Pravo na repliku ima Stefan Krkobabić.

Zahvaljujem, predsedniče.

Uvaženi potpredsednici, samo jedna stvar, znam da imam dva minuta, da ljudima bude potpuno jasno, ja mislim da je pomenuto da neka ministarstva postoje 10 godina, neko je pričao da Ministarstvo za brigu o selu postoji 10 godine. Ne postoji. Da smo čekali da se neki sete Ministarstva za brigu o selu ne bi se setili nikada.

Uvaženi građani Srbije koji i danas ovo gledate, predlog da se to ministarstvo formira dao je Aleksandar Vučić i njegova jedina briga za sela Srbije. Ovi pre toga su pričali, ali nisu imali ništa nameru da urade. Ko će da bude ministar, pa to je na mandatarki i to ćemo videti u narednom periodu. Hvala.

Pravo na repliku isto?
Izvolite.

Već smo ovih dana navikli da slušamo priče – trla baba lan da joj prođe dan. Znači, neke floskule i prazne priče koje su neutemeljene. Maločas smo imali priliku da čujemo koleginicu koja kaže da Dragan Marković Palma, navodno, vodi računa o poljoprivredi i o mladima, a ne kaže da je najveći trgovac lignita.

Prvo, da krenem od ovog poslednjeg, a to je da Dragan Marković Palma, niti firma koju on više ni ne vodi, nije ni najveći, nije ni među 50 najvećih trgovaca ugljem, ni među 100 najvećih trgovaca ugljem u Srbiji. Tako da je to priča koja ne stoji, prazna priča i može da se proveri, lako je proverljiva.

Ono što je nas posebno iziritiralo jeste to da se spočitava Draganu Markoviću Palmi briga o poljoprivredi. Prosto koleginica ne poznaje činjenično stanje ili ne zna da naša sela u Jagodini, ne postoji ni jedno od 52 sela, ne postoji ni jedan jedini sokak u selima koji nije asfaltiran, ne postoji ni jedno selo da nema sportski teren, ne postoji ni jedno selo da nema dom kulture, ne postoji ni jedno selo gde su atarski putevi nasipani kamenom i gde možete mercedesom otići do njive, a ne traktorom.

U prethodnom periodu, u prethodne dve godine oko 4.000 poljoprivrednika je vođeno na različite destinacije, od sajmova poljoprivrede u Parizu i Minhenu, pa na dalje. Da ne pričamo o tome da je grad Jagodina kupio nekoliko stotina grla steonih junica kvalitetne sorte i poklonio poljoprivrednim proizvođačima. Znate šta, lako je pričati…

(Predsednik: Dva minuta samo, gospodine Starčeviću.)

Završavam.

Lako je pričati, pokažite vi vaša dela. Hvala.

Hvala.
Reč ima Anna Oreg.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, na ovu Vladu se čeka jako dugo i najavljena je kao Vlada koja će da se uhvati u koštac sa krizom.

Izmenama u ovom Zakonu o ministarstvima vidimo da ono što se menjalo je da se na prethodna ministarstva dodaju naredna četiri i pošteno je reći građanima da će to poreske obveznike dodatno i koštati. Shodno tome je legitimno pitanje – kakva se to tačno kriza rešava: ekonomska ili kriza apetita SNS i njenih koalicionih partnera? Neka su ministarstva veštački podeljena, neka su ipak i uprkos tome što su potpuno neefikasna opstala.

Ja ću kao neko ko dolazi iz Vojvodine tzv. žitnice Balkana u propadanju da se osvrnem na jedno od tih ministarstava, a to je upravo Ministarstvo za brigu o selu, a o čemu smo malopre razgovarali. Nadležnost tog ministarstva je, citiram: „Sagledavanje položaja sela i seoskog života, kao i negovanje tradicije i tradicionalnog načina života na selu“. Svima ću da nam postavim pitanje – kako je negovanje tradicionalnog načina života na selu postalo bitnije od toga kako će ljude da nam prežive na selu? Nama su sela prazna zato što oni koji se ne odsele u inostranstvo pomoću centralizacije se odsele ili u Beograd ili u Niš ili u Novi Sad.

Mi smo kroz ovo ministarstvo i sad izveštaj Vlade platili 650 seoskih kuća i okućnica za one koji hoće da se vrate na selo, izdvojili smo pare za prenamenu 10 starih domova kulture, zaključili ugovore sa 18 jedinica lokalnih samouprava za poboljšanje prevoza i u to smo uložili nešto malo više od 10 miliona evra. To su naši rezultati. To je u redu.

Istovremeno, Hrvatska je u sklopu sedmogodišnjeg plana od EU dobila više od 25 milijardi evra za regionalni razvoj, 25 milijardi evra, malo li je. Nama ne treba Ministarstvo za brigu o selu. Nama treba ministarstvo koje će da brine o ravnomernom regionalnom razvoju Srbije. Nama trebaju investicije od kojih će građanin Srbije pošteno da zaradi, ali ne one investicije koje će centralna vlast da im nametne, koje će da budu proglašeni projektima od nacionalnog značaja i imati neke skrivene ugovore, poput „Linglonga“ u Zrenjaninu kojem se ustupilo, njima se poklonilo 97 hektara zemljišta, bez nadoknade, znači poklonjeno je, i koje nosi ogromne ekološke rizike.

Inače, mislim da kada ta fabrika počne sa radom, građani Zrenjanina će postati svetski fenomen. Pokazaće kako je moguće živeti bez vode i bez vazduha. Valjda ti građani Zrenjanina najbolje znaju da li im ta fabrika treba ili ne treba i to je suština decentralizacije. Decentralizacija je ključ regionalnog razvoja. Mi do nje ne dolazimo jer živimo u sistemu gde vlada jedan čovek, a svi ostali imamo jedno građansko pravo, a to je pravo da slušamo.

Dobar primer štetne centralizacije je i primer Vojvodine. Vojvodina koja po Ustavu, znači autonomni region, nema svoje izvorne prihode. Zašto? Zato što Zakon o finansiranju, i to kaže naš pokrajinski predsednik Vlade, nije nikad donet zato što nikad nije bio prioritet da dođe na dnevni red u ovom domu. Inače, verujem da ne postoji čuvena struja, dve struje SNS u Novom Sadu, građani ne bi ni znali kako nam se zapravo zove pokrajinski premijer.

Znate, mi u Vojvodini, neki bi rekli severnoj Srbiji, živimo kao Indijanci u severnoj Americi, u rezervatima tik nakon što su proterani. Svesni smo da tako žive i ljudi u Šumadiji dok motaju kablove. Svesni smo da tako žive i građani u Boru, Majdanpeku koji će uskoro da se isele iz svojih domova da bi se otvarala nova rudarska okna.

Umesto živih ljudi, mi postajemo brojke. Mi smo statistički dokaz napretka ove zemlje i rasta BDP, a činjenica je da nas je sve manje i da smo sve siromašniji. Ova Vlada će očigledno nastaviti sa takvom praksom na vrlo ograničeno vreme, a mi ćemo sa druge strane da ponudimo neku našu viziju jednog humanijeg, slobodnijeg i bolje uređenog društva koje je, po nama, izuzetno bitan. Hvala vam na pažnji.

Reč ima Milenko Jovanov.

Iskreno rečeno, prvo moram da vam se izvinim, budući da smo vrlo malo toga čuli, jer mikrofon je izgleda bio daleko, a vi ste tiho govorili pa…

(Borislav Novaković: Imate dve struje.)

Boro, to je samo 10% struje koja postoji u tvojoj glavi. Evo, vidim i tikove si dobio, koncentriši se, u redu je. Samo lagano, nemoj da se nerviraš, sve je u redu, šta ti je?

U svakom slučaju teza koja se često čuje, već je nekoliko puta danas ponovljena, kako se sela prazne. Pa, hajde da napunimo sela, hajde da se preselimo svi na sela. Zašto nećemo, jel, nam neko brani? Postojao je program Ministarstva koji se odnosio na kupovinu seoskih kuća za mlade bračne parove, tako da, kako bih vam rekao, svako je mogao da izabere da živi na selu. Sami smo izabrali da živimo u gradovima, velikim, manjim, srednjim, kakvim god.

Tako da, u tom smislu mislim da je, blago rečeno, licemerno da sada nekoga ubeđujemo da je dobro i super mu je da živi na selu i treba da se trudimo da što više ljudi ostane na selu, a da smo mi istovremeno otišli da živimo u gradove. Dakle, ako nam se živi na selu, možemo sutra svi da odemo na selo. A da se sela prazne, od kada to datira? Od kada je SNS na vlasti ili to malo duže traje?

Hajde da se vratimo malo više u prošlost. Da li smo mi imali ovde režim koji je smatrao da je poljoprivrednik neprijatelj režima? Jesmo. Zašto? Zato što seljak po definiciji njihovoj nikad ne može da bude proleter, jer svaki seljak ima nešto, a to nešto je previše da bi se bio proleter. Proleteri su bili ključna i temeljna snaga tog režima. Onda smo poljoprivrednicima na selima, upravo toj Vojvodini o kojoj pričate, oduzimali zemljište i gurali ih u fabrike da bi se pravili kombinati i sve ostalo, kako je bilo. Mislite li da je to imalo nekih posledica? Mislite da je to prošlo tek tako? Naravno da je bilo posledica.

Depopulacija je zahvatila ne Srbiju, nego čitavu Evropu, da li je to činjenica ili nije činjenica? Koja zemlja osim Albanije ima prirodni priraštaj u plusu?

(Borko Stefanović: Nema ni Albanija.)

Nema ni Albanija. Ali, to ne mogu da shvatim samo zašto imamo potrebu ono što vidimo da je trend kontinenta na kome živimo, dakle pripisujemo samo zemlji u kojoj živimo? Dakle, to je samo ono što je sporno.

Trudili smo se i pokušavali i pokušavamo, borićemo se za ravnomeran regionalni razvoj, jer ne renovira se bolnica u Kikindi od temelja do krova i svaka prostorija od poda do plafona da bi ljudi odande odlazili, nego da bi ljudi tu ostali da žive. Ne dovodi se fabrika u Vladičin Han da bi ljudi odande odlazili, nego da bi imali gde da rade. Ne dovodi se fabrika u Krupanj da ljudi odlaze nego da ljudi imaju gde da rade itd. Mogu da nabrajam manja mesta po Srbiji do ujutru gde se sve radilo.

Nije tema beogradizacija i novosadizacija, nego da pokušamo da omogućimo ljudima koji žive u unutrašnjosti Srbije da žive bolje. To je opet Plan 20/25 i to takođe možete da pogledate.

Što se tiče pokrajinske Vlade, završili smo sve ono što su ovi pre nas lagali da su radili, lagali da su završili Kamenicu 2, tri puta je otvarali. Na kraju su morali vrata da razvaljuju jer su zbog otvaranja postavljali drvenariju unutrašnju, a onda morali da donose mašine koje nisu mogle da uđu. To su bili njihovi poduhvati. Mi smo završili tu Kamenicu 2, radimo bolnice i u Kikindi i u Zrenjaninu i u drugim gradovima, kupljena oprema, kupljeni ovi aparati za angio-sale.

Eto vam samo u zdravstvu. U infrastrukturi, poljoprivredi, u čemu god hoćete, sadašnja pokrajinska Vlada je nedostižni ideal za pokrajinske vlade koje su bile pre nje, nedostižni ideal.

Nismo formirali lažnu „Tesla banku“ u Zagrebu pa je opljačkali, nismo formirali „Razvojnu banku Vojvodine“ pa je opljačkali. Niko nije pljačkao sa Borovicom na Bulevaru Evrope, pa trčao da se prijavi da prekršajno odgovara, niko to od njih nije radio, takvih stvari nije bilo.

Bilo je to i sada vam je to da je pokrajinski budžet došao do 100 milijardi, a zatekli smo ga na nešto preko 40. Takva vam je privredna Aktivnost u Vojvodini, takva vam je zaposlenost u Vojvodini, tako vam je u Vojvodini sve, a to kroz pokrajinski budžet najbolje možete da vidite, odnosno kroz iznos pokrajinskog budžeta.

Tako da, u svakom slučaju, što se frakcija i struja tiče u SNS, hvala vam što brinete, dobro smo, što i vama želimo, ali brinite vi o vašim frakcijama, mislim da bi bilo mnogo blagotvornije za vas da se pozabavite sobom i da pokušate da svoje probleme rešavate.

Za naše probleme ne brinite, mi ćemo ih rešavati onako kako smo ih uvek rešavali…

(Borislav Novaković: U Ritopeku.)

Molim?

(Borislav Novaković: Šta gledaš u mene?)

Pa zato što mogu da pretpostavim ko tako inteligentno može da dobaci. To nikome drugom ne bi palo na pamet. Pošto dobacuje da je bilo u Ritopeku, čovek koji je bio deo režima koji je Darku Šariću dao Vojvodinu na dlanu, koji je Darku Šariću poklanjao poljoprivredne kombinate, sa kim ste se vozali helikopterima sa Darkom Šarićem po Vojvodini, obilazili zemljišta, obilazili kombinate? Najveći investitori u Vojvodini su bili crnogorski mafijaši u vreme vašeg režima i vi da pričate o Ritopeku?

Jeste i vi rešili da postanete deo političke podrške odbrani Veljka Belivuka? Inače i ovaj njegov pomoćnik, valjda vam je to neki zamenik šefa, kako ga već doživljavate danas, svedočio i ponovo rekao za Svetu Vujačića da mu je deda, da ga je vodio po „Gotik“ klubu i ne znam ni ja gde. Da li i to verujete? I da mu je bio na svadbi 1981. godine iako je rođen 1989. godine, u to verujete? Dobro, neko veruje u Deda Mraza, šta da radimo.

U svakom slučaju, da se vratimo na ono što jeste bila tema. Dakle, niko nam ne brani da živimo na selu, niko nam ne brani da se bavimo poljoprivedom, niko nam ne brani da svojim primerom pokažemo da verujemo u ono u šta govorimo, ali živeti u gradu, a pričati o tome kako je divno živeti na selu i kako je jako važno da svi na selu živimo, malo je licemerno. Hvala.

Marinika Tepić, povreda Poslovnika.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, smatram da ste prekršili član 107. stav 1. zato što ste morali opomenuti prethodnog govornika da je prekršio dostojanstvo Narodne skupštine time što je ovde iznosio ne samo ne istine, već i lažne krivotvorene i krivične teške optužbe na račun opozicije, a vi takođe i lično, a i svi koji ovde sede u sali znaju da to nije tačno.

Trebalo je da prethodnog govornika upozorite i prekinete ga kada je pominjao Ritopek na način da imputira saradnju opoziciji, jer vi dobro znate i morali ste reagovati da je funkcioner SNS rekao i pitao se ko je omogućio iz vlasti da se asfaltira put do kuće u Ritopeku, Belivukovog klana. Ne mi iz opozicije, to je mogao samo neko iz vlasti i vi morate na to da reagujete.

Apsolutno morate na to da reagujete i da prekinete više ovu tiradu koja traje od juče, da se Belivukov klan pripisuje nekome, bilo kome ili svakome iz opozicije, a znamo čije je „čedo“, znamo kako se razvijao, znamo kako se štitio i znamo kako je na kraju moralo da dođe do hapšenja. Moralo nevoljno, a ne voljno.

Ja vas molim da ne dozvolite više da se ovakve stvari dešavaju, to nema nikakvog smisla. Dajte da pričamo o argumentima. Ovo su činjenice koje su izrečene i vi ste sigurno informisan čovek i znate, ponoviću, da je vaš funkcioner SNS, predsednik opštine rekao da je neko iz vlasti omogućio Veljku Belivuku da asfaltira put do klanice kuće u Ritopeku, ne mi iz opozicije.

Nemojte onda da dozvolite da se ovakve stvari dalje šire. Hvala.