Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo, polako privodimo treći dan, pa bih vas zamolio za malo pažnje, jer, eto, po nekoj tradiciji monarhisti to moraju da zaokruže. Dobro, tako i treba.
Znate kako, u politici i u političkim obračunima politički se i odlučuje. Međutim, često puta onaj ko ima apsolutnu vlast, kao što je vi imate, zaboravi da je najopasnije onda kada ste isključivi i kada apsolutno ništa što je predložila opozicija za ova tri dana, ali baš ništa se ne usvaja.
Neverovatno, ja ću se osvrnuti na jedan zajednički imenitelj, a to je recimo ministarstvo za dijasporu. Cela opozicija je predlagala argumentovano zašto je ono dobro za našu zemlju, zašto je to državnički potez. Tu nema nijedan logičan odgovor koji ne bi temeljno razvlastio to. Zašto ovo govorim? Kao da imamo momenat da ima tu nekih ideoloških recidiva, jer dijaspora je nastala od onih ljudi posle Drugog svetskog rata koji su nekako pretekli od te komunističke kame.
Rekao sam prošli put, tamo ih okupila crkva, tamo ih je okupila srpska kruna i oni su postali neka vrsta neprijatelja. Ja ne kažem da se nisu vremena menjala, ali nikada se nije osetio taj dah da se zaista poželi da se ti ljudi vrate. Da ne pominjem što su pomenuli pre mene, i tri i po miliona ili četiri miliona i ugledni ljudi i desetine i stotine hiljada ljudi najobrazovanijih, svi ljudi koji mogu da pomognu, ali nemaju taj osećaj matice zato što se mi tako, po meni nedržavnički ponašamo prema njima.
Navešću jedan primer. Godine 2005, ovo je knjiga „Vidovdanski dani dijaspore u Srbiji“, jedan zbornik radova, tada sam bio na početku nekakve političke karijere i bio sam predsednik Skupštine opštine Šabac i bio sam gost gde smo reprezentovali naše lokalne samouprave. Nisam u životu bio na lepšem skupu, oko pet hiljada najuglednijih ljudi, a ovamo šef države, Vlada, Privredna komora, SPC, impresivna scena u Sava centru. Tako jedno divno zajedništvo, tako jedna divna poruka, tada je bilo Ministarstvo za dijasporu. Umesto da se razvijamo tako, da se na taj način približavamo, mi odjednom taj volan skrećemo levo i sada smo se sveli na upravu i još niže od kancelarije.
Vaš je izbor, drage kolege, tu ne može niko ništa. Državnički je to loše, ali, kažem, politički je to dobro za opoziciju, jer vas će neko pitati zar je moguće da baš ništa ne vredi kod onih ljudi, nijedan predlog? To je apsurdno. To nije normalno. U krajnjoj liniji, to malo nije ni pristojno, zato što mi predstavljamo jedan priličan broj ljudi i izuzetno smo dali racionalne predloge.
Ovde se stalno apelovalo i na sabornost i potrebno nam je za vreme koje dolazi, koje nosi sve opasnosti. Sve je to u redu, ali onaj ko ima toliku količinu vlasti red bi bio da pokaže gest dobre volje, pa da kaže – u redu, ako tri dana govorite o tom ministarstvu, iznosite argumente koji se teško mogu pobiti, onda ne vidimo razloga zašto ga ne bi uvrstili, a ne tu da li je 21, 26, to se zove formalnost. Mi tu prenebregavamo suštinu.
Dalje, pred nama je izbor Vlade. Mi vas molimo da one loše navike koje su bile pokušate da sklonite, da ih amputirate. Mnoge kolege su navele, da ne ponavljam, ali je možda neko zaboravio, u zadnjih par godina najmanje smo viđali ministara da obrazlažu određene teme na televiziji. Vi ste formirali jednu kastu koja se zove analitičari, od nekakvih Krstića do nekakvih Tutlića tamo. Ti ljudi toliko sve znaju da se ja pitam zašto oni nisu odlikovani Nobelovom nagradom. Sve oni tumače, a dolaze ni odakle, nikom nikakav račun ne polažu i, oprostite molim vas, ponižavaju ministre koje ste vi predložili. Sve će oni da znaju.
Dajte ubuduće onaj ko je izabran ispred resora da govori, a ti ljudi, kažem ta nova kasta, jednom za svagda nek osnuju stranke, nek se negde učlane i neka nešto rade. Na to treba obratiti pažnju. Zašto? Jer na taj način samo možemo uozbiljiti političku scenu. Radi se o tome da se sve u životu deli na ozbiljno i neozbiljno, na logično i nelogično. Nije logično, kažem, da tri dana opozicija toliko predloga daje i garantujem da je svaki išao na referendum da bi prošao, jer mi ne smemo da se kockamo sa ugledom da predlažemo nešto što je besmisleno. No, to je vaš izbor i ja na to neću da utičem. Zašto? Pazite, morate nešto da shvatite, kod nas monarhista nije politička isključivost i mi nemamo tu stranačku ostrašćenost, za nas je da jednom za svagda dođe do vaskrsa plemenitosti, ideja, pozitivizma.
Mi politiku doživljavamo da u nju ulaze racionalni ljudi, altruisti, ljudi koji žele da pomognu, i to je politika, ona prava iskonska, ali postoji njen antipod, a to je politikanstvo, to je špekulanstvo, to je ciketanstvo, i slično. Svako neka se nađe tamo gde treba. Birači koji ovo gledaju samo će jedan zaključak izvući. Zar je moguće da sto ljudi za tri dana predlaže nešto, a sa druge strane to niko ne usvaja? Zapamtite nešto, neko će vas zbog toga na nekakvim sledećim izborima kazniti, ali to je vaš problem.
Pošto su sitni sati, već je ponoć, želim svima da se zahvalim što ste nas saslušali i apsolutno želim da rođendan koji ste danas proslavili sledeći proslavite u Kraljevini Srbiji, s verom u Boga, za kralja i otadžbinu. Živeli.