Idemo u završni krug.
Reč ima Pavle Grbović, dva minuta.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kada je reč o SPS, samo bih rekao da njihov najveći uspeh do sada nije otpriznavanje od strane 18 zemalja, njihov najveći neslavni rekord jeste to što su uspeli da budu prva administracija i prva vlast koja je dobrovoljno povukla vojsku, policiju i administraciju sa KiM, potpisala Kumanovski sporazum i tako Srbiju bespovratno ostavila bez mogućnosti da ima puni integritet i suverenitet na području KiM. To je nasleđe vaše politike i vi se danas ne borite sa nasleđem prethodne vlasti, nego se borite sa nasleđem onoga što ste sami uradili.

Što se tiče gospođe Raguš, rekli ste mi šta je patriotizam, ja se sa vama tu slažem. Neću vam replicirati ništa negativno, samo mislim da nije pošteno da meni inputirate da ja neku zemlju volim više od Srbije, jer to prosto nije tačno.

U ovom trenutku me ne zanima interes EU u Srbiji. Nisam ambasador EU u Srbiji, nisam ni poslanik EU u Srbiji. Ja sam samo narodni poslanik koga su građani izabrali, koji misli da je naš državni interes da Srbija bude u EU, da bude deo najrazvijenijih zemalja u Evropi i da bude deo najuspešnijeg mirovnog i političkog projekta u istoriji planete na kojoj mi danas živimo.

Ne bih vam ni replicirao onako i ne mislim da dodajem teret na leđa Aleksandru Vučiću, čovek je bio ovde u Skupštini i civilizovano i argumentovano smo razgovarali, oko nečega smo se složili, oko nečega nismo, ali ste vi gospođo Raguš prvi ti koji ste dovodili u pitanje moj patriotizam i moje ponašanje da li je u skladu sa nacionalnim interesima ili nije, a sa druge strane prećutkujete političke akte koji imaju mnogo veću težinu, a koje povlači predsednik vaše stranke i predsednik republike Aleksandar Vučić. Od toga šta sam ja rekao ili šta sam ja mislio u ovom trenutku u državi Srbiji neće zavisiti puno toga. Šta je uradio predsednik države, što je dozvolio ili šta je potpisao ili šta je predložio ima mnogo veću težinu, pa se tako prema tome treba i ophoditi. Zahvaljujem.

Pravo na repliku, Đorđe Milićević.

Ne bih replicirao, rekao sam, ali obzirom da je pomenuta SPS, da, SPS ima svoju prošlost, ponosna je na svoju prošlost, prvih 32 godine…

(Narodni poslanici dobacuju.)

Hoćete da dozvolite da nešto kažem, ćutao sam dok ste vi govorili i molim da mi vratite vreme ili da im izreknete opomenu. Kako god.

Dakle, 32 godine postojanja na političkoj sceni Srbije i mislim da, uz dužno poštovanje svih političkih stranaka, ali koja to politička stranka može da kaže da je za svih 32 godine postojanja relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije? Nije dovoljno da mi sami sebe glasamo, potrebno je da nas glasaju građani, da nam građani daju odgovornost na izborima, a dali su.

Da li smo ponosni na svoju prošlost? Dakle, od prošlosti i iz prošlosti se ne živi, izvlače se pouke, afirmiše se ono što je dobro. Reći ću samo dva politička spomenika na koje se mnogi danas pozivaju i ta dva politička spomenika su bili osnov odbrane nacionalnih i državnih interesa i onda kada su govorili problem je Slobodan Milošević. Problem je bio Slobodan Milošević i 2000. godine će med i mleko da potekne u Srbiji, a 2000 godine osnov za odbranu nacionalnih i državnih interesa su bili politički spomenici Slobodana Miloševića - Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i Dejtonski sporazum. Ispravite me ako grešim.

Da li su nakon odlaska Slobodna Miloševića sa vlasti prestali pritisci na Srbiju? Da li je bio pogrom? Da li su se vratili oni koji su prognani sa prostora Kosova i Metohije? Da li je Crna Gora i kada otišla? Kada je proglašena jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije, itd, itd?

Kumanovski sporazum, sada u Skupštini objašnjavam prvi i poslednji put, pokušavao sam to da objasnim u jednoj emisiji, nisam shvaćen, Kumanovski sporazum nije kapitulacija, Kumanovski sporazum je preduslov, zapamtite, citiram – preduslov da bi došli do potpisivanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Bombardovanje nije prestalo potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, već usvajanjem Rezolucije 1244 u Savetu bezbednosti UN. Pre toga je prethodio Rambuje.

Hajde da budemo otvoreni, da se prihvatilo ono što je predloženo u Rambujeu, a predloženo je da nakon tri godine Kosovo i Metohija imaju mogućnost referenduma, da se to dozvolilo tada danas mi ne bi imali o čemu da pričamo kada govorimo o Kosovu i Metohiji.

Druga stvar koja je predložena, to je NATO, da NATO može da prolazi slobodno Srbijom, da se kreće slobodno Srbijom, da privodi koga i kako i kada poželi. Izvinite, ali to je okupacija. Na takvu okupaciju Srbija tada nije pristala. Ne znam koja bi to politička stranka danas prihvatila odgovornost da je na vlasti i pristala na to. Ja sam potpuno ubeđen apsolutno nijedna. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Zaključujem ovaj krug.
Marina Raguš, dva minuta, izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.

S obzirom da mi je kolega Milićević dao dobar šlagvort, koliko se sećam, vaš nekadašnji predsednik partije Saša Janković je govorio da smo bombardovani jer smo kršili ljudska prava, a Saša Milenić dok vam je bio funkcioner je govorio da je NATO agresija zapravo bila oslobođenje. Toliko o razlici između vas i nas.

Znam vrlo verovatno da ćete po ko zna koji put, jer to vam je mantra, reći da je naša politika tadašnja dovela do NATO agresije, da smo unazadili zemlju itd. Samo da vas podsetim, NATO je nelegalno izvršio agresiju na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, bez odluke Saveta bezbednosti.

Savezna Republika Jugoslavija borila se protiv terorista u okviru južne srpske pokrajine, kao što je bila oslobodilačka vojska Kosova i Hašim Tači, koga ste vi podržavali, zvanično ili nezvanično. Ja sam se samo pozvala na pisanje medija i mogu da vam pokažem, evo to pisanje medija.

Dakle, ono što je jako važno da se utvrdi kao specifična razlika između vas i nas je u sledećem. Kada vaš predsednik izađe, odnosno nekadašnji predsednik da je bio u prilici da izađe nekom od visokih zvaničnika iz međunarodne zajednice onako kako je izlazio Aleksandar Vučić, citiram: „Kako da objasnim građanima da uvodimo sankcije protiv Rusije koja nije prekršila teritorijalni integritet Srbije, a ne protiv Slovenije koja je to učinila“, prva ću reći kapa dole.

Konačno, ono što treba da ovde ostane zabeleženo je i sledeće, gospodine Grboviću - svačijem patriotizmu vreme će da zabeleži svoj trag.

Povreda Poslovnika, Dejan Bulatović.

Reklamiraću povredu Poslovnika, člana 107. stav 1, povreda dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije.

Dakle, kada govorite o prošlosti, a kada pominjete i izgovarate neka od imena, a kažete da su to politički spomenici, mislim da je tu dostojanstvo ove Skupštine i te kako potaknuto.

Dakle, moram da kažem, kada kažete Slobodan Milošević i kada kolega iz Socijalističke partije Srbije to kaže, mora da zna da sam ja, evo jedan od primera, kada sam 1996. godine bio uhapšen…

Gospodine Bulatoviću, da li me čujete?

…bio u zatvoru zbog toga što sam nosio lutku Slobodana Miloševića u zatvorskom odelu i kada vi pričate o tome, a da je zemlja…(isključen mikrofon)