Dobro, ja razumem, teško je, teško predstavnicima opozicije da budu ovde 10 godina nakon promena i da vide da je moguće kad neko ozbiljno i odgovorno radi, više nego duplira BDP, sa 33 milijarde evra, na preko 60 milijardi evra, da je moguće da kada naporno i vredno radite, uprkos teškim vremenima i migratornoj krizi, pandemiji i sada, svetskom sukobu, ipak uspete da za svoje građane više nego duplirate prosečne plate, da uspete da stvorite 440.000 radnih mesta. To je, razumem, emotivno teško.
Teško je odgovoriti argumentima na to, pa onda, hajde valjda da se pesničimo. To je odgovor poštovanih narodnih poslanika iz opozicije. A mi ćemo da nastavimo da razgovaramo i pričamo i predstavljamo rezultate, zato što imamo čime da se pohvalimo i zato što smo zaista naporno, naporno, naporno, svaki dan na tome radili.
Pričaju nam ljudi danas o tome kakav je BDP po glavi stanovnika i kako smo užasni zato što smo i dalje pri dnu evropske lestvice. Pa, dobro, dajte da vidimo odakle smo krenuli. Vi odgovorni i stručni, šta ste nam ostavili? Pa, koliko treba da rastete i kako to da postignete da budete makar pri sredini?
Znate, 2012. godine je BDP po glavi stanovnika u Republici Srbiji bio 4.676 evra. Godine 2021. je 7.803 evra. Porastao je za tih devet godina 67%. A zamislite da ste nas vi ostavili pa makar da smo bili tada bolji od svih u zapadnom regionu, Zapadnog Balkana, kao što smo danas, pa da smo sa te osnove rasli 67, 70%. Koliki bi nam danas bio BDP po glavi stanovnika? Složićete se, mnogo bolji.
Tako da, ja mogu samo vama da se cinično zahvalim koliko ste stručno radili da uništite ovu zemlju tako da 10 godina radite, duplirate BDP, otvorite 440.000 radnih mesta. Podignite BDP po glavi stanovnika 70% i i dalje ste pri evropskom dnu.
Mnogo bolje od čitavog regiona, jer pre ste bili na dnu regiona, ali i dalje pri evropskom dnu i onda vam isti ti, koji su vas doveli dotle da trčite rame uz rame sa Albanijom po prosečnim platama i penzijama, da se borite za 20 evra, ko je gore, ko je dole, dok vam svi ostali u regionu beže i Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija i Crna Gora, imaju obraz da kažu - pa, dobro, sada ste bolji od čitavog regiona, bolji ste za 70 %, ali niste dovoljno dobri. Stvarno, pa, dobro, ako imate obraza toliko, to je isto u redu.
Sada ću da vam kažem, kada pričamo o regionu, koliko je to poražavajuće. Godina 2011. – prosečna neto zarada u Republici Srbiji 331 evro, prosečna neto zarada u Crnoj Gori 484 evra, prosečna neto zarada u Bosni i Hercegovini 453 evra, u Severnoj Makedoniji 351 evro, i oni bolji od nas, u Albaniji 310 evra, za 21 evro Albanija u prosečnim platama manja od Republike Srbije.
Mi danas, da kažem, pošto nemam podatke po mesecima za svaku od tih zemalja, da uzmemo 2021. godinu, odnosno kraj 2021. godine – Republika Srbija 635 evra, Crna Gora 537 evra. Crna Gora nam je u platama u vaše vreme bežala za neverovatnih 153 evra. Prosečna plata u Crnoj Gori je 153 evra bila veća nego prosečna plata u Srbiji. Danas je plata niža u Crnoj Gori, oni imaju 537, a mi 635, kraj prošle godine.
Bosna i Hercegovina nam je bežala za neverovatnih 122 evra, dok su stručnjaci bili na vlasti, 122 evra je bila veća neto zarada u Bosni i Hercegovini, nego u Republici Srbiji. Danas, odnosno kraj 2021. godine mi imamo 635, a Bosna i Hercegovina 533 evra.
Severna Makedonija nam je bežala za 20 evra, ne mnogo, bili su nešto bolji od nas, Severna Makedonija za 20 evra bila bolja od nas, a Albanija za 20 gora od nas. To je bilo naše društvo po prosečnim platama. Severna Makedonija 486 evra danas, a Srbija 635 evra.
Razumem da možda za vaše standarde mi danas nismo dovoljno dobri i za devet ili 10 godina nije bilo dovoljno dobro da povećamo 70% naš BDP po glavi stanovnika i više nego dupliramo prosečne plate, nego je žao što tu pamet niste koristili dok ste bili na vlasti, pa da nas ne dovedete na začelje zapadnog Balkana, nego da smo kao danas najbolji na zapadnom Balkanu, pa da se onda takmičimo polako i sa Bugarskom i Rumunijom i da grabimo dalje.
Pričate o rasipništvu vi koji ste bili najplaćeni predsednik opštine u Srbiji u to vreme. Kada je bila nezaposlenost 26%, nezaposlenost mladih 51%, a prosečna plata 330 evra, vi ste sebi, i to protivpravno, suprotno zakonima, obezbedili da ste najplaćeniji predsednik opštine, opštine Trstenik. To su plaćali svi žitelji, stanovnici Trstenika. To pokazuje i presuda Prekršajnog suda u Trsteniku po kojoj ste osuđeni da platite 90 hiljada dinara, na kraju krajeva i za neke pronevere, ali, o tom potom, i to je nešto gde postoji mnogo informacija o kojima vi, sigurna sam, znate mnogo više nego ja.
Zato vi kažete da mi uživamo u političkim benefitima. Ne, nikada nismo želeli ove funkcije da bi uživali u političkim benefitima. Većina ljudi ovde je imala mnogo veće benefite dok su radili svoj posao u privatnom sektoru, međunarodnim organizacijama itd. Došli smo ovde da radimo nikad napornije, da pokušamo zaista patriotski, iz srca da pomognemo nešto svojoj zemlji zato što smo svi do jednog verovali da Srbija može mnogo bolje i da je sramota dokle ste Srbiju doveli i da to nije pravo lice Srbije. To vi mislite da kada dođete na funkciju imate politički benefit. Mi ne mislimo, a to da li se neko seća ministara u našim vladama ili ne, pa da vas pitam – da li se neko seća ministara iz vaših vlada?
Sećamo se nekih po lošem koje su doneli Republici Srbiji. Sećamo se ministra spoljnih poslova koji nas je zakopao toliko duboko da ne možemo još 100 godina da se iskopamo, ministra spoljnih poslova koji je na naše insistiranje prebacio pregovore o Kosovu i Metohiji iz UN, gde smo imali podršku, u EU, gde uglavnom nismo imali nikakvu podršku. Tog ministra spoljnih poslova nikada u Srbiji niko neće zaboraviti, nažalost. Ministra spoljnih poslova koji je postavio to neverovatno pitanje Međunarodnom sudu pravde na koje se pozivaju svi oni koji su priznali jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. republike Kosovo.
Taj ministar je onda pomogao sa svojim savetnicima da se 2011. godine uvede granica između Srba i Srba i mislim još nekih ministara koji nisu ništa uradili da pomognu srpskom narodu na Kosovu i Metohiji da se spreči pogrom ili bilo kako pomogne 2004. godine ili makar da se zaštite naše crkve i manastiri ili ministri koji ništa nisu uradili 2008. godine, već su sedeli i pisali saopštenje za medije, a onda do 2012. godine, jureći svoju međunarodnu karijeru, nisu se potrudili čak ni da provere, kada Priština objavi da je neko priznao tzv. Kosovo, da li su stvarno priznali ili nisu priznali. Danas imamo pet važnih zemalja, država članica UN za koje je Priština već toliko puta pričala da su priznali, ali taj dokument ne postoji nigde, pa ih vodimo da su neutralni, ali smo putovali po celom svetu, jurili međunarodnu karijeru, želeli da budemo predsednici sveta, ali onda, kada smo se vratili u Republiku Srbiju, molili da nas Aleksandar Vučić podrži da budemo njegov kandidat za predsednika Republike Srbije, a da Aleksandar Vučić ostane da bude predsednik Vlade zato što su želeli da podrže i da pomognu i zato što će biti na liniji i podržaće politiku predsednika Aleksandra Vučića. To je ta principijelnost u vašoj politici. To je radio vaš predsednik. I vi i ja to znamo, najbolje on i ja.
Rudarsko-topioničarski basen Bor smo prodali. Pa, kako da vam kažem, našli smo strateškog partnera, koji je sačuvao 5.000 radnih mesta, zaposlio još dodatne ljude i u dve godine postao treći najveći izvoznik iz Republike Srbije.
U vaše vreme četiri puta ste pokušali da privatizujete RTB Bor, ni jednom uspešno, Bogu hvala, ako mogu da dodam, kada vidim šta ste drugo privatizovali i koliko je to bilo uspešno, hvala Bogu da ga niste privatizovali.
Vidimo šta je bilo sa Železarom. Našli ste tako dobre strateške partnere da kada je udarila prava kriza vratili su nam Železaru za jedan dolar. Onda smo morali nekako da nalazimo novac da platimo sve te ljude da ne bi ostali, da ne bi ostavili pet hiljada ljudi u Smederevu bez hleba. Danas je Železara najveći izvoznik iz Srbije. Imamo sigurna, bezbedna, prilično dobro plaćena radna mesta, dobar doprinos našoj ekonomiji, velika ulaganja u zaštitu životne sredine i od strane kineskih partnera u Železari i indirektno smo sačuvali nekih 15.000 radnih mesta. Tako da smo mi od RTB-a tom privatizacijom napravili veliki uspeh.
Da li ja mislim i to treba nešto zbog čega doveka treba da se stidite, kao jedna od mnogih, mnogih stvari, da ste drugačije mogli da privatizujete našu naftnu industriju, naš NIS? Apsolutno. Prodali ste NIS, čitav NIS, Naftnu industriju Srbije, čitavu naftnu industriju, sve skupa sa svim nalazištima, sa svim što je imala i što nismo ni znali da ima, dakle i pravo na buduće izvore, za 400 miliona evra.
Nemam ja šta tu da zamerim Rusima. Ako su oni imali ovde Vladu koja je bila dovoljno neodgovorna da proda nešto svoje takvo za 400 miliona evra, pa što bi oni rekli – ljudi, hajde da platimo dve milijarde, fer je. Ne, čoveče, da ste ponudili 100 miliona, kupili bi ljudi za 100 miliona. Za 400 miliona evra čitava Naftna industrija Srbije. Tako ste vi privatizovali.
Setila sam se toga, pravo da vam kažem, kada smo završavali koncesiju za međunarodni aerodrom u Beogradu „Nikola Tesla“. Koncesija za međunarodni aerodrom „Nikola Tesla“, dakle koncesija, nismo prodali aerodrom, dali smo aerodrom nekom na upravljanje, ostao je u vlasništvu Republike Srbije i vraća se nama na upravljanje nakon 25 godina. Dobili smo na toj koncesiji 501 milion evra direktne finansijske nadoknade, garantovane investicije od preko 700 miliona evra što i danas možete da vidite na aerodromu i u novi toranj i u novi terminal i u novu pistu itd, sve najmodernije ekološke standarde i svake godine godišnju koncesionu naknadu, što sve zajedno za koncesiju aerodroma „Nikola Tesla“ iznosi preko milijardu i 200 miliona evra. Prilično preko milijardu i 200 miliona evra kada se računa i ta godišnja koncesiona naknada.
Ljudi moji, evo pogledajte stručnost našeg tima i stručnost njihovog tima. Oni su uspeli da prodaju čitavu Naftnu industriju Srbije za 400 miliona evra. Zauvek da prodaju, nije naša, bespovratno, za 400 miliona evra. Mi smo koncesiju za aerodrom, a zamislite šta je aerodrom u odnosu na naftnu industriju čitavu, dali u koncesiju na 25 godina za milijardu i 200 miliona evra, s tim što nam se posle 25 godina vraća, ostaje vlasništvo države Srbije.
Svaka vam čast. Dobro ste to privatizovali i to i sve ostale privatizacije. Zaista, toliko ste učinili uslugu našoj zemlji i svim našim građanima. Da se vratim na RTB Bor, Bog samo pomogao da ne uspete u ta četiri pokušaja da ga privatizujete.
Pričate o Loznici i rudnicima. Vi, imate obraza, koji ste doveli „Rio Tinto“ 2004. godine, koji ste promenili Zakon o rudarstvu 2006. godine, kako bi obezbedili da onaj ko ima pravo na eksploataciju, odnosno na istraživanje, ima automatsko pravo na eksploataciju.
Vi, pa ne Aleksandar Vučić, ne Ana Brnabić, ne Irena Vujović, ne ni Zorana Mihajlović, ne ni Aleksandar Antić, koji je bio takođe ministar – vi. Doveli ste „Rio Tinto“, dali ima sve, dali im pravo na istražene bušotine velikog prečnika i to dalo pravo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, promenili zakon da odgovara „Rio Tintu“ i kažete - mi hoćemo od Loznice nešto da napravimo, rudarski basen.
Iskreno da vam kažem, kada pogledate koliko je litijum sada i to je jedna tema na koju bi potpuno ozbiljno mogli da razgovaramo o odgovornosti, Boga mi i vašoj i našoj, ali biće prilike.
Za poljoprivredu, budžet poljoprivrede ove godine je preko 46 milijardi dinara. Četrdeset i šest milijardi 319 miliona 423 dinara. Godine 2012, hajde da kažemo 2011, tada ste realno završavali, tada ste pravili vaš poslednji budžet, bio je 15 milijardi 406 miliona 801 dinar, pa je valjda poljoprivrednicima u Srbiji bilo bolje dok je budžet za subvencije bio 15 milijardi, nego kada je 46 milijardi. Rezultati su, Boga mi, slični i dobro reflektuju taj budžet.
Mi smo imali izvoz poljoprivrednih proizvoda pre deset godina u vrednosti dve milijarde dolara, a prošle godine izvoz u vrednosti pet milijardi dolara naše poljoprivrede, tako jadne i uništene, zgažene pošto ste je vi tako vinuli u visine da je sve pevalo sa budžetom za subvencije koji je četiri puta manji nego što će biti sledeće godine. Prosečni godišnji rast u našoj poljoprivredi je bio 7%. Šta ćete, to su cifre.
Da vam odgovorim sada i na onu nezaposlenost. Lako je. Znate, stalno se menja metodologija. Kada sam u prošlom Ekspozeu rekla da je bila 7,3% od tada se promenila metodologija, pa je danas po novoj, mnogo restriktivnijoj metodologiji 8,9%. Evo, pogledajte broj zaposlenih, odnosno procentualnu zaposlenost u Republici Srbiji, tu će se naći odgovor na vaše pitanje. Tada je zaposlenost bila 46,3% u Republici Srbiji. Danas je zaposlenost 50,9% tako da to pokazuje da sam bila u pravu, a i da vi ne umete to da gledate, ali dobro. Ako pogledamo u vaše svedočanstvo iz škole, nije ni to za naročito čuđenje.
Mi branimo Predraga Kuluviju koji je proveo, možete da me ispravite ako grešim, dve godine u pritvoru, tako ga branimo, takva smo mi diktatura, tako smo mi moćni da naši saveznici, kao što vi hoćete da kažete, provedu toliko godina u pritvoru i onda se brane sa slobode sa nanogicom. Ne bih rekla da šta god da se dešavalo, tu su reagovali pravosudni organi i bezbednosne službe Republike Srbije, naše. Sve što imate u vezi sa tim, to zaista sada u ovom trenutku morate da adresirate na sudstvo i da vam oni daju sve odgovore.
Sve u svemu, da završim, na kraju krajeva, i sa mojim bratom. Rekla sam vam nekoliko puta, imate tu širok prostor da reagujete na sve zloupotrebe, ako mislite da je nečega tu bilo, korupciju, trgovinu uticajem ili bilo šta drugo. Znate kako? Tako što je ta kompanija u kojoj je on bio direktor a ne vlasnik, pošto je multinacionalna kompanija, to je isto kao da je bio direktor „Koka-Kole“ pa da kažete da je moj brat vlasnik „Koka-Kole“, to je evropska kompanija, međunarodna kompanija, kompanija iz Poljske, EU. Izvolite, gospodo, rekla sam vam već sto puta, ne znam zašto to ne uradite, obratite se EU, Evropska unija će rešiti to, pa ako ima mesta, da on odgovara, da ja odgovaram, vi slobodno. To je kompanija koja zapošljava preko 500 inženjera u Republici Srbiji. Jel vi mislite da ne treba da dobije nijedan posao sa Vladom Republike Srbije? Dobijala je i od 2008. godine, a ja nisam bila…
Ne, pričam o mom bratu. „Milenijum“ je građevinska kompanija koja, vi ste u pravu, ima mnogo, mnogo poslova, kao i sve građevinske kompanije u Republici Srbiji. Nemamo više građevinskih kompanija i radnika za sve projekte koje imamo u Republici Srbiji, za razliku od vašeg vremena, kada je trebala ozbiljna veza i značajna svota da se izdvoji za političare, rukovodioce i stranke da bi dobili taj jedan posao, ukoliko ga je nekako bilo, pošto građevinske kompanije tada u Srbiji nisu imale šta da rade.
Sada se sve promenilo, tako da da, „Milenijum tim“ ima posao, kao i mnoge druge i strane i domaće kompanije i „Štrabag“ i „M“ enterijer gradnja i „Bau bazen“ i koliko ih već ima, i ako mogu još da dođu, molim vas neka dođu, zato što imamo toliko projekata da su nam zaista potrebne dodatne građevinske kompanije. Imaju posao, ima i „Aseko“, imaju i sve ostale IT kompanije. Još više ih dolazi u Srbiju, zato što danas u Srbiji ima šta da se radi. U vaše vreme nije imalo da se radi ama baš ništa. Hvala.