To je jedna interesantna odbrana onoga što se teško da braniti, iskreno rečeno, ali ja razumem i taj advokatski poriv da čovek ima potrebu da nadmaši i moguće, a nemoguće je odbraniti ono što je tadašnji ministar inostranih poslova Vuk Jeremić uradio u UN. Dakle, ne samo da mu se zahvalio Hašim Tači u dogovoru sa nama, kako kažete, njemu se zahvaljuje i Kurti, njemu se zahvaljuje i ova Osmani. Njemu se svi zahvaljuju za ono što je uradio. Jesmo li i sa njima dogovarali?
Što se tiče vašeg tumačenja onoga što je Međunarodni sud pravde doneo u formi mišljenja, problem je u tome što to vi samo tako tumačite. Čak se i Vladimir Putin poziva na ono što je Međunarodni sud pravde odlučio na osnovu pitanja koje je postavio Vuk Jeremić. I on se poziva na to kao nekakav presedan, koji daje opravdanje za neke druge stvari.
Dakle, samo vi vidite ono što niko drugi ne vidi. Ja pričam sa vama jer ste ozbiljan i obrazovan čovek i znate o čemu govorite. Ne mogu da polemišem sa onima koji ne shvataju uopšte zašto se Nikola Selaković juče obraćao u UN. Jednostavno, on čovek ne shvata kako te stvari funkcionišu.
Mišljenje Međunarodnog suda pravde je izvor prava. Konstituisano je određeno pravo tim mišljenjem, a mi smo naopako postavljenim pitanjem pomogli da do takvog mišljenja dođe i džaba sad trikovi – dogovorili ste sa ovim, dogovorili ste sa onim. „Hvala, Vuče“ se dešava svaki dan, i to je činjenica. Ja ne znam da li mu se Kurti zahvaljuje zato što ga je Vuk Jeremić hvalio, pa ga nazvao intelektualcem, patriotom i stabilnim čovekom, i to na našim medijima, evo, sad ja citiram, ali mu se zahvaljuje.
Nije to jedino što je pogrešno bilo u tom periodu. Pogrešno je bilo to što smo se igrali sa stalnim članicama Saveta bezbednosti UN Rusijom i Kinom, što smo njima iza leđa menjali sopstvene predloge, što smo im predlagali jedno, a onda ih molili drugo, što smo ubeđivali Rusiju i Kinu da dozvole dolazak Euleksa i onda kažete – nije se … Kako? To samo vi vidite i u tome je problem. To je radio tadašnji ministar inostranih poslova, sam pričao o tome.
Uostalom, ako je tačno sve ovo što govorim i ako je tačno to da je ovo mišljenje Međunarodnog suda pravde povoljno po Srbiju, zašto je onda tadašnji ministar inostranih poslova želeo da podnese ostavku? Zbog pobede? Zbog trijumfa? Sumnjam. Nego naknadno nakon 10 godina želi da konvalidira nešto što se neda konvalidirati.
I na kraju krajeva, ne bi se to tumačilo, bar sa naše strane, na način na koji se tumači da ima bilo kakvog pravnog osnova, da imamo bilo kakvo uporište u tome što kažete. Ja bih voleo da je to tako. Iskreno, mi bi smo voleli da je to tako, ali nažalost nije. To je danas presedan na koji se svi pozivaju, na koji nam ukazuju, na koji se pozivaju i Albanci na Kosovu i Metohiji, na koju se pozivaju u međunarodnoj zajednici i kao što vidite, pozivaju se i sa jedne i sa druge strane. Tako da, ako je nešto korisno uradio Vuk Jeremić tim pitanjem, postavio je pravni presedan za raspad brojnih država u celom svetu. Boga pitaj kakav će džumbus zahvaljujući tom njegovom presedanu da nastane na kugli zemaljskoj. Hvala.