Čuli ste, ako ste bili u sali.

Bili ste u sali, da li je tako?

Bio sam u sali, ali maltene ne znam da li je iko mogao da čuje od galame.

To onda znači, da ste sigurno čuli.
Kada bi krenuo bilo kakav žamor, bilo sa jedne, bilo sa druge strane sale, onda se oglasi ovo zvono, koje znači da ja pozivam sve da se primire i da se omogući da govori ko je dobio reč. Sigurno ste to primetili, nema potrebe da sada pričate sa mnom u glas. Nema nikakve potrebe da pričate u glas.
Sigurno ste primetili da sam to uradio nekoliko puta danas, ko god da je govorio, ali sada stvarno ne razumem šta vi radite. Ustajete i pričate o tome da je 20 minuta bilo ne znam šta, a nije i znate da reagujem svaki put.
Da li želite da se Skupština izjasni na temu člana 107.?
(Dušan Radosavljević: Ne želim, samo želim da apelujete ovde da se uvede red.)
Dobro, ako ne želite, onda neću ni ja da primenjujem dalje mere iz člana 103.
Reč ima ministarka Jelena Tanasković.

Zahvaljujem predsedniče.

Samo da se obratim poslanicima i građanima Srbije, pošto je ovde rečeno da je Upravi za agrarna plaćana neophodno 250 miliona dinara da bi se nadoknadili svi ne izmireni troškovi. Moram da kažem da je u ovom rebalansu ovoj Upravi dodeljeno 15,5 milijardi dinara, a da je ukupan budžet Ministarstva poljoprivrede uvećan za 16,5 milijardi dinara.

Od tih 15,5 milijardi dinara na direktna plaćanja ide 7,7 milijardi dinara i upravo će svi dugovi koji se tiču proizvođača mleka do kraja ove godine biti izmireni.

Sa druge strane, čuli smo da se ne radi elektrifikacija, pa hoću samo i to da napomenem, da je od 2018. godine sprovedeni projekti u opštinama Žitorađa gde je urađena elektrifikacija polja na 450 hektara, u opštini Merošina na 300 hektara, Varvarin skoro 800 hektara, zatim u Leskovcu 150 hektara.

Takođe, 2021. godine izgrađeni su elektroenergetski objekti na teritoriji Malog Iđoša, Inđije, Vršca i Odžaka. U ovoj godini pokrenuti su projekti u Mačvi, Somboru i Bogatiću, tako da se uveliko radi na ovome.

Takođe hoću još jednu stvar da kažem da su vanredne mere o kojima smo komunicirali već u toku današnjeg dana, ali hoću i to da ponovim, Vlada Republike Srbije je donela meru koja se tiče proizvođača suncokreta. Takođe je donela vanrednu meru koja se tiče proizvođača šećerne repe od roda 2023. godine, kada će u iznosu od 35.000 dinara po hektaru najviše do 500 hektara za ostvareni prinos od najmanje 50 tona po hektaru plative šećerne repe biti pomoć isplaćena.

Tako da sve ono što smo mogli da čujemo u suštini jeste bila paušalna ocena, jer daleko od toga se u poljoprivredi u ovom rebalansu nije razmišljalo. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima Marinika Tepić.

Zahvaljujem predsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani, poslanička grupa Ujedinjeni će glasati protiv ovog rebalansa budžeta zbog toga što su dva ključna razloga za njegovo predlaganje i usvajanje, a koja vi uporno pokušavate da sakrijete.

Prvi razlog je što je energetski sistem potpuno raspadnut zbog vašeg nestručnog i štetnog upravljanja i sada su potrebne gotovo dve milijarde evre da se obezbede samo zbog toga da građani ne bi ostali bez grejanja.

Drugi razlog je što država nema više para za osnovno funkcionisanje pa sada treba dodatno da se zadužuje za više milijardi evra. I sada, kao što sam rekla, zbog vašeg štetnog i nestručnog upravljanja ovde nisu prioriteti u rebalansu ni infrastruktura, ni zdravstvo, ni obrazovanje, čak ni privreda, već je ključna stavka nešto što se zove intervencijska sredstva, od 286 milijardi dinara, odnosno 2,4 milijarde evra. Gotovo 14% budžeta koji će se najvećim delom koristiti da se zakrpe rupe u „Srbijagasu“ i u EPS-u za kupovinu energenata.

Na naplati su, kao što svi građani vide, iako pokušavate da sakrijete, došla nestručna upravljanja, neodgovorna partijska upravljanja u dva velika državna giganta, rekla sam EPS i „Srbijagas“ i urušili ste ovaj sistem u najgorem trenutku za našu zemlju. Naravno, sistem se nije urušio sam.

Godinama, bukvalno godinama smo vas upozoravali da ne može vaš Mićo Grčić da vodi najveću srpsku firmu EPS. Lepo smo vas upozoravali da vaš Mićo ništa ne zna, da jedino u šta se razume vezano za struju, jeste da pritisne prekidač, da je neobrazovan, da se snašao za diplomu negde u kasnim četrdesetim, ali niste slušali. Vaš Mićo Grčić nije sam ušetao u EPS nego ga je tu naravno postavio Aleksandar Vučić. Zato je vaš Mićo lojalan Vučiću, hvali ga i zato je vama sada potpuno nebitno što će građani Srbije platiti neodgovornost i nestručnost vašeg Mića Grčića milijardi, milijardi evra.

Naravno, spasili ste ga, on je sada nažalost na novoj državnoj poziciji, funkciji, nećete verovati gde, u obrazovanju. Ovakav kadar, a građani Srbije će sada plaćati njegov traljavi klijentelizam, Zoranin oportunizam i Vučićev inat što nije hteo da ih smeni kada je bilo vreme.

„EPS“ je decenijama bio najveći proizvođač struje i investitor na Balkanu, a danas ste od njega napravili gubitaša i uvoznika. Gospodo, zaista ste postigli rekord. Ono što niko drugi u Srbiji, pa i u regionu nije uspeo, a to je da od najmoćnije energetske kompanije u regionu toliko je bacite na kolena da EPS sada nema ni za plate za zaposlene, nego da mora da uzima kredite ili da dobija finansijsku injekciju iz budžeta, što bi se moglo nazvati, videla sam često to ljudi komentarišu i zgodno dođe da se ilustruje vaša politika upravljanja EPS-om kao u Alan Fordu što Gruf kaže – ko izgubi dobitak, dobije gubitak. U međuvremenu je važno reći da država nije ni zaradila, ni uštedela da bi mogla da zakrpi rupe u energetici i u budžetskoj kasi i sada mora dodatno da se zaduži.

Vi u članu 2. rebalansa budžeta navodite da je potrebno novo zaduženje od 818 milijardi dinara, odnosno sedam milijardi evra za finansiranje deficita, otplatu dugova i nabavku energenata, što je 193 milijarde dinara, odnosno više od jedne milijarde evra više nego u originalnom budžetu koji sada menjate.

U članu 3. stoji da je javni dug na dan 31. avgusta 2021. godine bio 28 milijarde evra, a samo godinu dana kasnije, 32 milijarde evra, što je povećanje od skoro četiri milijarde evra za samo godinu dana, gospodine ministre. Što je još gore, to je iznos duga koji je bio pre nego što ste nam uputili rebalansom dodatno zaduženje od milijardu evra od Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kine, Nemačke i pre nego što ste tražili gotovo dve i po milijarde evra od MMF-a i 500 miliona evra od Svetske banke.

Dodatno, u budžetu se jasno može videti da povećavate već postojeće kredite, pa ćemo za nacionalni stadion da se zadužimo umesto 250 sada 350 miliona evra, za Moravski koridor 800 umesto 600, a vidimo da planirate i dodatni kredit za pokrivanje manjka u budžetu od 800 miliona evra. Za to vreme, dok para nema, dok kukate na sva usta kako je neko drugi kriv a samo ne vi, vaša državna administracija se bahati i toj gramzivosti i pohlepi nikad kraja. Ja se stalno pitam – kad je dosta?

Zadužujete se više nego ikad a povećavate troškove vaših ministara i vaših kabineta. Znači, potpuno skandalozan podatak je da povećavate budžet kabineta premijerke za više nego duplo, sa 25 miliona na 62 miliona dinara. Još skandalozniji podatak je da Novaku Nediću za generalni sekretarijat povećavate budžet sa 900 miliona na šest milijardi, ponavljam – sa 900 miliona na šest milijardi dinara. Ovo je potpuno skandalozan podatak. I sav taj novac treba da utroši u narednih 45 dana.

Dakle, šta će Ana Brnabić da radi sa 35 dodatnih miliona u narednih 45 dana? Zašto ste joj to dali? Šta će da radi sa tim parama? Šta će Novaku Nediću pet milijardi više da potroši u narednih 45 dana? Nedodirljivi Novak Nedić. Do sad je bio nedodirljiv za istražne organe, a sada i nenaplativ, izgleda. Za šta mu treba dodatnih pet milijardi u narednih 45 dana? Za neke nove Velje nevolje? Za neke nove huligane i batinaše? Za neka nova lažna udruženja, da se ovim dotacijama finansiraju? Za tzv. gongove, vaša lažna udruženja, vaše lažne nevladine organizacije?

Da li će možda tako da se finansira, na primer, evo da pitam, nevladina organizacija poput Udruženja sudija i tužilaca? Znate ko je predsednik ove nevladine organizacije – Nenad Stefanović, čovek koji je istovremeno i predsednik državnog Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Znači, predsednik državnog Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji je predsednik nevladine organizacije Udruženje sudija i tužilaca. Dok celo Republičkog javno tužilaštvo i Više javno tužilaštvo, odnosno Tužilaštvo za organizovani kriminal, zajedno imaju 550 miliona, Novak Nedić ima šest milijardi. Ili da dodamo i sva ključna javna tužilaštva u Srbiji, sva zajedno, i Republičko javno tužilaštvo i Više javno tužilaštvo i sva ključna javna tužilaštva zajedno imaju dve i po milijarde, a Novak Nedić ima preko šest milijardi. Pametnom dosta. Idemo dalje.

U vreme ovakve svetske krize, kao što vidimo, uvećali su se budžeti kabineta potpredsednika. Neki ovde sede među nama. To su sve potpredsednici koji su ujedno i ministri sa portfeljom. Objasnite mi, molim vas, čemu služe dodatni budžeti od desetina miliona dinara za kabinete potpredsednika i ministara kada već imaju svoje sopstvene resore sa enormnim budžetima? Ja to ne mogu da razumem, a sigurna sam nijedan građanin Srbije.

Za to vreme na građanima štedite. Smanjili ste budžet za Republički fond za penzijsko-invalidsko osiguranje, subvencije u oblasti nauke i obrazovanja, subvencije u privredi su smanjene, evropske integracije za 40%, učenički standard je smanjen, studentski standard je smanjen, stipendije mladim talentima su smanjene, itd. I nije tačno ni da rebalans usvajate zbog povećanja penzija, pošto je podrška za isplatu nedostajućih penzija iz budžeta smanjena, gospodine ministre, sa 101 na 89 milijardi dinara.

Hvalite se čitav dan ovde povećanjem prihoda. Povećanje prihoda je gotovo isključivo posledica, ne rezultat nego posledica inflacije. To su moje prethodne kolege već ponavljale, to vam je juče u lice rekla i struka ispred Fiskalnog saveta. Vi to uporno negirate. Ali, znate šta, da vam kažem neke najosnovnije stvari, mimo stručnog ili nestručnog čitanja budžeta. Ljude ne zanima inflacija u vašim procentima. Ljude zanima, obične ljude, ne povlašćene ljude, ne privilegovane ljude, zašto cena hrane ide u nebo u poslednje dve godine, dok su plate za to vreme porasle samo 17% a penzije 12%? I kako se zapravo zove to kada cena hrane skače za gotovo 100%? Kako se zove kada imamo najskuplje gorivo u regionu? Kako se zove kada samo u Srbiji dizel košta 23% skuplje od benzina, iako je proizvodnja 22% jeftinija? Isto u vreme vaših, gospodo, 90-ih, to se zvalo ratno profiterstvo. I sada se ponovo krijete iza rata.

Kako se zove i to kada vam država odredi minimalac od 40 hiljada dinara, kada prva u državi i sama prizna da bi mogla tek nekoliko dana da živi od tog novca, a onda te ljude sa minimalcem država praktično prinudi da se zadužuju kod komercijalnih banaka u keš kreditima samo da bi skrpili kraj sa krajem, da bi deci kupili udžbenike ili jaknu za predstojeću zimu? To se, gospodo, zove u običnom narodu dužničko ropstvo, a ne ekonomski tigar. Pa, minimalna satnica rada je, poštovani građani, 201 dinar, jeftinija od litre ulja. Toliko o tigru.

Hoću da pomenem još i da je Hrvatska npr. već uvela, ima besplatne udžbenike, a od januara uvodi besplatan obrok u školi. Mi iz Stranke slobode i pravde vam to predlažemo već tri godine. Nije politička stvar, osnovna je stvar, egzistencijalna, razumljiva za sve. Vi i dalje ne želite da date 170 miliona evra za besplatne udžbenike za sve osnovnoškolce u Srbiji i besplatan obrok, nego treba da svedočimo kako deca padaju u školi u nesvest od gladi kao u Kragujevcu kada smo nedavno bili. Zašto za decu nema para? Zašto nema za pomoć roditeljima?

Ovde nam predstavljate dualno obrazovanje kao epohalnu stvar, kao razvoj, a vi zapravo od tih petnaestogodišnjaka činite najjeftiniju radnu snagu i činite od njihovog ranog detinjstva socijalne slučajeve koji nikada više neće moći da napreduju. U tome je problem.

Kada ćete shvatiti da samo ulaganjem u obrazovanje može da se sačuva ova zemlja i ovaj narod i da je to najveća kapitalna investicija koja treba da nam svima bude osnovni zadatak?

Ili, da pomenem i ovaj deo, umesto da imamo sada PKB koji bi hranio pola Beograda u ovoj krizi, vi ste prodali vašim arapskim prijateljima u bescenje PKB da bi se sada tamo gajila trava.

Na kraju, hoću da citiram mog kolegu Dušana Nikezića, koji je jako lepo sve sročio u nekoliko rečenica i sve staje u te njegove reči i kaže – tako krene, šta će nam PKB i krave, uvozićemo mleko, šta će nam ugalj i elektrane, uvozićemo struju, šta će nam proizvodi i firme, uvozićemo investitore, šta će nam plate i radna mesta, uvozićemo radnike i onda nas jednoga dana više nema.

Takva će biti i vaša politika u koju ste dobrano zagazili i to je razlog zbog kojeg moramo da se odupremo i ovakvim rešenjima koje nudite i zbog toga će poslanička grupa Ujedinjeni koju čini Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Sindikat Sloga, Pokret za preokret i nestranačke ličnosti, glasati protiv ovog budžeta, a isto tako ćemo sa naša 34 amandmana pokušati da intervenišemo i utičemo na ovaj budžet da bude što pravedniji i korisniji za građane, a što manje za ovu vlast, koju i dalje smatramo štetnom, nestručnom i pogubnom za budućnost Srbije. Hvala.

Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Ne znam, ministre, da li ste imali prilike da čujete vesti i da vidite naslove. EPS bez restrikcija može maksimum 10 dana. Isključenja struje u 2.000 preduzeća u naredna 24 časa. Predsednik apeluje na štednju struje. Jeste li videli taj naslov? Jel znate od kada su ovi naslovi? Iz februara 2012. godine. Pa jel to bio predsednik Vučić, jel bio direktor Mića Grčić? Kaže tadašnji direktor EPS-a, ako bi bilo moguće da svako ugasi po jednu sijalicu, jednu ringlu ili jedan štap u kvartnim grejalicama, uštedeli bismo 7% struje i spasili energetski sistem.

Kaže, EPS je danas uvezao oko 747 megavat časova električne energije i ta struja četiri puta skuplja od one koju EPS prodaje struju, kaže. I šta sad? Tada su imali razumevanja i tada je to bilo u redu, danas to, kada je kriza mnogo veća, nije u redu. Ja razumem, gospodine ministre, da vam se zamera izgradnja nacionalnog stadiona, mislim da bi bilo bolje da pravite terene za Banatske šore. To je jedan perspektivan sport koji ne služi ničemu, kojim se bavi jedna politička stranka i koja preko tog sporta, a tadašnjeg Sekretarijata za omladinu i sport u Vojvodini izvlači novac za sopstveno finansiranje. Pa ako želite da proširite tu delatnost, a ne znam šta je sledeće, da se igraju lastiša ili ne znam ni ja čega, jer to je otprilike taj nivo igre.

Najzad, ja razumem da postoje ljudi kojima smetaju i nacionalni stadioni, kojima smeta i izgradnja brzih saobraćajnica, kojima smeta izgradnja mostova, jer oni računaju da ti mostovi mora da ne valjaju, čim koštaju dva ili tri puta manje nego njihovi, a kao najveće dostignuće svoje arhitekture imaju one kulise, Terazije na Novom Beogradu, za koje niko živi ne zna ni šta predstavljaju, ni čemu služi. E kada imate to Potemkinovo selo, samo bi se moglo zvati po svom tvorcu, a ne po Potemkinu. Dakle, kao vrhunski projekat i vrhunsku realizaciju jedne ideje, onda mi je jasno što ništa drugo ne žele da podrže. Hvala.

Hvala.
Reč ima Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ja ću se u svom obraćanju osvrnuti na izlaganje nekoliko prethodnih govornika, za poslednjeg govornika samo evo i moje pitanje za vas.
Kaže naslov: „Ministre ne zanima nestašica mleka“. „Članovi Vlade na sednici nisu pomenuli problem nestašice mleka na tržištu, stanje je svakim danom sve alarmantnije, zbog čega rešenje treba hitno naći.“ Pa kaže tadašnji ministar trgovine: „Nisam ja kriv nego Ministarstvo poljoprivrede“. Kaže tadašnji ministar poljoprivrede: „Nisam ja kriv, nego neki Investicioni fond „Salford“. A kaže penzionerka Radmila Milijić – zbog slabe isporuke mleka ogorčena je na proizvođače mleka u Srbiji. Ovo zaista nije u redu, citiram: „Imam unuke koji vole da piju mleko, pa moram da ustanem ranije i dežuram sa komšijama ispred prodavnice da bismo se utrkivali ko će pre da ga kupi. Osećam se kao da smo opet pod sankcijama“, kaže ona. Ništa bolje nije ni u ostalim gradovima Srbije.
Hoćete da znate datum? Petak 27.9.2010. godine. Dakle, čuli smo veliki broj neistina i veliki broj proizvoljnih tumačenja, pa ću pokušati u svom obraćanju da budem veoma konkretan i da odgovorim na svako. Moje pitanje za neke od prethodnih govornika, pošto su postavili pitanje kako se zove jedno ili drugo, a kako se zove prodaja Naftne industrije Srbije za 400 miliona evra, sa svim nalazištima nafte i gasa u Srbiji, prodata za manje od cene za koju su prodate Robne kuće Beograd? A kako se to zove, ako može neko da mi odgovori na to pitanje?
Kada govorite o minimalnim zaradama i o tome kako su minimalne zarade danas nedovoljne za normalan život, a u njihovo vreme sa 15.700 dinara, u odnosu na sada od 1. januara je 40.000 dinara minimalna zarada, a sada je pak daleko teže. Pokazatelji su takvi, pokrivenost potrošačke korpe, minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom, vrlo precizno, 2012. godine 61,6%, 2021. godine 80,8%. Da kažem da je idealno i danas, pa nije. Ali danas sa minimalnom zaradom pokrivamo 80,8% minimalne potrošačke korpe. A u vaše vreme, kada ste navodno brinuli o građanima Srbije, samo 61,6%.
Pominjete dualno obrazovanje, kako je prioritet ulaganje u obrazovanje. Pa vi se niste setili da uvedete internet u škole u Srbiji. Danas naši đaci u školama u Srbiji imaju pristup internetu. Bez toga se, kao što znate, ne može. Vi se toga niste ni setili. Govorite o dualnom obrazovanju, a da li znate da za dualno obrazovanje 69% đaka koji uđe u proces dualnog obrazovanja odmah ima posao nakon završene škole, odmah, a prosečna plata 80.441 dinar. Klasično obrazovanje, 42% đaka nađe posao, a prosečna plata 65.361 dinar. Kao što vidite, za razliku od nekih proizvoljnih tumačenja i nekih, eto, subjektivnih ideja, ja govorim veoma precizno i veoma konkretno.
Kada govorite o Novaku Nediću, da vas podsetim, govorite o generalnom sekretarijatu Vlade Republike Srbije, a onda ste mogli bar da uputite pitanje, verovatno je to bilo iz neznanja ili ne znam ni čega, neću da pomislim da je bilo ko bio zlonameran, a za šta će se taj novac utrošiti? Pa ću vam ja reći da je 600 miliona dinara od toga za Hram Svetog Save i završetak Hrama Svetog Save, da za kovid i borbu protiv korone i za Zavod za biocide i za Beogradski sajam izdvajamo dodatni novac, da je ovde takođe i novac za auto-put u Republici Srpskoj Rača-Bijeljina milijardu i 200 miliona dinara, da je ovde takođe pomoć Ukrajini, deca u Ukrajini 354 miliona dinara. Dakle, umesto da budete zlonamerni, samo pitajte za šta se taj novac troši.
Znate, da vam kažem jednu stvar kada je transparentnost budžeta u pitanju i neke od prethodnih govornika je takođe nešto pričao oko toga, dakle, Stejt department je uradio analizu 141 zemlje u svetu da utvrdi transparentnost budžeta tih zemalja, Srbija se našla među 69 zemalja čiji je budžet i javne finansije ocenjene transparentnim. Prepoznaje se, citiram – Srbija kao zemlja čiji građani znaju kako se troši javni novac ocenjeno je u ovogodišnjem Izveštaju o fiskalnoj transparentnosti Stejt departmenta iz septembra 2022. godine.
Šta to znači i na koje se detalje budžetiranja ova ocena odnosi? Informisanje, javno informisanje o finansijskim pitanjima jedne zemlje gde se uzima u obzir dostupnost javnih budžetskih dokumenata, njihova sadržajnost i pouzdanost, objavljivanje podataka o javnom dugu, transparentnost procesa dodele ugovora i dozvola za eksploataciju prirodnih bogatstava. A da dodam na to, takođe, što je neko zaboravio ili je, neću da pomislim zlonameran, da sve naše finansijske izveštaje radimo i u dogovoru sa MMF, kao kredibilnom institucijom i da ništa i sa ničim ne idemo ukoliko se ne dogovorimo i ne prođemo njihove najrigoroznije moguće kontrole kada je transparentnost u pitanju i kada su sve pozicije budžeta u pitanju, upravo da bi bili odgovorni prema građanima Srbije, upravo da bi bili kredibilni prema investitorima u naše hartije od vrednosti, upravo da bi pokazali koliko je budžet narodski, narodni budžet za koji trošimo za potrebe i u interesima građana Beograda, odnosno Srbije.
Kukamo jer para nema, kaže neki od prethodnih govornika. Pa, mi ne kukamo, mi se borimo. Kukate vi i kao jedan od vaših kolega koji je malopre govorio, mislite da je snaga vašeg glasa jednaka snazi vaših argumenata, pa nije, mi ne kukamo. Mi kažemo da je situacija izuzetno teška, veoma složena, ne samo za Srbiju nego za sve zemlje sveta, da su izazovi sa kojima se suočavamo veliki, ogromni, ali imamo na računu verovali ili 303 milijarde dinara. Potpuno smo likvidni. Podsetiću vas, u 2012. godini u julu mesecu imali ste na računu budžeta Republike Srbije 8,5 milijardi, a mi 300 milijardi. Niste imali za penzije tog meseca da isplatite, pa to je razlika između naše odgovorne ekonomske politike i vašeg nepostojanja politike u tom trenutku.
Govorite o rastu javnog duga, i to sam više puta čuo danas, i više puta sam pokazao i precizno argumentovao podatke. Godine 2012. udeo javnog duga u BDP 53,6%, a onda kažete – pa da, ali znate, tada, i to je neko u međuvremenu rekao, ali tada su zaduženi građani bili 2.000 evra, naravno proizvoljno po glavi stanovnika, a danas su pet. Pa, jeste majstori, sa 331 evra platu koju su tada imali, danas je BDP "perkapita" u Srbiji 7.803 evra, a bio je 2012. godine 4.600 evra. Pa, naravno da nije lako nositi 17 milijardi evra, 17,7 da budem precizan, sa platom od 331 evro.
Opet kroz odgovornu ekonomsku politiku i stabilne javne finansije mi problema sa zaduženošću nemamo. Vi ste imali problem 2011. i 2012. godine kad ste se zaduživali po stopi od 7,25, po 7,25%. Malopre sam vam pokazao grafikon sa ponderisanim kamatnim stopama u vaše vreme koje su tri puta veće, odnosno više nego danas, tri puta, pa to je pravi prikaz, prava slika vaše ekonomske politike. Danas vodimo računa o svakom dinaru. Znamo zašta se novac i u šta se novac ulaže zato nam je i BDP prvi put preko 60 milijardi evra, u vaše vreme bio je 33,7, duplo više nego danas.
Malopre je jedan od kolega govorio o deficitu 4%, nije 4% nego 3,9% čak i taj Fiskalni savet je ocenio da je to dobar deficit s obzirom na sve izazove sa kojima se suočava Republika Srbija. I, mi mislimo tako, i MMF misli tako, ali da ja vas pitam sada, pošto smo reagovali ove godine i uvezli struju kada je bila neophodna i ne bežim od toga, i kupili gas i niste bili tu jutros kada sam govorio da nam je puno skladište u Banatskom Dvoru sa 250 miliona kubnih metara gasa, da su nam puna dva skladišta u Mađarskoj sa 380 miliona kubnih metara gasa. Pa, kupili smo, pa platili smo, mora avansno da se plati, ali zato smo obezbedili stabilnost snabdevanja gasa za najmanje dva meseca u slučaju da nema dotoka gasa Južnim tokom, u slučaju najveće moguće katastrofe za sve nas. Pa, zar se to ne zove odgovorno ponašanje. Pa, zar se to ne zove odgovorno vođenje ekonomske politike da znamo da i građani i privreda imaju gas i u slučaju najveće moguće katastrofe. Nismo mi taj novac bacili, mi smo taj novac obezbedili za funkcionisanje normalno i privrede i za funkcionisanje naših građana.
Par komentara na prihode, znam da niste bili tu, niste bili prisutni dok sam izlagao rebalans budžeta jutros, ali ono što je meni važno, ja ću ponoviti zbog građana Srbije. Nama rastu prihodi, prihodi budžeta su nam veći ove godine i biće do kraja godine 190 milijardi dinara, malo više iznad toga, 190 milijardi dinara. Ima više razloga za to. Čuli ste razlog je inflacija. Pa, nije razlog inflacija, imate par stvari koje morate da imate u vidu. Najpre, razlog je konzervativna procena Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije krajem prošle godine za ovu godinu. To čak napismeno se složio i Fiskalni savet, samo tu je rezerva od 20 do 25 milijardi dinara.
Broj dva, tržište rada koje niko ovde ne pominje. Kada bi se malo razumeli u način na koji radi i funkcioniše poreski sistem, pogotovo kada je porez na dodatu vrednost u pitanju, znali bi da naplata tog poreza zavisi od ekonomskih kretanja i takođe od tržišta rada, a ja sam više puta ponovio i ponovo ću ponoviti za one koji nisu slušali, nama je u realnom iznosu zarada u privredi od tri posto, 5,4% realan rast zarada u privatnom sektoru. Pa, da ste vi u pravu i da je PDV rastao samo zbog inflacije, vi biste imali jednak ili pad aktivnosti u trgovinskom sektoru, a vi imate realan rast od 7,1% za prvih deset meseci ove godine. Pa, koga vi obmanjujete. Kako onda možete da kažete i da ste puni sebe i sigurni da je zbog inflacije rastu prihodi. Dakle, vrlo precizno i vrlo konkretno.
Sa druge strane, imate nikada veću zaposlenost. Imate nikada manju nezaposlenost. Imate porez na dohodak građana takođe rast. Pa, kako raste porez na dohodak građana ako je samo inflacija u pitanju. Pa, ne raste zbog toga što su plate porasle u Srbiji i zbog toga što imate više zaposlenih. Raste porez na dobit preduzeća. Rekao sam to već danas, ali neko nije slušao, pa da ponovim, porez na dobit preduzeća takođe raste i to za 40,9%. Naša privreda prošle godine je bila profitabilna i ostvarila profit, dobit od 945 milijardi dinara. Pa, kako je moguće da zbog inflacije raste porez na dobit preduzeća iz prošle godine, ne sećam se da je visoka bila inflacija prošle godine, kako da raste porez na dohodak građana koji se plaća ove godine za prošlu godinu i kako, s obzirom na kretanja u trgovini i kretanja na tržištu rada, samo i isključivo inflacija uzrok za povećanu naplatu PDV-a.
Niko ne pominje uspešni sistem fiskalizacije. Niko ne pominje uvođenje e-faktura, da u Srbiji više nema papirnih faktura, nego da sve ide elektronski. To niko ne pominje, ali tako je verovatno najlakše. Tamo gde nemamo povećanje prihoda i to zaboravljate da kažete, to je kod akciza. I, o tome sam govorio jutros, upravo zbog toga što smo odrekli dela akciza na naftu i naftne derivate, između 10 i 20% zavisi koliko i kada. Ukupan iznos 15 milijardi dinara, kako bismo iskontrolisali cenu i dizela i benzina na tržištu i tako usporili porast inflacije u Srbiji.
Na kraju, pošto je više vas pomenulo nešto oko privatizacije, dakle, stojim iza svake privatizacije koju sam ja vodio i odradio.
Mogu da vam kažem i koje su to privatizacije. Bilo ih je osam i to je period 2002/2003. godina i na svaku sam ponosan, od „Merime“ Kruševac, preko Duvanske industrije Niš, preko Zdravlja Leskovca, Zorke-Farm“. Sva ta preduzeća rade. Ni jedna od tih privatizacija nije neuspešna i ni jedna od tih privatizacija nije imala nikakav problem. Radi, zapošljava građane Srbije, strana direktna investicija i tu nemate nikakav problem.
Šta se posle dešavalo, gospodo, to je pitanje za vas. Znači, od marta 2023. godine, to je pitanje za vas, a od 2002. do 2012. godine, kao što sam rekao malopre, izgubili ste 342.000 radnih mesta, pa mi odgovorite ako možete na to.
I, konačno, pošto smo čuli par puta da imamo već troškove za veća ministarstva itd. pa nemamo. Ako pogledate ministarstva, sve je preraspodela na neki način već postojećih ministarstava iz prethodnog perioda. Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima postala je Ministarstvo. Unutrašnja trgovina postala je ministarstvo. Bila je u nekom drugom ministarstvu u prethodnom sazivu. Turizam i omladina, povezala se dva Ministarstva, informisanje i telekomunikacija, takođe.
Dakle, nemojte da obmanjujete ljude da imamo sada ne znam koliko ministarstava i ne znam koliki su to troškovi. Došlo je do preraspodele. Mi te njihove troškove pokrivamo i to je tako.
I, na kraju, da završim, kada je kriza u pitanju i kada je energetika u pitanju, svi se vraćate na energetiku i treba da se vraćamo na energetiku. Veliki su problemi sa kojima se suočavamo u energetskom sektoru. Razni su uzroci. O tome možemo da razgovaramo kada god hoćete. Nisu to uzroci od prethodnih par godina. EPS nije investirao poslednjih 30 godina, B3 Kostolac, koji se završava krajem sledeće godine, prva i jedina investicija EPS-a u poslednjih 30 godina.
Pitajte se šta biste vi uradili da ste na našem mestu? Da li biste rekli – pa, da, problemi su, odustajemo, bežimo, nemamo šta da tražimo i da radimo ovde ili biste se uhvatili u koštac sa problemima, kao što se mi hvatamo u koštac, pa smo rekli kada je korona krenula - nabavićemo te vakcine, nabavićemo te respiratore?
Izgradili smo tri nove bolnice za šest meseci samo. Pa, nikada to nije Srbija uspela da uradi nego tada, zato što možemo, zato što umemo, zato što hoćemo. Isto sada, kada je energetika u pitanju. Imamo li problem? Pa, imamo. Da li rešavamo problem? Rešavamo i krećemo u restrukturiranje EPS-a i „Srbijagasa“ i svega ostalog, ali da li hoćemo da obezbedimo struju i gas građanima Srbije? Pa, da, hoćemo. Hoćemo u ovom prelaznom periodu ogromnih problema za ceo svet da pokušamo da izađemo za što manje negativnih posledica iz ove krize, da pokušamo da ponovo izađemo kao pobednici, kao što smo bili tokom prethodne dve godine, kada je kumulativno naša ekonomija imala najvišu stopu rasta u Evropi.
Hvala puno.