Prvo, što se tiče te poljoprivrede koja je u tako tužnom stanju, kako je opisao kolega, ta poljoprivreda ostvaruje suficit od skoro dve milijarde dolara, što je važno za ceo BDP i učestvuje ozbiljno u BDP-u Srbije. Ta ista poljoprivreda učestvuje u izvozu Srbije u visini od preko četiri milijarde dolara. Tako da, kada pogledate, dobro stoji ta poljoprivreda kad je on predstavi ovako jadno, a kako li bi izgledala da je jaka i da je mnogo snažnija.

Dakle, daleko od toga da je situacija takva. Samo još jednom podsećam, pošto sam to već jednom danas rekao, a očigledno i danas moram da ponavljam neke argumente, ova vlast, vlast predvođena Srpskom naprednom strankom zatekla je poljoprivredni budžet od 14 milijardi dinara, a danas je poljoprivredni budžet više od 50 milijardi, 51 i nešto, što je skoro tri puta veći agrarni budžet nego što je bio. Tako da, i te kako se ulaže.

Sa druge strane, pošto obilazite te proteste, valjda vidite tu novu mehanizaciju tih ljudi koji protestuju, koja je kupljena i sredstvima Vlade Srbije i sredstvima iz evropskih fondova i sredstvima tih ljudi, naravno, koji svojim novcem mogu da kupuju poljoprivredne mašine.

Što se tiče ministarstva za uvoz mleka, mesa, namirnica itd, zato i formiramo ministarstvo za spoljnu i unutrašnju trgovinu, dakle, to je suština tog ministarstva, ne da ga zovemo ministarstvo za uvoz mleka i svega ostalog. Ali, sada tu postoji opet jedno pitanje koje se tiče i lično prethodnog govornika i kolege, a i načelno tog pitanja na način na koji se postavlja. Vi ste i lično učestvovali u protestima, promenama koje su prethodile 2000. godini i 5. oktobru. Vi ste lično i danas na stanovištu da Srbija treba bezuslovno da uđe u EU. Vi ste se lično borili i danas se borite za apsolutnu slobodu protoka roba, ljudi, kapitala. Hoćemo li onda plansku privredu i državnu, da država utiče, ili ćemo privredu da je slobodan uvoz svega onoga što trba da uvozimo? Da se ne vraćam na potpisivanje SSP-a, koji ste potpisali, Boža Đelić se hvalio tom olovkom, koji je omogućio uvoz sve te robe u Srbiju.

Dakle, kada je sve to tako, mi treba da se odlučimo šta hoćemo kao društvo, da li hoćemo plansku privredu, pa da država kaže zabranjujemo uvoz mleka, zabranjujemo uvoz mesa, zabranjujemo uvoz svega, samo naša proizvodnja i to je to, što je legitimno i moguće, ali se onda postavlja pitanje kako ćete da ostvarite cilj koji postavljate pred sebe, a to je ulazak u EU, jer jedno s drugim ne može. Kako onda mislite da se tek u EU zaštitimo od uvoza? Pa, biće svega što može da se uveze na jedinstvenom tržištu EU.

Prema tome, da se ne koristimo tim argumentima koji nisu argumenti, a ministarstvo koje će objediniti unutrašnju i spoljnu trgovinu će mnogo bolje nego ja da vam da odgovore upravo na pitanja koja vi postavljate.

Ali, onda će se otvoriti i neka nova pitanja, recimo pitanje marži. Kolike su marže trgovinskih lanaca? Kolike su marže proizvođača? Kolike su marže nekih drugih učesnika u trgovini u Srbiji?

Kakve to može da ima veze na krajnjeg korisnika, a to je građanin, što nam je najvažnije? Imaćemo objedinjeno ministarstvo koje će imati uvid u uporedne analize i na taj način ćemo dobiti ono što je važno građaninu Srbije da zna, da zna zašto određeni proizvod plaća određenom svotom novca. To je ono što je suština i što hoćemo da uradimo, ali vidim da ste na neki način i vi saglasni sa tim. Doduše, vi ste to malo drugačije nazvali, ali mislim da se u suštini u tom delu apsolutno ne razlikujemo.

Na kraju, što se nas tiče, upravo iz razloga nekih kritika koje smo i sada čuli, smatramo da je upravo koncipirano i organizovano ministarstvo i ovo je pravi odgovor u ovom trenutku. Jer, nemate redovno i normalno stanje na svetskom tržištu u gotovo nijednoj jedinoj oblasti.

Srbija za sada i zahvaljujući tome što se vlast ponašala odgovorno i ozbiljno, iako je od strane određenog dela medija nevladinog sektora i stranaka u Srbiji to doživljeno na jedan omalovažavajući, pa čak i posprdan način, Srbija je obezbedila da mi u suštini nemamo one nestašice i restrikcije kakve danas postoje u nekim zemljama EU i bar što se hrane tiče, deluje da je taj posao urađen kako valja.

Ali, nalazimo se u jednom vremenu koje je potpuno nepredvidivo i moramo da vodimo računa kako ćemo se kroz to vreme provući, a da naši građani što manje osete posledice onoga u čemu živimo, a za šta apsolutno ni na koji način nismo krivi, ni na koji način nismo odgovorni.

Mi možemo da se sporimo i da vi kažete – nije dovoljno što ste odredili tri puta veći budžet za poljoprivredu nego 2012. godine, treba hiljadu puta veći budžet. U redu, ali to podrazumeva i neka druga pitanja, od čega treba da se oduzme da bi se dalo tamo, itd, ali to je sada drugi par rukava, nije važno. Ali, oko toga da se sporimo da poremećaji na tržištu koji se kod nas preslikavaju potiču u velikoj meri iz nekih sasvim drugih, ili sa nekih sasvim drugih teritorija, to je činjenica. Tako da mislimo da će ovo ministarstvo, na ovaj način koncipirano, moći da odgovori zahtevima građana Srbije, pre svega, da dobiju odgovor na pitanja koja žele da postavljaju, neka od njih ste postavljali i vi, a sa druge strane da na jedan adekvatan način Srbija prođe kroz ono što su okolnosti u kojima se nalazi. Hvala.

Pravo na repliku, Dejan Bulatović.

Moram da zaključim da je gospodin Jovanov zaista dobar zaključak izveo i primetio da ja stojim na stanovištu Srbija na evropskom putu i da Srbija treba da bude na evropskom putu i da sam se borio, da, tačno je, od 1996. godine pa nadalje, da budemo evropska zemlja. I to je super.

Ali, moram isto tako ja da primetim i da pitam gospodina Jovanova da li, isto tako i njegove stranačke kolege, da li je njihova istorija slična mojoj u smislu integracije Srbije i EU, da li ste vi ispočetka, isto tako, glasno i jasno podržavali EU? To je ono što su vaše kolege iz prethodne SRS i ne verujem da će to moći tako da potvrde.

Ono što sam hteo da vam kažem, ono što iznosite u poslednje vreme kao podatke, a što se tiče uspeha i što se tiče te transparentnosti prema poljoprivredi ili uspeha u poljoprivredi, ja bih vas zamolio, gospodine Jovanov, da vi i vaše kolege i ljudi iz Ministarstva poljoprivrede i sela malo odete po Srbiji, malo odete u ta sela, malo da vidite kako se ta sela gase, kako su štale prazne, pa kada vidite te bake kako plaču za tim unucima koji se sele iz sela i odlaze u gradove, pa čak i u inostranstvo, da vidite kako je tuga i bol kada vidite da su ti ljudi na ivici egzistencije, kada vidite poljoprivrednike koji su bili bogati poljoprivrednici, kada vas samo vrate 10 godina unazad i kažu – držali smo na desetine goveda u našim dvorištima, imali smo na desetine svinja a više nemamo ništa jer nam se ništa ne isplati.

Znate, gospodine Jovanov, treba samo malo da prošetamo. Evo, možemo i zajedno, ako ne verujete u to. Ja vam predlažem, izvolite, recite, birajte koji deo Srbije hoćete, hajmo zajedno, pred kamerama, pa da vidimo – ako laže koza, rog ne laže. Hvala.

Gospodin Milenko Jovanov ima reč.

Sada se opet pravi jedna kontradikcija, ali, dobro. Nema potrebe da ja šetam po Srbiji, ja u Srbiji živim. Drugo, ja ne živim u krugu beogradske „dvojke“. Živim u Kikindi, koja je pretežno poljoprivredni kraj. Nekada je bila industrijski, pa je deindustrijalizovana u nekom vremenu sankcija i privatizacija, koje su se naslonile – ono što nisu uništile sankcije, to su uništile privatizacije. Ali, u svakom slučaju, kraj jeste poljoprivredni.

Sad je stvarno pitanje šta čovek želi da vidi – da li želite da vidite poljoprivrednike koji voze „Džon Dirove“ od po 250 hiljada evra, koji imaju kombajne od 200 hiljada evra, a to da ima situacija da neki ljudi teško žive na selima, pa ima, naravno, nismo mi toga nesvesni. Zato se i borimo, između ostalog, „Planom 2025“, koji se baš bavi selima, da omogućimo bolji i kvalitetniji život.

Malo pojednostavljeno se posmatraju stvari. Dakle, nemoguće je da ljudi imaju ozbiljnu imovinu, a vi, pošto znam da dolazite iz Šida, takođe vrlo dobro znate i koje parcele i kolike parcele i kolike površine pojedini poljoprivredni rade, i ne rade ih od juče, tako da neki ljudi, zaista, zahvaljujući poljoprivredi, što je u redu i to pozdravljam, vrlo dobro žive. Dakle, nisu baš stvari tako – hej, jako se teško živi, ništa se ne proizvodi, ništa se ne isplati itd. Ne kažem da je idealno, ali opet kažem da živimo u potpuno nenormalnim uslovima, kada se neke stvari i na tržištu diktiraju spolja, a ne zato što smo mi bilo šta loše uradili. Tako da, to je što se tiče tog dela.

Što se tiče EU, mi smo naše političko opredeljenje pokazali time što postoji Ministarstvo za evropske integracije i to je odgovor na vaše pitanje, imate ga u predlogu zakona, nije bilo potrebe ništa da pitate. Hvala.

Nastavljamo dalje sa listom.
(Hadži Milorad Stošić: Replika na izlaganje gospodina Jovanova.)
Niste spomenuti.
(Hadži Milorad Stošić: Pomenuto je Ministarstvo za brigu o selu.)
Niste spomenuti.
Sledeći prijavljeni za reč je gospodin narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogao bih da postavim pitanje kakva je poljoprivredna politika u Francuskoj. Srbija je slobodna demokratska zemlja, toliko slobodna da i strani državljani mogu da budu narodni poslanici u Skupštini Srbije. Dakle, mogu i francuski državljani da budu narodni poslanici u Skupštini Srbije, pa bih mogao da poredim francusku poljoprivrednu politiku, odnosno zajedničku evropsku poljoprivrednu politiku i poljoprivrednu politiku u Srbiji. Sada bih mogao francuskog državljanina da pitam da li je on protiv toga da i Srbija vodi poljoprivrednu politiku kakva se vodi u Evropi. Verovatno da bi se složio, ali u njegovom nastupu vidim dirigovanu ekonomiju i vidim ono da država odredi cene i baš bih voleo da vidim da li francuska država određuje cene svih poljoprivrednih proizvoda kao što ovde francuski državljani preporučuju.

Ovo jeste tema zato što se ja malo slabije u ekologiju razumem i nisam onaj koji je vodio Ekološku zelenu stranku, pa vršio proteste sa hiljadu dizel automobila i potrošio ne znam koliko tona CO2, izazvao maltene ekološku katastrofu i nisam Ekološku zelenu stranku predao ili prodao tajkunu koji je težak 619 miliona evra samo za 50.000. Mislim da je francuski državljanin mogao ipak izvući malo više novca od tog tajkuna koji je težak 619 miliona evra.

Ali moram zbog zajedničke evropske poljoprivredne politike da kažem da smo mi u nju ušli neobuveni. Znači, SSP je parafiran 2007. godine, a potpisan 2008. čuvenim potpisom onog Đelića, Bože derikože, kako su ga zvali već. Neki su ga zvali Miki Maus, ja nisam. Tetkin kauč, dobro.

Dakle, potpisivanjem SSP-a mi smo postali deo evropskog tržišta. To je, kao kada bi u Kup šampiona, u Ligu šampiona ubacio „Polet“, iz Novih Karlovaca. Znači, potpuno nespremnu poljoprivredu, najlošije poglavlje koje su potpisali je bilo poglavlje o poljoprivredi. Neka poglavlja su dobra, ali smo totalno nespremni ubačeni u evropsko tržište, znači hrane, prehrambenih proizvoda, pale su carine, a da pri tome smo imali deset puta manje podsticaje, a prve godine ih uopšte nismo imali.

Dakle, ukoliko neko je imao tamo cene poljoprivrednih proizvoda 40% podsticaja, mi smo imali nulu i onda mi zajedno učestvujemo na tržištu i pri tome, naravno da trpi naša poljoprivredna proizvodnja. Naši poljoprivrednici su veoma izdržljivi i da nisu takvi, danas, u Srbiji, gotovo da ne bi bilo poljoprivrede, ali takvi kakvi jesmo imamo suficit i izvoz od 4,96 miliona dolara. Znači, prošle godine smo od izvoza u poljoprivredi zaradili 4,96 miliona dolara, da kažemo da 4,96 milijardi dolara, to je sad jednako koliko i evro, jel tako?

Dakle, dame i gospodo nestašica mleka nije proizvod manje proizvodnje, jeste da imamo nešto manje krava, ali smo ih zamenili visokomlečnim kravama, koje daju daleko više mleka, nego što je to bio slučaj do 2012. godine. Ukupno smo premijama isplatili 800 i nešto miliona litara godišnje. Znači, proizvedemo 880 i nešto miliona litara mleka ili 110 litara po stanovniku, to je samo ono što je premirano, a više od polovine proizvodnja mleka posebno kod malih nije u sistemu premije, jer oni to rade za komšiluk itd, kućnu upotrebu, snabdevaju okolna tržišta i ne podležu premijama, zato što nemaju određenu kvotu.

Ja vas pitam, da li je tačno da mi popijemo 110 litara mleka po stanovniku. Mislim da trošimo manje, jer imamo izvoz, imamo SSP za koji sam rekao iz 2008. godine, imamo CEFTA tržište, dakle to je sklonost ka zajedničkoj evropskoj poljoprivrednoj politici i deo našeg mleka koje mi subvencionišemo, ode u Makedoniju koja nema dovoljnu proizvodnju mleka, ode u izvoz i zašto ode u izvoz? Zato što prerađivači nemaju razumevanja za nestašicu mleka na domaćem tržištu? Zato što tamo dobiju 10, 20 centi više i ukoliko bi mi podigli cene, dodatno bi opteretili naše stanovništvo.

Dakle, mi na određen način subvencionišemo i potrošače na CEFTA tržištu, a još da kažem da je recimo naša mlečna industrija, odnosno prerađivači, da je ostala u srpskim rukama verovatno bi imala razumevanje, ali gle čuda, privatizacija kompletne mlečne industrije u mlekarstvu je izvršena za vreme čije vlasti? Pa, recimo da ima tu i neki francuskih fondova ili firmi koji su vlasnici određenih mlekara i bilo bi u redu da jedan francuski državljanin dođe i kaže Francuzima, znate šta, vi ste kupili mlečnu industriju u Srbiji, zato vas molim, nemojte da izvozite mleko, zato što vas mi premiramo, premiramo vas da vršite snabdevanje domaćeg stanovništva, pošto ne možemo da naredimo, zamolili bih vas eto da nas razumete, jeste da smo vam jeftino to prodali u privatizaciji, pa sada nam vratite tako nemojte da jurite profit po svaku cenu. Takva poljoprivredna politika koju zagovaraju ovi Evropejci, ne postoji nigde, sem trenutno u sali Narodne skupštine prilikom izlaganja jednog od prethodnih govornika.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče organizacije ministarstva, država nije vlasnik naroda, narod je vlasnik države. Narod kontroliše svoje vlasništvo i bira, na izborima, ko će da upravlja tim vlasništvom. Narod je nekada birao vas, a sada, od 2012. godine narod je promenio stav i ne menja ga i vidi ko je daleko uspešniji u organizaciji vlasti i koje daleko uspešnije i u privredi, u izgradnji infrastrukture, u nabavci oružja, jačanju vojske, u čuvanju kursa.

Recimo, za vreme bivše vlasti, za jednu godinu dana, evro je vredeo 78, pa 119 dinara, sada kurs miruje deset godina. A, pri tome, gle čuda, ako se veštački drži kurs, ako nije proizvod privredne aktivnosti, onda bi devizne rezerve trebale da padaju, a devizne rezerve su porasle za šest milijardi ili za 57%. Zlatne rezerve sa 15 tona otišle na 38, ako ne grešim. Znači za 150%. Znači, da je to očuvanje naše valute i očuvanje kursa nepromenjeno, čak nešto manje nego 2012. godine, da je to proizvod snage naše privrede koja je u međuvremenu podignut.

Mi smo imali, zatekli smo, ima ovde kolega koji su bili 2012/2013. godine, potpuno razrušenu državu, državu bez države. To je bila kuća golih zidova. To je bila maltene ekološki čista država. Mislim bilo je zatečenih ekoloških problema, ali su u tom trenutku bila dva dimnjaka u Srbiji koja su se dimila. Nikakve privredne aktivnosti nije bilo i ovi ekolozi pripadnici samoplaćajućih organizacija su mogli da budu oduševljeni da je ta vlast ostala, jer bi u potpunosti imali ekološki čistu državu bez privrede. Bože moj, ne možemo svi da živimo od donacija Abazija, da li se Abazije zove ovaj što donira ove zelene samoplaćeničke organizacije. Ne možemo mi da živimo ni od donacije Viole fon Kramon. Ne možemo svi da živimo ni od „River voča“ koji subvencioniše ove strano plaćeničke organizacije, koje su prerasle u ekološke aktiviste, odnosno bolje rečeno skoro teroriste. Znači, to im postaje zanimanje, tuku ljude, organizuju okupljanja nasilna i nasilničko ponašanje i tako dalje, još samo puške da potegnu, može tu da bude na kraju svega jer na sve su oni spremni.

Moram da upozorim ne možemo svi, mogu oni, ali ne možemo svi da živimo od ekološki čiste države bez ikakve privredne aktivnosti. Ovi pre nas su napravili gotovo ekološki čistu državu, jer nikakve privrede nije bilo. Ako smo krivi, krivi smo što smo podigli privredu, infrastrukturu, bolnice, zdravstvo je bilo na poslednjem mestu, sad smo pretekli više od polovine zemalja EU po njihovim merilima, po pitanju kvalitet zdravstvo.

Znači, u svemu smo napredovali čak i u sportu. Pogledajte koliko imamo i reprezentacija, pogledajte klupska takmičenja i tako dalje, gotovo smo svugde napredovali. Kažem, mogli smo više, imamo određene probleme, ali Bože moj, mi treba da organizujemo vlast ovim zakonom, na takav način da ona što bolje funkcioniše. Narod je glasao za nas, mi izaberemo Vladu na način na koji smo predložili u sastavu u kojem smo predložili i mi smo u obavezi da ih nadziremo i da kritikujemo baš zbog toga što je narod vlasnik države, a država je zajednica ljudi,

Ima naroda bez države, ali nema države bez naroda. Dakle, to su činjenice. Ima čak i država bez demokratije, ali nema demokratije bez države. Moj savet vam je, a ja vidim da se vi nudite, pod pritiskom da priznamo Kosovo i da uvedemo sankcije. U jednom i drugom slučaju gubi država. Ako uvedemo sankcije Rusiji, ja pitam šta ćemo sa jabukama i voćem gde je tržište bilo Rusija. Šta ćemo sa energentima? Ako priznamo Kosovo i Metohiju, to ne priznaje pet zemalja EU. Ali, od ovih pripadnika koji zagovaraju EU po svaku cenu, traže da mi priznamo divlju državu na našoj teritoriji. Pa, to ne priznaje pet evropskih država iako ta divlja država nije na njihovoj teritoriji. Zašto bi mi onda priznali nešto što ne priznaje preko sto zemalja. Da vas podsetim da imamo 26 od priznanja. Zato vas ja pozivam na jedinstvo.

Vidim da smo podeljeni. Srbiju ne mogu srušiti spolja ako im neko ne pomaže iznutra. Vidim da ima ovih raspoloženih koji bi dali Kosovo, dali bi se, oni se, naprosto nude, poput one Trivićke u Republici Srpskoj.

E, ako bi mi bili vlast, evo mi da dovedemo Bosnu i Hercegovinu do unitarne islamske države, jer nema većinske islamske države, a da je građanska to ne postoji.

Evo, mi bi se odrekli Kosova, oni bi nastavili izgradnju divlje države kao što ste radili, kao što su radili. Dakle, oni su išli u Američku ambasadu i rekli – ne, nemojte da Albanci proglašavaju nezavisnost, nego su tražili samo da se odloži priznanje dok ne overe vlast, i dok Tadić ne bude izabran za predsednika Republike Srbije, što se i desilo, čim je dao zakletvu tri dana kasnije Albanci su po dogovoru sa njima proglasili nezavisnost.

Rekli su da neće da prelaze crvene linije i nisu ih prelazili zato su naručili mišljenje Međunarodnog suda pravde, zato su menjali rezoluciju i pregovore premestili iz Ujedinjenih nacija u Evropsku uniju i tako eliminisali iz procesa Rusiju i Kinu.

To su radili i žele da nastave. Ne govorim o kompletnoj opoziciji, govorim o ovoj Šolakovoj. Nemam ja problem sa opozicijom, već sa Šolakovim biznisom, sa ovim neregularnim medijima neregistrovanim, ovi što kradu oglasni prostor domaćim medijima, oni su selektirali određeni deo opozicije, tako što postoje opozicioni birači, oni su najčešće nudili na pijacu, ti mediji su nudili ove, neću reći izdajnike, već nesrećnike, i naravno da je opozicioni birač morao da se opredeli i da nam pošalje ovde one koje je poslao i to je legalno i legitimno, s tim što mediji koji su selektirali nisu legalni, nesu legitimni, kradu oglasni prostor, kradu i kupuju one fudbalske klubove.

Dakle, dame i gospodo, ja vidim da Evropa i velike sile koje su igrači hoće da opet Srbija bude igrač. Vidim da žele da nas podeljene koriste jedni protiv drugih, u borbi samih sa sobom sigurno gubimo mi.

Zato vas pozivam da promenite stav, da ostvarimo neko jedinstvo. Mislim da preci nekih pojedinih poslanika, kada bu ustali iz groba, a to je nemoguće, ali kada bi ustali da bi tražili DNK analizu, oni ne bi verovali da su to njihovi potomci.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne branim vlast, branim državu. Bolje da me zbog vernosti države i kazne, nego zbog izdaje nagradi Viola fon Kramon.

Hvala.

Povrede Poslovnika.

Reč ima narodna poslanica Jelena Kalajdžić.

Samo mi kažite po kom osnovu?

Poštovanje svima.

Član 106. govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Meni je drago što gospodin Rističević…

Koleginice, samo momenat, molim vas.

Dozvolila sam širu upotrebu Poslovnika, i maločas dok je sa ove druge strane govorio gospodin Bulatović, povela se jedna bitna tema važno za građane Srbije. Odlično je argumentovano razmeniti određenu priču, a vezane za Ministarstvo.

Te vas molim da vidimo ako imate neku drugu povredu Poslovnika. Mislim da ovo ne mogu da uvažim.

Izvolite, kažite. Sem 106.