Zahvaljujem, potpredsedniku Vlade.
Sledeći prijavljeni je Dejan Radenković.

Hvala predsedniče.

Poštovane koleginice i kolege, uvaženi ministre finansija sa saradnicima, uvaženi ministri i ministarke prisutni, dobio sam zaduženje u ime poslaničke grupe SPS da iznesem mišljenje i stavove o ovoj tački dnevnog reda, tj. fokusiraću se, kada je ovaj prvi objedinjeni pretres, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu.

Da krenem odmah od suštine, zašto se donosi rebalans? Rebalans budžeta je neophodan, jer je naša stvarnost drugačija od projekcije od početka godine. Rebalans koji predlaže Vlada ima jednu dozu gorčine, ali mnogo manju nego onu kada smo donosili rebalans pre nekih osam godina, npr. Nismo pogrešili, jer smo jasno bili protiv rata koji nas je zadesio u okruženju, ni jednim svojim činjenjem nismo taj rat podstakli, ali eto osećamo posledice. Na sreću, a ja bih rekao na znanje i posvećenost ove vladajuće većine, nas ovaj rat nije poremetio koliko neke druge zemlje, a za koje su mnogi mislili da su nam nedostižan uzor uređenosti. Problemi se rešavaju, tako je bilo i tako će i biti.

Međutim, vratimo se za početak na rebalans, kao preduslov da se projekcije upodobe sa stvarnosti. Kada smo pravili ovaj budžet niko nije projektovao da će izbiti, mogu reći, svetski proksi rat. Nismo samo mi, dok smo projektovali budžet, zaboravili da uključimo rat koji nije počeo, a nije bio ni izvestan sa razumnom sigurnošću.

Voleo bih videti tog genija koji je znao da će naša privreda usporiti, ali biti još jako daleko od ulaska u recesiju, jer su pokidani lanci snabdevanja, a cene energenata i svega otišle na više, a neke čak u nebesa. Nismo mi podbacili jer smo loše planirali. Jednostavno naše projekcije je pokvarila sila koja zaista nije pod kontrolom sadašnje većine, ma koliko nam nekada stavljali u zasluge i ono što nismo pomislili da radimo, a kamoli uradili.

Rekao bih svima koji su danas pokazali elementarno neznanje iz javnih finansija da bi ih trebalo nominovati za Nobelovu nagradu iz ekonomije, jer se stiče utisak da bi uradili mnogo bolje. U budžet biste uneli nešto za šta nije bilo nikakvih nagoveštaja i što nije postojalo kao faktor u izradi projekcija. Zapravo, vi biste sigurno bili dobitnici nagrade, ali samo kada biste mogli da objasnite kako biste drugačije izbegli poremećaj projekcije prihoda i rashoda u vanrednoj situaciji kakva je danas u Evropi, a da ne nabrajam ponude koje biste kao takvi eksperti dobili, po isteku poslaničkog mandata, u najprestižnijim finansijskim institucijama sveta, a možda i pre toga.

Ipak bih se osvrnuo na konkretne podatke, načelno, što i jeste priroda ove rasprave. Kao posledica rata, naši budžetski rashodi su porasli za malo manje od 16%. Evidentno je da je došlo do velikih poremećaja na globalnom tržištu, skočile su kamatne stope na svetskom tržištu, skočila je cena energenata, skočile su cene mnogih berzanskih roba, pa kao posledica svega toga jasno je i ne čudi da su porasli naši rashodi budžeta.

Srbija nije ostrvo. Mi smo otvorena zemlja, otvorenost je uzrok naše privreda, ali otvorenost znači da sve što se desi u svetu utiče i na nas. Nažalost, ne postoji mehanizam koji bi onemogućio porast budžetskih rashoda u uslovima ovakvih kretanja u svetu, a posebno u Evropi kakvi su danas.

Prihodi budžeta su porasli za 11,4%. Mogli smo, uz sve mere koje smo preduzeli, da verovatno dodatno povećamo budžetske prihode, ali pitanje je – čemu država služi? Naša država nije svrha samoj sebi. Ona je servis privredi i građanima. Ne možemo uzimati više u vreme krize i gurati privredu u recesiju, seći na kraju i granu na kojoj budžet stoji. Manja je cena to što nam deficit neće biti 3% BDP, nego će biti nešto veći od stope rasta BDP u ovoj godini. Mala je cena što se ove godine nećemo razdužiti kao zemlja, nego ćemo to odložiti za buduće vreme kada se za to steknu bolji uslovi.

Ozbiljne zemlje povećavaju svoj dug u godinama krize, a smanjuju ga u godinama rasta. Naš dug je u poređenju sa dugovima mnogih zemalja više nego pristojan i uopšte, kada je već pominjan dug ovde i ovih dana, imam utisak da postoji nerazumevanje ili neznanje. To ništa nije novo. Što je manje znanje ili, bolje rečeno, što je veća priučenost, to je veće samopouzdanje da se govore neuobičajene stvari, neutemeljene na zakonitostima i čvrstoj argumentaciji, da ne kažem nešto grublje i nepristojnije.

Jedina normalna praksa je da država stari dug otplati novim zaduživanjem. Države ne vraćaju dugove nego plaćaju kamate na dug i to je jedini trošak. Država se zadužila dodatno kada raste udeo duga u BDP, odnosno razdužila kada taj udeo pada.

Tako funkcionišu sve zemlje sveta, nadam se da to svi ovde znamo. Dug je u najvećoj meri posledica investicija u infrastrukturu, jer vam omogućava da danas imate nešto što biste inače imali kasnije.

Naš izazov danas je što su porasle kamatne stope i što moramo da se borimo da stare dugove po relativno niskim kamatnim stopama ne zamanimo za nove dugove po višim kamatnim stopama, jer bismo onda morali da se odreknemo nečega, na primer rasta plata, penzija, investicija i ostalog.

To što je dug apsolutno bio značajno manji nekada ne znači ništa, verujte. Narodnim jezikom rečeno – siromahu je veliki dug od 100 evra, a imućnoj osobi dug od 1.000 evra je beznačajan. Slično je i sa Srbijom. Naš današnji dug je apsolutno veći, a u poređenju sa BDP-om on je manji nego nekada.

Još jednu stvar treba reći – bitno je i koliki je teret kamata koje se plate. Otuda imam potrebu da još nešto prokomentarišem u vezi ovoga.

Iskreno, pitam sve koji kritikuju nove aranžmane Srbije – šta je trebalo da radimo? Da se zadužimo po 4% ili više, jer je to danas realnost za sve zemlje slične Srbiji koje izađu na tržište obveznica ili da nađemo alternativu i koliko možemo da umanjimo rast deficita? Finansiranje od strane Emirata u vreme kada je dolar verovatno na vrhuncu vrednosti u odnosu na dinar i evro po nižoj kamatnoj stopi od one na tržištu obveznica nam je spasilo prilično budžet.

Znate, 1% na brojke koje su u milijardama dolara je veliki novac na godišnjem nivou i dobro je što znamo da nađemo alternativu, što je za svaku pohvalu, morate priznati.

Isto je i sa MMF-om. Mi smo kod te institucije položili i stavili na raspolaganje neki naš novac. Član smo iste i njen smisao je da bude pomoć u teškim vremenima. Mi ne tražimo mogućnost da povučemo novac kao neuračunljiva zemlja koja je sama sebe dovela na rub finansijske propasti. Mi podršku tražimo jer je situacija u svetu postala izazovna, kao zemlja koja je od strane tog Međunarodnog monetarnog fonda ocenjena kao zemlja koja je značajno unapredila svoje javne finansije.

Voleo bih da nas vide kao neke zemlje koje decenijama vode odgovornu politiku, kao što Srbija radi u poslednjoj deceniji, ali da biste stekli renome treba mnogo vremena. Steći ćemo ga, uveren sam, i sledeću krizu, jer krize su, moramo se složiti, izvesnost, dočekaćemo još snažniji i još manje ranjiviji.

Od svih izazova budžetu koji je donela energetika, nećete verovati, predmet rasprave je, zanimljivo je moramo priznati, ključni problem to što se ne greje kada je napolju 25 stepeni.

Situacija sa energentima je nepredvidiva. Cene visoke. Najbolje je, valjda, da se razbacujemo ili da uđemo u cipele onih koji nemaju centralno grejanje. Šta mislite, da li bi se oni razbacivali na 25 stepeni? Da, plaćaju ljudi centralno grejanje, ali sam siguran da bi sve pogodila tržišna cena ove zime, kao i tržišne cena uvezene struje.

Valjda treba imati mere u svemu. To je pretpostavka od koje mi polazimo kao društvene odgovorna parlamentarna većina, čak i da nije pitanje racionalnosti. Ugovor sa „Toplanama“ reguliše režim grejanja u zavisnosti od spoljne temperature.

Da ne bude da sam veći deo ovog izlaganja o rebalansu budžeta, koji je ujedno po prirodi stvari i izlaganje o ekonomskoj ali i politici uopšte, posvetio objašnjavajući o osnovama ekonomije, neke bih stvari ponovo istakao, a koje su već bile delovi izlaganja o ovom istom budžetu pre nego što je počeo rat i sve posledice koje su nam stigle.

Jednostavno, ne postoji ništa što daje veću snagu od toga kada se jasno vidi da ne lažete građane Srbije i kada im ne obećavate kule i gradove, nego izvesno, realno bolju budućnost u razumnom roku.

Podsetiću vas da sam novembra 2021. godine istakao da je infrastruktura bitna i da istovremeno moramo izgraditi privredu koja će koristiti tu infrastrukturu. Zaista, čak i nakon kidanja novih ekonomskih odnosa i svih posledica mi danas gradimo ono što su prethodne generacije propustile.

Koliko je to bilo shvatamo kada vidimo koliko nam danas nedostaju nove gasne konekcije, novi izvori energije i zato je jako bitno što rebalans nije sekao ni investicije. Ulažemo iz budžeta skoro 6% BDP-a, a nivou konsolidovane države 7,2%. Zato imamo izazove, a ne probleme. Zato imamo rast BDP-a u 2022. godini i projekcije da nećemo ići na nižu u 2023. godini sa stopom rasta.

Takođe, tada sam istakao da će izazovi spolja ostati naša realnost. Zemlje koje su se razvile emisijama ugljen-dioksida u atmosferu danas bi da nama dele lekcije, nama koji nismo ni blizu doprineli tom globalnom problemu. Lekcije nisu samo moralne, nego su praćene pozivima da zamenimo tehnologije koje nam omogućavaju jeftinije finalne proizvode i nezavisnost u dosta oblasti energetike skupim i suštinski nepouzdanim tehnologijama koje bi nas izložile energetskim šokovima kakve danas vidimo širom Evrope.

Ovakvih izazova će biti mnogo, cinizma gde treba da položimo naš nedavni izlazak iz siromaštva da bi spašavali tuđu udobnost i drugima pravili profit, ali i autentičnog domaćeg ludizma gde se iskreno mrzi sa jednom tužnom ksenofobičnošću šta donosi napredak. Napredak očigledno ne sme da donosi samo proglašena manjinska elita.

Zamislite Srbiju samo godinu dana kasnije koja bi bilo ne ova današnja, nego ona koja bi rešila da postane na prečac zelena, pa makar uništila standard građanima. Tada sam rekao da sve u svemu lepa vremena su pred nama, puna izazova, a izvesnosti da će se strateškim promišljanjem, vrednim radom, jednim suštinski poštenim odnosom prema politici cela zemlja kretati napred.

SPS će uvek biti deo takve priče, jer ima šta da ponudi. SPS će podržati rebalans. To što je situacija složena ili drugim rečima izazovna, ne znači da ćemo prestati da budemo pobednici, znači da ćemo rešavati složenije probleme kao državotvorna stranka koja od istih ne beži, nego im ide u susret.

Na samom kraju bih sumirao ovo što sam izložio u par nekih rečenica. Moram da još jednom ponovim da će SPS i poslanička grupa SPS glasati za predložene zakone i pratiće zakone koji prate rebalans budžeta za 2022. godinu. Smatramo da se radi o planu najboljeg odgovora države na ekonomske izazove. Očekujem da će ovakva raspodela budžeta smanjiti uticaj potresa koji se događaju pre svega na tržištima energenata.

Realnija raspodela novca iz državne kase, kako je predviđeno ovim rebalansom, pomoći će prvenstveno građanima da prevaziđu krizu, jer je predviđen rast plata, penzija i socijalnih davanja. Važno je da neće biti zaustavljene kapitalne investicije i da su osigurane strateške rezerve. Glas SPS za rebalans budžeta je glas za stabilnost i razvoj. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospodinu Radenkoviću.

Reč ima Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo posle osam sati diskusije oko Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu mogu da kažem da me je od stranaka bivšeg režima baš ništa nije iznenadilo.

Evo, gospodine ministre, moram da vam postavim nekoliko pitanja. Ovde je bilo mnogo diskusije oko EPS-a. Mene interesuje, za vreme njihove vlasti koja je trajala ni manje ni više 12 godina, da li je i jedan jedini, ne mora elektroenergetski objekat, da li je jedan jedini energetski objekat napravljen na teritoriji Srbije za tih 12 godina? Evo, ja mislim da nije, ali ja to možda grešim.

Kada pričaju oko modernizacije EPS-a, čini mi se da ne znaju da je recimo revitalizacijom hidroelektrane „Đerdap“ snaga povećana sa jedan gigavat na 1,2 gigavata, da je revitalizacijom u Kostolcu, dva bloka, takođe povećana snaga sa jednog gigavata na 1,2 gigavata, što je ukupno 400 megavata. Da li neko od njih zna šta je to 400 megavata? Koliko je to dnevno miliona kilovat sati? Nemaju pojma.

Ovi što se brinu za zaštitu životne sredine, da li oni znaju da su recimo u Termoelektranama Kostolac, odnosno Drmno, da je urađen kompletan projekat i da taj projekat radi za odsumporavanje uglja? Ne znaju, ali bitno je da pričaju kako neko truje životnu sredinu.

Čuo sam još jednu glupost, ima ovde bivših predsednika opština, da neće da glasaju za fabrike za preradu otpadnih voda zato što te fabrike centralizovano prikupljaju otpadne vode. Jel, tako? Evo, Požarevac je na tom jednom mestu. Samo moram tog, tu bebicu da obavestim, da su cevi već na jednom sabirnom mestu i valjda ne očekujete da vadimo cevi, da raskopavamo čitav grad da bi vama ispunili želju. Znači, već su tu, već je centralizovano, već se nalazi sabirni centar, ali to ne znate. Bitno je da nešto ispričate.

Ovde su bile teme mnoge diskusije. Sada ću da navedem kako je to izgledalo i kako su se to brinuli o građanima dok su bili na vlasti.

(Narodni poslanici dobaciju.)

Nema problema, koleginice mogu da dobacuju, meni to ne smeta.

Molim vas bez dobacivanja, inače ćemo nastaviti u prethodnom ritmu sednice, a svakako to niko ne želi.

Izvinite, gospodine Arsiću, nastavite.

Zahvaljujem.

Znači, stalno se ovde vodi polemika oko inflacije, oko gubitka životnog standarda, oko velike stope nezaposlenosti, kako je ovo zločinačka vlast. Samo da podsetimo rezultate.

Evo, sada ću jedan primer da navedem, narodni poslanik. Narodni poslanici bolje žive nego prosečan građanin Republike Srbije, i narodni poslanik je, da ne razume neko da se žalim, apsolutno ne, narodni poslanik je 5. avgusta 2008. godine imao platu tačno 1.000 evra. Njegova plata nije bila usklađivana sa platama u javnom sektoru i sa porastom zarada - 5. avgusta 2012. godine iznosila je 672 evra, odnosno prosečna plata tog 5. avgusta 2008. godine bila je 402 evra, a 5. avgusta 2012. godine bila je 344 evra. Sada oni koji su Srbiju vozili u rikverc nas uče kako treba da brinemo o građanima. Pazite, upropašćavali su državu.

Kad spominju da fiktivni podaci oko zaposlenosti i oko proseka zarada u ovom rebalansu imaju i prihode koje ostvaruju Fond zdravstvene zaštite i koji se uplaćuju na osnovu doprinosa koje uplaćuje poslodavac za svoje zaposlene, sada neka mi neko objasni kako to da je nominalan iznos za preko 40% veći nego 2012. godine, a te 2012. godine dotacije iz budžeta Fondu zdravstvene zaštite su bile 60% u ukupnoj potrošnji, a sada na uvećan nominalni iznos imate samo 15% dodataka iz budžeta Republike Srbije? Tu ne može ništa da se prevari, tu ne možete nikoga da prevarite, tu samo možete da pričate bajke ljudima koji se u to ne razumeju u nadi da ili neće da shvate da ih lažete ili u nadi da im je kratka pamet i da su zaboravili kako ste vodili Srbiju do 2012. godine. Mislim da je u pitanju i jedno i drugo.

Ovako, postavlja se ovde pitanje, jedan veselko iz Trstenika kaže – plata guvernera je 700 hiljada, evo, ja ne znam kolika je plata guvernera, ali znam sledeće - za vreme njihovih guvernera evro je sa 78 dinara otišao na 119,80. Znači, skoro 120 - 50% vrednosti dinar je izgubio.

Sada moram da pitam - koliko su bile veće rate kredita indeksiranim u stranim valutama za tu razliku u evrima, koliko je tu milijardi opljačkano od Srbije, koliko je deviznih rezervi prodato za odbranu kursa koji se nije odbranio? Jel negde oko 5,5 milijardi evra? Mislim da je toliko, toliko je za tih četiri godine bilo intervencija na deviznom tržištu Narodne banke i to nije vredelo. Što se onda čudite kada imate katastrofalne podatke?

Možemo da pričamo o čemu god hoćete. Evo, sad ovde neko kaže - nemojte da računate procente. Pa kako da se uporedimo?. Evo, jednostavno, ne moramo procente. Ako je neko imao platu 2012. godine 500 evra i kredit 120 evra i 2022. godine ima platu 1500 evra, i kredit od 200 evra, koji lakše vraća? Valjda ovaj drugi. Ne znam šta onda smeta. Koje su to percepcije? Znam da bebica ne razume, neka odmori malo, neka odspava, popije mlekce ovaj što je doneo šumar što nam upada u salu, pa možda će ujutru kad se probudi da mu bude jasnije.

Znači, cela koncepcija se ovde svodi bivšeg režima kako su oni bolji.

Idemo dalje. Da se vratimo na temu energetike. Spominju se ovde neki silni milioni evra, čak i milijarde i kaže se da EPS najveći problem. Sada da postavim pitanje svojim kolegama iz bivšeg režima – jesmo li mi imali možda popunjene rezerve gasa 2008. i 2009. godine? Koliko se ja sećam, nismo i išli ste čak kod Orbana prvo Škundrić, a kasnije i Boris Tadić da molite da vam daju gas. Tako je bilo kada ste vi bili na vlasti. Sada imamo dva puna skladišta gasa i vama to nije dobro.

Neka mi neko od mojih kolega iz bivšeg režima kaže kolike su nam bile rezerve u derivatima nafte, koliko smo mogli da izdržimo? Ja tvrdim ne više od 10 dana. Vama je sve to smešno. Tako kako ste se smejali dok ste vršili vlast i trpali po džepovima tako i prolazite na izborima. Vama je to smešno. Meni nije. Meni nije zato što ste građane Srbije pre svega pljačkali.

(Narodni poslanici dobacuju.)

Ne znam šta vam je.

Jel možete Cakiću da ne vičete? Četvrti ili peti put danas opet vi i onda će opet Kozma da digne Poslovnik i da kaže – neko viče, a vi sedite tu na sedištu do njega. Ako možete to da ne radite više.

Kolega Orliću, 2008. godine radilo je dva miliona 812 hiljada građana po raznim osnovama. Godine 2012. dva miliona 259 hiljada 300. Ista je metoda, nemojte da se zanosite. Ista metoda. Šesto hiljada ljudi bez posla. Jel vam to smešno?

Znate šta, gospodine predsedavajući, ja bih vas molio da budete malo osetljivi. Bilo je tu i u raspravi o Vladi Republike Srbije, a sada se ovde ponovilo. Dvojica kolega iz bivšeg režima su rekli sledeće – da se rast BDP ne zasniva na realnim pokazateljima nego zato što su u rast BDP uračunati i prihodi od kocke i prostitucije. Nekome je to smešno. Meni nije jer taj koji je to rekao uvredio je sve naše majke, sve naše sestre, sve naše supruge, sve naše ćerke da se bave prostitucijom. Hoćete da vam citiram?

Onda pričate kako ste borci za ljudska prava i prava žena, a sve ovo što sam sada nabrojao nazvali ste prostitutkama. Da li vam je to smešno, možda?

Evo i danas je rekao i ovaj veselko iz Trstenika, pre toga jedan drugi kolega. Evo kaže – ono što je zanimljivo da ste vi po novom obračunu i načinu obračuna BDP-a ubacili prihod od prostitucije, da bi ste povećali BDP. Ovo je stenogram, možete i vi sami da proverite.

Znači, nije sporno, samo da znate kakvi ste vi zaista borci za građane Srbije, koliko zaista vodite računa o njima, koliko ih zaista štite, a koliko ste opterećeni sami sobom. To sam samo naveo kao jedan primer. Mogu takvih primera na desetine ovde da iznesem.

Sada, oni bukvalno koji ni onu krizu iz 2008. godine, gde smo izgubili više od 500 hiljada zaposlenih, hoće da nas ubede kako oni bolje znaju da vode Srbiju. Mnogo se ovde gađalo podacima. Jedan kolega poslanik je čak i rekao da Srbiju napušta godišnje 50, 60, pa i 100 hiljada građana.

Evo ovako kolege poslanici, da vam kažem, UN su uradile istraživanje za potrebe Narodne skupštine, nemate nijedan jedini razlog da se informišete sa „N1“, „Nova S“ i ostali, evo nemate ni jedan razlog, znači po tom istraživanju koje je vama dostupno. Ako ne možete da ga pronađete svima ću vrlo rado da podelim, godišnje Srbiju napusti 60 hiljada ljudi i to je tačan podatak. Ali, drugi tačan podatak je da se između 48 i 50 hiljada ljudi te iste godine vrati. Zato što su sezonski zaposleni.

Evo, smeje se neko ko lud na brašno. Neka pogleda istraživanja, vama je to smešno, ljudi, UN vam radi istraživanje i vi kažete, više verujemo N1.

Evo, pa to su vaše percepcije. To su vaše vrednosti. Ja tu ne mogu da vam pomognem. Ponudio sam se, ako hoćete to istraživanje, nema problema podeliću svim kolegama poslanicima. Samo po tom istom istraživanju, opet na sreću građana Srbije i Srbiju, na vašu žalost, mladi više ne napuštaju Srbiju u onom broju i u onom procentu, kao što tvrdite i nisu ti koji najviše napuštaju Srbiju.

To su sve tačni podaci. Zato nemojte da vam budu krivi tzv. neki bugarski vozovi, diktatura, manjak demokratije, to što vas nema na RTS-u, ja bih vas pustio što god mogu više na RTS-u, što god mogu više, ama što god mogu više da idete na RTS da građani Srbije, zaista vide kakvi ste. Znači, ništa vam drugo nije krivo za vaših 3%, 4%, jer 5% ne možete da preskočite ni sa skokom sa motkom u vis, nego ste vi sami krivi.

Ovaj rebalans budžeta jeste nešto što Srbiju priprema za jednu tešku zimu, neizvesnu, ali ono što je sigurno, jeste da Srbija nikada spremnije nije čekala nijednu krizu i da nijedna vlast ranije nije bila u stanju da na ovaj način, ovako efikasno pripremi državu. Zato ćemo mi, iz SNS, podržati ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, nažalost nekih ovde koji sede i koji se nadaju da će vlast da načini neku grešku, da bi se vratili na vlast, nekim čudom da nastave svoj posao koji su započeli 2000. godine, a to je da čiste i građane Srbije i budžet Republike Srbije.

Po kom osnovu?
(Radomir Lazović: Replika.)
Kakva replika?
To je ono, vi vičete, dok neko drugi govori i onda imate pravo da mu odgovorite?
Ta opcija da vi vičete dok neko drugi govori i sami sebi dajete reč, ta opcija ne postoji.
Ali, dobar pokušaj. Da li možete vi i jedni i drugi zeleni da ne vičete danas, na bilo koji način? Znam ja da se takmičite ko je glasniji, ali po Poslovniku to ne može tako.
(Radomir Lazović: Ako ima mogućnosti za repliku. Nije Poslovnik.)
Nije po Poslovniku. Tako je.
Sada prelazimo na listu prijavljenih za reč.
U čemu je problem, Lazoviću. Nećete da se izdvajate iz društva, hoćete i vi opomenu, kao ovi što su dobili danas?
(Radomir Lazović: Neću.)
A, nećete. Znači, nećete.
Idemo na listu, prvi je prof. dr Jahja Fehratović. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, ova tema je izuzetno važna i mislim da performansi bilo koje vrste na današnju temu nisu primereni.

Važna je tema iz više razloga. Zato što se nalazimo u zaista delikatnoj situaciji, u vremenu koje nimalo nije zahvalno i bilo koji napor da se unapredi kvalitet života građana Republike Srbije treba istaći i treba pohvaliti.

Možemo voleti ili ne voleti, ali moramo poštovati sve ono što se radi i što je rađeno za građane Republike Srbije. Dolazeći za Beograd, na ovu i prethodne sednice, prolazim kroz različite gradove i nema grada se nešto ne radi, da se ne radi na infrastrukturi. Evo od Novog Pazara prema Raški, vidite da se radi rekonstrukcija Ibarske magistrale, kroz druge gradove isto tako i normalno je da sve to zahteva određena sredstva iz budžeta i da zbog toga treba iznaći način kako sve to održati u ovim zaista zahtevnim vremenima.

Zato poslanici Stranke pravde i pomirenja podržavaju ovaj rebalans budžeta, jer se njime osiguravaju sredstva da se nastave svi oni projekti koji obezbeđuju kvalitetniji život građanima Republike Srbije. Ono što nam je još važnije jeste da se tim sredstvima obezbeđuje intezitet i kontinuitet radova na infrastrukturnim projektima kroz gradove Sandžaka i kroz sve one projekte koji su započeti i koje treba do kraja realizovati.

Pomalo smo ljubomorni zato što se ovaj projekt kanalizacije ne odnosi recimo i na Novi Pazar, Tutin, Sjenicu, ali verujemo da će se iznaći način da se to isto tako već u sledećem budžetu takođe nađe.

Kada je ministar Mali govorio da ne zna šta je bilo sa privatizacijama posle 2003. godine, evo ja ću mu pomoći da se seti, jer upravo u gradovima Sandžaka, u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici tih godina su urađene najveće tačke svih onih velikih giganata koji su bili žila kucavica cele privrede. Tim lošim privatizacijama su oni koji su tada bili vlast doprineli da radnici koji su štrajkovali glađu, odsecaju sebi prste, da zakucavaju eksere u ruke, da se vežu lancima, da na svaki mogući način apeluju kako bi spasilo ono u šta su uložili živote. To nikada ne možemo zaboraviti i to jeste produkt onih koji su vodili katastrofalnu politiku u tom vremenu, koji su opljačkali sav društveni kapital i koji su stotine hiljada radnika ostavili cedilu.

Nažalost, ni danas se nisu oporavili ti radnici, niti su dobili zadovoljenje u obliku nekih reprograma za sve ono što su uložili decenijama pre u tu društvenu svojinu, kao što su, recimo, radnici PIK Peštera, „Vojin Popovića“, PK „Raške“ i mnogi drugi. To su bili rezultati onih režima koji nažalost nisu vodili računa o građanima Republike Srbije, za čije smo vreme, i to nije bilo tako davno, gledali kako da kupujemo benzin u plastičnim flašama, gledali kako da kupujemo na komade zejtin, kafu, šećer i sve ostale životne namirnice.

Bez obzira na sve ovo što danas imamo od poteškoća, ipak građani Republike Srbije osećaju da se ulaže u kvalitet njihovog života i da se na taj način poboljšava njihov životni standard. To su razlozi zbog kojih ćemo glasati za ovaj predloženi rebalans budžeta. Hvala.