti, da da usmerenja i jasne smernice novoj Vladi Republike Srbije, što se ovim zakonom i čini.

Tako smo kod davanja zadatka prethodnoj Vladi formirali tri nova ministarstva, čime smo dali jasno uputstvo izvršnoj vlasti, građanstvu Republike Srbije i svim institucijama da je potrebno unapređenje stanja u tim oblastima, unapređenja i podizanja kompetencije državne uprave, kao i lokalne samouprave. Tim zakonom oformljena su tri nova ministarstva.

Kao narodni poslanik iz prethodnog saziva Narodne skupštine, zadovoljstvo mi je da konstatujem da su ta novoformirana ministarstva opravdala poverenje Narodne skupštine, kvalitetno uradile zadatke iz svojih predviđenih nadležnosti, tako da će i u narednom periodu raditi na ovim poverenim im zadacima.

Tadašnja reorganizacija postojeće strukture ministarstava i osnivanje Ministarstva za brigu o selu od suštinskog je značaja za opstanak sela, a samim tim i opstanak Srbije. Sada se vidi koliko je bilo značajno osnivanje jednog takvog ministarstva, koje vodi brigu o preko 40% stanovništva Srbije.

Mislim da je Ministarstvo za brigu o selu ponajviše skrenulo pažnju na strateške probleme sela Srbije i dalo novi podsticaj celoj društvenoj zajednici da krene u rešavanje uočenih problema. Danas znatno više društvenih subjekata razmišlja o praktičnom rešavanju pojedinih problema u Srbiji, a Vlada Srbije i Ministarstvo za brigu o selu sistematski i strateški definišu mere za poboljšanje položaja stanovnika sela.

Višegodišnja saradnja Vlade Republike Srbije i Srpske akademije nauka i umetnosti, prve te vrste u novijoj istoriji Srbije, već je dala veoma značajne rezultate i konkretne učinke. Godine 2019. formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije, čiji su kopredsednici ministar za brigu o selu gospodin Milan Krkobabić i predsednik akademijskog Odbora za selo SANU akademik Dragan Škorić i čini ga preko 80 uglednih javnih ličnosti iz oblasti poljoprivrede, agroekonomije, infrastrukture, zdravstva, kulture, umetnosti, prosvete, sporta i mnogih drugih segmenata društvenog života.

U periodu od 2020. do 2022. godine napisan je Nacionalni program za preporod sela Srbije, strateški dokument i polazna osnova za aktivno rešavanje problema građana sela Srbije. Ovaj program rezultat je plodne saradnje sa akademijskim Odborom za selo SANU. U njegovoj izradi učestvovalo je 45 članova nacionalnog tima za preporod sela Srbije i obuhvaćeni su svi aspekti i mere čijom bi se realizacijom zaustavilo propadanje, podstaklo oživljavanje sela i zaštitili strateški interesi Srbije, pogotovo u pograničnim i brdsko-planinskim područjima, čak i u pogledu bezbednosti države kao bitnog faktora.

Nacionalni program za preporod sela Srbije oslanja se na Lajpcišku povelju o državi gradova, do 2030. godine, koja definiše novi vid partnerstva urbanog i ruralnog dela zemlje, a koju je neophodno uvesti i Republiku Srbiju, utemeljenom našim novim zakonskim rešenjima. To uključuje i novu teritorijalnu organizaciju Republike Srbije na način koji prati odgovarajuće modele teritorijalne organizacije zemalja EU primeren Republici Srbiji. Kada govorimo o ovoj teritorijalnoj organizaciji moramo imati u vidu da sve okolne zemlje mnogo više imaju opština nego što ima Srbija i u tom delu ta organizacija bi bila veoma značajna za uspešan rad i život naših građana.

Ministarstvo za brigu o selu je u periodu od 2020. do 2022. godina uspešno sprovela četiri namenska programa iz različitih oblasti. Ovim programima obuhvaćeno je 1527 sela u 129 jedinica lokalne samouprave u Srbiji. Ti programi su iz raznih oblasti. U oblasti egzistencije program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom pokazuje izuzetno dobre rezultate.

Hiljadu i sto jedna seoska kuća sa okućnicom kupljena je sredstvima iz ovog programa u preko sto jedinica lokalne samouprave, čime je obezbeđen dom na selu za blizu 2.000 ljudi koji imaju 878 dece, 863 bračnih i vanbračnih parova, 134 poljoprivrednika i poljoprivrednica i 137 samohranih roditelja, 895 podnosilaca prijave ostalo je da živi na selu, iako je planiralo da ode iz sela, a 202 pripadnika prešlo je iz grada u selo, što pokazuje da je projekat veoma popularan i veoma prihvatljiv.

Prosek godina dobitnika kuća sa okućnicom je 29,8 godina, što je, takođe pravi primer da su mladi željni rada i sopstvenog gazdinstva i domaćinstva. Dakle, 1,2 miliona dinara bio je maksimalan iznos po prijavi.

Ako znamo da u Srbiji ima preko 150.000 praznih kuća onda ovaj program u narednom periodu može biti još povoljniji i još veći broj ljudi koji žele na taj način da obezbede sebi egzistenciju.

Izbor egzistencije na selu već petu godinu uspešno se sprovodi. Program podrške razvoj zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja zadruga. Ove dve godine veći broj takvih zadruga je osnovano. Od početka sprovođenja ovog Programa formirano je 1.100 novih zadruga, dok se u prethodnom periodu godišnje gasilo oko 100 zadruga, a novih skoro da nije ni bilo.

Ovim se pokazuje da osnivanjem pomoći zadrugama novoosnovanim, mi osnivamo i neke privredne subjekte koji će funkcionisati na održivom nivou. Samo u 2021. godini, 57 zadruga dobilo je sredstva: 21 voćarska, 15 ratarskih, šest stočarskih, četiri povrtarske, četiri vinogradarske, četiri pčelarske, jedna za preradu lekovitog bilja, jedna socijalna i jedna turistička, što znači u svim segmentima života ima potrebe za osnivanjem tih zadruga kao privrednih subjekata.

Od 2017. godine, finansirano je ukupno 207 zadruga, što je dobar broj, ali svakako ima potrebe da se narednim budžetom planira više sredstava za ovo Ministarstvo kako bi svi ovi programi mogli da budu mnogo bolji.

U oblasti društvenog standarda, program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibusa za prevoz seoskog stanovništva, 35 jedinica lokalne samouprave dobilo je sredstva za nabavku minibusa od čega 28 lokalnih samouprava pripada četvrtoj grupi razvijenosti u devastiranim područjima, 517 sela ovih opština na nadmorskoj visini preko pet stotine metara.

Efekat ovog projekta je 840 sela Srbije od ukupno 1.508, koje se nalaze na teritoriji ovih 35 opština rešava problem prevoza seoskog stanovništva. Kada uzmemo u obzir da u tim seoskim selima živi određen broj mladih ljudi, odnosno učenika, đaka, svakako da su dobili pravu priliku da mogu da odu do škole i da im povratak iz škole bude bezbedan.

Oko 3.800 putnika dnevno koristi ovaj vid prevoza. Za sve ove projekte na čelu komisija koja razmatraju određene potrebe, određene prijave su veoma bitni i stručni ljudi. Kada govorim u oblasti dodele minibuseva, predsednik Komisije, dekan Saobraćajnog fakulteta, koji ima zadatak da u narednom periodu napravi strategiju obezbeđivanja povoljnosti za sva urbana sela, odnosno za sva sela koja se nalaze u brdsko-planinskim područjima i u sklopu toga biće verovatno razmatrana i naknadna dodela minibuseva za te opštine.

U oblasti negovanja tradicije na selu, program dodele besplatnih sredstava za organizaciju manifestacije „Miholjskih susreta sela“ je takođe pokazala veoma dobre rezultate.

Efekti ovog projekta i u 2021. godini, 68 jedinica lokalnih samouprava dobile su sredstva za održavanje manifestacije u svojim selima, 961 selo se takmičilo i družilo u najrazličitijim disciplinama, 100.000 učesnika i posetilaca ove manifestacije podržalo je negovanje kulture i tradicije, doprinelo je povećavanju društvenog i sportskog života u selima širom Srbije.

U 2022. godini 87 sela lokalnih samouprava dobila su sredstva, u 1.287 sela biće održani ti susreti sa preko 150 učesnika i posetilaca. Realizacija tog programa je u toku.

U ovom periodu, 2020/2022 Ministarstvo za brigu o selu pokrenulo je niz novih projekata, a u novom sazivu verovatno će biti još i drugih. Pre svega, vraćanje sela u Ustav Republike Srbije i zakonske okvire Republike Srbije sa ingerencijama da stanovnici jednog sela samostalno planiraju, dogovaraju i odlučuju o usmeravanju sredstava njihovih lokalnih samouprava namenjenim budžetskim sredstvima lokalne samouprave ili budžetskim sredstvima Republike Srbije.

Inicijativa ustupanja zemljišta državnom vlasništvu do 50 hektara na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima, uvođenje instituta socijalne garantovane penzije po ugledu na zemlju u okruženju za sve građane starije od 65 godina života koji nisu ostvarili pravo na penziju, socijalnu pomoć i nemaju druge izvore prihoda, a to je veoma bitno za tu stariju populaciju da u svojim starim godinama, u tom trećem dobu žive na dostojanstveniji način nego što sada žive.

Insistiranje na osnivanje nacionalnog garantnog fonda za osiguranje minimalnih proizvoljnih cena za osnovne strateške poljoprivredne proizvode, smanjenje stopa poreza na dodatu vrednost i potpuno oslobađanje od većine poreza u pograničnim i brdsko-planinskim područjima.

Očekujem da će Ministarstvo za brigu o selu u narednom periodu smisliti nove programe i projekte koji će biti u interesu za preko 40% stanovnika koji žive na selu iz dela sredstava koja će mu biti opredeljena budžetom Republike Srbije, za koji se nadam da će biti veći nego u prethodnim periodima, ali i pre svega, oslanjanjem na investicioni plan 2020/2025 godine za koji je određena solidna suma novca, što se tiče lokalnih puteva, što se tuče atarskih puteva, vodovoda, kanalizacije, internet signala i svih onih potreba ljudi sa sela koji žele da imaju uslove kao žitelji grada.

Igrom slučaja, ako ste gledali prekjuče, bila je jedna emisija o jednom staroplaninskom selu koje se zove Senokos, po jednom mladom poljoprivredniku, Nemanji Popoviću koji se porodično preselio na Staru planinu, napravio je poljoprivredno gazdinstvo sa 107 steonih krava, preko 100 teladi. Nema puteva, nema struje, ali najviše je insistirao da mu država obezbedi internet signal, jer kaže, na Staroj planini zimi i jeseni kada je loše vreme nema uslova da se siđe, nema uslova nikog da pozove.

Pre svega, to znači da Srbija mora da vodi računa o tim mladim ljudima koji žele da promovišu taj deo stvari za poboljšanje i svog života i života društvene zajednice.

Zbog toga, razmatrajući danas predložene zakone, sa posebnom pažnjom citiram da iz obrazloženja zakona ovaj predlog zasnovan je na oceni da će obrazovanje navedenih ministarstava doprineti jačanju kapaciteta javne administracije u datim oblastima, što bi dalje trebalo da rezultira unapređenjem stanja u tim oblastima.

Danas predložena reorganizacija postojeće strukture ministarstava, takođe, poručuje celoj društvenoj zajednici šta su operativni prioriteti u narednom periodu, koje su to oblasti društva čiji pojačani razvoj utiče na razvoj celog društva. Usmeravanje na oblasti nauke, tehnološkog razvoja, inovacija, telekomunikacija i na dalje unapređenje razvoja korišćenja informacionih tehnologija, kao i stavljanje akcenta na oblast trgovine, spoljne ili unutrašnje, na oblast turizma koja ima neosporan potencijal za dalji razvoj, kao i na oblasti javnih ulaganja definisani su prioriteti za naredni period.

Verujem da će celo društvo prihvatiti ova usmerenja i da će svako od nas dati svoj doprinos unapređenju života i rada naše države.

Ističem da su u prethodnom periodu značajna sredstva uložena u sistem zdravstva i naglašavam da davanje akcenta novoformiranim ministarstvima nikako ne znači smanjenje pažnje problemima koji pokrivaju tradicionalno tzv. velika ministarstva.

Želeo sam da u ovom izlaganju skrenem pažnju na zadatke koji su apostrofirani ovom reorganizacijom ministarstava i naglasku koja nova ministarstva treba da dobiju u kompletnoj zajednici.

U narednom periodu očekujem uspešan rad kompletne Vlade Republike Srbije, te da sva ministarstva daju svoj maksimalni doprinos razvoju Srbije i to sve u skladu sa komplikovanom međunarodnom političkom ekonomskom situacijom.

U danu za glasanje poslanička grupa PUPS solidarnost i pravda će podržati ovaj zakon i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji.

Hvala.
Reč ima Boško Obradović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima.

Drago mi je da smo se, evo, posle više meseci od konstituisanja ovog novog saziva Narodne skupštine Republike Srbije približili izboru nove Vlade, ali odmah da vam kažem da se osećam razočarano jer sam očekivao da posle toliko meseci vaših priprema da izaberete novu Vladu, iako imate komotnu većinu za to, iz nepoznatih razloga to sve vreme odlažete, zaista jedan kreativan, nov i originalan Predlog zakona o ministarstvima. Međutim, mi smo dobili samo jedno gomilanje novih i novih ministarstava, kao da jednostavno to što ima više ministarstava mislite da ćete raditi bolje, a ja vam onda postavljam pitanje – a zašto sve druge evropske države ne gomilaju ministarstva? Zašto jedna Francuska ima ukupno 18 ministarstava, Nemačka 16, susedna Mađarska 14?

Vi u ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvu predviđate Vladu sa, verovali ili ne, 25 ministarstava. Šta je ideja, izuzev da imate neke neraspoređene partijske kadrove koji moraju do dobiju neke funkcije, da morate da zadovoljite neke koalicione partnere koji moraju da dobiju neke funkcije, da jednostavno koristite državnu službu i državnu upravu za partijska nameštenja i za gomilanje funkcija bez ikakvog smisla i efekta?

Zaista se postavlja pitanje zašto nema Vlade Republike Srbije već 200 dana? Zašto već osam meseci imamo tehničku Vladu? Da li smo i u tom slučaju šampioni u Evropi, jer niko danas u Evropi, u vreme ove ratne i svake druge, energetske i ekonomske krize nema Vladu u tehničkom mandatu?

Evo, Mađarska je imala izbore kad i mi, u aprilu, odavno je izabrala svoju Vladu i normalno funkcioniše kao država. Pa baš zato što su krizna vremena, baš zato što je teška ekonomska i energetska kriza, baš zato nam je brže bila potrebna nova Vlada da bi rešavala te probleme, a ne Vlada u tehničkom mandatu, jedna slaba Vlada, koja ne može da radi bilo šta, koja ovde u Dom Narodne skupštine Republike Srbije osam meseci nije poslala ni jedan jedini zakon. Dakle, vi ste zablokirali državu i doveli u pitanje normalno funkcionisanje. Zato danas ne može da se postavi neko od onih pitanja koje najviše interesuje građane, a to je kako će da prežive oni sa minimalnim penzijama? Kada će im ona biti povećana? Kako će oni najstariji sugrađani koji uopšte nemaju nikakva primanja konačno doći do nekog socijalnog dodatka, recimo za energente ili povećane troškove života sa ovakvom inflacijom, sa ovakvim poskupljenjima? Brinete o tome da li će strane kompanije da ostanu ili će da odu, a da li će domaće kompanije da opstanu ili da nestanu?

Da li ste se bilo kada setili domaćeg privrednika i domaćeg poljoprivrednika ili je vaš jedini fokus kako će da preživi strana banka koja ostvaruje ekstra profit i odnosi ga iz ove države, kako će da preživi strana kompanija kojoj dajemo jeftinu radnu snagu, subvencije, oslobađamo ih od poreza, oslobađamo ih od plaćanja gradskog građevinskog zemljišta, dajemo im kompletnu besplatnu komunalnu infrastrukturu? A šta je dobio domaći privrednik? A šta je dobio domaći poljoprivrednik? Šta može da dobije od jedne tehničke Vlade ili od ovih novih 25 ministarstava? Pa, koga to zanima, izuzev vaše partijske kadrove. Da bi Goran Vesić postao ministar ajde da izmislimo ministarstvo za javna ulaganja ili neko drugo. Pa, da li je to logika kojom ste pravili ovaj Zakon o ministarstvima?

Bilo je u svoje vreme, ja sam to posebno voleo i skupljao jedan čuveni strip, lično mislim da je možda jedan od najboljih svih vremena, zvao se "Alan Ford". Tamo u "Alan Fordu" ima jedno tajno društvo koje, između ostalog, sarađuje sa Ministarstvom za istraživanje ruda i gubljenje vremena. E, to je otprilike ova vaša ideja Zakona o ministarstvima. Evo jedno od najbesmislenijih - za evropske integracije. Dakle, 22 godine Srbija ide putem u EU i nismo se pomerili jedan milimetar. Hoćemo još 22, još 222 da bi postojalo neko ministarstvo za evropske integracije i neko tamo primao neku platu, iako nas oni ljudi neće. Brisel nas neće i kaže nam da nas neće i kaže nam da eventualno ako jednog dana za 222 godine budemo primljeni u EU moraćemo da priznamo lažnu državu Kosovo, moraćemo da uvedemo sankcije Rusiji i to je uslov svih uslova da bismo se pomerili posle 22 godine za dva milimetara na tom skandaloznom putu Srbije u EU.

Čemu Ministarstvo za evropske integracije? Bacanje para. Neka se Ministarstvo spoljnih poslova bavi nekom temom kako da se završi ta besmislena priča sa EU, da se naprave neki bilateralni sporazumi, da se sarađuje sa EU, ali da se ne ide putem da nas neko neprestano nešto ucenjuje.

Ili, recimo, ministarstvo za turizam i omladinu. Pa, to jedino ima logike ako želite da sva omladina ode iz ove države, pa da omladinu koja je ostala prikazujete kao turističku atrakciju, kao otprilike omladinu danas u srpskim selima koja su zaboravljena, jer se ovi neki, da tako kažem, lažni penzioneri, lažni zaštitnici penzionerskih interesa koji su dozvolili pljačku penzionera one četiri godine bukvalno otimanja penzionerskih para pod njihovom vlašću, sada predstavljaju kao neki lažnu zastupnici sela. Pa, selo i poljoprivreda vide da propadaju i da niko ne govori u njihovo ime, a kamoli neka vlast koja je samo dobila Ministarstvo za selo, pazite, da bi Krkobabići u trećoj generaciji dobili ne znam koliko funkcija, zaduženja, zaposlenja i radnih mesta. Da li je to ideja Ministarstva za brigu o selu? Dakle, vrlo jednostavna pitanja - čemu sva ta ministarstva?

Evo, mi bismo, i to ćemo naravno kroz amandmane i da konkretizujemo i već smo to uradili, predložili jednu mnogo funkcionalniju, racionalniju, logičniju Vladu. Najmanje deset ministarstva manje. Petnaest ministarstava je realan maksimum za državu veličine Srbije.

Na svih ovih 25, koje ste vi predložili, nema dva, po našem mišljenju, izuzetno važna. Nema ministarstva za Kosovo i Metohiju, nema ministarstva za Srbe u regionu i rasejanju. Pazite, one Srbe koji svake godine šalju više milijardi evra, dolara ovde kroz doznake i upumpavaju u državu Srbiju svojim rođacima, prijateljima, firmama i svemu drugome, nemaju svoje ministarstvo, ali Krkobabići imaju.

Koliko Krkobabića još treba da zaposlite i da otvorite novih ministarstava da bi sva ta partijska elita, taj partijski kancer, taj partijski monstrum koji pojede ovaj narod i državu bio zadovoljan?

Ajmo sad da vidimo šta bismo mi još ukinuli? Naravno, nepotrebno ministarstvo za javna ulaganja, ima nadležno ministarstvo koje se time bavi. Potpuno nepotrebno ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Pazite, društveni dijalog, kakva izmišljotina od prethodne Vlade. Pa, ovde treba da se vodi društveni dijalog, u parlamentu i na medijima, ne u ministarstvu. Ljudska i manjinska prava pridodati Ministarstvu pravde. Takođe, Ministarstvu pravde pridodati i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Ajmo malo ušteda, malo koncentracija tih ministarstava, malo koordinacije u radu te Vlade, a ne svaka partija da dobije neki partijski feud da bi zapošljavala svoje partijske vojnike i da bi, ne znam, se bogatila preko ministarstva.

Pa, nije ideja da formirate ministarstva da pljačkate ovaj narod i državu, nego da formirate ministarstva da se nešto pomeri na bolje. Možemo li da smanjimo poreze na zarade i na doprinose domaćim poslodavcima? Možemo li onima koji povećavaju platu svojim radnicima da smanjimo poreze i doprinose? Možemo li da smanjimo poreze na zarade i poreze na imovinu onima koji stupe u brak, onima koji dobiju decu? Možemo li da uradimo bilo šta što je domaće ili će i ovo biti još jedna Vlada koja radi za strane ekonomske interese.

Imamo li još koju domaću banku u Srbiji? Kako smo ostali bez ijedne državne i domaće banke? Kako Nemačka ima Nemačku razvojnu banku, a Srbija ne može da je ima? Može li Srbija da ima išta domaće i može li nekako da zaštiti domaći ekonomski interes? Eto jedinog ministarstva koje je ovde bilo važno da bude novo, za domaći ekonomski interes, da domaći ekonomski razvoj, za nacionalnu privredu, za sve ono što bi pomerilo domaćeg proizvođača u odnosu na stranca, na uvoznički lobi, na sve ono što dere kožu građana Srbije sa ovim poskupljenjima koja nisu 17%, ili koliko vi prikazujete inflaciju, nego su za osnovne životne namirnice preko 50% poskupljenja i nisu sva uvezena iz Ukrajine. Neka su uvezena iz vaše loše ekonomske politike, koja podržava i favorizuje strance, a zaboravlja i gazi domaćeg privrednika i poljoprivrednika.

Naravno da smo predložili kako to konkretno može da se promeni i bili smo tu veoma konkretni i precizni. Dakle, spojiti u jedno ministarstvo privredu, trgovinu, turizam i preduzetništvo kao veoma važnu stvar, spojiti u jedno ministarstvo selo, poljoprivredu, hranu, spojiti u jedno ministarstvo i prosvetu i nauku i telekomunikacije i tehnološki razvoj, spojiti u jedno ministarstvo kulturu, informisanje, vere, koje ste takođe zaboravili, a ovde 90 i nešto procenata građana pripada tradicionalno verskim zajednicama koji takođe nemaju nadležno ministarstvo koje bi se bavilo njihovim pitanjem. Ili, recimo, ministarstvo prirodnih resursa i zaštite životne sredine, gde smatramo da sada svaki deo naših prirodnih dobara mora da bude zaštićen i stavljen u funkciju domaćeg ekonomskog interesa i, naravno, sa druge strane zaštite životne sredine.

Smatramo da sport i omladina logično da budu povezani sa ministarstvom za porodicu, da to bude jedno ministarstvo. Smatramo, takođe, što je posebno važno i želim to da naglasim, da u ovom složenom vremenu Ministarstvo zdravlja treba da se bavi bioetičkim pitanjem, kao što su abortus, eutanazija, tzv. veštačka inteligencija, sva ova LGBT propaganda koja ne ulazi više samo u udžbenike, nego i u škole i u vrtiće. Danas imate dopis Društva vaspitača Vojvodine, koji nalaže da se prijave za seminar o rodnoj ravnopravnosti u vrtićima u Vojvodini. Čekajte, sada ćete našoj deci u vrtićima ispod sedam godina da objašnjavate da dete kada se rodi nije muško ili žensko, nego će kasnije tokom svog razvoja da odluči da li je muško ili žensko. Pa, gde je kraj tom ludilu? I šta nas čeka na tom vašem LGBT putu u EU po svaku nacionalnu cenu?

I ko još mora da uđe u tu Vladu? Ko sve mora iz bivšeg režima da uđe u Vladu? Mora li Zorana Mihajlović da bude u svakoj Vladi od 5. oktobra 2000. godine? Mora li Goran Vesić da bude u toj Vladi? Mora li Gordana Čomić da bude u toj Vladi? Jel imate neke nove Soroševe ili vedete bivšega režima koje ćete da uključite u vašu vlast? Očito idete istim putem Srbije u EU po svaku cenu.

Dakle, šta je ideja ovog vašeg Zakona o ministarstvima, nismo uspeli da utvrdimo, ali smo uspeli da utvrdimo koju ste štetu naneli, a to ste i sami priznali. Kažete – razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku. Nije vas nigde bilo šest meseci, a onda za 24 sata zakazujete sednicu Narodne skupštine na kojoj hitno mora da se raspravlja o Zakonu o ministarstvima i, kako kažete, ako se ova nova četiri ministarstva ne formiraju, naneće se šteta po rad organa i organizacija čitavoj državi.

Čekajte, ako je to šteta, onda ste je vi naneli zato što niste formirali Vladu u prethodna tri meseca. Ako su ta ministarstva bila toliko važna, zašto do sad nisu formirana? Zašto ste odugovlačili? Da li ima neko obrazloženje, neko vas pritiska, neko vas ucenjuje, neko vam preti? Pa, dajte da čujemo to. Da nije neko od prijatelja vašeg predsednika stranke, da nije Bil Klinton, da nije Šreder, da nije Bler, da nije Aleksa Soroš, ko je? Ko preti Srbiji? Neko iz Brisela, neko iz NATO-a? Šta nam prete, da vi nećete biti na vlasti ako ne potpišete nezavisno Kosovo ili da nećete biti na vlasti ako ne uvedete sankcije Rusiji? Pa to nije neka pretnja koja se tiče Srbije, ona se tiče vas.

Hoćemo li onda stvarno da jednom prelomimo koju Vladu i vlast mi u Srbiji želimo? Da li vlast u kojoj će američki ambasador, kada država Srbija, nadležno ministarstvo i Upravni sud donesu odluku da gej parada bude zabranjena, američki ambasador izađe i kaže – ne, gej parada će se održati?

Hajde onda da vidimo ko vlada Srbijom, američki ambasador Kristofer Hil ili vi? I kada taj isti ambasador sada bude naložio nešto sledeće, da neko mora da bude u Vladi, da morate da uradite ovo ili ono, pa da li će biti po istom principu kao kad ste morali da organizujete gej paradu, iako je ona zvanično bila zabranjena?

Dakle, postavlja se veoma jednostavno pitanje – kome će služiti buduća Vlada Srbije, da li interesima EU i NATO-a, da li interesima Soroša i njegovog projekta Otvorenog Balkana, da li interesima stranih kompanija koje dolaze da izrabljuju našu jeftinu radnu snagu i da iznose profit u inostranstvo, da li interesima stranih banaka koje pljačkaju naše građane na kamatama i na obradama kredita ili će konačno Srbija, posle 22 godine, dobiti Vladu koja će služiti isključivo domaćem čoveku, domaćem privredniku, domaćem poljoprivredniku, domaćim bankama, našim porodicama, socijalno ugroženim kategorijama stanovništva, siromašnima, osobama sa hendikepom i svima onima kojima je pomoć ove države potrebna?

Dakle, da li vi formirate Vladu koja treba da pomogne nekim večitim Krkobabićima da dobiju još jedno ministarstvo, da Goran Vesić se udomi negde posle odlaska iz Gradske uprave u Beogradu, da Zorana Mihajlović ponovo bude ministar ili pravite ministarstva koja stvarno nešto treba da pomognu ovome narodu i državi?

Iz ovog vašeg obrazloženja ja nisam video da ovaj zakon ima ikakvog smisla, sem da vi zbrinete vaše neraspoređene naprednjačke i koalicione partnere. Hvala.