Reč ima Balint Pastor.

Gospodine predsedniče, ja bih vas zamolio da prenesete uvaženom kolegi Janku Veselinoviću da je on profesor prava i da bi on kao profesor prava trebao da zna da je revolucija u redu kao neka kategorija politike, ali ne bi trebalo da poziva na rušenje nekih odluka koje su donete od strane legitimno izabranih organa Republike Srbije, bile one lokalnog, pokrajinskog ili republičkog nivoa.

U vezi spomenika „Nevin žrtvama“ iz 1944. godine postoji Odluka Skupštine grada Novog Sada. Sve dok ta odluka ne bude bila preinačena ili ukinuta, ta odluka je važeća. On kao profesor prava ne bi trebao da poziva na nepoštovanje donetih odluka od strane legalno izabranih organa Republike Srbije, bez obzira da li se radi o lokalnim, pokrajinskim ili republičkim organima, sa jedne strane.

Sa druge strane, on je rekao da ovo pomirenje o kojem sam ja govorio nije između srpskog i mađarskog naroda, već između SNS i SVM. Nema niti je bilo potrebe za pomirenje između SNS i SVM, jer SNS i SVM nikad nisu bile posvađane, a pošto nikad nismo bili posvađani nema potrebe ni za istorijskim pomirenjem. I te kako je bilo potrebe za istorijskim pomirenjem između srpskog i mađarskog naroda i ja sam govorio o tome kakve benefite je to pomirenje donelo svim Srbima i svim Mađarima.

Da mi nismo zatvorili ta bolna poglavlja naše zajedničke istorije, mi ne bismo mogli da govorimo sada o tome da je Mađarska peti spoljnotrgovinski partner Republike Srbije, a za njihovo vreme je bila 17. partner. Dakle, sada peti, pre 12 godina 17. Mislim da cifre i brojke govore za sebe. Takođe, ne bismo mogli da govorimo o vrlo značajnim infrastrukturnim projektima između dve države.

To što oni nisu imali hrabrosti pre 12 ili 15 godina za ove korake, ja to mogu da razumem kao izraz frustracije, ali još jednom ponavljam, ovo ne bi trebalo da dovede do toga da dovode u pitanje ove procese, koji su nezabeleženi u istoriji ovog kontinenta, izuzev Nemaca i Francuza i Nemaca i Poljaka.

A što se tiče samog spomenika, pozivam uvaženog kolegu ili bilo koga da pokaže jedno ime i prezime na tom spomeniku. Kada taj spomenik bude bio podignut, neće naći nijedno ime i prezime, još jednom ponavljam…

Ja bih vas zamolio, gospodine predsedniče, da opomenete uvaženog kolegu. Ja znam da on nema argumente i znam i vidim da je nervozan i isfrustriran, ali nema potrebe za dobacivanjem, to ne priliči jednom profesoru prava sa državnog univerziteta.

Tako da, pozivam i uvaženog kolegu ili bilo koga da pokaže jedno ime i prezime na tom spomeniku koji će vrlo brzo biti izgrađen, neće naći nijedno ime i prezime, naći će natpis „Nevino stradalim žrtvama“, na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku.

Još jednom da kažem, pošto nije prvi put da se na ovaj sraman način govori o ovoj temi u ovoj Narodnoj skupštini mimo teme, da to ne radite, nećete proći dobro, uvek ćemo imati odgovor, uvek će biti ovakav odgovor i nema potrebe da ponavljate ove laži, jer kao što je neko već citirao, a vi govorite o fašistima, Gebels je rekao – hiljadu puta ponovljena laž može da bude predstavljena kao istina. Ovo što vi govorite, to je laž, ovo je spomenik nevinim žrtvama, biće izgrađen, a vi možete kao neki rušilac tamo da se pojavite, ali taj spomenik će stajati u Novom Sadu.

Po amandmanu, Borko Stefanović.
Reč ima narodni poslanik Borko Stefanović.

Uvaženi kolega Pastor, da bi i vi i naše uvažene kolege znale čemu aplaudiraju, da pokušamo da razjasnimo ovu ne znam kakvu temu, kako je uopšte nastala zaista ne znam.

Činjenica je da ste podneli elaborat Skupštini da biste dobili dozvolu za izgradnju spomenika. U tom papiru koji ste predali Skupštini grada se nalaze imena najgorih krvnika iz novosadske racije iz januara 1942. godine.

Dakle, da bi građani i kolege razumeli šta je problem, i siguran sam da ni Miloš Vučević ni drugi nisu prošli kroz spisak da vide da je tu čovek koji je ubio Jovandiće, braću Jovandić u Novom Sadu, najgori krvnici i zločinci. Da li su bili mađarske nacionalnosti? Jesu. A da li su svi Mađari zločinci, fašisti, okupatori Hortijevi? Nisu. I naravno da to nikakve veze nema sa nacionalnim pomirenjem. I vi to dobro znate i ne kažete građanima istinu. Dali ste papir, možda greškom, ja bih voleo da je greška, na kojem stoje imena koje su nedostojna.

Ja vam govorim, vi to znate, kao potomak žene koja je bila pred tim ledom na Štrandu. Ja vam govorim jer vas poštujem, jer znam da nećete da budu ti ljudi tamo. Šta će čovek koji je bajonetom ubijao jevrejsku i srpsku decu na spisku nevinih žrtava? O tome se radi, da ste vi dali papir zaista nevinim žrtava iz nemilih zločinačkih dešavanja i zime 1944. godine. Pričali smo 2013. godine ovde, pa niko vam reč ne bi rekao.

U Novom Sadu niko taj spomenik ne bi napadao, ali ste vi očigledno, greškom ili namerom, opasan revizionizam, gospodine Pastor, opasan. Već smo pričali o tome. Ne možete nikako, koliko god se trudili, u paket nevinih mađarskih žrtava staviti zločince, jesu bili Hortijevi honvedi. Pa kako možete u isti paket te ljude stavljati. A i mi Srbi nismo, da budem pošten, i mi smo skloni to da radimo, i ne ponosim se time. Ali vam kažem, ljudi, to je greška, velika greška i to je mrlja na odnos Srba i Mađara, nepotrebno, zaista nepotrebno.

Vi znate, dolazite iz naroda koji je vodio ozbiljne revolucije i bune, ozbiljne, i vi sada ustanete i trljate nos profesoru Janku Veselinoviću za revolucije. Niko neće ni revolucije ni bune. Pregurali smo ih, i srpski i mađarski narod, preko glave. Ali ono što nećemo nikada dozvoliti je da na spomeniku, tačno je, ne piše nijedno ime, ali gospodine Pastor, molim vas, ustanite, recite kolegama, recite vašim koalicionim partnerima u lice kakav ste elaborat i predlog podneli Skupštini grada i nadležnim službama i da li je tačno da u tom papiru pišu ova imena koja je Janko Veselinović ovde pročitao. Jer ako piše jedno, pazite, jedno, a ne 12, a piše 12, 13, 20, već je užasna greška, mrlja strašna, mrlja užasna. To nisu nevine žrtve, to nisu nevine žrtve, to su ljudi koji su bacali bebe pod led jer su pogrešne nacionalnosti. Kao što i jesu nevine žrtve, kada neko dođe, to smo pričali, sećate se, pa bio on i general Rukavina, pa kaže - ubij zato što je Mađar, to je zločin i taj čovek je zločinac, a ne Srbin. Ako ćemo tako, nećemo daleko stići.

Molim vas da vodite računa da se zna o čemu ovde pričamo. Kakav spomenik pravite? Napravili ste mu temelj koji je pogrešan. O tome ja govorim. A sam spomenik, da nije bio takav temelj, mogli ste biti oprezniji, mogli ste biti mudriji i mogli ste voditi računa o osećanjima građana Bačke i Novog Sada u znak sećanja na januar 1942. godine, koji je prethodio januaru 1945. godine. Hvala.

Daću reč još jednom vama, gospodine Pastor, i idemo dalje.

Hvala lepo, gospodine predsedniče. Mislim da je svima sve apsolutno jasno.

Pita prethodni govornik, ne razume kako je došlo do ove rasprave. Pa došlo je do ove rasprave tako što je njegov kolega, nekadašnji stranački kolega, ja više ne mogu da pohvatam te konce ko je u kojoj stranci, ali nekada su bili u istoj stranci, njegov nekadašnji stranački kolega je pokrenuo ovo pitanje u raspravi u pojedinostima o Predlogu zakona o ministarstvima. Zato govorimo o ovoj temi. Zato što sam ja imao potrebu da reagujem zbog nevino stradalih žrtava i 1942. i 1944. godine.

Nas optuživati za revizionizam je čist bezobrazluk. Mi smo tamo sa vama zajedno, sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, sa predstavnicima srpskog naroda, na svim obeležavanjima tih dešavanja i 1942. godine i ne pravimo razliku između nevino stradalih žrtava 1942. godine i nevino stradalih žrtava 1944. godine, bez obzira da li se radi o Srbima, Mađarima, Jevrejima, Romima ili bilo kojoj nacionalnosti. Znači, nas optuživati za fašizam, revizionizam je apsolutno sramno.

Sa druge strane, kažete da ja napadam uvaženog kolegu profesora prava i da govorim o nekakvim revolucijama. Pa on je rekao da neće da stoji taj spomenik tamo. Pa kako neće stajati. Pa postoji važeća odluka Skupštine grada Novog Sada. Kako neće stajati, ako neće biti revolucije? Sve odluke su donete. Postoji saglasnost Ministarstva za rad, socijalna pitanja i boračka pitanja Republike Srbije. Postoji saglasnost. Postoji Zakon o ratnim memorijalima. Ova Skupština je donela taj zakon. Po tom zakonu, u vezi svakog spomenika treba da postoji saglasnost Ministarstva. Znači, postoji saglasnost republičkog ministarstva, postoji i odluka Skupštine grada Novog Sada, sve je u pravnom smislu besprekorno čisto, sve ovo što je preostalo. To je tehnika, to je izgradnja spomenika i to će vrlo brzo biti izgrađeno.

Ako će neko sebi dopustiti pravo da ruši spomenik u vezi kojih spomenika postoji saglasnost republičkog ministarstva, država stoji iza tog spomenika. To je revolucija, to je nepoštovanje pravnog sistema Republike Srbije i svako ko pokuša tako nešto za to treba da odgovara. To je vandalizam. To je rušenje poretka.

Još jednom da kažem i to je poslednja rečenica, na tom spomeniku nema ni jednog imena, ni jednog prezimena. To je spomenik nevino stradalim žrtvama, kao što postoji spomenik nevino stradalim žrtvama iz 1941/1942. godine i treba postoji još jednom kažem tamo se mi pojavljujemo, polažemo venac i smatramo ih našim žrtvama, tako treba da postoji spomenik nevino stradalim žrtvama 1944/1945. godine i treba svi da ih smatraju svojim žrtvama, jer su nevino stradali. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Miodrag Gavrilović.
Reč ima podnosilac amandmana.

Hoću da kažem posle ove rasprave koja dugo traje da što je brzo to je i kuso. Ako smo napravili hitnu sednicu da bi doneli Zakon o ministarstvima i promenili nešto što bi prilagodilo potrebama buduće Vlade, ja razumem da većina može da izabere šta god želi i to negde politički ima smisla. Želim da ukažem na to zaista da u toj brzini praviti neke ozbiljnije malo greške tako da pravno gledano postoje iste nadležnosti za više ministarstava.

Podneo sam amandman baš iz tog razloga, jer Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine i Ministarstvo za javno ulaganja imaju definisane iste nadležnosti, čak i Ministarstvo finansija. Radi se o stvaranju uslova za pristup i realizaciju projekata koji se finansiraju iz predpristupnih fondova EU, donacija drugih oblika razvojne pomoći i to stoji u sva tri ministarstva kao definisana nadležnost. Ono što studenti pravnog fakulteta na prvoj godini uče jeste upravo to da se ovo ne sme desiti da bi se izbegao sukob nadležnosti ministarstava.

Mene to od vas ne čudi što je došlo, jer sve nekako brzo radite i bez razmišljanja ne želeći da koristite argumente i da razgovaramo na način koji bi pokazao pred građanima da ne stavljamo lične odnose između nas, kao prioritet, što je večeras sa vaše strane uglavnom bila prilika, nego da stavljamo argumente i teme koji su bitni da bi nešto napravili da funkcioniše onako kako bi to trebalo.

Nadam se da ćete usvojiti ovaj amandman, jer se on odnosi na suštinu pravnog sistema i funkcionisanje ministarstava. Hvala.

Hvala.
Po amandmanu reči ima, Staša Stojanović.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pre svega ja sam jako srećna s obzirom da je danas moj prvi govor 21. oktobar, baš na 14 godina od postojanja SNS. Te 2008. godine mi smo imali samo jedan cilj, a to je da sve Srpkinje i svi Srbi imaju jednu partiju na koju mogu da se oslone.

Iako smo od samog početka prolazili kroz teške periode naša zvezda vodilja je ljubav, ljubav prema državi. I kao što to naposletku i biva ljubav na kraju pobeđuje. Mi danas iz vlasti zajedno sa našom koalicijom SNS vodi ovu državu, vodimo je ponosno i ono što je važno jeste da se naša struktura bazira na redu, radu i disciplini.

Srpska napredna stranka je stranka u kojoj ne postoje podele svi smo zajedno i svi smo ujedinjeni, a nismo kao deo naše opozicije koji se zovu ujedinjeni, a u stvari su potpuno razjedinjeni.

Teška su vremena, ali koja nisu, kažu da svako vreme ima svoje breme. Mi imamo veru, vera je kada napraviš prvi korak iako ne vidiš cele stepenice. Mi smo tako išli, stepenicu po stepenicu smo gradili našu Srbiju. Izgradili smo i vrtiće, i škole, i bolnice. Konstantno ulažemo u infrastrukturu sa željom da premrežimo i umrežimo našu zemlju. Ulažemo i u energetiku koja je žila kucavica. Ulažemo i u bezbednosne strukture, u našu vojsku, a sve to je propraćeno ekonomijom, koja je oslonac i pored svega toga našim privrednicima, našim mikro, malim i srednjim preduzećima.

Tamo gde veliki posustaju, mi mali uspevamo. Imamo najboljeg lidera u Evropi, ako ne i jednog od najboljih u svetu. Aleksandar Vučić je od propale zemlje kakvu ste nam vi nama ostavili, napravio zemlju ponosnih i čestitih ljudi. Napravio je zemlju sa kojom se svi danas ponosimo, a znam da ste takvi i vi kada odete u strane ambasade.

Srpska napredna stranka ima lidera koji stalno govori istinu i mi se ugledamo na njega. Nismo kao vi, neki iz opozicije koji ste toliko slatkorečivi da se konstantno služite lažima. Mi smo u stanju da stalno govorimo istinu koliko god da je ona teška i zato smo 3. aprila imali jedan fantastičan rezultata u kome smo osvojili 1.635.101 glas. Nikada bolji nisu mogli da mrze goreg od sebe, uvek su oni lošiji mrzeli bolje, uvek su oni njih sputavali, govorili im loše, uništavali im dostojanstvo i pokušavali da uruše kredibilitet.

Dobri ljudi prepoznaju rad i dobri ljudi znaju da je SNS najveća i najjača stranka ne samo po našoj strukturu ljudi koje je čine, već zbog toga što iza nas ostaju dela.

Mi narodni poslanici u ovom najvišem zakonodavnom telu ćemo pomno pratiti rad buduće Vlade. Slušam pomno kolege već danima kako pričaju o tome koliko će ministarstava biti, kao da je to neka ključna tema. Da li će biti 20, 25, 30 to je potpuno nebitno, bitno je da svaki ministar radi odgovorno svoj posao, bitno je da zna u svom resoru šta radi, kako radi i da zna da odgovori na svako moguće pitanje, a ne da ima jedan resor koji sadrži šest resora samo da bi vi rekli da je potrebno da ima manje resora. Bitno je da buduća Vlada ide srpskim putem, da pratimo naše interese i da osluškujemo narod.

Želim i kao žena, ali i kao narodna poslanica da verujem da će Srbiju da nastave da vode najbolji. Zvezda vodilja nam svima treba biti narod i narodni interesi, a ne kao delu opozicije da samo gledaju koliko će odbora da imaju, koliko će politiku da iskoriste na materijalan način, da što više zarade, da dolaze džipovima na posao, da imaju najskuplja odela i jedino i isključivo da im bude stalo do svog interesa.

Imamo u opozicionim klupama i kriminalaca koji nažalost nisu tu, dolaze iz Novog Sada, s obzirom da sam i sama Novosađanka dolazim iz pristojnog Novog Sada koji je evropska prestonica kulture za 2022. godinu. Govorim naravno, o Bori Soluncu koji je sve svoje saradnike i svoje prijatelje strpao u zatvor, ali i on danas sedi u poslaničkim klupama ispred ujedinjenih, a kao što sam i rekla to su ljudi razjedinjeni.

Pošto loš uvek može da pruži samo loše, a mi dobri možemo samo dobro, uvek treba polaziti isključivo i samo od sebe. Mi smo tu da vas podsećamo konstantno na vaša nedela, našim delima.

Želim i da se prisetimo jučerašnjeg govora predsednika Aleksandra Vučića, gde je podneo akt za izmenu nekoliko odredbi Krivičnog zakonika, koje podrazumevaju povećanje kazni za pojedina krivična dela, tiču se povećanja kazni za silovatelje, za obljubu nad detetom i nemoćnim licem, nedozvoljene polne radnje i nasilje u porodici.

Upetostručio je minimalne kazne, izbrisao novčanu kaznu i pojačao najteže kazne. Do sada su kazne bili od pet do 12 godina, a sada će biti od pet do 20 godina, sa mogućnošću doživotne robije.

Ovo pokazuje kako se vodi odgovorna politika i kako se brine o svakom segmentu društva. Nastavićemo da vas podsećamo na naša dobra dela i na rezultate, jer Srbija zaslužuje da je vode ljudi koji vole ovu državu i koji žive za nju.

Živela Srbija. Hvala.