Hvala, predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, naš poslanički klub neće prihvatiti predlog naših kolega iz Zeleno-leve koalicije, iz jednostavnog razloga zato što smo mi našim potpisima podržali ovakvu strukturu Vlade kakva je data u Predlogu izmena i dopuna Zakona o ministarstvima.
Manje-više, skoro svi amandmani koji su predloženi ovde se tiču upravo strukture same Vlade ili spajanjem različitih resora, ili nekim lingvističkim nedostacima. To je manje-više u redu sa aspekta opozicije, jer to je deo jednog političkog folklora na Balkanu i ja ne vidim tu ništa preterano sporno, osim što je sporno da to, meni se čini, nije previše važna tema u ovim okolnostima.
Znači, znamo svi u ovoj sali da broj ministarstava ne utiče na samu strukturu državnog aparata i na koštanje državnog aparata po dubini, ne povećava se broj izvršilaca u državnom aparatu time što je povećan broj ministarstava. Ali, u redu, kažem, to je prosto deo političkog folklora na Balkanu i potpuno je u redu.
Meni je mnogo važnije ono što kolege iz opozicije, čini mi se, nedovoljno jasno uviđaju trenutak u kome se nalazi naša zemlja. Znači, mi ulazimo u jednu fazu ozbiljnog geopolitičkog preoblikovanja celog sveta koji je praćen ekonomskom krizom. Taman smo izašli iz Kovid pandemije, po mom sudu vrlo uspešno, gde je ova zemlja zadržala dobar privredni rast. Recimo, u 2021. godini naša zemlja je imala rast od 7,5%, naša zemlja je investirala što u privredu, što u građanstvo preko osam milijardi evra, nivo nezaposlenosti je zadržan ispod 10%, kretao se između 8 i 10%. Za sve to vreme smo u stvari podizali i plate i penzije i nekako smo uspeli da sačuvamo ekonomski nukleus ovog društva.
Moram da naglasim da je i u Sandžaku dosta ulagano, iz kraja odakle ja dolazim, u poslednjih nekoliko godina. Nastavlja se izgradnja autoputa preko Pešteri, gradi se klinički centar u Novom Pazaru, ulaže se u infrastrukturu kanalizacionu, komunalnu, vodovodnu. Recimo, u Sjenici se najavljuje izgradnja komunalne infrastrukture. Završen je i put između Tutina i Novog Pazara. Gradi se jedna brza saobraćajnica između Novog Pazara i Kraljeva. Verujte da te teme zanimaju posebno građane iz onog kraja odakle ja dolazim. To su teme kojima treba da se bavimo.
Bojim se da ulazimo u fazu gde će globalna politika skrajnuti ove teme koje se, uveren sam, tiču svih građana naše zemlje, ulazimo upravo u fazu koju sam malopre pomenuo, jednog ozbiljnog geopolitičkog postrojavanja sveta gde tema progresivne ekonomije neće biti na dnevnom redu, već ulazimo u jedan period vrlo ekspanzivne inflacije i posledice ćemo svi osetiti.
Osim toga, važno je napomenuti da u takvim okolnostima rast populizma levog, a posebno desnog populizma, da ne kažem nacionalizma, je podno tle u takvim okolnostima. Moram da naglasim da je SDP Rasima Ljajića 20 godina investirao u jednu inklunzivnu politiku multietničkog društva, kojima ja vrednosno i težim. Zaista, ako dozvolimo da ta vrsta populizma preovlada, desnog populizma, maltene ćemo sve ono što smo radili godinama, da integrišemo manjinske zajednice u našu državu, biće potpuno izbrisano.
Mislim da ono što je uradio i predsednik Vučić na otvaranju puta između Tutina i Novog Pazara, gde je poslao zaista ohrabrujuće poruke, da su to hrabre poruke, jer te poruke ne želi niko ili većina ne želi da čuje, o dobrom suživotu između Bošnjaka i Srba, o upućenosti ta dva naroda koji ne treba da žive jedni pored drugih, već zaista jedni sa drugima. To je, čini mi se, razlika između tih lakih rešenja, lake politike, bavljenjem brojem ministarstava i teških odluka, kao i hrabrih na kraju krajeva poruka, simboličnih poruka koje treba da svi odavde pošaljemo.
Ideja da Vlada bude manjinski inkluzivna je sjajna ideja i naša partija će imati kandidata koji dolazi iz manjinske zajednice. Mislim da je to u stvari i način da prenebregnemo onu Andrićevu misao kada je govorio o Bosni kao prostoru gde su ljubavi miljama daleko, a mržnja odmah preko plota, da je to u stvari suština naše politike, da prevaziđemo taj koncept ljubavi prema Moskvi, Istanbulu, Beču, Briselu, da su nam to najveće ljubavi, a da su nam komšije u stvari oni koje mrzimo.
Mislim da moramo da preokrenemo to u našu korist, jer meni se čini da moramo da razvijamo tu vrstu zajedništva, pogotovo u ovim okolnostima, jedan dobar duh patriotske privrženosti, ne samo većinskog naroda, već i svih nacionalnih zajednica koje žive u ovoj zemlji.
Želim da kažem da odluke koje budemo donosili, ovo je samo jedna u nizu odluka, Zakon o ministarstvima. Odluke koje budemo donosili sa izborom Vlade i strukturom Vlade koja će raditi u narednim mesecima i godinama i odluke koje bude donosila ta Vlada, te će odluke imati reperkusije ne samo za generaciju koja danas živi u našoj zemlji, već bojim se za generacije koje dolaze.
Za takve odluke zaista mora da postoji i hrabrost i odgovornost kod svih nas, a ne politikanstvo. Ako ne budemo imali hrabrosti i odgovornosti, ako ne budemo znali kojim putem da krenemo i u spoljnopolitičkoj orijentaciji ove zemlje ako ne budemo znali gde da se okrenemo, a očigledno ćemo morati negde da se okrenemo ili ćemo morati da plaćamo cenu za to, ako ne budemo znali, ajde da pogledamo onda u one ljude koji su najproduktivniji deo ovog društva. Da pogledamo gde su oni zagledani, da pogledamo u mlade ljude, u preduzetnike, znači ljude iz biznisa, ljude iz akademske zajednice, naše paore, seljake, radnike, znači sve one ljude koji stvaraju svaki dan za sebe i za svoju porodicu, ja verujem da taj pogled njihov, gde bude usmeren to će biti pravi put za ovu zemlju. Ja verujem da ćemo konačno izabrati pravi put za ovu zemlju. Hvala vam puno.
