Zahvaljujem.
Poštovane koleginice i kolege, ja bih, prvo, krenuo od toga da je vreme složeno i teško i to je nesporno. Međutim, nijednoj Vladi nije bilo lako. Razna vremena su bila i ono što mi očekujemo od ove Vlade kada se završi izbor ministara i mandatara je da oni svi zajedno rade za bolji život svih naših građana. Zato se i biraju. Zato smo i mi izabrani od građana. Zato i mi biramo ovu našu Vladu u koju on ima poverenja, odnosno u kandidat za ministre i mandatara.
Ja ću da krenem od sporta. Mislim da sport nekako zaslužuje da je uvek negde na zadnjem mestu i svi mi smo se bavili sportom, fizičkom kulturom i svi smo mi u toj priči i zato je to ministarstvo, gledajući ukupno na sva ostala ministarstva jako bitno jer ono je ujedno i odraz zdravlja nacije. Ako je zdrava nacija, ona napreduje u ekonomiji, napreduje u odnosima, napreduje u bilo čemu i zato očekujem da Ministarstvo sporta, novi ministar jednostavno svi to imaju u vidu i da jednostavno budu dovoljno vidljivi.
Ono što posebno želim da kažem, sport uči ljude kada se bave sportom. Naravno, u sportu se i dobija i gubi. Kada se gubi, onda se sportisti nauče da dostojanstveno gube. Kada izgube pruže ruku protivniku, život ide dalje, sport ide dalje. Sledeći put ćemo mi pobediti itd. a to dostojanstvo u sportu i primati poraze na taj način sutra u životu jako pomaže. Pomaže da se prevaziđu teškoće. Naravno, svaki život donosi puno teškoća. Zato je sport i u tom delu jako bitan. Ono što svi znamo, sport je deo i opšte kulture.
Imamo predloženog novog ministra koji je čovek iz odbojke. Odbojka je sport koji je verovatno u zadnje vreme, a ne samo u zadnje vreme nešto što donosi radost ovoj državi u ovako teškim vremenima i ja ću gospodinu Gajiću ovde pred svima vama i pred građanima Srbije čestitati na tituli, duploj tituli naših odbojkašica, svetskog prvaka, pogotovo što je on predstavnik Odbojkaškog saveza Srbije.
Imajući to u vidu, ja predlažem gospodinu Gajiću da i kroz odbojku, gde je ceo život proveo u odbojci, čitajući njegovu biografiju, gde su njegovi uspesi, gde on to najbolje razume, naravno, i ostali delovi sporta, ali da bude sportski ministar, da ga ima više na terenu, da pomogne, pogotovo u odbojci. Naravno, može angažovati i određene kolege iz drugih sportova, da probamo da odbojku i druge sportove vratimo u one sredine koje su tradicionalno bile odbojkaške.
Ja sam iz opštine koja je tradicionalna odbojkaška, iz opštine Koceljeva, koja je dala i reprezentativku jednu gde smo osvojili i srebrnu medalju. Nevezano za to, bitno je da mi imamo masovnost i da imamo kvalitet rada sa tom decom.
Mislim da imamo dovoljno izgrađenih sportskih hala, verovatno ne dovoljno u meri u kojoj nam trebaju, ali odbojka ili neke druge odbojke mogu da se igraju i van hala. Znam kada je Koceljeva igrala u fabričkoj hali i ništa nam nije smetalo. Tada smo imali najveće uspehe.
Znači, mladima ne treba neki luksuz da bi se bavili sportom. Naravno, kada su sportska takmičenja, moraju da postoje i određene dimenzije određenih objekata za bavljenje sportom, kao što je to i odbojka, pogotovo u tom visinskom delu.
Tako da, eto, moj je predlog da to pokrenemo, da zajedno pokrenemo i poziv je ministru da među prvim opštinama koje bude posetio, to bude Koceljeva, pogotovu što Mačvanski i Kolubarski okrug ima tradiciju u odbojci, počev od Malog Zvornika, počev od Loznice, Šapca, Vladimiraca, Koceljeve, Ljiga, koji je u muškoj odbojci dominantan dugi niz godina i na kraju, Uba, koji je i državni prvak u ženskoj odbojci, tako da smo mi neko ko je sportski kraj. Izvolite, dođite, da to još pojačamo.
Drugo, želim da novoj ministarki za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, ako me čuje ministarka, ja bih molio, buduća ministarka, izvinjavam se. Imamo jedno vodosnabdevanje, klimatski uslovi su takvi kakvi jesu i ne možemo očekivati bolje uslove, čak mislim da će nam klimatski usovi biti sve gori i gori, i tamo gde imamo mogućnosti da izvršimo vodosnabdevanje zdravom, ispravnom, pijaćom vodom, ajmo da nam ti projekti ne zastaju. Hajde da probamo da to guramo. Izvinjavam se na toj reči, ali razumemo se.
Hoću da kažem o regionalnom vodosnabdevanju sa akumulacije „Stubo-Rovni“, iznad Valjeva, prema Bajinoj Bašti. Ako imamo tamo akumulaciono jezero koje je zahtevalo mnogo toga da se uradi, uradili, imali tehnički prijem, ajmo da tu vodu prerađujemo u fabrici vode i da snabdemo jedan grad plus šest opština koji nemaju zdrave i ispravne pijaće vode. I taj projekat je u toku. I ako to dobijemo, znate, krajevi koju budu imali zdravu i ispravnu pijaću vodu, imaće perspektivu i ostanka i opstanka i razvoja, a blizu smo. Ja ne bih hteo da govorim o drugim opštinama. Tu je grad Valjevo, ceo Kolubarski okrug, sem Osečine, Koceljeva, iz Mačvanskog okruga i Lazarevac. Lazarevac ima ozbiljne probleme u vodosnabdevanju i naravno, svi mi zajedno. Ako tamo, čini mi se da akumulacija vode na toj brani „Stubo-Rovni“ je 157 miliona kubika vode.
Drugo lakše pitanje, što se tiče vas i što očekujem da bude nastavljeno, zato što je započeto to pitanje, za Mačvanski okrug, s obzirom da je Mačvanski okrug uglavnom naslonjen na Drinu, mi sa druge strane Drine nemamo dobru protivgradnu odbranu i jednostavno, kada naiđu gradonosni oblaci, to se lako premešta ovamo i protivgradna zaštita teško može da to spreči.
Mi imamo tamo pomoćnu protivgradnu zaštitu. Međutim, to je jedan od najugroženijih delova Srbije. Oni koji osiguravaju svoj poljoprivredni deo kod osiguravajućih kuća, u tom delu, trebalo bi da imaju određenu privilegiju, kao što ima, čini mi se, pet okruga i da dođu na onih 70% koje država subvencioniše u smislu pomoći onima koji osiguravaju svoje poljoprivredne useve. Evo, to je moja molba, to je i započeto i mislim da tu treba i završiti.
Treću stvar koju želim da kažem, naravno, ima puno ovde stvari, ali ja sam izabrao neke tri osnovne, to je u okviru Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture. Mi imamo sjajan auto-put Miloš Veliki. Međutim, svaki auto-put pa i taj ima svoju punu primenu ukoliko su pristupne saobraćajnice u dobrom kvalitetu. Ako nemamo dobre pristupne saobraćajnice, onda ni auto-put nema svoj pun kapacitet i ono što treba.
Državni put reda 2a, broj 141, to je deo puta od Koceljeve do Miloša Velikog, auto-puta, preko Uba, on je državni put i on treba da se rekonstruiše u dužini od 22 kilometra. To je za početak. Mislim da ćemo mi razgovarati, da ne bih sad opterećivao današnju sednicu, razgovarati oko toga, ali to je nešto što bi opštini Koceljeva pružilo priliku da u svom delu, a Koceljeva se ozbiljno razvija, jednostavno bio jedan pun doprinos daljem razvoju.
Imajući u vidu da na 30-ak kilometra dobićemo auto-put do Šapca, na 30-ak dobićemo do Valjeva i ovo je 30-ak kilometara, tako da, pozicija opštine Koceljeva će biti u dobrom stanju kad uradimo i rekonstrukciju ovog puta.
Dalje, ono što mi se posebno svidelo, gospodine Vesiću, negde sam pročitao juče vašu izjavu o katastrima. I dobro je što ste prepoznali tu problematiku i tu teškoću. To je Republički geodetski zavod, koji ima svoje ispostave u svakom gradu i opštini i koji radi ozbiljan posao. Nije dovoljno vidljiv, ali je jako ozbiljan, zahtevan, i na kraju, zahteva specifična znanja.
Kad su hakeri napali državne institucije u državi, napali su prvo Republički geodetski zavod. Nisu oni to slučajno gađali tamo. Svaka država koja hoće da bude ozbiljna, ona hoće u katastru nepokretnosti da bude ozbiljna. Zato je to napadnuto. Država mora da stane, da su hakeri uspeli, molim vas, stala bi.
Zato je moj predlog da tu obratite pažnju, da podržite to, da radnike koji rade tamo, jednostavno, dobiju adekvatnu nagradu. Ne bih sad predlagao ni koliko, ni šta, ali neka specifična znanja, kao i u drugim oblastima, tako i ovde, treba platiti, a to državi treba.
Sledeće, geodezija, koja je osnov Republičkog geodetskog zavoda, odnosno Katastra, je nauka koja ide na svakoj izgradnji, na svakom objektu od početka do kraja. Nema dela gde geodezija nije prisutna, počev od ideje, razmišljanja, potrebnih podataka, urbanizma, izdavanja građevinskih dozvola, praćenja izgradnje, završetka izgradnje, snimanja tog objekta, izdavanja upotrebne dozvole nadležnog organa i obično se kaže kad se izda upotrebna dozvola, tu je kraj. Nije kraj. Tek kad se ta upotrebna dozvola upiše u katastar nepokretnosti sa, naravno, pravom svojine, onda je kraj. Znači, nema dela gde geodezija nije prisutna. Zato moramo obratiti pažnju.
Dalje, ima tu nekih predloga koji mislim da nisu u redu, da se upis prava svojine u katastru nepokretnosti koji vrši Republički geodetski zavod izmesti iz Republičkog geodetskog zavoda i da radi neko drugi.
Radi se o nepokretnostima, objektima, radi se o ovoj zgradi gde mi sedimo. Ne može to niko da radi, sem Republičkog geodetskog zavoda kao državne institucije, i to je sigurnost upisa. Zato treba o tome da povedete računa i da znate da ćete naleteti na tako nešto. Imam ja i po drugim ministarstvima itd. Nadam se da će budući ministar Martinović, ovo što su započeli u Koceljevu, određene investicije, jednostavno pogurati tu priču, da to ubrzamo. Naravno, tu su i ostali.
Završio bih sa nečim što je prisutno kroz celu ovu raspravu o Vladi. Kažu – Vlada velika. Ja mislim da za Anu Brnabić, mandatara, svaka Vlada je mala. Ako hoćete da radite, što više kvalitetnih ljudi, bolje ćete raditi. Postoji verovatno i optimum koliko ova država sa svim ovim problemima koje ima kod sebe specifičnim. Ni jedna država ne može da se uporedi i kažemo ona je ista. Mi kažemo u Francuskoj mala Vlada. Molim vas, mi sa Francuskom ne možemo da se poredimo zato što je tamo problematika jedna, a kod nas druga itd. Ne mora da znači da veličina jedne države da ima manje problema u odnosu na veličinu druge države. Ako Vlada radi, ona nije velika i nije skupa. To je nešto što treba prihvatiti kao realnost.
Sa ovim ću završiti. Kažu - ovo je Vlada kontinuiteta. Pa dobro je. Imali smo i prethodne vlade koje su dobro određivale svoj posao i treba poboljšavati rad i prethodnih vlada, mada je deo bivših ministara biće prisutan i u sledećoj Vladi.
Kaže – Vučićeva Vlada. Ljudi, nama treba da je čast da Vlada i predsednik države su u jednoj dobro korelaciji, da zajedno rade. Nemojmo da uzmemo da nam loši primeri komšija budu primeri kao i kod nas. Bolje da imamo dobru saradnju premijera i predsednika države, nego da imamo suprotna mišljenja i dva paralelna koloseka. Treba da imamo jedan kolosek, zajedno da radimo, predsednik države, Vlada, posebne organizacije, javni sektor i svi mi zajedno.
Ja bih, pored ta dva epiteta, dodao još jedan, a to je, imajući u vidu da već imate ministra unutra, da imamo velike uspehe odbojke. Neka bude ovo po uspehu odbojkaška vlada. Hvala.
