Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima.
Znam da se od mene ne očekuje da ovaj svoj kontra ekspoze počnem sa pohvalom, ali osetio sam takvu potrebu da pre svega čestitam onima koji su o tome odlučivali što su iz Vlade Republike Srbije izbačeni Zorana Mihajlovića, Nebojša Stefanović, Zlatibor Lončar i drugi. Odavno smo tražili njihove ostavke, smatrali ih odgovornim za brojne propuste i veoma je važno da oni više neće odlučivati o važnim državnim poslovima. Zamislite samo da nije došlo do onakvih havarija u elektroprivredi Srbije i da nismo potrošili milijardu evra za uvoz struje u proteklim mesecima, za šta je direktno odgovorna Zorana Mihajlović i Milorad Grčić, u šta bismo sva ta sredstva mogli uložiti – u domaću privredu ili poljoprivredu u ovome trenutku, koliko novih elektrana smo mogli napraviti da nije došlo do ovog javašluka i kriminala u elektroprivredi Srbije?
Druga pohvala se tiče tri nova imena u Vladi Republike Srbije, koji nesumnjivo iza sebe imaju ozbiljne, da ne kažem besprekorne biografije, a to su svakako dr Danica Grujičić, dr Jelena Begović i gospodin Zoran Gajić. Istina, ja ne znam zašto su oni pristali da budu deo ove Vlade za koju moraju znati da je marionetska, da je korumpirana i da je kratkotrajna, preskupa Vlada, ali bi bili ponos svake prave Vlade, u to nema sumnje. Možda su čak i iskorišćeni, da upotrebim tu reč, da ne kažem – zloupotrebljeni, da sa svojim ozbiljnim biografijama, sa svojom ozbiljnom stručnošću, sakriju one sa kupljenim diplomama, one sa plagiranima doktoratima, one koji su korumpirani i kojima bi trebale da se bave neke druge nadležne institucije koje ne rade svoj posao.
Ovu Vladu bih nazvao neozbiljna i preskupa Vlada za jednu zimu, da upotrebim formulaciju koju je upotrebio njen pravi mandatar, Aleksandar Vučić, i jasno je da je ovde Ana Brnabić samo predsednik izvršnog veća predsednika Republike, koji je zapravo ministar u svim ministarstvima, a vi svi ovde ste pristali da budete samo državni sekretari u njegovoj Vladi.
Ono što želim posebno da istaknem jeste da ako dobro pogledate ovaj raspored skupštinskih klupa, koje su namenjene članovima Vlade kada dolaze ovde da odgovaraju za ono što rade pred ovim domom, videćete da tu nema više od 20 mesta i da onaj ko je projektovao ovaj Dom nije predvideo da Vlada ikada ima više od 20 mesta, pa ste morali da dodate ovih osam stolica koje ovde neprirodno i neprimereno stoje, da biste obezbedili da svih 28 ministara uopšte dođe ovde u Dom Narodne skupštine, što nam govori da nije 25, kako smo usvojili pre nekoliko dana kroz zakone o ministarstvima, nego ste u međuvremenu dodali još tri ministra bez portfelja. Nismo čak čuli ni čime će se oni baviti, ali kandidujete ih da budu izabrani iako se ne zna čime će se oni uopšte baviti, što je vrhunac stranačkih šema i kombinacija, i postavljanja koje očito namiruju neke obaveze koje imate prema vašim koalicionim partnerima.
U Srbiji se definitivno neprestano smanjuje broj stanovnika, smanjuje broj mladih koji odlaze u inostranstvo, ali zato se povećava broj ministarstava i to je ono što je očito jedino što napreduje u Srbiji.
Ima još jedna karakteristika, da sam, recimo, jedan od osnivača SNS ili član iz nekih početaka, zabrinuo bih se kako sa protokom godina, koliko je SNS na vlasti, sve manje izvornih naprednjaka u Vladi, a sve više članova bivšeg režima. Ne bih se vraćao na Sinišu Malog, veterana još iz Agencije za privatizaciju i onih pljačkaških privatizacija iz vremena bivše vlasti, ali evo, imamo sada i Gorana Vesića, takođe iz DS, imamo Tanju Miščević iz G17+, nezaboravnog Mlađana Dinkića, imamo tu i Marka Blagojevića, možda su zaboravili da je nekada bio u podmlatku Građanskog saveza Srbija, a kasnije u Upravnom odboru Soroševog Fonda za otvoreno društvo, ali ja sam tu da građane podsetim na te detalje iz ovih zanimljivih biografija. Fale vam samo Boris Tadić i Mlađan Dinkić da kompletirate tu simbiozu između bivšeg i sadašnjeg režima, ali pretpostavljam da ste to ostavili za sledeću Vladu između Vučića i Đilasa, koja se priprema i kojoj zapravo služi ovo otopljavanje odnosa između nekada zaraćenih strana.
Imam takođe još nekoliko dilema. Evo, primera radi, nisam razumeo u prethodnom mandatu ove iste Vlade zašto i kakve veze ima Maja Gojković sa resorom kulture, kakve veze ima Milan Krkobabić sa brigom o selu, kakve veze ima Irena Vujović sa zaštitom životne sredine? Nisam uspeo da utvrdim ni njihove stručne kvalifikacije za to, ni njihovo bavljenje tim temama pre nego što su postali ministri, kao što sada ne mogu da utvrdim iako sam se mnogo trudio, kakve veze Rade Basta ima sa privredom, kakve Jelena Tanasković sa poljoprivredom, a kakve Dubravka Đedović sa energetikom?
To je nešto što iz njihovih biografija se ne vidi, moguće da postoji nešto što ćemo saznati, ali ne vidim zašto to ne biste stavili u njihove biografije, da shvatimo kakve veze oni uopšte imaju sa resorima koji ste ih zadužili. U Srbiji ima mnogo vrhunski stručnjaka u ovim oblastima i mogli ste im dati šansu, ali evo vi ste tu šansu dali nekom drugom.
Posebno mi se dopala izjava Ane Brnabić da je ovo srpska Vlada pa sam se zapitao kakva druga Vlada da bude u Srbiji? Hrvatska? Američka, LGBT Vlada? Naravno da će ovde Vlada biti srpska i posebno tu pozdravljam izjavu izjavu gospodina Miloša Vučevića koji je naglasio, citiram – Vlada Srbije treba da vodi računa iznad i pre svega o interesima Srbije, što je neka vrsta priznanja iz vrha vladajuće stranke da to do sada nije bio slučaj, zato pozivam i budućeg ministra odbrane i budućeg ministra policije da nikada više ne dozvole da američki ambasador komanduje u Srbiji i da Vlada donese jednu odluku, a da američki ambasador kaže da će biti drugačije i da onda bude onako kako kaže američki ambasador, kao što je bilo u slučaju gej parade.
Ono što je ovde poseban problem, ako je ovo srpska Vlada, naravno neće me ova dobacivanja ni na koji način sprečiti gospodine predsedavajući da skrenem pažnju srpskoj Vladi da ne može ministar u Vladi biti neko kao gospodin Tomislav Žigmanov koji se zalaže za Vojvodinu u NATO-u i koji negira postojanje bunjevačke nacionalne manjine, a vi ga kandidujete za ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, čoveka koji se sve Bunjevce želi da pretvori u Hrvate u državi Srbiji.
Ili gospina Edina Đerleka koji je potrčao i pre nego što je imenovan da promaši smisao bavljenja svojom ministarskom funkcijom i da izjavi da će on, kako je rekao, raditi najpre za sandžak, a onda za Srbiju. O čemu se ovde radi? Prvo, Sandžak ne postoji još od kada smo se oslobodili gospodine Đerlek od turskog ropstva i nemojte nikada više kršiti teritorijalnu organizaciju Srbije koja poznaje samo Raški upravni okrug ili Zlatiborski upravni okrug, ali nikako ne poznaje nikakve sandžake. Niti ćete nam ikada vratiti tursko ropstvo ovde u Srbiji, niti bilo kakve sandžake. Prema tome, ako ćete biti ministar, vi radite za državu Srbiju, vi ste državni službenik, ne radite ni za kakav sandžak i zaboravite na to.
Ono što želim da postavim kao konkretna pitanja da biste mi dokazali da je ovo srpska Vlada, evo vam osam pitanja, ako odgovori mandatar sa „da“ ja ću zaista biti veoma obradovan.
Pod jedan – da li ćete se javno obavezati da nema nikakvog sporazuma sa separatističkim vlastima u Prištini koji omogućava ulazak lažnoj državi Kosovo u UN i druge međunarodne organizacije?
Pod dva – da li ćete prihvatiti rezoluciju koju su zajedno predložila tri poslanička kluba Nada, Zavetnici i Srpski pokret Dveri, Patriotski blok da nema uvođenja jednostranih sankcija niti jednoj međunarodnoj priznatoj državi, pa ni Ruskoj Federaciji?
Pod tri – da li ćete predložiti Narodnoj skupštini da posle 77 godina u ovom domu konačno bude doneta rezolucija o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH i šta vas sprečava u tome?
Pod četiri – da li će veronauka konačno postati obavezan predmet, a veroučitelji dobiti stalan posao?
Pod pet – da li će ćirilica konačno dobiti položaj koji zaslužuje u našem društvu, a ne biti pismo drugog reda u odnosu na latinicu?
Pod šest – da li će srpski zatvorenici koji su nakon haške tamnice zapali u još gore kazamate širom Evrope, dobiti pomoć ove države, jer da skrenem pažnju kompletnoj javnosti, u ovom trenutku dok mi ovde razgovaramo Radovan Karadžić se nalazi u jednom britanskom alkatrazu u kome štrajkuje glađu, jer mu je prekinut svaki kontakt sa porodicom i javnošću i tamo se nalazi u izuzetno teškim i složenim uslovima? Šta ova država radi da pomogne Radovanu Karadžiću u Velikoj Britaniji ili Ratku Mladiću koji nema odgovarajuće lečenje u Hagu? I da li ćete prekinuti pogubne evropske integracije koje traju 22 godine, a da se nismo pomerili sa mesta, već neprestano dobijamo nove i nove uslove iz Brisela.
I, da li ćete umesto Soroševog otvorenog Balkana pokrenuti srpske integracije i srpski mini šengen i mnogo veću saradnju pre svega sa Republikom Srpkom i Crnom Gorom u cilju veće saradnje unutar i između srpskog naroda, a potom i sa drugim narodima na Balkanu?
Ako ništa od ovoga ne odgovorite to znači da vi niste srpska Vlada, već istureno odeljenje iz Brisela, neka vrsta kolonijalne uprave, a mi zaista više te briselske i NATO komesare ne želimo, jer nas konstantno ucenjuju i ponižavaju.
Ono što u ovom drugom delu svog kontra ekspozea želim da naglasim jesu socijalno-ekonomska pitanja koja su definitivno u ovom trenutku najvažnija za građane Srbije. Da li će i dalje 93,5% subvencija biti poklonjeno stranim firmama kao u prethodnih 15 godina? građani Srbije možda ne znaju taj podatak. Samo 6% naših para ide našim domaćim firmama, a sve ostalo poklanjate strancima.
Da li ste pri tome svesni da domaća, mala i srednja preduzeća čine 99% ukupne privrede u Srbiji? Zapošljavaju 65% svih zaposlenih u Srbiji, ostvaruju 57% BDP-a, ali samo 3% izvoza u kontinuitetu. Zato pet najvećih stranih firmi izvozi 85% srpskog izvoza, samim tim iznosi ekstra profit iz ove države.
Šta domaći privrednici dobijaju od ove države, šta u državi u kojoj 87,3% bankarskoj tržišta drže strane banke? Kako uopšte da funkcioniše domaći izvoznik sa ovakvim kursem dinara koji jedino radi za uvoznički lobi, koji ovde uvozi sve ono što možemo da proizvedemo i ubija konkurenciju domaćih proizvođača?
Poseban problem zbog kojih stradaju građani Srbije jeste korupcija. Navešću samo jedan podatak iz 2019. i 2020. godine. Od 100 najvećih poslova u državi Srbiji koji su sklopljeni na javnim nabavkama sa državom, u 71 2019. godine bio je samo jedan ponuđač, a u 75 od 100 2020. godine takođe samo jedan ponuđač. Čim je jedan ponuđač nema konkurencije, to je monopol. To su namešteni tenderi, to su vaše partijske, burazerske, kumovske i ne znam koje druge firme kojima dajete te poslove. Svaka čast, niko normalan nije protiv novog puta, nove bolnice ili bilo kog drugog velikog infrastrukturnog projekta, ali recite građanima Srbije, koliko košta vaš novi put. Koliko košta vaša bolnica? Zašto je to nekoliko puta skuplje od bilo koje druge cene bilo gde na svetu? Na čemu se i ko se tako pljačka i zašto te pare nisu uložene u zdravstvo, u obrazovanje, u socijalnu politiku, u zaštitu životne sredine?
Samo dve brige treba da ima nova Vlada Republike Srbije. Prva je kako će pomoći domaćem proizvođaču i druga je kako će pomoći domaćeg potrošača. Šta to znači? Zaštiti domaći ekonomski interes i zaštiti porodičnog čoveka u vremenu krize.
Nisu kod nas problem samo poskupljenja i visoke cene, kod nas su problem i male plate. Dakle, mi nemamo mogućnost da obezbedimo osnovne životne namirnice, jer inflacija nije 14%, kako vi tvrdite, već preko 50% za osnovne životne namirnice. Najveća je laž da je prosečna plata 640 evra, jer je ona prava medijalna prosečna plata, koju ima više od polovine građana Srbije, 470 evra i ne pokriva troškove prosečne potrošačke korpe.
Dakle, budžet ste u međuvremenu dodatno napunili preko ovih ogromnih poskupljenja, ali da li ste šta vratili domaćem preduzetniku i da li ste šta vratili našim porodicama? One ne mogu da prežive ovu skupoću, ne mogu da kupe istovremeno i lekove i meso i ogrev sa ovakvim cenama. Pogledajte samo cenu onih koji treba da se greju ove zime pomoću drva, peleta ili uglja. Pogledajte rast cena zakupa nekretnina. Pogledajte rast kreditnih rata. Pogledajte to da nema grejanja u jutarnjim i večernjim časovima u stanovima, iako tada temperature nikako nisu tople.
Štedite, poštovane kolege, na broju ministara i na državnoj administraciji, na vašim stranačkim direktorima i zaposlenjima, a ne na građanima, jer nije prosečna plata u Srbiji ona koju ima Jorgovanka Tabaković, Danica Drašković ili neko od vaših kandidata na raznim funkcijama, već nešto mnogo manje od toga.
Ja nam da vi ovde niste rekli jednu jedinu reč o poskupljenjima i inflaciji, koja nije vezana samo za ukrajinsku krizu, već i za posledice vaše loše ekonomske politike. Danas običan građanin vidi i nestašicu mleka ili uvoz mleka iz Poljske, ili kako je u okruženju to naše mleko jeftinije nego u Srbiji, ili se dvoumi da li može da kupi mleko ili jogurt jer ne može oboje.
Evo vam nekoliko primeraka. Krompir je duplo skuplji nego pre godinu dana. Prosečna porodica sada može da priušti trećinu manje mesa na stolu nego pre godinu dana. Za iste pare prošle godine smo mogli da kupimo 10, a ove godine samo sedam jaja. Pun rezervoar bio je 8.000, a sada je preko 10.000 dinara.
Gospodine predsedavajući, uprkos svim ovim dobacivanjima i ovoj galami, čuće se istina o tome da običan čovek sada može da kupi jednu kesu u supermarketu za one pare za koje je pre godinu dana mogao da iznese tri pune kese. Ovo je, dakle, ogromna cenovna kriza, to je suština ove krize, jedna cenovna kriza koju vi ne priznajete i ne rešavate i koja ne može da se reši dosadašnjom vašom ekonomskom politikom.
Zato pozivam na novi ekonomski dogovor i novi hitan paket mera za domaću privredu i poljoprivredu, ali i siromašne porodice koje ne mogu da iznesu teret ove krize. Ključne ekonomske resore videćemo kome ste dali i da li će oni moći da se nose sa ovom krizom, ali ono što je važno jeste da se posvetite, ne više stranim ekonomskim, već domaćim ekonomskim interesom.
Ovo su ključna pitanja u tom pravcu za vas. Kada će na red doći domaći preduzetnici i poljoprivrednici da budu pomognuti, ili ova Vada radi samo za strane banke, strane kompanije i uvoznički lobi?
Ne zaboravite da strane investicije nikada i nigde nisu razvile ekonomije i to je činjenica. One dolaze zbog jeftine radne snage, jeftinih energenata, iznošenje ekstra profita u inostranstvo, a ja tražim da ono što ste do sada davali stranim kompanijama sada date domaćem privredniku, i besplatno građevinsko zemljište, i besplatno opremanje komunalne infrastrukture, i subvencije u više desetina hiljada evra, poreske olakšice i sve drugo što su do sada dobijali stranci. Isto to da važi za poljoprivrednike, za one koji žele da ostanu na selu, za one koji žele da se vrate na selo i da se bave poljoprivredom.
Evo i konkretnih predloga, da ne bude da vas samo kritikujemo. Ovo će biti, recimo, stvari koje bi Srpski pokret Dveri uradio da danas vodi Vladu Republike Srbije, i to građani treba da znaju.
Pre svega, vratili bismo penzionerima ono što ste im opljačkali u one četiri godine smanjenja penzija. Pod dva, ukinuli bismo onu sramnu odredbu da onaj ko je napunio 40 godina radnog staža dobija trajno smanjenje penzije. Makar bi trebalo da sa punih 65 godina ima onu punu penziju, a ne da ga pljačkate posle 40 godina punog radnog staža, što je skandal.
Nikada više ne smemo da dozvolimo ono vaše bacanje para iz helikoptera gde svima dajete isto, i građanima i privredi. Nisu svi podjednako ugroženi. Zašto dajete bogatima? Zašto dajete firmama koje su uspešne? Zašto ne dajete onima koji su najviše ugroženi, kao građani, kao porodice, kao privrednici, preduzetnici, poljoprivrednici? Tu nešto u pristupu mora da se menja. Minimalna penzija mora da bude mnogo veća, kao što i onih više od 100 hiljada građana Srbije, najstarijih koji nemaju nikakva primanja, moraju da dobiju neku vrstu socijalne penzije.
Srbija ne sme više da bude raj za bogate, već treba oporezovati bogate, oporezovati luksuz, a smanjiti poreze na zarade i na imovinu za svakoga ko stupi u brak i ko dobije decu.
Naravno, nedelja kao neradni dan je nešto što smo obećali i što treba ispuniti i u privatnom sektoru, kako bi sve žene u Srbiji, posebno one koje rade u trgovinama, mogle da provedu jedan nedeljni dan zajedno sa svojom porodicom normalno.
Siromašnim građanima treba podeliti vaučere besplatno za kupovinu osnovnih poljoprivrednih proizvoda, osnovne industrijske tehnike i time ćemo podržati domaći ekonomski interes, domaću proizvodnju. Mi smo apsolutno za onu staru kampanju „Kupujmo domaće“, jer tako podržavamo našeg proizvođača, prerađivača i trgovca i taj profit ostaje u Srbiji, troši se i ulaže dalje.
Na kraju, u nastupajućoj ekonomskoj i energetskoj krizi odvojili bismo deo budžeta za socijalni dodatak za troškove energenata i sve ove ukupno povećane troškove života.
Da zaključim, tri prioriteta buduće Vlade Srbije kada bi Srpski pokret Dveri bio na čelu su sledeći. Pod jedan, vojna i politička neutralnost, da nas ne uvučete ni u kakav rat, a posebno ne onaj na strani NATO-a protiv Rusije. Pod dva, ekonomski, socijalni i ekološki patriotizam i podrška svemu što je domaće.
Gospodine predsedavajući, dozvolite da završim.
Pod tri, energetska i prehrambena sigurnost i hitan paket mera podrške svemu što je domaće, domaćem privredniku, domaćem poljoprivredniku, domaćem ekonomskom interesu u svakom smislu, domaćem čoveku, domaćoj porodici, onima kojima danas najviše treba pomoći.
Hvala vam na pažnji.
