Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući. Možda se i ne bih javljao da nije bilo ovih poslednjih govora koji očito pokazuju da kolege koje su govorile ne razumeju ni kulturne, ni istorijske, ni bilo kakve druge procese.
Pre nego što se osvrnem na to, želim kazati zašto mi kao poslanici Stranke pravde i pomirenja podržavamo ovo da se odvoji nauka od prosvete. Kao što su rekle i kolege, i oni su bliske toj ideji, ali iz nekih svojih razloga ne žele to glasati.
Ono što želim kazati jeste da zapravo, nažalost, poštujući i uvažavajući sve ono što nam je servirano i na šta smo bili namoravani od strane Zapada, mi smo donekle iz našeg prosvetnog sistema izbacili pravu nauku i istraživačke procese. Ovde govorim pre svega o nesretnoj Bolonji, koja je na našu žalost posebno ugrozila istraživače i naučnike i, pravo da vam kažem, one koji se zaista bave pravom naukom.
Zato je neophodno preduzeti sve mehanizme kako bi se nauka i naučnici zaštitili od onoga što znači industrijska proizvodnja prosvetnih radnika itd. Imao sam priliku razgovarati sa onima koji su osmislili taj bolonjski proces, koji su potvrdili u suštini da su taj proces uglavnom osmišljavali oni koji se bave tehničkim naukama, da taj proces nije predvideo ono što se zove humanističke nauke, a što su temelj nauka o identitetima i zato su njime ugroženi uglavnom oni naučnici i one naučne discipline koje spadaju i identitetske discipline, poput jezika, istorije, kulture, geografije itd.
Zato je jako važno da se odvoji Ministarstvo nauke, kako bi se u ovom periodu ugroženosti ovih disciplina zaista mogli povratiti onome što jeste suština. Verujem, kada to budemo uradili da će nestati ovih ovakvih sporenja o tome šta znače kulturni i društveni procesi. Naime, na tom jedinstvenom prostoru na kojem se kroz povest mešaju kulture i civilizacije trebamo biti ponosni što baštinimo i termin „Sandžak“ i termin „Raška oblast“.
Što baštinimo i onu kulturu koja je bila i pre Bošnjaka i pre Srba na tom prostoru, što je taj prostor još od praistorije naseljen i što imamo čime, da smo pametni, da smo svi dovoljno svesni da se predstavimo svetu i da to iskoristimo kao jedan neverovatan resurs koji bi nam svima doneo, ubeđen sam, dobro.
Što tamo, recimo, imamo jednu pećinu koja se zove „Smalućka pećina“ koja je još pre, mnogo pre nego na drugim mestima u Evropi pronađen trag življenja čoveka, što tamo imamo nešto što jeste utemeljenje stare države Racije, ali nije grana Novog Pazara, kako je rekao kolega, jer stari grad Ras je malo udaljen od grada Novog Pazara. Novi Pazar je utemeljen tek dolaskom Osmanlija i njegov utemeljivač je Gazi Isa beg Isaković, tako da su to stvari koje se trebaju znati, pa da se precizno i kažu.
Naravno, mi smo ovde mnogo puta i pre govorili sa kolegom Boškom i sa ostalima, da su to kulturološki procesi, da termin Sandžak nije isto što i termin Raški upravni okrug, da je termin Sandžak mnogo širi, do on obuhvata ovih šest opština na prostoru Srbije, ali isto tako veliki deo opština u Crnoj Gori, jedan deo opština u Bosni i Hercegovini i naravno jedan deo onoga što se danas nalazi na Kosovu.
Dakle, to je istorijska, kulturološka, tradicijska vrednost. Raški upravni okrug i upravni okrug je nešto što je trenutno u Ustavu i što je nešto što se poštuje, ali isto tako sve političke partije u Sandžaku se zalažu sa tu promenu. To je naše legitimno pravo. Zato kada govore bošnjački parlamentarci ovde o Sandžaku, govore o tim kulturnim, duhovnim vrednostima, teže tome da sačuvaju svoje identitetske vrednosti i koliko god da volite svoje Prijepolje, volimo i mi to Prijepolje, koliko god da kolega voli Priboj, još više mi volimo taj Pribor.
Evo danas, kada smo uoči tridesete godišnjice od otmice u Sjeverinu, dobro bi bilo da odavde odu poruke da smo uz narod Priboja iz uz Bošnjake i uz Srbije i uz sve ostale, a ne da pokušavamo da širimo reči netolerancije, mržnje i pravljenje novih jazova. Hvala.
