Znači, s obzirom da ste ovo iskoristili za repliku, u formi pitanja meni.
Što se tiče reagovanja na ono što ste izgovarali vi, vi koji sedite u tim klupama, ne znam, vi lično da li ste bili na sednici juče i danas, da čujete kako iz tih klupa, iz tih klupa, samo su ode krenule u slavu Veljka Belivuka, koji je proglašen praktično za simbol istine, časti, poštenja, svega najlepšeg i najboljeg.
Onda, kada čujete da se neko sa tim ne slaže, nego naprotiv misli da je to jako loše, da je to užasno, onda morate da prihvatite da postoji takva vrsta reakcije. Morate da prihvatite takva vrsta reakcije. Ne misle svi kao vi da je to divan čovek, da je sve što je izgovori zlata vredno itd.
Ovo drugo što ste pričali, ja ne znam gde ste vi to čuli. Na ovoj sednici niste sigurno. U svakom slučaju, na dobacivanje iz ovih klupa reagovao je i Milenko Jovanov. Da nisu vikali ovde, iz prvog reda, u kom sedite i vi, vikali, tako je i to sam čuo i nisam vam delio opomene, kao što ste primetili, niko nije trpeo meru zbog toga što se ponaša na taj način, a vi pričate sve vreme. Vičete i galamite sve vreme, čak sam čuo da ste u međuvremenu, tokom dana dok sam imao susret sa predsednicom Skupštine Crne Gore i vikali i muziku puštali, pa opet niste dobili nikakve opomene na taj način. I sada kažete šta, da neko nema pravo da reaguje na takvo ponašanje. Ne, može da reaguje.
Dakle, ne smatram da sam prekršio bilo šta. Ako me pitate za informisanost, da, znam ko je kompletan Belivukov klan poslao iza rešetaka gde se danas nalaze, to znam, to zna cela Srbija i kome oni upućuju pretnje, koje posle vi, ne samo da podržavate, nego i prenosite u Narodnoj skupštini.
Dakle, informisan, pitali ste da li jesam, jesam i to znaju svi u ovoj zemlji.
Da li vi hoćete da se mi izjasnimo?
(Marinika Tepić: Hoću.)
Hoće, izjasnićemo se.
Ko se još javio za povredu Poslovnika?
Vi niste, niko više nije.
Onda ćemo da vodimo računa o prijavljenima za reč.
Dakle, gospodine Veselinoviću, vi ste onda sledeći.
Možete dobiti reč, izvolite.

Poštovani narodni poslanici, dragi građani Srbije, ono što bih hteo, čisto radi informacije koju bi trebala da ima poslanička većina jeste da se predsednik njihove stranke sutra ili ovih dana sastaje sa Eskobarom. Čisto oko prebacivanja toga da opozicija ima neku saradnju iza vas, sa nekim sa zapada.

Sa druge strane, voleo bih u ove tri i po minute da kažem radi građana Srbije o čemu mi ova dva dana pričamo.

Ovde je na dnevnom redu zakon o izmeni Zakona o ministarstvima i dragi građani Srbije, SNS sa svojim koalicionim partnerima je u ovo teško vreme kataklizmičko vreme, vreme pred treći svetski rat i za vreme trećeg svetskog rata kada vi dragi građani sastavljate kraj sa krajem, umesto 21 ministarstva planirala da formira 25 ministarstava. Četiri nove fotelje. To je 28 ministara zajedno sa predsednikom Vlade kada ta Vlada bude formirana, pošto su dva ministra vez portfelja.

Kada je neko pre onog tamo prvog, odnosno drugog rata gradio ovu zgradu, postojao je neki arhitekta, rekao je – recite nam, koliko će ovde biti najviše moguće ministara. Verovatno je neko rekao – pa, evo, 20 maksimalno. I on je isprojektovao mesta za 20 stolica. Pa gde ćete vi ljudi sedeti. Pitaju vas građani Srbije – da li ste vi normalni? Da li ste vi normalni, zašto trošite sredstva građana Srbije iz poreza, iz akciza, iz raznih drugih nameta, umesto da ih upotrebite za lečenje bolesnih građana, da ih upotrebite da okrečite neku školu. Zašto pare bacate za ministarske fotelje, za vozače, za rotaciona svetla, za blinkere kako volite da ih zovete i kako ih često koristite. Pa vi ćete se između sebe sudarati po gradu kada 28 vozača sedne u vozila sa blinkerima. Zamislite pometnju u Beogradu. Pa šta radite ljudi, pitaju vas građani Srbije? Zašto razbacujete sredstva? Pa vi imate ministarstava koliko tri zemlje u okruženju imaju ministara. Zašto to radite? Mi vam to najdobronamernije savetujemo.

Nemojte rasipati sredstva građana Srbije. Uložite ta sredstva u škole, uložite ta sredstva u sela, ali ne tako što ćete dati Krkobabićima resor koji su uništili, „Poštu“, uništili penzionere, oteli im penzije i sada im dajete da dokusure srpsko selo.

Dakle, zašto ne uložite sredstva u poljoprivredu? Zašto ne asfaltirate neki put na selu? Zašto ne rešite vodovod u Zrenjaninu? Zašto ne rešite neka druga pitanja, umesto što dajete portfelj nekom ko će se baviti investicionim planom. Zar nema dovoljno sredstava… potrošio sam vreme, jel?

Da, odavno.
Ali ste završili rečenicu, to je važno. Pošto kažu ovim na vašim medijima da nikako da završite rečenicu, ne dam ja. Bilo je 40 sekundi duže.
Gospodine Krkobabiću, hoćete repliku? Dva minuta.

Hoću repliku, jer sam još jednom pomenut.

Znate kako, ovo nije 14. kongres saveza komunista Jugoslavije. Ti koji su govorili na tom 14. kongresu saveza komunista Jugoslavije danas su velike demokrate. Šta možemo da očekujemo od delegata, a na propalom kongresu, propale političke partije? Tada su se znate za šta borili? Borili su se da nam političke partije više nisu potrebne. Danas im smeta PUPS, danas im smeta Krkobabić, danas im je Vučić kriminalac, a 2012. godine to je sve bila demokratija. Nemojte ljudi da dođete u ovaj dom i onda svedemo priču na to da li nam treba 20, 25. Zna mandatarka koliko njoj treba ministara.

Čekajte drage kolege, vi ste tako kulturni, ja vam nisam ništa dobacivao. Jel možemo da se saslušamo? Zna Ana Brnabić koga ima nameru da predloži i zna koji je to broj ljudi, a mi smo sveli na to da li je to fotelja, nije fotelja, da li je blinker ili nije blinker.

Hajde da uozbiljimo ovu raspravu. Ovde se priča koalicija Aleksandra Vučića ima, ne znam ni ja, pet, šest koalicionih partnera, na određenim listama je bilo 50 stranaka, 50 pokreta, pa ušli ovakvi, izašli onakvi. Ne znaju ni gde su pošli, ne znaju ništa.

Molim vas, hajde da uozbiljimo raspravu, mi je nismo svodili na ličnu raspravu, ali dobro, opet kažem jednu stvar. One koje spominju očito im zbog nečega smetaju, videćemo zašto smetaju. Izvinjavam se predsedniče.

Sve je u redu. Hvala.
Gospodine Jovanov, izvolite.

Ponovo se vraćamo na temu broja ministarstava, ali, opet mislim da nema legitimiteta za kritiku, jer 2007. godine, to je ona ponoćna Vlada, druga Vlada Vojislava Koštunice…

Ne mora valjda na svakih 15 sekundi da se dobacuje. Odslušajte bar malo, pa onda reagujte.

Nije problem što dobacuju, nego je problem što ja moram izgleda baš sve što sam rekao ovde da ponavljam sto puta. Meni nije teško, ali ako vas nije sramota, što bi mene bilo sramota da ponavljam?

Da, to je bila stranka u kojoj sam ja bio član. I šta je sporno? I šta sad, vi mene podsećate na ono što ja znam? Hvala vam što me podsećate na ono što ja znam.

Hoćete još nešto da me podsetite?

Ja bih vas podsetio na vašu prošlost, ali, nažalost, nemate je.

Ono što je poenta, to je da je ta Vlada imala 23 ministarstva i jednog ministra bez portfelja, to je bio lider koalicije koja je ušla ovde kao ujedinjeni pa se posle razjedinila. Tada nisu bila problem rotaciona svetla, oni se nisu sudarali po Beogradu, za njih je bilo dovoljno mesta u onoj staroj zgradi Skupštine, itd, itd.

Samo je ključno pitanje – kako ono što je bilo dobro tada, a saglasni ćete biti da jedno ministarstvo nije drastična razlika u odnosu na taj period, dakle, sve ono što je bilo tada dobro, sada odjednom ne valja i sada je odjednom problem?

Još jedna stvar. Ovo ovde ne potiče iz vremena kada je Ilkić projektovao zgradu, ovo je nekoliko puta menjan ambijent. Ovaj konkretno potiče od pre desetak godina kada je Skupština počela da zaseda opet u ovoj zgradi, jer je Skupština bila spaljena 5. oktobra. Kada sve saberete i oduzmete, nije ovo neko projektovao da bi odredio broj ministarstava ili najviši broj ministarstava.

Opet kažem, hajde da budemo bar toliko korektni da ono što smo sebi dozvolili i ono što za sebe smatramo da je u redu, da to ne kritikujemo kada je sa druge strane. Dakle, 23 ministarstva i 24. ministar bez portfelja za realizaciju nacionalnog investicionog plana su bila u toj Vladi, sve ukupno 24, a ovde se predlaže 25. I sada je ovo nešto što će izazvati potpuni haos?! Pri tom, okolnosti su sada, saglasan sam, teže, ali je i ono bila Vlada koja je bila pred krizu, a onda je došla Vlada Mirka Cvetkovića koja je imala još više ministarstava, koja je bila u krizi od 2008. do 2012. godine, dakle, svetska ekonomska kriza i sve ono što je posledično išlo. Nijedan argument nije važio u ono vreme, ali danas očigledno dobija na značaju, kada treba reći sve ono što je kasnije rečeno, bez ikakvog osnova. Hvala.

Vi niste pomenuti.
Tumačenje? Ali zaista nije bilo ništa negativno.
Reč ima Jelena Žarić Kovačević.

Uvaženi predsedniče Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kada govorimo o Zakonu o ministarstvima, dobra je prilika da podvučemo crtu i da kao narodni poslanici, ali i građani na koje se jednako odnose svi zakoni, možemo da damo mišljenje o tome na koji način su radila ministarstva, da ih ocenimo, ali, sa druge strane, i da kažemo šta mislimo o predlogu koji je pred nama.

Ovom pitanju, složićete se, treba pristupiti sa visokom dozom ozbiljnosti, jer su ministarstva ta koja će sutradan biti zadužena za obezbeđivanje boljih uslova za život i rad u Srbiji.

Kažemo – očekujemo Vladu kontinuiteta. I mnogi opozicioni političari su različito gledali na izjave nekih od nas iz SNS, to su kritikovali ili čak zloupotrebljavali.

Reći ću vam šta znači, odnosno šta podrazumeva Vlada kontinuiteta - skup resora i odgovornih ljudi koje mi želimo na njihovom čelu koji će obezbediti brži ekonomski i privredni rast i razvoj, ali i očuvanje mira i stabilnosti, kako finansijske, tako i političke.

Ako uzmemo u obzir rezultate koje je postigla aktuelna Vlada ili prethodna Vlada, na čelu sa Anom Brnabić, ništa drugo ne bismo mogli ni da očekujemo. Lestvica uspeha odavno je podignuta i iz godine u godinu mi nižemo rezultate na svim poljima, u svim oblastima, i to brzinom kojom to nije bilo moguće pre 15 ili 20 godina. Upravo smo stvorili šansu da Srbija bude među najrazvijenijim zemljama Evrope i tu šansu smo i iskoristili.

Ako pomenemo samo deo rezultata, a svakako neću imati dovoljno vremena da govorim o svim rezultatima, ali mogu da postavim pitanje – zašto je loše da želimo ili da govorimo o Vladi kontinuiteta? Osvrnite se oko sebe, krenite kroz Srbiju, vidite puteve, pruge, bolnice, kliničke centre koji su podignuti, vidite fabrike, naučno-tehnološke parkove, investicije kakve Srbija nikada nije imala. Prođite kroz opštine u kojima sada ne postoje nezaposleni, zbog čega se investicije preusmeravaju. Budite svedoci novih gasovoda, naftovoda, novih kapitalnih projekata koje smo započeli, a nova Vlada će ih završiti. To je Vlada kontinuiteta.

Sa druge strane, potpuno bez osnova, spočitava nam se veći broj ministarstava kao jedno loše rešenje koje navodno nameće SNS da bi zbrinula kadrove i iskoristila resore zbog pronevere para. Ako vidite koji političari o tome govore i na koji način su diskutovali, možete zaključiti da su upravo oni ti za kojima se vuku repovi afera, kršenja zakona, ispumpavanja para iz raznih preduzeća, pa nije ni čudo što polazeći od sebe imaju takav stav.

Takođe, pojavila se i naknadna pamet pa sada oni koji su učestvovali ranije u vladama koje su brojale više od 25 ministarstava, sada su za to da Vlada ima manje ministarstava.

Rezultati se vide i građani ih prepoznaju. Borba za Srbiju, koja je svakodnevna, se vidi. Želimo jaku Srbiju i svoju, onu koja nije podložna uticajima ni ucenama, a to je najteže ostvariti. Želimo mir i stabilnost. Želimo da budemo samostalni i nezavisni u vođenju države i da narod koji je dao legitimitet vlasti vrši vlast.

Slušamo građane, obraćamo pažnju na njihove potrebe i zajedno sa njima hvatamo se ukoštac sa izazovima koja pred nas stavljaju ili međunarodna kriza ili situacija na Kosovu i Metohiji ili naša jednostavno sposobnost i odgovornost koju moramo pokazati u vršenju vlasti.

Da bismo to obezbedili, potrebna nam je jaka Vlada sa resorima koji su predloženi upravo sa ovakvim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, potrebni su nam ljudi koji će biti na čelu tih ministarstava, koji će misliti dobro Srbiji, koji će raditi za Srbiju, koji će nastaviti započetu borbu i izgradnju i jačanje naše zemlje. Moramo da prebrodimo sve krize, da idemo napred u nove investicije, u veće plate i penzije, u nova radna mesta i u bolje uslove za život u Srbiji.

Zbog svega što sam navela, pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ovaj predlog zakona, kako bismo krenuli korak dalje u izboru Vlade Srbije. Hvala.