Zahvaljujem.
Stranka Zajedno je iznela hitan paket mera kojim traži da se primene u poljoprivredi. Već tri meseca ne možemo da dođemo u priliku da o tome ozbiljno razgovaramo. Sa druge strane, ništa od onoga što smo tražili se nije našlo ni u ovom rebalansu budžeta.
Šta smo tražili? Tražili smo 200 evra po hektaru subvencija za poljoprivredu. Tražili smo da se pojača podrška za nabavku đubriva i da ona bude, kada se odbije PDV i poveća ovaj dodatak 200 evra po hektaru za đubrivo.
Šta smo još tražili? Tražili smo 15 dinara po litri mleka u svakom kvartalu, da pokušamo da spasemo šta se spasti može? Šta smo još tražili i mislim da tu dolazimo do ključne stvari koja stvara najviše problema našim poljoprivrednicima, tražili smo da gorivo bude bez akcije i PDV.
Tražili smo da gorivo bude po sadašnjim cenama, po onome što mi vidimo da je proizvodna cena goriva – 127 dinara za dizel. To smo tražili, a nismo dobili. Poljoprivrednici su oštećeni.
Mislim da je, i sad imam ovde pred sobom jedan grafikon koji govori o strukturi cene evrodizela u Srbiji i regionu, koji kaže da je naša maloprodajna cena evrodizela jedna među najskupljima u regionu i iznosi 1,88 evra ili za evrodizel na današnji dan 222 dinara.
Ne znam zašto je gorivo u Srbiji skuplje nego gorivo u Hrvatskoj ili u Sloveniji. Pitao sam na više mesta, pitao sam u raznim odborima, pitao sam nezavisne institucije, pitao sam i ministra Malog na Odboru za finansije kad smo pričali o rebalansu, ali nisam dobio odgovor.
Dakle, upoznaću vas sada sa iznosima koje ova Vlada uzima od građana Srbije, a i poljoprivrednika svaki put kada odete na pumpu. Za mene je indikator naše ekonomije cena goriva na pumpi. Taj indikator kaže da ova Vlada uzima najviše, posle jedne države u Evropi najviše u Evropi. Dakle, 42% na proizvodnu cenu. U našem slučaju, to vam je 95 dinara.
Zamislite kada bi poljoprivrednici imali svakog dana kada odu da sipaju gorivo 127 umesto ove cene koja im se daje samo na 60 litara. To je ono što traži Stranka Zajedno – 127 dinara za litar benzina svim poljoprivrednicima, počev od danas, od trenutka kad se usvoji ovaj rebalans. Kaže – ne može. Kaže – budite zadovoljni što nismo uzeli više. Kaže – mogli smo da uzmemo još 15 milijardi dinara na gorivu.
Postavlja se pitanje sada ko odlučuje o tome? Ko je doneo odluku da ovde učešće poreza i akciza na gorivo bude među najvećima? Ko je doneo tu odluku? Ova Vlada.
Dakle, ova Vlada je donela odluku da svakom građaninu Srbije kad god ode na pumpu i sipa dizel uzme 42 dinara, samo tako.
Zamislite svaki put kad odete da sipate gorivo na pumpu vi ga plaćate skuplje nego bilo ko u regionu, zato što je vaša Vlada odlučila da vam uzme toliko. Svaki put kada odete da sipate gorivo na pumpu, zamisliti se, 42 dinara vam uzme ova Vlada. Četrdeset dva dinara! Deset litara - 420 dinara! Zašto, bre? Pa, zašto? Zbog čega? I kaže – budite srećni, mogli smo da vam uzmemo i više.
Pa, što se ne ugledate, na primer, na Crnu Goru? Evo, Crna Gora je odlučila da malo manje od 49 evrocenti da kao porez i akcizu, odnosno uzme, Makedonija 50 evrocenti, a mi 0,80.
To vam je tako, što kaže gospodin Vesić, i možemo mi sad da ovde debatujemo, da se ljutimo, da uzimamo razne makroekonomske kapacitete, odnosno indikatore, ovo vam je životni indikator. Skidate nam kožu sa leđa svaki dan kada odemo na pumpu.
Drugi indikator su cene u prodavnicama. Potrošačka korpa – 83.000 dinara, medijala plata – 50.000 dinara. Kako da se živi? Kako da se preživi, gospodo?
Znate, kada bismo pričali o odelima, samo da stanu predsednik i ministar finansija i ovaj novi ministar za građevinu, pa da se postidi cela grupa G7 kakva su odela, a kakva oni nose. Nemojte da pričamo gluposti.
Dakle, cena maslaca. Moje pitanje, ja sam tražio da mi odgovore na raznim odborima, tražim evo sad i od ministra – zašto je kod nas skuplje nego bilo gde drugde? Zašto je skuplje? Cena hrane, evo ga maslac, hajde da ne pričam o mleku pošto je Ćuta pričao o mleku, evo ga maslac, isti onaj koji se prodaje za 240 dinara u Nemačkoj na akciji, a bez akcije 380 dinara, kod nas u prodavnici - 543 dinara.
Nama su cene skuplje nego u Evropi. Cene u „Lidlu“ u Beogradu, u Šapcu, gde god hoćete, su skuplje nego u „Lidlu“ u Nemačkoj, a plata u Nemačkoj za tog prodavca u „Lidlu“ je 1.800 evra. A koliko je za našeg? Pa, kako da kupi? Kako da plati? Medicinska sestra u Nemačkoj – 3.500 evra plata. A koliko je kod nas? Koliko lekar ima? Ima 6.300.
Kad pričamo o hrani, evo, ide nam slava, idu slave razne, imamo u petak slavu, pa će biti Aranđelovdan, pa Sveti Nikola, ljudi u Srbiji slave slavu. Prethodnih godina, dok nije nastupilo ovo što sada imamo, ova otimačina, mogli ste da napravite slavu, prosečan domaćin u Srbiji, za 450 do 500 evra, tu negde do 500 evra, a sada ko napravi slavu bez 750 evra taj je mađioničar. Da dočekate goste, da spremite hranu, da ispratite goste. Pa, kolika je onda inflacija, je li 12% ili 14%, ili je to inflacija koliko košta slava?
Hajde da pitamo građane Srbije o čemu će da pričaju kada dođu na tu slavu. Hoće li da pričaju o tome koliko ih je koštalo da je naprave? Evo, tu su dame i oni koji se od muškaraca razumeju, koliko košta slavska torta? Ranije za 3500, 4000 dinara mogli ste da napravite dobru tortu, a sada ko je napravi bez 6000? Nema šanse, bre! Kada odete na slavu, o čemu ćete da pričate? Koliko košta metar drva? Sto evra je ogrev na drvo. A znate koliko je bilo? Bilo je 30, 35, toliko je koštalo.
Pitam, zašto je kod nas skuplje nego u Evropi? Čekajte, zašto je kod nas skuplje?
(Nebojša Bakarec: Ti slaviš svetu Violu!)
Nemojte da mi dobacujete, pustite me da pričam, ovo interesuje građane, koliko šta košta i ko je za to kriv.
(Tamara Pilipović: Građani to znaju.)
Znam da znaju građani, ali se pitaju ko je kriv. Znam ja da oni znaju. Vi možete njima da stvorite sliku u medijima kakvu god želite. Zato što građani znaju, postoji još jedan indikator, a on se zove rejting. E, taj rejting je za vas nikad gori u zadnjih deset godina, gospodo naprednjaci.
Padate, gospodo naprednjaci. Znate li što padate? Zato što narod nije slep, pa ode u prodavnicu svaki dan, pa se uveri u to zlatno doba. Uveri se u to koliko šta može da kupi i koliko šta košta.
Znate šta je još dobar indikator? Dobar indikator su rezultati popisa koji je upravo završen. Da li nas ima 650 hiljada manje ili 850 hiljada manje za ovih zadnjih deset godina?
Znate, kad odete na tu istu slavu uvek ima neki dežurni naprednjak koji će vam reći to je zbog onih bivših, baš kao što vi meni sada dobacujete, to vam je zbog onih bivših, oni su nas unesrećili, oni nama ne žele dobro, nećete valjda da glasamo ponovo za tamo neke bivše itd. Onda kad dođemo do tih bivših, kaže – da, oni su privatizovali NIS, znate oni su krivi što su privatizovali NIS. Ministar Mali je rekao prekjuče – oni su privatizovali NIS. Ja ne budem lenj, uđem tamo u onaj listing da pogledam kada je stvarno privatizovan NIS – 2008. godine.
Dakle, 2008. godine je privatizovan i tad su za privatizaciju NIS-a glasali svi radikali, svi naprednjaci, svi socijalisti i demokrate. Svi su glasali! Pa, ko je kriv, gospod? Ko je kriv? Onda, na Odboru za finansije mene ovaj iz Požarevca Arsić nagrdi kako sam ja za nešto kriv 2008. godine. Onda uđem u listing, on lično glasao za privatizaciju NIS-a, on lično. Molim vas, o čemu se radi?
Još jedna stvar, pošto da ne bude da mi samo iznosimo probleme koje svi znaju, mi smo ponudili rešenje, dakle, Jelena Kalajdžić, doktorka biotehničkih nauka na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu je predložila paket hitnih mera. Vi kažete – to ne može, to ne ide, to nije dobro. Znači, mi vam nudimo rešenje, vi nećete. Ono što mi nudimo, time ću završiti, u oblasti poljoprivrede, to je da se uloži veliki novac, jer je sada trenutak da se uloži veliki novac u poljoprivredu, gospodo, da se pomogne srpski seljak i poljoprivrednik, da se obezbedi da sada kad su cene hrane na svetskom tržištu velike oni mogu da izvezu tu hranu da se obogate ljudi. Ali da se reguliše tržište da za nas ta ista hrana bude jeftina, da možemo da je priuštimo sebi, pa da sami stvorimo svoj okvir u kome će za građane Srbije biti najjeftinija hrana, a opet seljaci da se obogate izvozeći u inostranstvo. To vam to nudim sve vreme. Jelena vam to nudi, Ćuta, Nikola, Nebojša, to vam nudi stranka Zajedno.
Sa kime da pričamo? Sa kime da pričamo o tome? Pričaćemo još i kada budemo govorili o budžetu za 2023. godinu, imamo mnogo pametnih rešenja, vrlo primenljivih rešenja. Hajde da vidim da li će neko da me demantuje. Hvala.