Uvaženi predsedniče Skupštine, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, koalicija NADA koju čine POKS i Novi DSS neće podržati rebalans budžeta koji je predložila Vlada Srbije.
Iako je ovo tačka dnevnog reda koja svaku stranku opredeljuje da li podržava vlast ili opoziciju, pozivam sve poslaničke grupe i političke stranke da shvate da ovo nije vreme za prikupljanje jeftinih političkih poena, nego je vreme za političku odgovornost. Ovo je vreme kada svi treba da pomognemo svojim znanjem, iskustvom i prevazilaženjem izazova pred kojim se naša otadžbina nalazi.
Zato vas pozivam da iznosimo isključivo argumente, da izbegavamo ostrašćene govore i uvrede, kako bismo svi pomogli da se ovaj predlog poboljša, unapredi i usvoji rebalans koji zaista je najbolji za narod i državu.
Ovim Predlogom rebalansa budžeta od strane Vlade Srbije jasno se mogu videti razmere ekonomske krize u kojoj se nalazimo. Ona je rezultat ne samo globalnih ekonomskih kretanja i ukrajinske krize koja Vladi služi kao dobar alibi za sve, nego je u dobroj meri rezultat nedomaćinskog upravljanja javnim finansijama, lošeg upravljanja velikim državnim sistemima, pre svega „Elektroprivredom Srbije“ i „Srbijagasom“, kao i totalnim odsustvom volje za suštinskim reformama u javnom sektoru. Vidno je odsustvo strategije u poljoprivredi i mnogim drugim oblastima ukupnog privrednog života.
Ovim rebalansom predviđen je rast prihoda od 192 milijarde dinara i to bi samo po sebi bio pozitivan podatak, ali kad uđemo u strukturu tog povećanja prihoda vidimo da to nije tako. Rastu poreski prihodi, pre svega PDV-a, rastu prihodi od carine i to 26%, raste prihod od akciza na duvanske proizvode, prihodi od igara na sreću. Zašto rastu ovi prihodi? Odgovor je jednostavan, zbog inflacije za koju Vlada kaže da je 14%, a mnogi ekonomisti kažu i čitavih 20%.
Dakle, rastu cene, a sa cenama se povećava iznos naplaćenog PDV-a. Rasle su i cene duvanskih proizvoda, otuda i veći iznos naplaćene akcize. Rast prihoda od carine je isto veliki. Enormno je povećan uvoz energenata, pre svega električne energije zbog katastrofalnog stanja u „Elektroprivredi“.
Dakle, Vlada samo nominalno povećava prihode, u stvari samo ide u korak sa inflacijom, a ne pokušava da se konkretnim ekonomskim merama bori protiv krize, osim ako za ekonomske mere Vlada ne smatra administrativno i birokratsko zamrzavanje cena pojedinih roba na tržištu.
Ovakvi potezi Vlade su samo pokazatelj odsustva strategije i suštinskih mera u borbi protiv krize, a u krajnjoj liniji to je pokazatelj nestručnosti i nekompetentnosti ljudi koji vode ekonomski deo Vlade.
U strukturi prihoda spominju se donacije sa svega 1,1%, što je vrlo skromno i govori o značaju Srbije za EU. Koliko Vlada promoviše pomoć EU reklo bi se da je ovaj postotak bar deset puta veći, ali nije. Više para u državu unese naša dijaspora preko doznaka, nego sve donacije država EU.
Kada je reč o rashodima, ovim Predlogom zakona oni rastu za 271 milijardu dinara. Kada pogledamo rast prihoda, jasan je zaključak da budžetski deficit raste do iznosa čak 79 milijardi dinara. Gde to Vlada planira da potroši ove milijarde? Navodi se povećanje penzija i to jer u redu, međutim ovaj rast penzija pojela je inflacija, čak i više nego što je rast penzija, pa su penzioneri u realnom minusu u odnosu na prošlu godinu.
Svi smo svedoci rasta cena osnovnih životnih namernica, ogreva, a u mnogim opštinama i gradovima rastu cene komunalnih usluga. U Somboru, primera radi, rast cena daljinskog grejanja je čak 33%.
Sa rashodne strane najveća promena koju ovaj rebalans treba da izniveliše ili žargonski „ispegla“ finansiranje ogromnih gubitaka javnih preduzeća u iznosu od 1,3 milijarde evra i tu je suština svega.
Ovde je svima jasno, dame i gospodo, da je više neodrživa partijska država koja je napravljena. Iz ovog primera građani najbolje vide koliko ih košta partokratski aparat koji se pravio decenijama. Loša kadrovska rešenja koji imaju partijsku knjižicu, ali ne i validnu diplomu, loše upravljaju našim energetskim sistemom i stvaraju dugove koji se pokrivaju po pravilu iz budžeta.
S obzirom da građani pune budžet samo ova stavka će svakog punoletnog građanina ove zemlje koštati u proseku 25 hiljada dinara. Ovde pre svega mislim na Elektroprivredu Srbije i „Srbijagas“. Kada bi se bolje upravljalo ovim preduzećima, kada ne bi bilo ovakvih velikih budžetskih izdataka za ove državne jasle, koje imaju najveće plate u državi, što je nonses, budžet Srbije bi u 2022. godini imao deficit manji od 2% BDP. Ovako, ogromni gubici ovih preduzeća doveli su do toga da se deficit budžeta rebalansom povećao na skoro 4%.
Koalicija NADA, koju čini POKS i Novi DSS, smatra da mnogo veća izdvajanja treba da idu za potrebe vojske Srbije, za kadrove i tehniku, s obzirom na rastuće tenzije na Kosovu i Metohiji i garancije za bezbednost koje država treba da pruži našim sunarodnicima u južnoj pokrajini.
Veća izdvajanja treba obezbediti ratnim veteranima i kroz izmenu Zakona o borcima obezbediti im trajnu sigurnost i status u društvu koji zaslužuju.
Dalje, naša koalicija ocenjuje kao vrlo pogrešnu politiku Vlade prema poljoprivredi. U ovom Predlogu zakona pominje se pad proizvodnje u poljoprivredi i to za 8%. Realno je pad poljoprivredne proizvodnje veći od toga i to značajno. Tome jeste doprinela suša, ali još više pogrešna politika Vlade u ovoj oblasti. Rezultat takve politike je katastrofalno stanje stočnog fonda, gotovo potpuno gašenje proizvodnje mleka u Srbiji, nedopustivo male, gotovo beznačajne subvencije ratarske i voćarske proizvodnje i dugovi prema seljacima. Seljacima se iz budžeta duguje iznos od preko 20 milijardi dinara a kašnjenja sa isplatama subvencija su ogromna.
Naši konkretni predlozi za rebalans budžeta u oblasti poljoprivrede su povećanje sredstava za elektrifikaciju sistema za navodnjavanje u iznosu od 100 miliona dinara, jer je električna energija najjeftiniji energent u navodnjavanju zbog enormnih troškova kada se koriste naftni derivati a u cilju suzbijanja suše.
Kod Uprave za agrarna plaćanja povećati davanja na 250 miliona dinara, odnosno minimalno onoliko koliko je dug države prema poljoprivrednim gazdinstvima, u ovom momentu za neisplaćene subvencije.
Kod Uprave za poljoprivredno zemljište treba povećati sredstva na 100 miliona dinara, a u cilju povećanja i ukrupnjavanja poljoprivrednih površina, podsticanja lokalnih samouprava za sprovođenje komasacija i arondacija, a sve u cilju povećanja produktivnosti, racionalnosti i efikasnosti u poljoprivredi i bolje efikasnosti primene sistema za navodnjavanje i racionalnoj primeni poljoprivredne tehnike.
Velika je sramota da je Uprava za agrarna plaćanja na današnji dan dužna poljoprivrednicima oko 250 miliona evra, a naročito ugrožene grupe su proizvođači mleka gde subvencije dosta kasne. Ovo daje rezultat - rapidan pad broja grla muznih krava. Slično je i u ostalim granama stočarstva, prvenstveno zbog narušenih odnosa ulazno izlaznih parametara, kašnjenja subvencija i neintervenisanja Direkcije za robne rezerve.
Ugrožene grupe o kojima ovaj rebalans ne vodi računa su i proizvođači industrijskog bilja, posebno soje i šećerne repe, gde su prinosi katastrofalni i gde bi iz budžeta trebalo izdvojiti i za tekuću 2022. godinu minimalno 12 hiljada dinara po hektaru, kako se naredne godine ne bi ugrozila prehrambena i sigurnost zemlje.
Pogrešna je politika Vlade i kada je u pitanju socijalna politika. Ovaj predlog rebalansa to jasno pokazuje. U trenutno nestabilnoj ekonomskoj situaciji, porastu siromaštva, rashodi za socijalnu zaštitu se smanjuju i umesto da se povećavaju sada iznose 6,87 ukupnih rashoda, a ista su pre rebalansa iznosila 7,04.
U apsolutnom iznosu izdvajanja iz budžeta su smanjena iako su stope nejednakosti i rizika od siromaštva u Srbiji znatno veća od evropskog proseka.
Koalicija NADA smatra da izmene Zakona o budžetu u najvećoj meri treba da budu posvećena i usmerena u dodatni paket socijalne pomoći koji bi bio osmišljen u skladu sa trenutnom situacijom u društvu, a koja podrazumeva posebno i pažljivo kreiranje mera socijalne politike zasnovanih na jasnim kriterijumima i analizama.
Jeste najjednostavnije linearno povećavanje penzija svima i jednokratna davanja mladima, ali to nije najpravednije i najbolje rešenje. Potrebna je hitna izrada lične karte stanovništva i kreiranje nivoa državne pomoći u skladu sa njom.
Takođe, u rebalansu budžeta nije registrovana volja za pojedinačno povećavanje socijalnih davanja za socijalno ugroženo stanovništvo iako je godišnja stopa inflacije u septembru iznosila 14% s obzirom na nepovoljnu ekonomsku situaciju i rast cena socijalno ugroženi građani bivaju sve više gurani na marginu društva i ukoliko se navedena davanja ne uvećaju u narednom periodu ugrožava se njihova egzistencija.
U skladu sa predlogom mera socijalne i poreske politike za smanjenje nejednakosti i rizika od siromaštva koje je dao Fiskalni savet utvrđeno je da deca do 18 godina predstavljaju najugroženiju starosnu grupu po stopi rizika od siromaštva, kao i da 37 hiljada starih lica dominantno u ruralnim sredinama ne ostvaruju pravo na socijalnu pomoć iako dohodovno su ugroženi.
Navedeno bi se moglo rešiti povećanjem dečijeg dodatka za 25%, odnosno sa 3.569 dinara na 4.500 dinara, kao i broj primalaca za dve trećine, odnosno sa 245 na 416 hiljada dece. Ukupan trošak navedene reforme iznosio bi 14 milijardi dinara, ali navedena mera nije usvojena jer je Vlada procenila da ima drug prioritete.
Takođe što se tiče podrške starim licima trebalo bi iskoristiti sistem socijalnih karti za efikasnu primenu reformisanog sistema socijalne pomoći, kao i ukinuti zakonsku obavezu plaćanja PIO doprinosa za osiguranike poljoprivrede.
Primer da sistem socijalnih karti nema primenu najbolje je prikazan na novčanoj pomoći mladima u iznosu od pet hiljada dinara. Sredstva u iznosu od oko 15 milijardi za ovu namenu svrsishodnije bi se utrošila u ulaganje u obrazovanje mladih u vidu stipendija, odnosno subvencija za poslodavce za zapošljavanje mladih imala bi dugoročniji efekat.
Sa aspekta kapitalnih investicija u oblasti socijalne zaštite, kapitalno ulaganje u nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna i boračka pitanja iznose samo 0,03% ukupnih kapitalnih ulaganja u 2022. godini. Iako potrebe u oblasti socijalne zaštite su znatno iznad trenutnih kapaciteta u koje se ne ulaže dovoljno Koalicija NADA smatra da rebalansom budžeta nije dovoljno pažnja posvećena zaštiti životne sredine. Nažalost, u republičkom budžetu imali ste samo dva kapitalna projekta, od kojih se jedan odnosi na nabavku opreme za sakupljanje i reciklažu, verovatno kontejnere i kante u iznosu od 360 miliona dinara, a drugi na prečistač otpadnih voda u opštini Zubin Potok u iznosu od 200 miliona dinara.
Sredstva iz IPA fondova se povlače još iz prve komponente, što govori o maloj spremnosti projekata za realizaciju. To je apsolutno nedovoljno imajući u vidu potrebe i ulaganja u ovoj oblasti. Sramota je da naša predstonica, grad Beograd, nema centralni prečistač otpadnih voda s obzirom na kruženje materije u prirodi i da sva ta zagađenja dospevaju kroz lanac ishrane do čoveka.
Kada je upravljanje otpadom u pitanju, situacija je gora nego kada je donet Zakon 2009. godine. Ne vidim da se ovim rebalansom nešto menja. Pokrivenost sakupljanja nije na dovoljnom nivou, a primarna separacija je u povoju. Recikabilne sirovine završavaju u vodotokovima, a ne u postrojenjima za reciklažu. Jako malo se radi na održivom uspostavljanju rada regionalnih centara i izgradnji sanitarnih deponija i postrojenja za sekundarnu separaciju izdvajanje recikabilnih sirovina.
Naime, imamo jako mali broj izgrađenih regionalnih centara za upravljanje otpadom na nivou Srbije, a najveći centri, Beograd, Novi Sad i Niš nemaju uspostavljen sistem u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom.
Dakle, otpad se u tri najveća grada u Srbiji odlaže na nesanitarne i divlje deponije, što je neprihvatljivo i odraz nezainteresovanosti i nestručnog vođenja politike. Ništa od ovoga nismo videli u rebalansu budžeta.
Rebalansom budžeta, iznos subvencija namenjen životnoj sredini je iznosio samo 2,48% ukupno planiranih subvencija, što je nedovoljno, uzimajući u obzir prioritet ove oblasti.
Iz svega ovoga je jasno da predlog rebalansa budžeta koji je predložila Vlada Srbije, ne može dobiti prelaznu ocenu.
Koalicija NADA će podneti čitav niz amandmana kojima ćemo pokušati da poboljšamo predlog i ublažimo štetu koju može izazvati usvajanje ovakvog predloga.
Hvala na pažnji.
