Samo to onda kažite tako. Ne treba da objašnjavate sadržaj.
(Borko Puškić: Tražim izjašnjavanje.)
Ovako, pošto nema veze sa ovim, i da se izjasnimo svakako.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103.

Kao neko ko baštini ono što su radili moji preci, ono što je radio moj jedan deda, moj drugi deda zapamtio sam jednu pesmu. Ta pesma otprilike glasi, da je ne bi pevao – Đurišiću, mlad majore, komandante Crne Gore, Crne Gore i Sandžaka, gde propade petokraka, što znači otprilike da naziv Sandžak je otprilike, valjda ste shvatili da je Đurišić bio Srbin i da to može da bude i srpski izraz. Prema tome, mislim da ubuduće, gospodine predsedavajući, nemojte za ozbiljno da primate povredu Poslovnika gde se Sandžak naglašava kao neka separatistička ambicija.

Gospodine predsedavajući, da li vi mislite da je Đurišić bio separatista i to bošnjački ili muslimanski? Ja mislim da nije. Ukoliko je pesma o tome - Đurišiću, mlad majore, komandante Crne Gore, Crne Gore i Sandžaka, gde propade petokraka, evo meni kao nekome ko je bio antikomunista posebno se dopadaju ove poslednje reči. Hvala.

Čuo sam i ja za tu pesmu, ali znate za svaki put bude ista rasprava o istoriji, o poreklu izraza itd. Moguće da gospodin Puškić nije čuo tu pesmu. Stvarno ne znam, ali nije u tome stvar, član 103. pošto se na njega ukazali, bi podrazumevao da sada od vremena poslaničke grupe regulišem ono repliciranje, ali to nije moguće, pošto poslaničkoj grupi Dveri nije ostalo vreme za raspravu. Tako da ne postoji način.
Da li želite da se izjasni Skupština? (Ne.)
Sledeći je Branislav Tomašević. Nije tu.
Sledeći je Vladimir Đukić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, budući ministri, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, veliko mi je zadovoljstvo da u ime SPS, njene poslaničke grupe stanem na stanovište da apsolutno podržavamo izbor ove Vlade i njenih ministara i premijerke naravno. Zbog čega? Pa, zbog toga što ću u ovom kraćem govoru govoriti o nečemu što uglavnom znam, imajući u vidu da svi u ovoj sali znaju sa kakvim geostrateškim i političkim izazovima se Srbija, u ovom momentu nalazi.

Upravo zbog toga moramo da pokažemo da svi razumemo tešku poziciju i predsednika republike i članove buduće Vlade, da se svi zajednički borimo da se odbrani pozicija, nesvrstana pozicija i normalna, jedina životna pozicija naše Srbije, da se sačuva njena ekonomija, samostalnost i da se sačuva budućnost.

Ono što mi je najmilije, mogu da kažem da većinu ministara poznajem i zato ću govoriti o tome da njihov moralni kredibilitet, profesionalnost, ozbiljne radne biografije i sve ono što su učinili u mestima koja su ih delegirala da prvo budu predstavnici naroda i svojih stranaka, koje su birali, čine mi posebnu čast. Mnoge od njih i lično poznajem i te koje dobro poznajem ne bih pominjao. Ali, nadovezujući se na jučerašnju diskusiju o obrazovanju određenih ministara, pa i same premijerke, analizirao sam kakav je to Nortud univerzitet i Hanlu univerzitet.

Došao sam do toga da možemo da budemo ponosni i na obrazovanje naše premijerke, a posebno na obrazovanje buduće ministarke energetike, gospođe Đedović koja je magistrirala, a diplomirala na Buhoni univerzitetu, matičnoj kući mnogih evropskih ekonomista, vrhunskog kova i nobelovaca. Jednog od retkih nosilaca Nobelove nagrade koje su došli sa Bukonija. Kasnije, na Nekstenšn studijama, u Americi, bila na Prinstonu, bila na Jejlu i na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu. Upravo se podudara sa izborom premijera Velike Britanije, Sanka koji je svoje školovanje kompletirao na Prinstonu.

Znači, ponosni smo na njihovu radnu biografiju, ponosni smo na sve ono što su uradili do sada, ministri iz medicinske grupe, koje ja veoma dobro poznajem i daću im apsolutnu podršku u borbi sa ljudima nevidljivih lica, sa tvitera, svih onih koji negiraju radne biografije i ono što su do sada učinili.

Sada ću par reči o zdravstvenom sistemu, o svemu onome što je do sad bilo crvena linija, jedan od apsolutnih prioriteta naše Vlade. Zdravstvo nije samo problem narodnog zdravlja, problem je stvar bezbednosti ove države, par ekselans. U prethodnom periodu u našoj borbi protiv Korone, pokazalo se da ova država ima i snage, i znanja i pameti da se izbori i sa Koronom i sa svima onima koji su pričali da će država i zdravstvo i zdravstveni sistem da puknu. Sistem ne da nije pukao, nego je pokazao snagu, mogućnost reformisanja i pretvaranja u nešto bolje, kvalitetnije i efikasnije.

Neću da govorim o izgrađenim bolnicama, o medicinskom hardveru, o 69 novih skenera koji su nabavljeni u međuvremenu, o nuklearnim i linearnim akceleratorima, o iks i gama noževima. To je ono što se podrazumeva da se ovako prosperitetna i normalna država trudi da nabavi svojim građanima. Govoriću o onome što je učinjeno da se vrati poverenje u zdravstveni sistem i u ovu državu. Zdravstvo je personifikacija svake normalne i uspešne države. To poverenje je generisao predsednik Aleksandar Vučić poštovanjem zdravstvenim radnicima. Nije sve u platama, mnogo je više u poverenju i poštovanju. Poštovanju kojem je Ivica Dačić ukazao da SPS danas ima prvu ženu u istoriji ovog parlamenta, višu medicinsku sestru Natašu Bogunović koja sedi sa nama u ovim klupama, poštovanje onih 100.000 medicinskih sestara i zdravstvenih radnika koji su u ovoj korona pošasti podneli lavovski deo posla. Zdravstvo je samo po sebi izazov za nove investicije, za investiranje u bio tehnologije i u farmaceutsku industriju. U farmaceutsku industriju po kojoj je Srbija bila poznata u ovom delu Evrope, bila je devastirana. Ponižena i uništena. Međutim, imamo prilike da vizionarskim poduhvatom koji je otelotvoren u projektu Otvoreni Balkan pokažemo šta ova država može da ponudi zemljama u regionu, a zdravstveni radnici i medicinski fakulteti u ovoj zemlji i te kako da pomognu razvoju medicine i medicinske nauke u zemljama koje se nalaze oko nas.

Par reči o nauci, najvažnija činjenica je da se u ovoj zemlji u ovom momentu ulaže prema podacima Fonda za nauku Republike Srbije u pet aktuelnih projekata 72,5 miliona evra. Učinjeno je to zbog toga što smo Fond osnovali 2019. godine. Znači, taj fond funkcioniše tek tri godine. Na njegovom formiranju najviše su učinili premijerka i ministar prosvete Branko Ružić. Sada dolazi nova ministarka nauke, žena koja je imala snage i intelektualnog kapaciteta i znanja da učini da se Institut za molekuralnu biologiju i genetiku i sve druge funkcije tog instituta stave u odbranu države, čineći da profunkcionišu vatreno oko, te moderne sofisticirane laboratorije i da se razvija centar za sekvencioniranje genoma. Koliko zemalja u svetu danas ima tako nešto? Koliko ima ljudi koji mogu tom tehnologijom da vladaju? Koliko ljudi u ovoj Srbiji i zna šta je sekvencionirani genom, ali i te kako dobro znaju šta znači genska imuno terapija karcinoma koja je građanima i osiguranicima ove zemlje omogućena predanim, ozbiljnim i domaćinskim radom Fonda za zdravstveno osiguranje ove države.

Zbog svega toga, smatram da je važno da se kaže da su projekti Fonda za nauku koji se finansiraju od Vlade imaju nekoliko segmenata, da ne misle da smo mi fah zaljubljenici, da sam opčinjen medicinom i biomedicinom i biotehnologijom, naprotiv, najtvrđe sam stajao, a i SPS me je u tome podržavala da program „Identiteti“ koji se odnosi na istorijske, humanističke nauke, na filozofiju, sociologiju, na pravne nauke dobiju ozbiljna sredstva, jer bez kritične intelektualne misli, bez mislećih ljudi ove zemlje, bez ljudi koji imaju pravo svima da kažu istinu u oči, ali argumentima i onima koji su na vlasti i onima u opoziciji, jer danas oni koji su na vlasti sutra će biti u opoziciji, mi to u SPS i te kako dobro znamo i kako izgleda kako avion poleće, kada leti i kada sleće. Na sreću, zahvaljujući mudrosti i snazi biračkog tela i ljudima koji su odlučivali o našoj sudbini, nismo doživeli da taj avion potpuno padne.

Znači, identiteti. Pored identiteta sada je aktuelan program prizme. Program u koji se uključuju mladi naučnici. Po podacima Zajednice instituta, njihovih 66 instituta, mi trenutno imamo 15.000 ljudi istraživača koji učestvuju u razvoju naučne misli ove države. Međutim, ono što želim da naglasim i da zamolim buduću ministarku nauke, da joj kažem da imamo mnogo instituta, da svi ti instituti moraju da budu strateški partneri resornim ministarstvima, da ne plaćamo u buduće neke tink tenkove koji će misliti u ime nas, već da našu pamet iskoristimo u funkciji građana i onih koji su za nas glasali. Da iz sve snage podržimo projekat „Bio 4 kampusa“ koji će sadržati četiri fakulteta i osam instituta.

Treba čvrsto da stane iza toga da sve nas koji želimo dobro naučnoj zajednici ove države i da kaže da je neophodno da stanemo i da ubrzamo, da ne čekamo 2023. godinu, da ne bi morali da radimo nešto što je već izmišljeno u nekim drugim segmentima naučne zajednice, već da objedinimo naše snage i da pokažemo da je ova država, kao i u prošlosti, imala snage da izabere najbolje, najpredanije i najhrabrije za najodlučnije bitke.

Ministri koji će predstavljati i koji će biti u ovoj Vladi, pored svega toga, vrednoće, rada i ozbiljnosti, imaju nešto što je meni i te kako značajno, da vole ovu zemlju i što su učinili da ovu zemlju vole i budući ministar Žigmanov i kolege koji dolaze iz Raške oblasti, ili iz Sandžaka, potpuno je nebitno kako se zove, jer mi smo sa zdravstvenim centrom u Pazaru potpisali ugovor o saradnji i pomoći. Lekari iz Beograda su ušli u Pazar kada je bila korona, išli su lekari iz Kragujevca. Mi smo na delu pokazali da je Srbija jedna, da živimo kao jedno i da ćemo uvek u budućnosti biti jedna složna i harmonična Srbija. Živela Srbija!

Hvala.
Reč ima Natan Albahari.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, danas je pred nama još jedna reciklirana postavka ljudi koji na jedan ili drugi način vode ovu zemlju poslednjih 10 godina. Vaše priče slušamo 10 godina, kako se borite za interes Srbije i kako je jedan od najvećih prioriteta za Srbiju članstvo u EU.

Dok je većina zemalja istočne Evrope završila posao pregovaranja i članstva u proseku šest do sedam godina, mi se i posle 10 godina Aleksandra Vučića i Ane Brnabić nalazimo na periferiji najudaljeniji od Evrope od 2000. godine i sa samo 22 od 35 poglavlja otvorenih u pregovorima. Vi 10 godina niste sposobni ni da otvorite sva pregovaračka poglavlja, a niste krenuli od nule. Imali ste potpisan SSP i status kandidata. Da li je toliko teško prisvojiti cele evropske pravne tekovine za to vreme? Pobogu, Amerikanci su uspeli za 10 godina da razviju tehnologiju koja omogućava da prvi čovek sleti na Mesec i vrati se nazad, a vama, gospodo, Skupština zvrji prazna šest meseci.

To koliko smo postigli u evropskim integracijama, Evropska komisija ocenjuje ovako – nema napretka u slobodi izražavanja, stagniramo u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i, naravno, nazadujemo u oblastima spoljne i bezbednosne politike. To ne kažem ja, to već piše u Izveštaju Evropske komisije, izveštaj koji je pre par godina ismejavala nova-stara premijerka i dokument koji očigledno prethodne vlade SNS nikad nisu ozbiljno shvatale. A zašto je tako?

Ne može se u Evropsku uniju bez usklađivanja sa najvažnijom evropskom spoljnom politikom od pada Berlinskog zida. Ne može se u Evropu sve pazeći da se ne okrnji radikalsko glasačko telo. Ne može se u Evropu bez poštovanja medijskih sloboda i ljudskih prava. Ne može se u Evropu stalno poturajući verbalne obračune sa našim balkanskim susedima. Ne može se u Evropu spinujući da su nam Rusi i Kinezi braća, a EU nužno i korisno zlo.

Reforme koje od nas traži EU ipak nisu svemirski program. To je sistem zakona i odluka koji treba da doprinese da građani žive bolje, da pravosuđe funkcioniše, da mediji budu slobodni i da privreda radi bez pritiska vlasti. Novi elan i odlučnost moraju doći od vrha, a to ne čujem u ekspozeu, ne čujem od predsednika Vučića, ne vidim u ovakvom sazivu Vlade.

Jasno je, mi iz opozicije moraćemo da se izborimo za vladu koja će nas ubrzano voditi ka članstvu u EU, vladu koja će se postaviti kao istinski saveznik EU u

ovim teškim vremenima, vladu koja će se pokazati da razume i zaista prihvati evropske vrednosti, jer vi to niste. Hvala.

Reč ima mandatarka.

Na ovo odmah moram da reagujem, zato što sam to jasno rekla i u svom govoru.
Znate, ja sam 100% sigurna, znam, imam na kraju krajeva i dokaze, da bi naš evropski put išao mnogo brže da se EU drži svojih dogovora i principa. Zašto to kažem? Zato što smo godinama bili ubeđivani da su reforme u oblasti vladavine prava te koje će praktično, ako ih mi uradimo i završimo, pogurati brzinu na našem evropskom putu.
Ali, kada smo to uradili i dobili pohvale, evo, već dve godine Evropska komisija u svom izveštaju preporučuje otvaranje klastera 3. Ali, države članice ne žele da otvorimo klaster 3. Dakle, mi smo uradili svoj posao, samo što države članice EU ne žele da postupe onako kao što je u skladu sa pravilima EU.
Vi meni kažete da bi mi mogli još brže. Mogli bi, naravno, i vi to znate. Ja sam sigurna da bi nas vi uveli u EU mnogo brže nego što će vas uvesti ikada moja Vlada. Vi bi odmah priznali nezavisno Kosovo, uveli sankcije Rusiji i onda ubrzali put u EU. Možda. Ukoliko EU onda ne bi izašla sa još nekim uslovom, jer nisu i ovo bili uslovi na putu. To što se ti uslovi stalno menjaju, kako da vam kažem, mi i kada smo krenuli u pregovore, da vas podsetim, 2014. godine, u vreme mandata premijera Aleksandra Vučića i SNS, ne nikog pre, niko pre nije krenuo, nije bio dovoljno brz, dovoljno agilan i dovoljno efikasan, tada je bilo potpuno jasno definisano u okviru EU da nema reči o priznavanju nezavisnosti Kosova. Kao što znate, to nigde ne piše. Ali evo, danas nam kažu recimo iz Nemačke – nema govora da ćete postati članovi ako ne priznate Kosovo.
Kako onda vi možete nama da zamerite to, kada sutra mogu da kažu bilo šta. Evo šta je uradila Severna Makedonija, promenila ime. Nisu dobili status kandidata. Ali postoje tamo neki veliki Evropejci koji će da kažu – a mi bi to bolje. Pa vi tako možete bolje jedino ako prihvatite baš svaki zahtev koji dolazi. Koliko god bio sumanut i koliko god bio nenormalan i koliko god bio bezobrazan, ako tako zaista mogu da kažem, zato što takvi jesu, a takvi će tek postati sada kada je Bugarska uvela nove presedane u odnosu na Severnu Makedoniju, pa da sada to moraju da se rešavaju i bilateralna istorijska pitanja koja nemaju nikakve osnove faktičke, gde će Bugari verovatno da kažu u jednom trenutku da Makedonci moraju, pored toga što su promenili ime zemlje, da kažu da ne postoji makedonski jezik, nego je to dijalekt bugarskog jezika, pa ako ne pristanete ne možete u EU. A šta bi vi onda u tom trenutku uradili? Rekli – šta god mi kažeš, ja kažem da. To mi vi kažete sada.
Dakle, bez veze je da nam to prebacujete, makar da smo uradili ono što smo uradili, pa da su oni postupili tako da su nam otvorili i taj nesrećni klaster 3, pa da kažete – pa dobro, niste uradili nešto dalje.
Pozivaju se na usaglašavanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Mi to poglavlje nismo ni otvorili. Oni od 2014. godine čekamo da nam usvoje screening report za to poglavlje i kažu – uskladite se. Čekajte, mi nemamo opening benchmarks, merila za otvaranje toga, ali već treba da se uskladimo. Znate, kad pričamo o nacionalnim interesima, pa valjda oko tih minimalnih nacionalnih interesa treba da se složimo, a to je da ako nešto nije fer – nije fer, ako nešto nije u skladu sa standardima – nije u skladu sa standardima. Ako nam ta EU svaki dan priča i spočitava o vladavini prava, pa neka oni pokažu tu vladavinu prava, a vladavina prava je da poštuju ono što su oni potpisali u pregovorima sa nama, ali takođe recimo i u Briselskom sporazumu. Pa gde je tu EU? Gde je tu vladavina prava? Deset godina čekamo Zajednicu srpskih opština. Gde je vladavina prava?
Dakle, ja imam mnogo toga da zamerim EU, ali nemojte vi da mi pričate da bi mogli nešto da ubrzamo.
Možda bi mogli da uvedemo sankcije Rusiji i da priznamo nezavisnost tzv. Republike Kosovo, a možda i ne bih mogli. A zašto možda ne bi mogli? Pa, zato što je Bugarska uvela novi presedan, a to je da rešavaju bilateralna i istorijska i filozofska pitanja ukoliko bi da puste nekog drugog da postane član EU.
Pa, vi mislite da Hrvatska neće da ponovi taj presedan, sve da priznamo Kosovo, pa sve da uvedemo sankcije, pa ne radi se o tome, radi se o tome da branite principijelnu poziciju, tako da, hajde da ne pričamo tako, zato što nije fer nekako, da kažete, niste uradili dovoljno, pa ne znam uradili smo dovoljno i dve godine Evropska komisija poziva na otvaranje Klastera 3, pa nisu otvorili Klaster 3, ajde makar neka otvore taj Klaster 3 i implementiraju Briselski sporazum, pa onda da dođete, da opet dođe lopta u naše dvorište, pa da kažete niste uradili dovoljno da nešto ubrzate.
Pritom, kako da vam kažem, mi kada pričamo o nacionalnom interesima, stranka kojoj ja pripadam ili ne znam, pokret i stranka kojoj vi pripadate, ne znam da li pokret ili stranka, izvinite zbog toga, zaista nije maliciozno, zaista ne znam, i izvinjavam se, moja je greška i moj propust.
Mi imamo potpuno drugačije shvatanje nacionalnog interesa. Vaš pokret i vi lično, kao predstavnik tog pokreta ste glasali za prijem demokratske partije Kosovo DPK-a, Hašima Tačija u organizaciju liberalnih partija jugoistočne Evrope. Ja to nikada ne bih uradila.
Zašto bi neko ko je na sudu za najgore ratne zločine uključujući i trgovinu o organima, Srba i drugih nealbanaca sa KiM. Zašto bih ja na bilo kom međunarodnom forumu podržala takvu stranku ili stranku koji ima takvog predsednika? Zašto?
Pa, hajde da ste sačekali makar da se završi suđenje, da ne verujete u ono što govore naše institucije, na kraju krajeva što govori, pa i Nataša Kndić i ostali fondovi ovde, nego da verujete u taj međunarodni sud, pa da sačekate to, pa da ih primite i da glasate za njih u organizaciju libelarnih partija jugoistočne Evrope.
Šta je to liberalno? Šta ima Hašimova stranka da traži u liberalnoj organizaciji? Šta je liberalno? Što vadite ljudima organe i prodajete ih na crnom tržištu, to je valjda liberalno, pa ste vi zbog toga glasali za njih, verujem?
Tako da, kada pričamo o nacionalnim interesima, da mi se 10 godina, odnosno devet i po, jel su te promene bile sredinom 2012. godine, borimo za nacionalne interese i ja mislim da se borimo prilično dobro, ako hoćete u odnosu na KiM, to, recimo, što smo krenuli od toga da je bilo, da je većina država članica UN tada priznavala tu nezavisnost, a da sada većina ne priznaje tu nezavisnost. Mi se tako borimo za nacionalne interese. Ja razumem da bi se vi borili potpuno suprotno za te nacionalne interese.
Ali, sada da se vratim na još neke stvari ne koje nisam odgovorila. Zaista sam se iz petnih žila ovde i sa Sinišom i sa Jelenom trudila da razumem o kojim ciframa priča poštovani narodni poslanik, kada kaže, da smo 2008. godine, već imali BDP preko 50 milijardi, da je bio 52 milijarde, pa zašto mi kažemo da smo sad prvi put u istoriji prešli 50 milijardi dolara i da vam kažem, vrtela sam, vrtela, vrtela, zaista smo se uplašili ovde da vidimo šta smo mi to pobrkali.
Kako je to moguće da smo mi tada u stvari, već 2008. godine, prešli 50 milijardi? Sigurna sam da zna narodni poslanik o čemu priča kada vrtimo, vrtimo, vrtimo, a on priča o dolarima, ne priča o evrima.
Tako da smo mi u dolarima prešli 2008. godine, naš BDP 52 milijarde dolara, što je u evrima o kojima mi pričamo i za šta se na kraju krajeva vezuje naša nacionalna valuta, bio 35,7 milijardi evra i lepo je što je uzeo 2008. godinu, zato što je do 2012. godine, naš BDP padao, tako da je posle bio 32,3 milijarde evra.
Dakle, imamo kada nam trebaju dolari, ali poštovani narodni poslaniče, ja imam jedan savet za vas.
Ja mislim da bi vi od sada sve što ste radili u tih 12 godina, od 2000. do 2012. godine, trebali da izračunavate u jenima i prosečnu platu i minimalnu platu i BDP, vi to lepo u japanskim jenima i to će da zvuči, bombona, biće. To bi bilo u jenima, bi bilo da smo 2008. godine, naš BDP je bio 4.541 milijarda BDP Srbije. Tako da svaka vam čast, zaista ste vodili zemlju uspešno, isto uspešnu koliko sada predstavljate te uspehe, pa kako, što bi se reklo, kako smo se nadali dobro smo se udali za tih 12 godina.
Da vam kažem još neke stvari što se tiče inflacije, ma nije sramota, što je sramota, pa dala sam, pa čekajte, sada recite da nisam kolegijalna i da mi iz SNS nemamo tu političku kolegijalnost. Dala sam vam savet parekselans, u to vreme, vi ste za ovakav savet milione evra ste plaćali, pa nešto se vrati i u vaš džep, savetnicima, konsultantima.
Kako mi to da predstavimo lepo građanima Republike Srbije, oni kažu, kolika vam je prosečna plata, 300 evra, auf, pa predstavite u japanskim jenima, dobro će zvučati, šta vas briga i samo nastavite dalje, gurajte. Tako je bilo i u predizbornoj kampanji, šta da radimo sankcije – Rusija. Šta vam je politika? Politika nam je da uvedemo sankcije. Neće vam to doneti glasove. Recite u kampanji da nećemo uvesti, pa kada prođu izbori, vi onda recite istinu i tako je i bilo, tu su platili neke konsultantske usluge i tako slagali građane, dobili neki glas više, prešli cenzus od 3% i onda rekli, mi insistiramo da se sankcije uvedu što pre.
Što se inflacije tiče, samo ovako, da vam kažem, eksperti za inflaciju. Svake godine od 2010. godine do 2012. godine, inflacija je godišnje bila oko 10%.
Godine 2012. inflacija je bila 12,2% u Republici Srbiji. U Evropi je tada inflacija bila 2,2%, tako da je pre 10 godina u Srbiji, u odnosu na EU, inflacija bila šest puta veća.
Ove godine inflacija u Srbiji će biti oko 11% i u EU će biti oko 11%, tako da, kada pričate o inflaciji, zaista jeste eksperti o inflaciji, došli smo tada bili do toga da je šest puta veća inflacija nego u EU, na nezaposlenost od 26%, nezaposlenost mladih od 51% i sa prosečnim platama od 330 evra, ne znam koliko je bilo u jenima, ali to ćete izračunati za jednu sledeću debatu kada se vratimo u jedan četvrtak u Skupštinu. Hvala vam.

Hvala vam.

I mene iz stranaka znate da nije bilo.

Onda, Uglješa Marković, izvolite.

Zahvaljujem se, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena mandatarko, poštovani kandidati za članove nove Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani i uvaženi građani Republike Srbije, moja koleginica i moje kolege iz poslaničke grupe SPS - Ivica Dačić su već dosta toga rekli i ja ću se truditi zbog preostalog vremena da zaista budem maksimalno koncizan kada govorim o budućoj Vladi i ukratko ću se osvrnuti na ekspoze koji je mandatarka pred nama zaista iscrpno izložila.

Podsetiću da naša saradnja već punih 10 godina funkcioniše od 2012. godine i da zaista od te 2012. godine svi strateški ciljevi, koje su tada postavili dvojica lidera Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, sve Vlade nakon toga su to sa velikim uspehom ostvarivale, kao i, uvažena mandatarko, vaše prethodne dve Vlade koje ste zaista jako uspešno vodili.

Što se tiče samog sastava Vlade, mislim da će ovu Vladu činiti ljudi ostvareni, pre svega, u svojim profesijama, koje krasi iskustvo. Ima novih mladih lica i ono što njih zapravo i spaja jeste znanje i mislim da taj recept za izazovno vreme koje je pred nama će doneti rezultate.

Moj uvaženi kolega prof. Đukić je rekao jednu suštinu, a ta suština se ogleda u tome da oni, pre svega, treba da vole svoju zemlju, bez obzira koje nacionalnosti su. Najbolji dokaz za to jeste i ova Vlada u kojoj ima i Bošnjaka i Hrvata i Srba, tako da mislim da je poruka koju vi ovimr šaljete za vreme koje je pred nama jeste da nam je za ova izazovna vremena potrebno, pre svega, nacionalno jedinstvo i da po strani ostavimo sve razlike i sve ono što kroz istoriju, što ovako, što nas deli od četnika i partizana, političke, verske i svake druge podele koje su uvek negde provejavale u našem društvu.

O vašem predlogu za prvog potpredsednika i ministra spoljnih poslova mislim da i nema potrebe toliko da govorim. O njemu su govorili čak i poslanici drugih poslaničkih grupa u superlativu, pogotovo imajući u vidu sve ono što je uradio kao ministar spoljnih poslova, povlačenjem samih zemalja, koje su povukle priznanje tzv. države Kosovo.

Ono što ja želim samo da kažem, pošto je juče bilo reči o tome, neki su gospodina Dačića nazivali proevropskim, neki su ga nazivali proruskim, a ono što jeste suština, koju oni znaju, a izbegavaju ovde, da kažu da Ivica Dačić i SPS su zapravo prosrpski i nama je zato i čast da danas, kada dođe vreme za glasanje podržimo ovu Vladu koju ste vi predložili, jer je i ona pre svega prosrpska i ne treba da se vodimo time da li je gas ruski ili nije ruski gas. Mislim da treba pre svega da se po svim temama vodimo našim državnim i nacionalnim interesima, a ne tome da li se to nekome dopada ili ne dopada. Mi imamo jednu Srbiju i nju moramo da čuvamo, a vama uvažena mandatarko i vašim članovima buduće Vlade želim da budete, pre svega, Vlada svih građanki i građana Republike Srbije, jer je, kao što sam rekao, to je jedini način da uspostavimo i ostvarimo preko potrebno nacionalno jedinstvo.

Što se tiče poslaničke grupe SPS - Ivica Dačić, mi ćemo, naravno, podržati ovaj predlog.

Hvala.