Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Gajić. Izvolite.

Vidite gospodine Jovanov, bilo bi lakše svima kada bi se neko potrudio, a ja mislim da vi jeste, ali to vešto krijete, da pročitate to mišljenje Međunarodnog suda pravde. Kada god iznosite argumente koje i danas iznosite i koje često ponavljate, vi zapravo pomažete kosovskim Albancima, a odmažete položaju Srbije.

Evo, ja ću da vam ovde sada citiram, nije stvar mog mišljenja, kaž paragraf 109. tog mišljenja: „Nije reč o aktu „Skupštine Kosova“, niti privremenih institucija na Kosovu, dakle radi se o privatnom dokumentu kojim se ne krši međunarodno pravo“. To je paragraf 109.

U paragrafu 80. izričito se navodi: „Obaveza poštovanja teritorijalnog integriteta važi među državama članicama UN, pa ovaj princip ne važi za autore deklaracije, jer oni nisu bili predstavnici bilo koje međunarodne priznate države“. I s toga ja zaključujem da oni koji priznaju tu tzv. „državu“ elementarno krši međunarodno pravo.

Znači, ja hoću ovu stvar da vam kažem, da vas podsetim na još jednu stvar, nije Vuk Jeremić, nije Boris Tadić, nisu oni sačinili to pitanje iz dva razloga. Prvo, to pitanje je sačinio pravni ekspertski tim Srbije koji je pre toga u istom sastavu, a vodio ga je profesor, pokojni Radoje Stojanović, pobedio na dva suđenja. Ne mišljenja, nego dve sudske odluke u kojima je Srbija odbila tužbe za genocid i od Bosne i od Hrvatske. To je taj pravni tim sastavio to pitanje. To je prva stvar.

Druga stvar, Međunarodni sud pravde nije odgovorio na pitanje koje mu je uputila Generalna skupština, nego je promenio pitanje i odgovorio kako njima odgovara. Prema tome, nemojte zarad ovo da upotrebite, ovu floskulu koju upotrebljavate vi, da opozicija skuplja jeftine poene. Nemojte da vršite propagandu protiv svojih političkih protivnika i da se služite argumentacijom kojom podrivate položaj Republike Srbije.

Vreme za repliku potrošeno.
Reč ima Milenko Jovanov, kao ovlašćeni predstavnik.

Ja bih iskreno voleo kada bi uporno pozivanje na vaše tumačenje promenilo bilo šta u realnosti, ali je to nemoguće. To je nemoguće.

Sa druge strane, ono što je činjenica, to je da je neodgovorno bilo samo obraćanje toj instituciji, bez obzira na kakvo god pitanje postavljali, jer ste znali, odnosno tadašnji ministar je morao da zna, sudije iz kojih zemalja dolaze da odlučuju o tom pitanju koje će biti postavljeno, a oni neće odlučiti, ako smo bar imali kakvih iluzija po pravu, nego onako kako bi trebalo da zadovolje interese onih koji ih tamo šalju.

Dakle, izabrali smo potpuno pogrešno mesto za borbu za svoje interese. Dva puta smo dobili, treći put vi kažete da smo dobili, ja mislim da nismo. Voleo bih da ste u pravu, ali mi se čini da grešite. I kao što kažem, nije više to pitanje na koje se samo pozivaju kosovski Albanci, nego se pozivaju i drugi u svetu.

I očigledno je da to tumačenje, možete ga vi zvati iskrivljenim ili ovakvim ili onakvim, ali to tumačenje, takvo tumačenje tog mišljenja je preovladalo i pravi posledice. To je ono što je problem. Problem je u tome što jednostavno niste, odnosno tadašnji ministar nije predvideo koje sve posledice može da proizvede ovim. To je njegova direktna odgovornost, jer je lakomisleno ušao u nešto što je mislio da će da dovede dotle da će da uradi nešto pozitivno, mada opet pozivajući se na depeše „Vikiliksa“, opet citiram to gde on kaže da je to mudar način da malo u srpskoj javnosti stave po strani pitanje Kosova i Metohije.

Dakle, da anestezira srpsku javnost tada, dakle govorimo o periodu 2008. do 2012. godina, kada je tadašnja vladajuća Demokratska stranka preko Vuka Jeremića pokušavala da uđe u biračko telo DSS, misleći da će na taj način, dakle to uspeti. Oni su njega predstavljali kao velikog patriotu i on je na taj način valjda želeo da pokaže borbom za Kosovo, mada je suludo što se on isturio u tom pravcu, jer je on ministar inostranih poslova bio, a Kosovo nije inostranstvo. U svakom slučaju, to je dovelo do ovog do čega je dovelo

Posledice su tu, a to što ćemo mi sada da tumačimo da je drugačije, možemo mi, vi i ja, da se pravno nadgornjavamo i da tumačimo da li je rečeno ovo ili je rečeno ono, od tog nikakve koristi biti neće zato što oni koji odlučuju i oni koji imaju mnogo veću silu od nas, kažu da će se tumačiti onako kako su oni rekli. To sada kažu i jedni i drugi.

Najzad, bez namere da omalovažavam međunarodno pravo i na bilo koji drugi način loše da pričam o tome, mislim da čitanje paragrafa u današnjem svetu i pozivanje na to jednostavno je bespotrebno i besplodno. Nemoguće je da da bilo kakav rezultat. Oni jednostavno su to izabrali kao svoj osnov i imaju silu koja stoji iza toga, a nama ostaje da raspravljamo da li je rečeno ovo ili ono. Šta god bilo rečeno, posledice su jasne.

Zahvaljujem.
Zatvaramo krug replika. Moje pravo je da procenim, u ovom obraćanju nije bilo izazivanja dodatnih replika, tako da nastavljamo…
(Vladimir Gajić: Četiri minuta i još petnaest sekundi…)
On je govorio, dala sam mu reč kao ovlašćenom, ima neograničeno vreme, nisam mu dala pravo na repliku, tako da nastavljamo po listi.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec. Izvolite.

Hvala vam, poštovana gospođo predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, uskoro će biti na osnovu kada izaberemo ovaj Zakon o ministarstvima izabrana četvrta Vlada Srbije, čiji temelj čini SNS i glavni oslonac svim ovim vladama i naravno narodu je bio predsednik Aleksandar Vučić.

Srbija je u ovom periodu od ovih deset godina doživela transformaciju zahvaljujući predsedniku Vučiću i SNS. Vučić je stabilizovao državu, obnovio najvažnije državne institucije, uspostavio je strateško partnerstvo sa Rusijom i Kinom i nastavio strateško partnerstvo sa EU i SAD. Još važnije, izborio se za dostojanstvo malog čoveka.

Srbija danas ima snažne i stabilne institucije i javne finansije, nezavisno pravosuđe, visoku zaposlenost i rast plata i penzija. U poslednje dve godine, Srbija je, da vas podsetim, najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Da vas takođe podsetim, nezaposlenost smo oborili sa skoro 26%, kolika je bila 2012. godine, na ispod 10% sada.

Da vas podsetim prosečna plata 2012. godine je bila 331 evro, a krajem prošle godine je bila 635 evra. Da vas podsetim minimalna zarada je podignuta sa 15.000 kolika je bila 2012. godine na 40.000 sada. Otvoreno je ili je postavljen kamen temeljac za 250 fabrika. Do 2025. godine biće uloženo 14 milijardi evra u projekte i saobraćajne infrastrukture, za nove bolnice i škole, za energetiku, za mlade, za pronatalnu politiku i to će raditi nova Vlada i sva ministarstva.

Obrazovaće se, kao što znate, ovim predlogom, o čemu je bilo vrlo malo reči od strane opozicije, četiri nova ministarstva. Dakle, nauke, tehnološkog razvoja i inovacije, pod dva – turizma i omladine, tri – informisanja i telekomunikacije i četiri – za javna ulaganja.

Ono što nažalost opozicija uopšte ne pominje i veoma je važno biće osnovana i kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Opozicija dva dana ovde iznosi, kratko ću se osvrnuti, neistine u vezi budućeg broja članova Vlade i broja ministarstava. Kaže se da će to biti najveća Vlada u istoriji Srbije. Samo ću vas podsetiti. DOS-ova vlada, bavio sam se tada aktivno politikom, iz 2000. godine, pazite, imala je, znate koliko, 36 članova, Đinđićeva je imala 24, Koštuničina druga 24, a Vlada žute hunte Mirka Cvetkovića je ima 27 članova. Toliko o istini.

Ovo će biti Vlada i dalje kontinuiteta i stabilnosti. Osnovni strateški prioriteti su isti. Već imamo deset godina, to smo svedoci, reformski menadžment. Sada osam meseci imamo drugačije poređane prioritete. Dakle, i dalje imamo reformski menadžment. Međutim, rešavanje kriznih problema iz energetike, ekonomije i spoljne politike dovode do toga da Vlada mora da se bavi pored reformskom i kriznim menadžmentom i ova ministarstva su odgovor upravo na krizu.

Rat u Ukrajini i njegove ekonomske posledice uslovljavaju prioritete i to se vidi u ovim ministarstvima novog kabineta, jer dotiču gotovo, taj rat dotiče gotovo sve aspekte politike i života i sve aspekte Vlade. Kosovo i Metohija, o čemu je malo, suštinski samo jedan, juče je predstavnik, govorio opozicije, svi su govorili o tome koja ministarstva treba ne treba, ali različito, dakle, Kosovo i Metohija su za buduću Vladu ključni unutrašnji izazov. Dakle, to je naš vrhunski i nacionalni interes i tome posvećujemo najveću pažnju.

Opozicija nam prebacuje da ne možemo da se dogovorimo zato što je kao krajnji rok. Prvo, nije krajnji rok, ima dovoljno vremena. Da podsetim, opozicija je u onom jadu 2007. godine, ovi sada kada su bili na vlasti opozicioni, Vladu su izabrali u ponoć i molili su ove prokažene radikale da im dozvole da izaberu Vladu, a ti patriotski radikali su im to lepo kao patriote i dozvolili.

Deset godina SNS je simbol čeličnog jedinstva i sloge. Kada bi vlast poklonili slaboj i nesložnoj opoziciji, levom i desnom sektoru, mi ne bi imali ne jedno nego ni jedno ministarstvo. Sva ministarstva koja hoće levi sektor, desni sektor neće i obrnuto. Ne bi imali ni Vladu, jer opozicija u tom fantazmagoričkom slučaju ne bi mogla da se dogovori ni oko jednog ministarskog mesta.

Levi sektor bi da proda Kosovo uz uslov da sadimo jagode sa Albancima, sadnicama Viole fon Kramon, a levi sektor želi da uvede sankcije Rusiji i da uđemo u NATO. Desni sektor opet bi da Srbija ratuje na Kosovu, ali da ne ratuju njihova deca već neka tuđa deca. Desni sektor donosi jalove deklaracije i peticije koje štancuju već 20 godina. Desni sektor podržava, inače, rat protiv Ukrajine, a levi sektor zastupa interese NATO i Brisela i ima gazde u Briselu. Pored gazda u Briselu, levi sektor je pokazao da ima gazdu i u Srbiji. To je koljač, ubica i diler Veljko Belivuk. Levi sektor je političko krilo klana Belivuk i ubica, da konstatujemo ovde u Skupštini, ubica Belivuk ima poslaničku grupu levi sektor koji broji tačno 55 poslanika.

Narodni poslaniče, molim vas da se vratite na Predlog zakon o izmenama i dopunama Zakona.

Vraćam se. To je značajno da utvrdimo novu poslaničku grupu i ko je šef. Hvala vam.

Ne, ne. Izazivamo … Vratite se na temu.

Inače, desni sektor zastupa interese tzv. vostočne rodine i ima gazde u Moskvi, a ko zastupa, pitam vas, interese Srbije? Patriotizam nije zastupanje Brisela. Patriotizam nije zastupanja Moskve. U Srbiji patriotizam znači biti na strani Srbije, raditi u interesu Srbije i jedino Srbije.

Kada govorimo, i završavam uskoro, o ratu u Ukrajini i problemu na KiM svedoci smo neviđenih pritisaka i pretnji Srbiji. Traži se od Srbije da kažnjava druge države, da se odrekne dela svoje teritorije, citiram, da se opredeli, da zauzme stranu, da bude na pravoj strani istorije. Srbija se opredelila pod Vučićem, sadašnja Srbija već 10 godina se opredelila i zauzela je svoju stranu – za Srbiju. Srbija je sada i biće uvek na strani Srbije. Srbija neće nikoga da kažnjava, osetila je nepravdu kazni na svojoj koži. Srbija je uvek na pravoj strani istorije i dok je 500 godina bila pod ropstvom Osmanlija i u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu i u Drugom svetskom ratu i 1990. godine i danas. Srbija je uvek bila antifašistička, uvek na pravoj strani istorije. Živela Srbija. Hvala vam.

(Borko Stefanović: Povreda Poslovnika.)