Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani, imam amandman na član 1. Predloga zakona koji se odnosi na ministarstvo informisanja, za koje smatram da treba da funkcioniše samostalno.

Moderno vreme u potpunosti definiše ogroman značaj informacija i informisanja. S obzirom na to da danas ljudi provode sate ispred ekrana, monitora, da su satima na socijalnim mrežama, taj sadržaj toliko utiče na njihove živote da se ljudi preko interneta leče, zatim obrazuju onlajn i da nekada ti sadržaji na njihov život utiču više od porodice i prijatelja. Samim tim imaju ogroman uticaj i na to šta ljudi rade, šta misle i kako se osećaju.

U poslednjih 20 godina, razvojem tehnologije, uticaj i obim upotrebe informacija je postao značajniji nego ikada ranije. Pravilno, tačno i blagovremeno informisanje je stub nosač demokratije i uređenih sistema, baš kao što je i mogućnost zloupotreba, put u neslobodu.

Pojavom novih modela informisanja, štampani mediji i postojeći elektronski, poput televizije i radija, dobijaju konkurenciju u novim pojavnim modelima. Telekomunikacije po svojoj suštini pripadaju tehničko-tehnološkom delu naučnog poimanja nove stvarnosti, dok je informisanje vezano za politički, intelektualni i moralni prostor. Zato smatram da Ministarstvo informisanja zaslužuje poseban resor. Kao primer ću navesti zemlje poput Belike Britanije, Indije i nekolicine drugih zemalja koje su pratile taj trend. Hvala vam.

Po amandmanu Jadranka Jovanović.

Hvala vam, gospodine Orliću, uvaženi poslanici, dame i gospodo, ne samo po ovom sada upravo predloženom amandmanu, nego nekako, ako mi dozvolite, objedinila bih i neke prethodne, a žao mi je što nismo imali prilike da čujemo obrazloženje, iz razloga što predlagač nije bio u sali, još jednog amandmana koji se baš odnosio na kulturu u informisanje.

Dakle, upravo sam sa ovog mesta iz Doma Narodne skupštine predlagala više puta da se Ministarstvo kulture i informisanja transformiše, doduše, tada sam ja možda i iz neiskustva, ali svakako sam nalazila neku vezu između kulture i turizma. To su bili moji predlozi, ali akcenat svakako je uvek u mom obraćanju bio ka tome da se informisanje odvoji od Ministarstva kulture.

Na moju veliku radost, mi sada upravo pred sobom imamo taj predlog. Šest godina sam bila član Odbora za kulturu i informisanje. Nije bilo teško primetiti do koje mere su teme iz informisanja, ne mogu da kažem bacale senku na teme iz kulture, ali su svakako svojim mnogobrojnim, važnim, izuzetno važnim temama, na neki način oštricu fokusa ka kulturi umanjivale. Svakako, informisanje je, tu se slažem, izuzetno važno za svaku zemlju, informisanje je veoma važno za našu zemlju, ali iskustvo govori o tome da je upravo polje informisanja ono polje koje je, da tako kažem, polje neslaganja, trvenja, da ne kažem bojno polje, između svake opozicije i pozicije.

Mislim da je ovaj predlog jako dobar, s obzirom da informisanje zahteva ozbiljne stručne ljude, pogotovo danas, sa svim ovim telekomunikacionim inovacijama, posvećenost, rekla bih i dobronamernost, pa i ozbiljan osećaj za pravednost, za pošteno sagledavanje realne situacije. Ja kao neko ko direktno učestvuje u kulturi izuzetno sam srećna što pred sobom imamo upravo sada kulturu izdvojenu na ovaj način kako je to predloženo.

Od 2000. godine, ako se osvrnemo iza sebe, mogli smo da steknemo različite utiske o Ministarstvu kulture i informisanja, u zavisnosti od toga na koji način, kako, sa kojom požrtvovanošću, znanjem i željom da se nešto u njemu učini su različiti ministri i njihovi timovi vodili ta ministarstva. Nekih se teško sećamo, nažalost, ima i onih koji će ostati upamćeni upravo po tome da su jedino i isključivo brinuli o sebi, o svom interesu.

Ne mogu a da ne primetim da je u poslednje dve godine Ministarstvo kulture imalo velike aktivnosti, mnogo zalaganja, mnogo dobrih rezultata. Neću da oduzimam vreme drugima da sada to detaljnije obrazlažem. Svakako, veliki broj ljudi, ne samo ja, već i mnogi sa kojima sam razgovarala, koji na različite načine učestvuju u svim segmentima kulture, nadamo se i voleli bismo da Maja Gojković i njen tim nastave i u budućnosti da vode ovaj resor.

Dozvolite mi samo još da kažem da ću sa najvećim zadovoljstvom upravo podržati predlog da Ministarstvo kulture bude zasebno ministarstvo i sigurna sam da svako ko aktivno učestvuje u kulturi i te kako će se obradovati ovom predlogu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Novaković.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Milica Đurđević Stamenkovski.
Podnosilac amandmana, izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, obaveštavam vas da ću po isteku predviđena dva minuta koristiti vreme dodeljeno šefu poslaničke grupe kako bih obrazložila amandman koji predlažem i kako bih se osvrnula na još nekoliko stvari koje su čini mi se značajne kada je u pitanju izmena Zakona o ministarstvima.

Najpre želim da obavestim sve uvažene narodne poslanike da smo pre nešto više od sat vremena na skupštinskoj pisarnici predali rezoluciju o zabrani korišćenja sankcija kao instrumenta spoljne politike, odnosno da budem precizna, rezoluciju kojom predlažemo da Republika Srbija nijednoj međunarodno priznatoj državi ne uvodi sankcije.

Koristim priliku da zahvalim uvaženim kolegama, predsedniku POKS-a gospodinu Vojislavu Mihailoviću, predsedniku novog DSS-a gospodinu Milošu Jovanoviću i predsedniku Srpskog pokreta Dveri, kao i svim narodnim poslanicima iz pomenute tri političke grupacije koji su podržali Predlog rezolucije Srpske stranke Zavetnici.

Rezolucija je, poznato vam je, prosleđena i šefovima ostalih poslaničkih grupa i ja vas zaista sve pozivam da je razmotrite, da iznesete određene sugestije, predloge, konstruktivne ideje, otvoreni smo za svaki vid polemike i debate, jer smatramo da je veoma važno da se u Narodnoj skupštini usvoji jedan ovakav dokument koji je u skladu sa proklamovanom politikom vojne neutralnosti, koji je u skladu sa predizbornim obećanjima gotovo svih političkih aktera koji su danas u parlamentu, jer podsetiću da su sve političke grupacije, i opozicione ali i one vladajuće, građanima obećale da neće uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji.

Mi smo narod koji je prošao golgotu. Mi smo narod koji je tokom 90-ih godina bio ekonomski izolovan, koji je bio pod sankcijama. Znamo šta to znači i smatramo da samim tim treba da ostanemo privrženi međunarodnom pravu, Povelji Ujedinjenih nacija, u kojoj se kaže da jednostrane sankcije nisu u skladu sa međunarodnim pravom. Dakle, ove sankcije koje su danas na dnevnom redu nisu odobrene od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i s obzirom na taj svoj karakter nisu obavezujuće za Republiku Srbiju.

O ekonomskim, energetskim, političkim, nacionalnim i drugim posledicama po državu i narod ne treba da govorim. Poznato vam je da je Rusija strateški partner. Poznato vam je da ne možemo braniti Kosovo i Metohiju tako što ćemo uvoditi sankcije Ruskoj Federaciji. Poznato vam je da je Rusija pomagala naše diplomatske napore i po pitanju afirmacije Rezolucije 1244 i po pitanju odbrane naših svetinja i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, ali po drugim značajnim državnim nacionalnim i ekonomskim pitanjima.

Zato vas sve pozivam, da damo podršku pre svega našoj državi, da pružimo odgovor svima onima koji danas vrše pritisak da se takvim sankcijama pridružimo, a mislim da današnji datum je možda i najpriličniji da o tome govorimo, jer danas je godišnjica od streljanja đaka Kragujevačke gimnazije u Šumaricama, jedan od najtragičnijih datuma u srpskoj prošlosti i sasvim sigurno pravi istorijski podsetnik za sve one koji se pitaju koliko je skupo plaćena sloboda ovog naroda, ali i upozorenje da tu slobodu nemamo prava da izgubimo niti njome da trgujemo. Zato pozivam, predsednika Narodne skupštine, da rezoluciju o zabrani i uvođenja sankcija međunarodno priznatim državama uvrsti na dnevni red kako bi se ovde u parlamentu o tome polemisalo.

Koristim priliku da postavim nekoliko važnih pitanja, ostala sam uskraćena u prošloj diskusiji prethodnih dana za odgovore na ključna pitanja poput onih zbog čega ste spojili turizam sa omladinom, da li to znači da sugerišete našoj omladini, da u Srbiju treba da dođe turistički, zbog čega ste izvršili fuziju Ministarstva za informisanje i telekomunikacije i niz drugih pitanja.

Bilo je reči maločas o kulturi, ja to pozdravljam i mislim da je važno da kao društvo i država prestanemo da kulturu smeštamo na poslednje mesto tamo u Dnevniku zajedno sa vremenskom prognozom. Mislim da je važno da shvatimo koliki je značaj kultura srpskog naroda kada govorimo pre svega i o nacionalnom identitetu, ali i o ekonomskom potencijalu.

Iz tih razloga postavljam pitanje zbog čega Ministarstvo turizma navodi se da će imati nadležnosti da obezbeđuje podsticajne mere i obezbeđivanje drugih materijalnih sredstava, a sa druge strane za Ministarstvo kulture se ne predviđaju takve nadležnosti? Da li to znači da Ministarstvo kulture neće obezbeđivati podsticajne mere, odnosno da budžetom nisu predviđena ponovo značajnija sredstva za ovaj važan resor? Mislim da bilo dobro da na to obratite pažnju.

Takođe, želela bih da ukažem na još jedan propust i zaista vas molim da ovo uzmete vrlo temeljno i razmotrite da uzmete u obzir ovo o čemu govorim. Dakle, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine kažete da treba da se bavi citiram – sprečavanjem monopolskog delovanja i nelojalne konkurencije. Upozoravam vas da ukoliko niste obratili pažnju to ipak učinite, zakonski termin je - nepoštena tržišna utakmica i zakonski termin nije sprečavanje monopolskog delovanja, već zaštita konkurencije čime se bavi Komisija za zaštitu konkurencije a ne ministarstvo.

Odmah da kažem, smatram da je važno da se ministarstvo bavi ovi pitanjem, ali vas samo upozoravam da ne napravite manjkavost na koji ćete se kasnije pozivati kao opravdanje i koristiti je potencijalno za izgovor, za nečinjenje po ovom pitanju. Nemojte posle da bude nismo znali, nismo nadležni, ne bavi se tim ministarstvom, rekla je EU da se time bavi Komisija za zaštitu konkurencije. Dakle, molim vas samo da obratite pažnju da ovaj termin nelojalna konkurencija upodobite sa zakonskom terminologijom.

Još jedno pitanje na koje želim da ukažem, jeste Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Dali ste joj nadležnosti da može da prikuplja podatke koje će prosleđivati privrednim subjektima za razvoj veštačke inteligencije.

Mislim da je ovde bitno da se svi zapitamo, privredni subjekti su nažalost u Srbiji uglavnom strane kompanije. Da li ovo znači da će se zdravstveni podaci građana prosleđivati stranim kompanijama. Ko nam pruža garancije da neće od istih biti zloupotrebljeni i ko nam pruža garancije da nećemo imati scenario kao što se dogodio Ukrajini gde su pod izgovorom razvoja veštačke inteligencije ovi podaci bili zloupotrebljeni za stvaranje biološkog oružja?

Vrlo sam tu oprezna i molim vas da ovo ozbiljno shvatimo, tiče se svih nas, nije šala. Ukazivali smo na zloupotrebu podataka i onda kada je elektronski dnevnik za đake preuzela hrvatska firma, ironičnog naziva „Tesla“ kojoj smo platili milionski iznos da nam napravi elektronski dnevnik za naše đake, gde se skladište podaci učenika. Dakle, mislim da je važno da na ove stvari obratite pažnju, a ne apriori da ih odbijate kao opozicionu kritiku.

Juče sam dobila pismo roditelja iz Priboja koji su me zamolili da reagujem, zabrinuti pred činjenicom da mi ovde raspravljamo o osnivanju 25 ministarstava, odnosno o nova četiri ministarstava, sve u vreme proklamovane štednje, a pogledajte kako izgleda situacija u vrtićima pojedinim u Srbiji, između ostalog, vrtić „Neven“ u Priboju gde se deca smrzavaju.

Ja vas molim da obratite pažnju, među vama ima mnogo roditelja, među vama ima mnogo onih koji žele da daju podršku, baka i deka, koji žele da daju podršku tome da nam deca u humanijim uslovima rastu, uče i stasavaju. Ovo ljudi nije političko pitanje i zato ne treba da cokćete. Ovo je pitanje savesti i svesti. Svi treba da kažemo – za našu decu, a ne samo kada su izbori i ne samo kada se prave parole za dobijanje podrške na izborima.

Zaista vas molim da ovo shvatite jako ozbiljno i da ne pravite grimase kada govorim o stanju u vrtićima. Znači, pogledajte kako izgleda situacija u Priboju. Da li je ovo štednja preko dece, a pričamo ovde o osnivanju novih ministarstava. Na kome mi štedimo? I kako nas sve zajedno nije sramota da raspravljamo ovde tri dana o Belivuku i ne znam više još o kome?

Zaista se stidim što nemam snage da promenim tok ove rasprave, ali što ne znači da neću dati doprinos da ona ide u drugom smeru. Dajte da se saberemo više. Govorite ovde o pravljenju pljeskavica od ljudi koji su tragično nastradali u obračunu kriminalnih klanova. Pa, da li se neko zapitao, da gledaju porodice tih ljudi? Da gledaju očevi i majke tih ljudi, deca, žene? Da li ste zaboravili na to? Da li je ovo sudnica ili je Skupština? Ako je Skupština dajte da prepustimo istražnim organima i sudstvu. Tvrdili ste sami da ste obezbedili promenom Ustava nezavisno sudstvo. Ako ste ga, gospodo, obezbedili, pustite sudove da rade svoj posao. Neće više građani da budu taoci vaših međusobnih obračuna čiji je Belivuk. Ja znam da naš nije, a vi se dogovorite, ali mimo ove sale čiji je.

U svakom slučaju građani nisu dužni. Ovo su teme o kojima treba da raspravljamo. Da ne govorim o tome što svakoga dana čitamo da je pred Srbijom ulitimatum da prizna nezavisnost tzv. Kosova. Da li smo mi neozbiljni prema tako jednom velikom i važnom pitanju kada dopuštamo da pravimo tabloidne teme ovde u ovom domu? U ovom tako važnom domu? Dajte da razgovaramo šta ćemo da činimo? Da li ste videli, pa evo bila je polemika oko toga, zamerali ste mi da se izbori nisu završili 3. aprila nego 5. jula. Ma, neka su se završili i 10. septembra, suština je da je to bilo zbog Kamberija. Suština je da Kamberijeve izbor u dom Narodne skukpštine ni na koji način nije uticao na rad Vlade koja je mogla da se sastavi. Pa, niste vi pobogu, sigurno planirali Kamberija za ministra ili ja možda nisam u toku. Čekali smo Kamberija do 5. jula i ja vas sada sve pitam ovde zajedno – gde je ljudi Kamberi ovde? El ga video neko?

Hoćete da vam kažem gde je? Molim vas, nemojte. Predsedavajući, upozorite. Zašto svaki put kada govorim imam hor sa druge strane. Gospođu Jadranku ću slušati i zbog njenog glasa ću obustaviti izlaganje, ali zbog ovog zaista, raštimovanog orkestra, neću. Znači, molim vas, nema razloga to da činite.

Suština je u sledećem, gde je Kamberi? Ja ću vam reći gde je. Eno ga sedi u Vašingtonu i sa Eskobarom dogovara internacionalizaciju Preševa i Bujanovca. Da li sam ja nešto slagala? Da li sam rekla nešto što nije tačno?

Sada ću vam reći gde je ključni problem. Problem je što vlada tzv. republike Kosovo, finansira put Šaipa Kamberija u Vašington. Ljudi moji, nama vlada tzv. Kosova finansira putešestvije čoveka koji ovde ima poslanički imunitet i čiji smo ulazak u Skupštinu čekali kao taoci do 5. jula.

Zaista vas molim, uopšte se ne radi o tome ko je tražio, vi ste mogli da podelite resore, između sebe da se dogovorite i pre toga. Ali, nije ovde tema. Nemojte gospodo, nemojte gospodo molim vas, zbog Srbije.

(Veroljub Arsić: Ti ga spominješ.)

Zbog Srbije nemojte da branite Šaipa Kamberija. Nemojte to da činite, nemojte molim vas.

Ljudi, ovo nije šala. Znam da je vama u ovom trenutku lakše da se dogovorite sa Kamberijem, nego sa samom, ali ovde nije poenta…

(Veroljub Arsić: Kamberi ti je izgubio potpise za listu.)

Ćutati do kraja dok predsedavajući ne zavede red.

Pratim sednicu tri dana, nisam čula da je nečije izlaganje proticalo na način na koje moje izlaganje drugi put protiče. Ja sve vreme treba da se nadgornjavam sa gospodom koja...

Predsedavajući, ja vas najljubaznije molim budite odgovorni, ne budite pristrasni, ja zaista pokušavam sebe da čujem.

Niste čuli, gospođo Đurđević Stamenkovski, zato što niste bili tu. Nije ovo ništa novo, nastavite.

Gospodine Orliću, verujete mi čak i u trenucima kada nisam bila tu, nisam propustila ništa, osim optužbi ko je Belivukov. Iz ličnih i zdravstvenih razloga nisam prisustvovala sednici, ako želite tome da aplaudirate svaka vam čast.

Ali, to nije tema, ja ovde ne iznosim svoje lične razloge, niti smatram da je odgovornost u tome ko će koliko da sedi na određenoj stolici vremenski dugo.

Nije patriotska disciplina koliko dugo nećeš da odeš u toalet, patriotska disciplina je kako se odnosiš prema Ustavu svoje zemlje, patriotska disciplina je kako braniš državne strateške resurse. To je patriotska disciplina, a ne koliko dugo nisi jeo, ni pio.

Gospođo Đurđević Stamenkovski, verovatno je patriotska disciplina i koliko držiš konferencije za štampu. Ja sam vas tamo video. Nastavite.

Gospodine Orliću, ja vas zaista molim da ne pravite presedan svaki put kada govorim, ako je vama ovaj hor u redu, ako vi mislite da je ovo u skladu sa Poslovnikom, nije sporno, ja ću se truditi da budem glasnija od njih, ali nije poenta da mi ovde galamimo, poenta je da nešto uradimo.

Vratiću se na ono što je amandman koji sam podnela, a tiče se Ministarstva za dijasporu i Srbe u regionu.

Da vas obavestim da ste prešli na vreme poslaničke grupe.