Nije sporno.

Smatram da je veoma važno da razmotrite ovaj amandman, smatram da je veoma važno da shvatite da je srpska dijaspora i nema sumnje, neki od vas to sigurno i znaju, deo srpskog nacionalnog bića, da mi maltene imamo jednu Srbiju još van ove naše Srbije u kojoj živimo, da je neophodno da izvršimo evidenciju svih Srba u dijaspori i regionu, da imamo u vidu da imamo preko 600 memorijalnih kompleks spomenika, grobnica, da su Srbi rasuti u 159 država sveta, da je preko 300.000 njih sa diplomama visoke škole, da smo među našim rasejanjem imali osam dobitnika oskara, da imamo vrlo istaknute profesore, naučnike, javne radnike, da imamo pravo blago i da to blago voli svoju maticu i da očekuje, ipak jedan resor koji će o njemu brinuti.

Da ne govorim o tome koliko za podrškom matice vape Srbi u Crnoj Gori, u Makedoniji, u Republici Hrvatskoj, u Republici Srpskoj i uopšte u čitavom regionu.

Odmah da vam kažem jednu stvar, uvek ću govoriti istinu i samo istinu, ja dajem podršku određenim…

Molim vas da me saslušate, baš sam mislila da vas pohvalim, a vi se bunite…

Hoću da vam kažem, ja nemam problem, verujete mi, uopšte političke ostrašćenosti, što je dobro – reći ću da je dobro, vidim određene pomake kada je u pitanju podrška Srbima u regionu, ali vidim da Uprava za dijasporu u okviru Ministarstva spoljnih poslova je nemoćna. Nema, 16 ljudi svega se bavi milionima koji su van granice, pa, 16 ljudi među kojima su i tehnička lica ne može naprosto da brine o najmanje tri do četiri miliona Srba, koliko nas ima van matice.

Uzmite u obzir da je ovo ministarstvo od strateškog značaja, vratite ga, obnovite ga. Na taj način pokažite da ste spremni da čujete i predloge koji dolaze sa ove strane. Ako ste već fabrikovali nepotrebna ministarstva, dajte da osnujemo jedno koje nam je preko potrebno, dajte da stanemo iza ovih ljudi, dajte da pokažemo da Srbija ima snage i kapacitete da brine i o onima koji žive van matice i da na taj način stvorimo uslove i za ekonomsku, i za kulturnu, i za društvenu, pa i za političku razmenu i razvoj.

Mislim da je jako važno da ovaj amandman uzmete u obzir, da ga temeljno razmotrite. Ja ću saslušati vašu argumentaciju, ukoliko se ne slažete sa ovim predlogom, ali vas zaista molim da pre nego što iznesete rafalnu paljbu pokušavajući da imputirate određene stvari nama, shvatite jednu stvar, ishod ove sednice neće biti naša politička polemika, nego šta smo danas uradili. Hajde da između ostalog rezultati ove diskusije budu još jedan korak napred ka uspostavljanju tako važnog strateškog resora, kao što je Ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu, to govorim kao narodni poslanik, to govorim kao građanin Republike Srbije, to govorim kao Srpkinja, ali između ostalog, to govorim i kao predsednik Odbora za Srbe u dijaspori i regionu.

Toliko od mene. Hvala vam i živela Srbija.

Reč ima narodni poslanik Zoran Zečević.
Izvolite.

Reklamiram povredu Poslovnika član 106.

Poštovani predsedavajući, lično očekujem od vas da napravite ovde atmosferu kako bi narodni poslanici mogli neometano da iznose svoje stavove, koji se ponekad ne dopadaju nekim drugim političkim opcijama.

Svedoci ste da su ovde bili poklici kakve ja nisam sreo ni u rijaliti programima. Znači, vriska, galama, dobacivanje i kakav utisak će o njima imati građani ako se ovako ponašaju…

(Predsednik: Uveren sam da ne mislite na izlaganje vašeg ovlašćenog predstavnika?)

Na izlaganje jedne vrlo ozbiljne teme. Znači, ovo je jedna od najozbiljnijih tema koja zahteva jedno jedinstvo svih nas ovde da donesemo prave zaključke i da pomognemo na svoj način, svako u skladu sa svojim mogućnostima predsedniku Aleksandru Vučiću da zauzme određeni stav i da vidi da ovde u parlamentu ima podršku da ne uvede sankcije Rusiji i da ne prizna Kosovo i Metohiju.

Ako se vladajuća stranka ovako ponaša na sve naše predloge, to je katastrofa.

(Predsednik: Razumeo sam vas. Hvala. Što se tiče člana 106…)

Molim vas, nemojte me prekidati. Imam još dva minuta.

Razumeo sam vas. Nemate još dva minuta. Hvala vam.
Nemate još dva minuta, na buku ste ukazivali, da je bilo bučno izlaganje vaše ovlašćene predstavnice, jeste, i da je bilo pokušaja da se raspravlja sa ostalim narodnim poslanicima tokom izlaganja, jeste. Da su reakcije bile bučnije tokom današnjeg dana kad su govorili drugi, nije. Vi ste bar deo dana proveli ovde. Gospođa Đurđević Stamenkovski nije, ali vi jeste dva dana proveli ovde i znate da istinu govorim.
Član 106. tiče se teme rasprave, pa nešto nisam primetio da ste uočili da smo takođe tu imali odstupanje, upravo u malopređašnjem izlaganju.
Da li želite da se izjasni Skupština? (Da)
Izjasnićemo se, hvala.
Ko je još hteo reč po Poslovniku?
Reč ima Boško Obradović.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege, ja bih ukazao na povredu Poslovnika, član 27, citiraću: „Predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika“.

Ukazao bih na nekoliko stvari koje se konstantno dešavaju, radi pravde i poštenja, ne ulazeći u to ko je kriv, ali ako možemo da uspostavimo jedan jedinstveni kriterijum.

Nemoguće je, gospodine predsedavajući, govoriti u ovim uslovima u kojima je govorila moja koleginica gospođa Đurđević Stamenkovski, nemoguće. Sve vreme njenog govora trajalo je dobacivanje, trajala je jedna nesnosna buka zbog koje čovek ne može da se koncentriše da normalno govori.

U čemu je zapravo poenta priče? To se ne čuje u direktnom televizijskom prenosu. Građani ne mogu da čuju koliko nju sve vreme ometaju…

Dakle, vi to ne saopštavate meni, nego ljudima koji gledaju televizijski prenos.

Jel vi to mene prekidate dok ja obrazlažem ili?

Vi obrazlažete meni u čemu je moja povreda, ako je ima.

Upravo to radim.

A upravo kažete da se obraćate ljudima koji vas gledaju u televizijskom prenosu.
Ukažite meni u čemu je povreda, ako je ima. Ako je nema, opet možemo da se izjasnimo, ako to želite.