Zamoliću gospodina Borislava Novakovića da vam doda te slike da ih gledate.
Treba li da se izjasni Skupština oko toga što niste videli slike? Dobro. Neće.
Reč ima Marija Lukić.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici i budući članovi Vlade i sugrađani, moram da izdvojim nekoliko trenutaka da vam pročitam neka imena: Tatjana Todorović (57), Prokuplje, Tatjana Perić (61), Kušiljevo, Katarina Prica (78), Beograd, Snežana Pavlović (45), Vranje, Samanta Vučković (31), Vlasotince, Snežana Petković (59), Titel, Marija Zarić (79), Golubac, Snežana Đurišić (61), Barajevo, Ana Živanović (41), Paraćin, Milana Milošević (35), Kragujevac, Zumrete Eminović (44), Tutin, Snežana Simić (47), Barajevo, Ana Kalabok (49), Sombor, Olivera Kurta (51), Stanišići, Ivana Radulov (50), Futog, Jagoda Savić (65), Beograd, Julijana Paunović (46), Petrovac na Mlavi, Blaženka Grbić Jovanić (39), Batajnica, Dragana Mihailović (55), Aranđelovac, Sabihara Maku (27) Beograd.

Ovo su neka, ne sva, imena od ukupno 25 ubijenih žena u partnerskom nasilju tokom ove godine. informacije su inače skupljene iz medija, a kasnije proveravane putem informacija od javnog značaja, tj. institucije su potvrdile njihova imena i godine.

Jedno retoričko pitanje, što bi se reklo, sad i pleonazam, ali ne očekujem odgovor na njega je – čija je odgovornost zbog smrti ovih žena? Apsolutna vlast podrazumeva i apsolutnu odgovornost, a skoro svaka druga od ovih žena se obraćala institucijama i već prijavljivala neku vrstu nasilja pre nego što je ubijena. Svaka od ovih žena je takođe poznavala svog ubicu. Ne vidim šta je konkretno prethodna Vlada, a gotovo da je isti sastav tih resora, tih ministarstava i u ovoj novoj Vladi, učinila da ovih imena nema. Ne mogu da kažem da ovaj broj bude manji, jer ne mogu da ih zovem brojevima, ali i Ministarstvo pravde, socijalne zaštite, koordinatorka tela za rodnu ravnopravnost koja je ranije bila i potpredsednica Vlade, u praksi nisu uradile gotovo ništa. Jer da jesu, ove brojke, tj. ova imena ne bi bila u ovolikom broju.

Znam da možete da se pozovete na strategiju koju je Srbija 2021. godine usvojila za suzbijanje rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, ali mi ništa o sprovođenju te strategije ne znamo, nemamo izveštaj. Ono što kao neko ko je i sam prošao kroz institucionalnu borbu, mogu da kažem da je jedan od najvećih problema što žene više ne veruju institucija, a što mi društvo ne veruje ženama.

Iskoristiću još 20-ak sekundi da pročitam i ono što sam navela kao neka od mogućih rešenja problema, iako trošim vreme poslaničke grupe. To je da se analiziraju podaci o ubistvima žena, tj. o femicidu i o nasilju na godišnjem nivou i da se donesu u skladu sa tim rezultatima i analize, da se pojedinačno svaki ovaj slučaj femicida analizira takođe i da zahteva odgovornost, ali i da se menja praksa institucija, da se ceo sistem zaštite nasilja u porodici samoj žrtvi prilagodi i da se poseban akcenat stavi na procenu rizika u tom smislu i dalje edukovati profesionalce, ali i izdvojiti novac iz budžeta za sistemski odgovor na nasilje u porodici. Naravno, a ne da post festum govorimo o nasilju i da ga oštro osuđujemo i da to bude najjača mera.

Iz svih navedenih razloga ne mogu da podržim, nažalost, nauštrb nekih sjajnih ljudi koji ovde sede, ali ne mogu da podržim ovu Vladu. Toliko u ovom izlaganju.

Reč ima mandatarka.

Ovo je užasno teška tema o kojoj ne znam tačno ni kako da pričam, a da nekog ne povredim i da budem dovoljno oprezna da ovo politički ne zloupotrebim. Onda mi, iskreno da vam kažem, nije baš ni jasno zašto ste vi pokrenuli ovo u okviru rasprave o ekspozeu i programu nove Vlade.
Ono što je strašno, jedna od stvari od kada se bavim politikom iz 2016. godine bila je zloupotreba svih ubijenih žena u kampanji, u političkoj kampanji. Ako se sećate, vidite, to je ovo: „Sada nas je manje. Za 10 godina vlasti Aleksandra Vučića ubijeno je 298 žena, žrtve porodičnog nasilja“. Je l' se sećate, to je bilo u svim tajkunskim medijima? Direktno su u izbornoj kampanji optužili Aleksandra Vučića i sve nas za smrt svih ovih žena. Zamislite vi ne samo kakva je to politička zloupotreba, pa danas ponovo pričamo o tome, nego koliko je to brutalno abolisanje, abolicija onih ljudi koji su ubili te žene, jer šta su ih oni ubili zato što ih je Aleksandar Vučić iznervirao, je l'? Pa smo mi krivi što su ubijene? Aleksandar Vučić je kriv? I to tada niko, osim nas, nije osudio. Niko. Da kaže – ali čekajte, kakve veze ima?
Nažalost, žene su ubijane i u ovoj zemlji i u svim ostalim zemljama u partnerskim i porodičnom nasilju svake godine. Ja ću vam reći: 2009. godine – 26 žena, 2010. godine – isto 26 žena, 2011. godine – 29, 2012. godine – 32, 2013. godine – 46, 2014. godine – 27, 2015. godine – 36, pa 33, 26, 30, 28, 26 i ove godine do sada 20 žena je ubijeno. Ovo su podaci zvanični koje ja imam, tako da nije ni važno, i da je jedna i da je 35, strašno mi je.
Da li smo mi nešto pokušali da učinimo tim povodom? Pa, da, pooštrili smo kaznenu politiku i za to bili kritikovani i nisu svi ni glasali čak za to. Pooštrili kaznenu politiku, uveli kako se to zove, ono pravilo „trećeg udarca“, hitne mere, kao što su hitne mere udaljenja iz doma, itd.
Kada smo usvojili Tijanin zakon nema ko nas nije kritikovao iz opozicije i organizacije od civilnog društva zato što smo usvojili zakon da oni koji su silovali ili ubili dete imaju automatski doživotnu kaznu zatvora bez dopusta za uslovnu. Rekli su da se vraćamo u vreme divljaštva, da smo protiv standarda Saveta Evrope, da to nije u redu i svaki put kada nešto uradimo nešto tu nije u redu.
Još jednu stvar da vam kažem kao žena ženi i kao neko kome je ova čitava tema zaista strašna i jeste ogroman problem, a ne samo našeg društva. Još jednom ću reći, vi sedite u poslaničkom klubu sa čovekom koji je meni javno rekao –„ Draga fikus premijerko, želim ti da te jednom taj isti Mitrović zatvori u „Zadruzi“ u četiri zida, bez ključa, sa jednim obdarenim afroamerikancem tek puštenim iz zatvora i da taj šou narod gleda jedno par meseci, pa da vidim da li bi posle toga branila najgore ovozemaljski šljam“.
Vi sa takvim čovekom sedite u poslaničkoj klupi, vi sa takvim čovekom sedite u istom poslaničkom klubu, jel vi mislite da ovo nije poziv na nasilje nad ženama, poziv na najbrutalnije silovanje i nasilje na nacionalnom kanalu, na nacionalnoj frekvenciji, sa takvim čovekom vi sedite u poslaničkom klubu i pričate o ovoj temi.
Pa, zašto ne krenete od sebe? Zašto ne krenete od svog kluba? Zašto ne promenite klub? Zašto ne kažete – ja kao žena koja želi da se bori za ženska prava ne mogu da sedim u istom poslaničkom klubu sa čovekom koji je bilo koju ženu pozivao na silovanje javno bilo koje žene, bilo zbog čega, šta politički se ne slaže sa fikus premijerkom, pa zato treba da me siluju na nacionalnoj frekvenciji. Sedite sa tim čovekom u istoj poslaničkoj grupi. Pa, hajde da krenemo odatle. Hajde. Hvala.

Vi hoćete repliku?
Izvolite.

Poštovana gospođo Ana, ja ne znam ništa o tom tvitu. Na žalost nisam videla ne znam u kom vremenskom periodu se i desilo, evo i javno najoštrije osuđujem ukoliko je to napisao neko od tih ljudi sa kojima sedim.

Naravno, da sam protivnik nasilja, ali isto tako nisam ni licemerna, ni dvolična da kada se radi o nekom iz mog poslaničkog kluba, koji postoji tek tri meseca, ako je to taj čove napisao ranije ja o tome ne znam ništa, a da pritom, na primer podržavam nasilje nad koleginicom Stašom iz vaše poslaničke grupe. Ako osuđujemo nasilje onda ga osuđujemo i sa jedne i sa druge strane.

Ja se ne sećam da je neko od vas gospođa Marija Obradović je javno podržavala Jeličića na nacionalnoj frekvencijama. Vi ga niste osudili. Niko od tih ljudi sa kojima vi sad sedite u klupama ga nije osudio. Ne, tek kada je bila potrebna kontrola štete, on je bio godinu dana predsednik opštine Brus i ostao je nakon smene, ostao je poverenik SNS za opštinu Brus, iako su ga sedam žena prijavile za nedozvoljene polne radnje i seksualno uznemiravanje. Nisam videla da ga je iko osuđivao i sedeli ste i dalje sa njima čak ste i prisustvovali, čak je i prisustvovao sednicama i sa Darkom Glišićem i sa Aleksandrom Vučićem, pa ga nisu osudili.

Naprotiv, gospodin Aleksandar Vučić ga je branio na nacionalnoj frekvenciji i to u jutarnjem programu dnevnika. Moj otac, koji je imao infarkt dve nedelje pre toga je gledao to.

Tako da, ako ćemo o osuđivanju, ja osuđujem i one ljude koji vređaju Stašu, osuđujem i tog kolegu iz poslaničkog kluba koji je uvredio i vas, najoštrije osuđujem, ali budimo realni ili osuđujemo ili ne osuđujemo, a ne da imamo dvostruke aršine što se tiče bilo kog poslaničkog kluba ne samo ovog mog.

Reč ima mandatarka.

Dakle, vi ne znate u kom vremenskom periodu se to desilo taj tvit. Jel? I, to je relevantno. Što jel prošlo dovoljno vremena da mu oprostimo što je pretio jednoj ženi silovanjem? Ne znate za Tviter onda ste vi jedini u Republici Srbiji koji ne zna za taj tvit, evo ja ću vam pokazati taj tvit.
Evo, ga tvit Željka Veselinovića vašeg kolege iz klupe, vašeg kolege iz vašeg pokreta stranke, šta god je.
Dakle, 20. septembra 2018. godine, jel mislite da je prošlo dovoljno vremena da sedite sa njim u istoj klupi? Jel? To je sad prošlo, nije ni važno. Neko je tukao svoju ženu, tukao svoju taštu, tukao svog tasta, tukao pretio pred decom, pa je prošlo vreme, pa nije ni važno, sad je u redu da se bavi politikom i da vodi stranku i da vodi pokret i da sedi i da bude narodni poslanik kako god.
Znači, mislite da je to u redu i to je ta relativizacija koja, pa šta da vam kažem nisam znala za tvit, a i kad je to bilo? Pa, i da je bilo pre 10 godina, kakve veze ima. Pa, ja ne bi sedela sa čovekom da je tako nešto napisao i da je napisao pre 20 godina.
Što se tiče Jutke, ma ja vidim…..
( Narodni poslanici dobacuju, ali se ne razumeju.)

Zašto vičete sada? Šta znači sada ta galama?
Branite ono o čemu je reč sada, saglasni ste sa tim što se nalazi u ovom tvitu, zato ste rešili da kažete nešto.

Pa ja vidim da ste navikli na tu vladavinu prava, samo polako, bez nervoze, nervozni ste, zato što ne možete ni sami sebi da objasnite kako uopšte izdržavate da pored takvog čoveka sedite, koji je javno pozivao na silovanje bilo koga. E da vam, kažem, to je tako bila vladavina prava dok ste vi bili na vlasti…
(___________: Sa ubicama se družite.)
Družimo se sa ubicama….