Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Stanković.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Đorđo Đorđić.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Svega je bilo ovih 12 sati. Načekao sam se, ali dobro. Svega je bilo, osim sporta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovaj amandmana sam podneo isključivo iz razloga rešavanja problema sigurnosti profesionalnih sportista.

U toku karijere i nakon završetka karijere sigurno je uz kulturu i obrazovanje sport grana koja najviše devastirana i to je sigurno, ali, za razliku od kulture i obrazovanja, gde su socijalno i penziono regulisani zakonom, to u sportu nije tako.

S druge strane, tokom svoje karijere sportisti su najbolji promoteri svoje države. Država ima obavezu da sistemski reši ovaj problem i omogući da se pronađe način da tokom aktivnog bavljenja sportom imaju obavezno plaćeno penziono i socijalno zdravstveno osiguranje.

Vrlo često ljudi koji nisu vrhunski sportisti, a koji se bave profesionalno sportom ostaju na marginama, bez ikakve sigurnosti.

Ja sam juče slušao kolegu Jovanova kako priča o sportu i slušao sam juče kolegu Dragana Markovića, a Žika je potvrđivao. Imao sam utisak da živim u nekoj drugoj državi. Ja ne želim da kažem da se u sport ne ulaže, ali misli da je sistem ulaganja potpuno pogrešan i da bi to moglo daleko bolje da se radi.

Mnoge države u regionu, poput Mađarske, poput Rumunije, čak i Bugarske, rešile su to sa dobrim zakonom o sportu. Ja nisam bio vrhunski košarkaš. Bavio sam se profesionalno sportom, ali nisam imao te vrhunske rezultate u smislu Evrolige itd. ali jedan određen broj godina koji sam igrao u inostranstvu, za samo …

Iskoristili ste vreme poslaničke grupe.

Mogu li dva minuta?

Završite.

Pošto nemam više vremena, Srbija je zemlja sporta i najbolji ambasadori. Ljudi koji se bave sportom aktivno moraju znati i moraju imati sigurnost, jer vek sportista je relativno kratak i relativno nesiguran.

Hvala vam.
Po amandmanu, Marija Jevđić.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče.

Poštovani narodni poslanici, biću kratka pošto, evo, ulazimo u trinaesti sat kako radimo.

Predloženi amandman za poslaničku grupu Jedinstvene Srbije je neprihvatljiv iz razloga što smatramo da je već obuhvaćen predloženim zakonom i razumemo da opozicija ima pravo da kritikuje i da predlaže, ali te kritike i predlozi treba da budu konstruktivni, da daju rešenja kojim će se popraviti ili poboljšati dati predlog.

Predloženi Zakon o Ministarstvima na koji se i odnosi predloženi amandman je korak do dobijanja nove Vlade i ovih dana smo mogli čuti argumente za broj ministarstava koji će biti u novoj Vladi. Za Jedinstvenu Srbiju su bitni rezultati i to ću u danu kada budemo birali buduću Vladi biti razlog zbog kojeg ćemo podržati predlog gospođe Ane Brnabić.

Pre dva dana predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma je u svom izlaganju obrazložio zbog čega dajemo podršku i predsedniku Aleksandru Vučiću, ali i trenutnoj Vladi, koja je u svom mandatu uradila mnogo toga da Srbija sačuva stabilnost i mir i da zaštiti svoje nacionalne interese.

Sada da se vratim na amandman koji se odnosi na podizanje i zaštitu ugleda sportiste, a ja kao neko ko je ceo svoj život u sportu i ko može da priča o tome kakav je odnos države bio pre 20 godina prema sportistima, kakav je odnos države poslednjih godina prema sportistima. Želim da iskoristim priliku i da pohvalim rad ministarstva koje ceni sav napor i trud koji jedan sportista uloži tokom svoje karijere i najsvežiji primer da se sport i sportski rezultati u Srbiji vrednuju, iako ne može parama da se plati sve ono što jedan sportista postigne tokom svoje karijere, ali pozdravljam odluku Vlade da nagradi naše svetske šampionke, naše zlatne odbojkašice sa po 30.000 evra.

Ulaganje države u sport se pokazalo kao opravdano. Razni sportisti su doneli veliki broj medalja sa međunarodnih takmičenja. Eto, sa poslednje Olimpijade u Tokiju oboren je rekord od devet olimpijskih medalja i to obavezuje i državu i resorno ministarstvo da nastavi da ulaže i da stalno unapređuje odnos države prema sportistima i sportskim radnicima.

Znamo da u trenucima kada svetska politika i nije bila naklonjena Srbiji najbolji ambasadori u svetu su prvo bili sportisti. Mnogo puta smo u sportskim dvoranama, na fudbalskom igralištu, sportskim borilištima pokazali da je Srbija zemlja sportskih šampiona. Država je to prepoznala i videli smo poslednjih godina koliko je povećan fond kojim se nagrađuju medalje sa olimpijskih, evropskih i svetskih takmičenja.

Meni je posebno drago što su izjednačene nagrade olimpijskih i paraolimpijskih sportista i mi smo jedna od retkih zemalja u kojima su ove nagrade izjednačene. To je samo jedan od dokaza kako se čuva dostojanstvo i ugled svih sportista u Srbiji. Pa čak i u periodu pandemije država je dala jasan odgovor i rešenje za ogroman izazov sa kojim sport tada suočavao. Finansijska podrška od 1,1 milijarde dinara predstavlja direktnu i nikad veću podršku sportskim klubovima da nastave da rade u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije, a sa ciljem da se očuva stabilnost sportskog sistema u olimpijskom i paraolimpijskom sportu.

Svaki put kada se u Srbiji održi neko međunarodno ili svetsko takmičenje, kada nagrađujemo najbolje i motivišemo najmlađe, je dokaz da vodimo računa da sačuvamo i dostojanstvo u sportu u Srbiji, ali i dostojanstvo i ugled naših sportista.

Imam jedno pitanje. Kada se sportista oseća najponosnije i dostojanstveno? To je onda kada nastupa za zastavom svoje zemlje, kada čuje svoju himnu. To nijedan amandman i nijedan zakon ne može da mu omogući, već lično zalaganje i satisfakcija da bude najbolji.

Mogu sa punim pravom da pričam o tome jer sam u svojoj sportskoj karijeri nekoliko puta sa ponosom i dostojanstveno predstavljala svoju zemlju i u nju se vratila sa najsjajnijim odličjima.

Zbog svega što je već urađeno u sportu i uloženo, i zbog planova da se u budućem periodu još više unapredi sportski sistem u Srbiji, JS smatra da je predloženi amandman nepotreban i da se on, kao što sam i rekla, podrazumeva u predloženom Ministarstvu za sport.

Na samom kraju, želim da kažem da, bez obzira što nećemo podržati ovaj amandman, u danu za glasanje podržaćemo predloženi Zakon o ministarstvima. Hvala.

Po amandmanu reč ima Vladimir Đukanović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nisam imao nameru da se javljam, ali sam slušao šta su podnosioci ovog amandmana pričali i moram da priznam da sam kao neko ko godinama prati sport i koji je nekada bio mlad sportista, prosto šokiran neverovatnim stvarima koje su ovde izneli, a to je priča kako se danas u sport ništa ne ulaže nego se odvija po reketaškom principu ili kako god.

Moram da ukažem na jednu činjenicu, a to je da baš ove medalje sa olimpijade su plod toga što je država ulagala u te sportiste, što im je ulagala u infrastrukturu, u treninge, i to je bio razlog zašto smo osvojili tolike medalje. Poredite medalje koje smo osvojili sada na poslednjim Olimpijskim igrama i u nekom periodu kada je neka druga vlast bila, kada se ništa u sport nije ulagalo.

Kada govorimo o infrastrukturi, napravili smo najmoderniju atletsku dvoranu, koliko hoćete novih hala i sala širom Srbije, novi stadioni se grade. Ne znam da li znate, oni su bili protiv izgradnje stadiona.

Ako vi hoćete danas da imate uspešne sportiste, posebno ako gledamo kolektivni sport, vi morate da poštujete standarde koji se propisuju svuda u svetu. Naša dva najveća stadiona danas ne zadovoljavaju kriterijume koje propisuju UEFA i FIFA, posebno UEFA i mi smo prinuđeni da gradimo stadione, hteli ili ne, jer neće moći naši klubovi niti reprezentacija više da igraju na ovim stadionima, zato što ne zadovoljavaju standarde. Da ne govorim što stadion, kada negde izgradite, dodatno čitavu ostalu infrastrukturu gradi, tržne centre i svašta nešto, prosto, tu se podiže privreda. Ko god je danas otišao na Alijans arenu, na nove stadione u Velikoj Britaniji, vidite šta se sve dešava oko tog stadiona, čitav novi život se tu pravi, nova naselja niču.

To je nešto što je naša nasušna potreba, ali oni su bili protiv toga. Kako mislite da razvijate sport ako nećete da mu razvijate infrastrukturu? To je potpuno nenormalno shvatanje. Prosipamo demagogiju, nećemo nove stadione, nećemo nove hale, a hoćemo da imamo bolji sport. To je nemoguće.

Ja pozivam ljude da uporede medalje na olimpijskim igrama, da uporede čak uspehe fudbalske reprezentacije, opet idemo na svetsko prvenstvo. Ja se nadam da ćemo ostvariti što bolji uspeh, da ćemo možda doći, ko zna, ako bog da, kada je mogla Hrvatska, da budemo u finalu, zašto ne bi mogla i Srbija? Treba uvek imati pobednički mentalitet.

Nemojte, molim vas, samo vi da pričate o sportu, jer je u vaše vreme to bilo potpuno devastirano i uništeno. Ništa niste izgradili, ni jednu jedinu halu, ni jedan jedini stadion, ništa niste napravili i naravno da sport nije ni postojao u tom periodu, tako da zaista ovo nema nikakvog smisla šta smo danas čuli.

U svakom slučaju, ja mogu samo da se zahvalim svim našim sportistima što nas ovako često obraduju na mnogim sportskim manifestacijama i nadam se da će se to nastaviti i ubuduće. Hvala vam.