Hvala.
Reč ima Dalibor Jekić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodne poslanice i poslanici, zašto je SNS, odnosno vlast SNS odlučila da prostornim planom četvrti grad u Srbiji degradira i marginalizuje?

Nacrtom prostornog plana Republike Srbije, grad Kragujevac nije prepoznao kao regionalni centar, već je degradiran u odnosu na prethodne prostorne planove iz 1996. godine i 2010. godine. Tim prostornim planovima grad Kragujevac je 1996. godine bio definisan kao makro regionalni centar, kao jedan od šest makro regionalnih centara. Prostornim planom iz 2010. godine grad Kragujevac je bio funkcionalno urbano područje od nacionalnog ranga, a nakon toga je unapređen u funkcionalno urbano područje od međunarodnog značaja.

Ovim prostornim planom grad Kragujevac izgubio je svoj rang, nije više u rangu sa Nišom, Novim Sadom i Prištinom.

Smatram da je ovo jako loše i pogubno za grad Kragujevac, imajući u vidu da je prostorni plan strateški dokument i da određuje dalje infrastrukturne radove i da će grad Kragujevac kao jedan ozbiljan centar ostati slepo crevo za velike infrastrukturne radove.

Znam da je prethodni ministar Momirović obećao u Kragujevcu da će ova nepravda biti ispunjena prema prvoj prestonici moderne Srbije, i zaista očekujem od narednog ministra da što pre i što hitnije ispravi ovo, jer ako težimo ravnomernom regionalnom razvoju i jakim centrima, svakako da je Kragujevac jedan jak regionalni centar, jer je administrativni, obrazovni, kulturni i privredni centar ovog regiona.

Ne mogu da ne napomenem kada pričamo o Fijatu, da je veliki razlog zašto je Fijat došao u krizu i ignorantski odnos ove Vlade. Prvi kontakt Vlade Republike Srbije, iako ova država ima 33% udela u vlasništvu Fijata, je bio prošle godine.

Pozdravljam odluku o opredeljenju sredstava iz budžeta za podsticanje proizvodnje električnog automobila, ali zašto stalno reagujete posledično? Zašto ovo nismo uradili 2014, 2015. godine? Imali bismo nov model i ne bi bio Fijat u krizi u Kragujevcu.

Vi ste uspeli od najvećeg izvoznika da napravite najveći problem. Ja vas molim da mi odgovarate precizno na pitanja, ne da spinujete, jer očigledno da je inverzija karakteristika svih vaših nastupa.

Ono što želim da napomenem jeste i Klinički centar u Kragujevcu. Devet puta ste obećali. Pričali ste juče kako mi obmanjujemo građane. Evo, ja ću navesti. Jun 2017. godine Aleksandar Vučić obećao, jul 2018. godine takođe Aleksandar Vučić obećao, 2018. godine jul mesec Ana Brnabić kad je rezimirala 365 dana Vlade je takođe obećala, 2019. godine, mart, Aleksandar Vučić, 2019. godine, april, Aleksandar Vučić, 2020. godine maj, Aleksandar Vučić, 2020. godine, avgust, Aleksandar Vučić, raspisuje se tender, 2020. godine, takođe, Aleksandar Vučić i 2022. godine, takođe ste obećali u kampanji da će početi za Vidovdan.

Pitam vas ovog puta – kojeg Vidovdana počinje da se rekonstruiše Klinički centar u Kragujevcu? Hvala.

Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Apsolutno je netačno, i moram na to da reagujem, da SNS zanemaruje bilo koji deo Srbije.

Juče je otvorena fabrika u Vlasotincu. Ja ne znam kad je tamo poslednji put ne fabrika bila otvorena, nego kiosk, pre nego što je Aleksandar Vučić juče otišao i otvorio fabriku, koja će zaposliti 200 radnika. Investicija od 3,5 miliona evra itd.

Investicije u Krupnju, investicije u Vladičinom Hanu, investicije u malim mestima za koja mnoge vlade pre ne da nisu imale sluha, nego nisu znale gde se nalaze.

Naravno da svako od nas želi za svoju sredinu najviše i naravno da svako od nas želi da sve bude koncentrisano tamo gde živimo, ali reći da je Kragujevac zanemaren u trenutku kada se gradi auto-put Karađorđe, kada se 200 miliona planira ulaganja u kilometre i kilometre kanalizacione mreže itd, pa to prosto ne stoji. Ne možete tako reći.

Izgradnja stadiona, takođe, i Kragujevac je na listi tih stadiona. Videli smo kako to u Leskovcu izgleda. Dakle, „Čika Dača“ će dobiti jedan potpuno novi izgled. I sad reći – Kragujevac je zaobiđen. Pa, ne može da bude prirodnijeg i normalnijeg centra za taj deo Srbije, za centralnu Srbiju, za Šumadiju, zovite kako hoćete Kragujevac, to nije realno i nijedna vlast to ne može da prenebregne. Tako da će i te kako i biti investicija i bilo je investicija, a ja verujem da će i mandatarka reći nešto konkretnije oko tih stvari, pa prosto da ne gubimo vreme na repliku, ako će već biti konkretnih i jasnih podataka.

Dakle, borimo se za svaki deo Srbije, za svako selo, za svaki zaseok. Nije lako, ali uspevamo da tamo gde godinama nisu dolazile fabrike, se otvaraju fabrike i ljudi dobijaju radna mesta. I to su jasni rezultati. I kad pogledate tu mapu Srbije, ne postoji deo gde nije zabodena zastavica da je nešto urađeno. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodna stranka ima 16 sekundi. Da li želite da čitam uopšte prijavljene ili nema potrebe? Ne. Dobro.
Onda je sledeći Đorđe Đorđić. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvažene dame i gospodo, poštovani građani Srbije, kao što već znate, SSP neće podržati sastav ove Vlade. Ne možemo da vas podržimo kada se očigledno radi o nastavku iste politike, ako je to što radite politika. Ne možemo da vas podržimo u tome da se sami odričete ustavnih ovlašćenja i praktično kompletno vršenje vlasti predate u ruke jednom čoveku.

Prethodna Vlada je svojim delovanjem, činjenjem, a možda više i nečinjenjem ovu Vladu, ovaj narod i svakog njenog građanina dovela na rub ekonomskog, moralnog i svakog drugog posrnuća.

Poštovani gospodine Gajiću, želim da se obratim vama i da vam kažem da mi je izuzetna čast što ste vi, baš vi upravo predloženi za ministra sporta. Vi ste olimpijski trener i sigurno znate kako se postaje šampion. Znate da se šampioni ne rađaju samo, da se oni stvaraju i da se na njima dosta radi.

Shodno tome, ja sam ubeđen, kakvo je stanje u našem sportu, imam obavezu, jer sam 20 godina profesionalni košarkaš i u stalnom sam kontaktu sa ljudima koji su u sportu, želim da vam kažem da je naš sport u predinfarktnom stanju. Razloga ima dosta, ali želim da vam iznesem činjenice koje vi možda znate, možda ne, ali ja sam u nekom mini istraživanju došao do podataka da je 35% fudbalera registrovanih manje od 2013. godine do 2022. godine, 65% manje registrovanih košarkaša od 2013. do 2022. godine, odbojka koja je naš trofejni sport, gde smo sada ostvarili najviše odličja, od 10% do 15% se ljudi manje bavi odbojkom. Rukomet je u nestajanju i svi ostali sportovi su u velikom padu. To su podaci i to su činjenice statističke, i o tome nema rasprave.

Deca se sve manje bave sportom i zato se poseban akcenat mora staviti na školski sport, jer je školski sport, slobodno mogu reći, temelj jednog zdravog društva. Voleo bih da u ovom mandatu, gospodine Gajiću, budete ministar koji će se konsultovati sa strukom, konsultovati sa ljudima koji su na terenu.

Na samom kraju, gospođo mandatarko, sve što ste rekli zvuči nadahnuto, inspirativno, sa tog mesta sve to zvuči sjajno, ali ja dolazim iz jednog grada, Sremske Mitrovice, gde ljudi baš ne osećaju takvu blagodat. Ne veruje narod i to je rekao na poslednjim izborima, gubitkom od 300 hiljada glasova. To što ova Vlada počiva na popularnosti jednog čoveka, to je jedna stvar, ali gubitkom od 300 hiljada glasova za samo dve godine, mislim da je pokazatelj da stvari nisu baš onakve kave ih vi prikazujete. Hvala.

Zahvaljujem.
Poslaničkoj grupi je ostalo još oko minut.
Da li Janko Veselinović želi reč?
Prijavite se samo, ako želite.
Izvolite.

Hvala.

Samo da pokušam u ovih minut da dokažem da ova Vlada baš i nije prosrpska. Da li je ovo Vlada prosrpska ako prodaje svoja rudna bogatstva, a uvozi gotove proizvode? Da li ovo prosrpska Vlada ukoliko izvozi rudu zlata, a kupujemo zlatne poluge? Ukoliko smo prodali PKB, uvozimo mleko, ukoliko smo prodali najplodniju vojvođansku zemlju, uvozimo svinjsko, goveđe i pileće meso? Da li je prosrpska Vlada, ukoliko na ovim investicijama za koje uzimamo skupe kredite, rade strani radnici, a naši beže iz zemlje? Da li je ovo prosrpska Vlada, ukoliko investitori koji dolaze beže praveći prljave tehnologije u Srbiji? Nismo sve prodali, nešto smo i kupili, kupujemo, odnosno uzimamo skupe kredite, kao pijani milioneri. Uvozimo najjeftiniju naftu, a prodajemo građanima najskuplju naftu. Što je najgore, izvozimo, odnosno teramo mlade ljude iz zemlje.

Hvala vam.
To je bilo vreme poslaničke grupe.
Sada reč ima Ninosav Erić.
Gospodine Eriću, izvinite, prijavila se i mandatarka, nisam pogledao na vreme.
Izvolite.

Hvala vam.
Minut, ali sadržajan. Sremska Mitrovica. Ne oseća se baš takvo blagostanje. To je zanimljivo, s obzirom da u Sremskoj Mitrovici u ovom trenutku nezaposlenost oko 4%. Dakle, čak je otprilike na evropskom nivou, a nešto i niže nego u velikom broju zemalja država članica EU, Sremska Mitrovica, gde smo otvorili i bazen, izgradili veliki broj novih vrtića, fudbalski stadion, obilaznicu, čvorište oko Sremske Mitrovice, sve to, a verujem da može jošmnogo bolje, ali nije to ona Sremska Mitrovica pre 10 godina. Daleko od toga.
Kada pričamo o Kragujevcu i kako su neki gradovi u Srbiji ili delovi Srbije zaboravljeni i zapušteni, da vam kažem da u tom Kragujevcu se sada proizvode šinska vozila za Minhen i ostale nemačke, ali bogami i švajcarske gradove, tramvaji najmoderniji, „Simensovi“ tramvaji, tako da je to ono što smo mi uradili u Kragujevcu.
Da li je „Fijat“ mogao ovako ili onako, drugačije ili ne, to najbolje vi dugujete objašnjenje građanima Republike Srbije kakav ste ugovor potpisivali sa „Fijatom“ i koliko smo subvencija dali i kako se to završilo. Mi smo uspeli, doduše, tu zaista opet Aleksandar Vučić, da izvučemo kestenje iz vatre i da dogovorimo sada sa novom kompanijom „Pežo“, „Fijat“, dakle „Stelantis“, da od 2024. godine počne da proizvodi električna vozila u fabrici, tako da smo i to rešili.
U međuvremenu smo u tom Kragujevcu doveli „Jangfeng“, „Vaker Neuson“… Da, da. „Simens“ je isto došao, pretpostavljam, 2002. godine, samo što su prvi tramvaj proizveli 20 godina ranije, kao što ste vi uzeli prvi kredit za Klinički centar, ali ga samo niste izgradili, ali za „Vaker Neuson“ ste možda pročitali negde u nekim novinama.
Palata pravde u Kragujevca, verujem, takođe, da je ranije izgrađena, nego niko to nije video, valjda. Državni Dejta centar, najmoderniji u Kragujevcu, je izgrađen. Završamo do kraja ove godine Centar izvrsnosti. Univerzitet u Kragujevcu smo pomogli, bogami, na Šangajskoj listi prešao je Univerzitet u Beogradu. Izgradili smo stanove za službe bezbednosti, doveli nove firme i sve to ostalo.
Uskoro krećemo sa Kliničkim centrom Kragujevac. Rekla sam vam da mi je žao zato što nekad zbog evropskih procedura to dosta kasni, ali svakako sam sigurna, što je rekao i Milenko, uskoro krećemo sa stadionom, da će i izgradnja Kliničkog centra krenuti ubrzo i da u to građani Kragujevca veruju.
Što se Niša tiče, da vidim samo gde mi je podatak za Niš, u Nišu smo jednu od stvari, a na koju sam najponosnija, što smo izgradili najmoderniji naučno-tehnološki park, što ćemo sada već u mandatu ove Vlade da ga proširujemo, da gradimo još jedan novi, ali zato što je dovedeno zaista mnogo investicija, šest fabrika: „Džonson elektrik“, „Kaster tekstil“, „Leoni“, „Imi“, „Cumtobel“, „Sinju“. Mi smo samo u šest godina u Nišu, između 2016. i 2022. godine, otvorili 13.043 nova radna mesta. U Nišu je pre 10 godina nezaposlenost bila 29,7%, 30% je bila nezaposlenost u Nišu. Na kraju prošle godine je bila 10,4% i svakako još mnogo moramo da radimo, ali u poslednje četiri godine, dakle samo četiri godine, plate u Nišu su porasle 54,3%.
Evo vam jedan zanimljiv grafikon kada pričamo samo o gradovima i lokalnim samoupravama. Pogledajte, ovo je Niš i ovo je 2012. na 2021. godinu, devet godina. U Nišu je 2012. godine prosečna plata bila 316 evra, 2021, kraj godine, 607 evra, povećanje za 92% prosečnih plata u Nišu za devet godina.
Ako pričamo o Kragujevcu, prosečna plata u Kragujevcu je bila 347 evra, prosečna plata 2021. godine 603 evra, što je povećanje od 73,7%. U Novom Sadu, povećanje u devet godina prosečnih plata od 83,6%, sa 420 evra prosečne plate na 771 evro.
Ali, ono što je zapanjujuće jeste Bor, istok Srbije. Prosečna plata u Boru za one koji su imali posao 2012. godine je bila 261 evro, na kraju 2021. godine prosečna plata u Boru 757 evra, što je povećanje prosečnih plata od 190% za devet godina. Tako da smo, da, stigli u svaki kraj Srbije.
Kada mi ovaj narodni poslanik priča o tome kako smo mi sve rasprodali i kako to nije prosrpska Vlada, teško da je nama ostalo da bilo šta rasprodamo, posebno što se tiče prirodnih bogatstava. U vaše vreme, recimo, rasprodati su svi izvori vode u Republici Srbiji, ni jedan nije ostao u srpskom vlasništvu.
Pogledajte ovu mapu. Vidite sve ove tačkice? Samo da vam objasnim kakva je to mapa. Zanimljivo je, jer je trebalo stići u sve krajeve Srbije. Ovo ovde, gospodo, izvolite i vi da pogledate, ipak je ovo vaših ruku delo i vaše pameti rezultat, ovo je mapa raskinutih privatizacionih ugovora od 2002. do 2013. godine. Ovo su sve bile privatizacije, raskinute privatizacije, zato što su bile pljačkaške, neuspele, gde su fabrike zakatančene. To je 682 privatizacije. Ovo, poštovana gospodo, ne ljutite se…
(Predsedavajući: Ako možete da ne vičete svi u glas.)
Ovo, gospodo draga, je mapa uništavanja srpske privrede između 2008. i 2013. godine. Da možete da se dohvatite ovog papira, ali vam ga ne dam, vi bi i od njega napravili aviončić. Hvala mnogo.