U redu. Pošto je ovo definitivno replika i taj stav i član na koji ste se pozvali.

(Dejan Bulatović: Ja sam samo o povredi Poslovnika.)

Ali, pozivate se na taj koji reguliše repliku.

(Dejan Bulatović: Ja sam vam pročitao...)

Nemate potrebe da vičete dok mikrofon…

(Dejan Bulatović: Kad ste mi isključili mikrofon, ja moram da vičem.)

Još jednom, narodni poslanici, molim vas da se uozbiljimo svi. Svako ko je spomenut, svačija poslanička grupa sada ima pravo da traži pravo na repliku.

Koga vidim u sistemu?

Znači, tri puta sam pitala - da li neko ima povredu Poslovnika?

Ali, molim vas, citirajte član, stav i nemojte zloupotrebljavati Poslovnik tražeći repliku, kada vam posebno dajem i replike. Znači, jednom za svagda. Ako je Poslovnik, onda počnite sa citiranjem člana i da objasnite. Nemojte se pozivati na repliku. Nećemo da se igramo, ili poštujemo Poslovnik i dižemo ugled ove institucije, ili ja ne znam, i molim vas da mi svi pomognete u tome.

Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram član Poslovnika 105. stav 1. Narodni poslanik, uvaženi profesor doktor bez ijednog naučnog rada, prekršio je gotovo sve članove Poslovnika ovde.

Međutim, pored toga što je govorio neistine i laži, vršio je uvrede prema svim drugim narodnim poslanicima.

Ja nisam reagovao ovde nijedanput kada su se ovde govorile prazne priče i laži o otvaranjima radnih mesta, o novim fabrikama, o uspešnosti Srbije, o 40.000 dinara plate itd, reagujem sada kada je čovek… (Isključen mikrofon.)

Stav 105. član 1. na koji se vi pozivate - niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine, pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Narodne skupštine.
Govornik je bio na listi, zatražio reč, pogrešan je. Molim vas, sedite, ne bih nikoga da vređam, ali uozbiljimo se. I ovih minut sam vam oprostila, sledeći put zaista oduzimamo vreme. Zloupotrebljavate Poslovnik, definitivno tražite replike. Taj koji želi repliku i koji je spomenut, neka se prijavi u elektronski sistem.
Narodni poslanik Borko Stefanović, potpredsednik Narodne skupštine.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Nije sada bitna ličnost, osoba koja je ovde iznela neverovatnu količinu besmislica, verovatno u svom limbu, u svom ograničenom svetu života, u njihovim režimskim tabloidima, što su građani Srbije po ko zna koji put mogli da slušaju spisak optužbi i uvreda, neistina koje su izrečene u ovom visokom domu, bez bilo kakvih posledica.

Nije čak ni tema to što se dozvoljava, ne samo da se krši jedan, dva, pet članova Poslovnika, već se to radi kao potpuno normalna stvar, verovatno pod utiskom prethodnog perioda kada nije bilo nikoga da se oponira, pa je samo falilo da stave kartonskog Đilasa ovde ili nekog drugog, da imaju koga da pljuju i o njemu lažu.

Situacija se u međuvremenu promenila. Ono što neuvaženi kolega ne razume, da dolaze takva vremena kada će i nama biti jednostavno da čitamo njegove izjave od danas, zaista bez podsmeha, ali sa ogromnim uživanjem, podsećajući ga šta je u ovom domu govorio, a koliko je situacija i odluke njihove vlasti promenila i da ga je nateralo da pojede to što je govorio o ovoj sednici.

Znate, o tome treba da misli, kao što treba da misli o tome da nije problem…

Ne dobacujte, kolega Milimire, pošto ste vi, kolega Milimire, poznati po tome što ovde govorite i kažete, ja se danas, samo momenat…

Ne prozivajte se direktno, nema imena.

Ne obraćam se.

Kaže - u sali prvi put. Inače, čovek se obraća sve vreme urlajući sa svog mesta, vi to tolerišete, ne vi lično.

Znači, ja sam zahvalan što smo mogli i građani Srbije još jednom da vide, kako poslanik zna da čita, otežano, doduše, ali ne zna sigurno da pronađe jedan jedini svoj navod i naučni rad, pošto ne postoje, ne zna da pronađe svoj referat za zvanje profesora.

Vreme, dva minuta.

Završavam.

Svoj referat za zvanje, to ne zna da pronađe, ali zna sa teškoćom da pročita iz tabloida.

Replika, narodni poslanik Zoran Lutovac, potpredsednik Narodne skupštine.

Replika po dva osnova, jedno je direktno prozivanje mene i pitanje sankcija i drugo je prozivanje političke stranke na čijem sam čelu.

Što se tiče ovoga što je govorio o Kosovu i Metohiji, delom je govorio i poslanik Aleksić, ja ću reći samo jednu stvar, da su se najpre potpisali Kumanovski sporazum, a potom su, kada su došli na vlast, otišli sa severa Kosova i napustili sve institucije Srbije sa Kosova i Metohije. Ostali su samo kriminalci i lista koja učestvuje na svim izborima tamo. Ti kriminalci maltretiraju narod na severu KiM. Oni maltretiraju Srbe na KiM. Oni maltretiraju Srbe na KiM. Oni su u vladi Kosova. Oni su u parlamentu Kosova. Oni polažu zakletvu na njihovom ustavu. To je stanje stvari.

Što se tiče njihovog uticaja na narod dole, svi oni koji su imali hrabrosti, kao što reče jedan poslanik juče, mrtva usta ne govore, ubili su Olivera Ivanovića neki ljudi dole.

Što se tiče sankcija, ne može poslanik da se poziva na naslovne strane tabloida. On mora da se pozove na ono što je stvarno rečeno. A ja sam rekao i mnogo pre toga, odmah 24. februara sam osudio agresiju, a u direktnom prenosu protiv pet onih koji su bili drukčijeg mišljenja na RTS-u sam rekao sledeće, da Srbija mora da uskladi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU. To sam rekao još tada u vreme kampanje, a to znači… (Isključen mikrofon.)