Pravo na repliku, Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Godine 2008, ne mogu tačno da se setim kojoj partiji je pripadao prethodni govornik, ne mogu to da zapamtim, čini mi se DS, mogu i da usmerim mikrofon u odnosu na sve vas koji imate potrebu da u toku moje replike kažete sve što mislite, ili da me ljubazno saslušate pa da se javite posle mene, i jedno i drugo je dozvoljeno.

Socijalistička partija Srbije bila je manjinski partner u vladi sa DS. Za to što vi zovete privatizacijom NIS-a glasala je tačno parlamentarna stranka, u tom trenutku SRS, što govori o nacionalnom projektu, a ne o izgovoru za ono što vam se spočitava da ste loše uradili. Dakle, kada dođete do faze da morate da branite svoje partijske kolege, drugove, prijatelje, kumove, ortake, ne znam šta je ko kome, može i ta ko, šefove, gazde, svejedno, onda probajte da to radite bez da u jedan takav folklor po svaku cenu gurate SPS. Sve ono što su resorni ministri uradili 2008. godine, kada je u pitanju međudržavni sporazum na temu NIS-a, sigurna sam, bilo je i jeste i danas za dobrobit Srbije. Sve ostalo što komentarišemo na temu aktuelne energetske krize, prema tome imamo krajnje paušalan odnos.

Još jednom vas molim, meni nije teško i repliciraću svaki put, ali vas molim da ne koristite socijaliste u cilju da steknete malo više slave, ja razumem, mi jesmo partija sa najdužim stažom, ja razumem da je lepo probati da i nas nekako ili preko nas dođete do malo popularnosti, ali izbegavajte zato što onda ću morati da budem verovatno bezobrazna onoliko koliko ne želim i ne dozvoljava mi činjenica da sam dama. Hvala vam.

Po amandmanu, Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao poljoprivrednik gotovo da sam shvatio da ja baš i ne poznajem ovako visokoumnu poljoprivrednu politiku. Zamislite kad neko traži da poljoprivredni proizvodi budu skupi, a hrana jeftina. Poljoprivredni proizvodi da budu skupi, što skuplji, a da hrana bude jeftina. Tako genijalnu misao ja nisam poodavno čuo. Bila je jedna govornica koja je bila na Odboru za poljoprivredu u Inđiji. Posle toga krenuli smo, a pripada navodno ovim nekim zelenim pokretima, krenuli smo da obiđemo jedno ostrvo koje bi se na engleskom zvalo green island, zeleno ostrvo, sa autohtonim stočarstvom gde se generacije bave organskim stočarstvom. Ja sam mislio da će ona kao borac za zaštitu životne sredine prva da uskoči u čamac i da ode na to ostrvo. Međutim, nje nije bilo. Eto, toliko se ona iskreno borila za zaštitu životne sredine, tako da nije htela ni da vidi poljoprivredu koja u potpunosti poštuje životnu sredinu, organsku poljoprivredu.

A ovaj što mi dobacuje, poznati poljoprivrednik iz Šapca, dakle, oni su u Šapcu na mostu uhapsili pet poljoprivrednika na legalno prijavljenom protestu. On pominje protest u Novom Sadu koji nije bio prijavljen itd, gde je vlast apsolutno poštovala prava tih poljoprivrednika, bez obzira što protest nisu prijavili i pregovarala sa njima do kraja i ispunila većinu njihovih zahteva. A oni su tada imali cenu svinjskog mesa žive vage 0,50 evra.

Protest poljoprivrednika je bio prijavljen, a oni su u Šapcu pohapsili poljoprivrednike koji su pružili, kako su opisali, pasivan otpor policiji. Osudili ih na zatvorsku kaznu, eto to su oni koji se danas zalažu za prava poljoprivrednika, za prava na proteste, za prava na više cene itd. Oni imali, 0,50 evra/centi, za kilogram žive vage svinje. Ljudi ležali na asfaltu, oni ih pohapsili i osudili i to u roku koji je bio sedam dana. E, sada zamislite te borce za prava poljoprivrednika.

Ovde se govorilo i o podsticajima, do 2006. – 2007. godine nije ih bilo uopšte, a onda su bili između 126 i sto osamdeset i nešto miliona. Ni jedna krava nije mogla da dobije podsticaj od 125 hiljada dinara, a kamoli da dobije premiju od 15 dinara po litri mleka. Ničega nije bilo, ništa za sadnju, sem za Živkovića, za njega je moralo da bude.

Zamislite još kada pričamo o mineralnom đubrivu, a da ih ja podsetim, pošto su oni borci za ekologiju i životnu sredinu, da li se neko seća da su uvezli 140 hiljada tona mineralnog đubriva, čija je radioaktivnost bila tri puta više od dozvoljene, 2011. godine? Vlast su činili oni koji su ovde bili vrli borci za đubrivo, za poljoprivredu itd. Uvezli su ukupno 140 hiljada tona, sa tri puta većom radioaktivnošću i time ugrozili 700 hiljada hektara.

Eto, dragi moji poljoprivrednici postoji izreka, bolje patiti za selom, nego na selu. E, to su ovi lažni borci za ekologiju, to su ovi lažni borci za poljoprivrednike koji hapse i presuđuju u roku od sedam dana.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade, izvolite.

Hvala puno, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imali smo priliku da čujemo veliki broj veoma populističkih, netačnih, neistinitih informacija, želja, čestitki, potpuno neodgovornih, ako biste ikada razmišljali i o ekonomskoj politici i o načinu kako da vodite državu i o tome da novac nije beskonačan.
Kada god govore, mašući rukama, o tome kako bi svi trebali, odnosno ne svi, kako bi jedna kategorija trebala da ima više, kako treba baš u tu kategoriju uložiti itd. Nikako ne kažu, a od koga biste uzeli. Da li biste možda smanjili i penzije? Recite. Da li biste možda smanjili novac za prvorođenu decu, drugorođenu decu, trećerođenu decu? Da li biste možda smanjili plate? Da li biste možda smanjili socijalna davanja? Recite slobodno, šta biste smanjili kako biste neke svoje želje koje niste imali, odnosno koje ste imali priliku da uradite kada ste bili na vlasti, niste uradili.
Dakle, za građane Srbije, za vas narodne poslanike, poslanik koji se javio malo pre, u njegovo vreme, vreme njegove tadašnje stranke, budžet za poljoprivredu, samim tim i briga za poljoprivrednike, ogledala se u 25,6 milijardi dinara. Danas je budžet, shodno ovom rebalansu, koji je pred vama, za poljoprivredu 78,1 milijardu. Pa, kako su oni to brinuli o poljoprivrednicima, pre 10 godina, sa 25 milijardi, a mi pak, lošije brinemo sa 78,1 milijardu. Dakle, od toga je najveći deo, upravo davanja za subvencije.
Kada je krenula energetska kriza i ove godine, onda smo naravno gledali svima da pomognemo, ako se sećate isplatili smo i 20 hiljada dinara penzionerima i zaposlenima u socijali 10.000 dinara, u zdravstvu takođe, našim mladima, a naravno da smo posebno pomagali poljoprivredu. Poljoprivreda koja se našla u jednom izuzetnom čudnom trenutku, naime cene poljoprivrednih proizvoda išle su gore, to je nesporno, dakle samim tim i poljoprivredni proizvođači su zarađivali više.
Sa druge strane, došlo je do porasta cena troškova, ali ne u toj meri koji i cena gotovih proizvoda. Šta smo mi, kao odgovorna država, dakle ne mašući rukama, nogama i sve ostalo, nego odgovorno postupajući uradili? Mi smo rekli povećaćemo subvencije po hektaru za duplo, sa 4.000 dinara, na 8.000 dinara. Dva puta smo povećavali premije za mleko, sa 7,5 dinara na 10, odnosno sa sedam na 10, pa sa 10 na 15 dinara po litru. Pa, smo rekli, cene goriva idu u nebo, mi to nećemo dozvoliti. Cena goriva za poljoprivredna gazdinstva i proizvođače 179 dinara, po litri. Razlika je 40 dinara u odnosu na cenu na pumpama. Pa, nije li to podrška našim poljoprivrednim proizvođačima.
Onda smo izdvojili pet milijardi dinara za proizvođače suncokreta, još milijardu i 700 u novcu za subvencionisanje i ovako niske cene goriva. Ukinuli smo carinu na uzvo đubriva, upravo razmišljajući o tome da cena đubriva raste na svetskom tržištu, da ukinemo mi kao država, da se odreknemo tog prihoda kako bi poljoprivrednici upravo imali nižu cenu đubriva. Pa, smo proizvođačima mleka bespovratno dali 15 hiljada tona kukuruza dodatno iz robnih rezervi. Pa, smo proizvođačima šećerne repe, 35 hiljada dinara, dakle 300 evra po hektaru.
Uz sve to pomogli smo našu privredu, pomogli smo naše građane, pomogli smo naše mlade, pomažemo naše najstarije, nismo zaustavili nijedan projekat kada su kapitalne investicije u pitanju i opet je država Srbija u isto vreme, ne menjajući značajno cenu struje, tako da je ona i dalje najniža u Evropi, ne menjajući ni cenu gasa, tako da je ona takođe među najpovoljnijim u Evropi. Takođe, uticala i na kvalitet života ne samo poljoprivrednika nego svih građana Srbije.
Nismo ni u jednom trenutku ugrozili našu makroekonomsku stabilnost, nego smo čak doprineli rastu našeg BDP, da po prvi put u istoriji Srbije idemo preko 60 milijardi evra. To se, poštovani građani Srbije zove odgovorna ekonomska politika, pri tome imali smo priliku da vidimo kako neki lažu o ceni mleka koji su ovde prisutni, a sa druge strane, interesantno, pa nama su pune prodavnice. Da li ste videli možda sliku u nekim drugim mnogo razvijenim, većim zemljama od Srbije gde ima nedostatka i hleba i pšenice i testenina i tako dalje. To kod nas niste imali priliku da vidite.
Onda smo odgovornim merama takođe da bi zaštiti životni standard građana Srbije rekli, pa dobro, mi ćemo takođe i da ograničimo cene osnovnih životnih namirnica. Hleb „Sava“ 53,5 dinara, najjeftiniji u Evropi. Definisane su maloprodajne cene belog kristal šećera, maksimalne maloprodajne i proizvođačke cene brašna tip T-400 i tip T-500, ograničene su maksimalne maloprodajne cene i prozvođačke cene za svinjski but bez kostiju, svinjsku kosku bez kostiju, svinjski vrat sa kostima i svinjsku slabinu sa kostima. Ograničene su i maksimalna maloprodajna i maksimalna proizvođačka cena svežeg pilećeg trupa. Takođe, proizvođačke cene za jestivo suncokretovo ulje u paketu od jednog litra i sva ova ograničenja traju do kraja novembra ove godine, pa ćemo da vidimo šta ćemo da radimo dalje.
Pa, tako postupa odgovorna vlast i tako postupa neko ko vodi odgovornu ekonomsku politiku uprkos ograničenju ovih cena. Mi smo takođe uložili ogroman novaca u robne rezerve, čitao sam vam te podatke, da ne ponavljam. Pa, smo kupili i so i pirinač i pasulj i sve ono što smatramo da je bilo potrebno ukoliko nekim slučajem dođe do nestašice.
Dakle, imamo pune rafove, nemamo nestašica. Imamo pune robne rezerve, imamo kontrolisane cene osnovnih životnih namirnica. Imamo nikada veće subvencije za poljoprivredne proizvođače, za sve poljoprivrede proizvođače. U doba najveće ekonomske krize ikada, a pri tome smo zadržali našu makroekonomsku stabilnost. Onda se opet jave neki veliki znalci ekonomske politike, pa kažu, znate nama je najveća akciza na gorivo, o tome niko neće da priča, vi zahvatate ovako, onako, a ne gledaju kakva je struktura prihoda budžeta Republike Srbije.
Znate, vi imate dva dominantna elementa prihoda u svakoj državi – porez na dodatu vrednost i akcize. Još davno je doneta odluka da PDV, porez na dodatu vrednost u našoj zemlji bude 20%, a da akcize po litru goriva budu nešto veće, kako bi zaštitili najšire slojeve stanovništva nepodizanjem PDV-a i stope PDV-a. Jer, kada bismo podigli stopu PDV-a, automatski sve cene, svega, idu u nebo. Srbija ima stopu PDV od 20%, neko je pomenuo Crnu Goru koja ima stopu PDV od 21%, Hrvatska 25%, Mađarska stopu PDV od 27%.
Gospodo, naučite se malo ekonomiji, ne može i jare i pare, ne možete i jedno i drugo. Ako hoćete da smanjite akcize, nema nikakav problem, samo recite da hoćete da povećate porez na dodatu vrednost, kako biste time uticali ne samo na dalje podizanje inflacije i inflatornih očekivanja, nego poslali potpuno pogrešnu sliku celom svetu kakvu ekonomsku politiku vodite. Mi upravo ne želimo to da radimo i želimo da kroz nepromenjenu stopu PDV-a sačuvamo životni standard građana Srbije.
Na kraju, neko je komentarisao poziciju u rebalansu budžeta – ostale subvencije. Gospodo, ostale subvencije se uglavnom odnose, 90% njih na garantnu šemu, koju smo dali i podržali naša mikro, mala i srednja preduzeća sa 2,5 milijarde evra, 40 hiljada 828 preduzeća je dobilo tu pomoć, u doba kada nisu imala dinar, nisu imala gde da se zaduže, nisu imala gde da uzmu neki novac da prežive i koronu i sve do sada, država je rekla – mi garantujemo za njihove kredite, mi garantujemo da će oni to vratiti, ako ne vrate, mi ćemo vratiti, ali dajte im novac. Samo pod tim uslovima banke su i dale novac. Zato smo spasili našu privredu, zato smo spasili naša radna mesta, zato imamo i stopu rasta pozitivnu koju imamo i to je još jedan primer odgovorne ekonomske politike.
A vi koji hoćete i to da umanjujete, da ukidate tu garantnu stopu, recite – evo, nas nije briga ni za preduzetnike, ni za mikro, ni za mala preduzeća, nije važno što su oni nosioci razvoja naše zemlje, nije važno što su oni takođe građani Srbije, mi bismo njih da ukinemo, njih da nema, ali bismo zato dali više.
Onda sam čuo, kažu – daćemo više u kulturu. To pričaju oni koji su 15 godina držali zatvoren Narodni muzej, 10 godina Muzej savremene umetnosti, a mi otvorili tri nova instituta i četiri naučno-tehnološka parka, povezali sve škole na internet i ulažemo nikada više u sektor informatike, gde imamo rekordan izvoz, rekordan broj mladih radi u tom sektoru. Sto puta smo povećali izdvajanje za filmsku industriju, sto puta u poslednjih deset godina. Kako vas, bre, nije sramota? Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Enis Imamović.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanik Aleksandar Olenik i Šaip Kamberi.
Reč ima Aleksandar Olenik.

Dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, građani Vojvodine, ovim amandmanom ukazujem na 84 milijarde dinara opredeljene za ostale tekuće rashode u socijalnoj zaštiti. Kad to prevedemo na srpski, odnosno gde se troše ove 84 milijarde ostalih tekućih rashoda u socijalnoj zaštiti, troše se dva ili tri dana pred izbore, preko centara za socijalni rad, koji tada odjednom, bez ikakvog plana, podele po 25 hiljada dinara svakome ko hoće da glasa za SNS. Tako da su te 84 milijarde određene za kupovinu glasova.

Mi ovim amandmanom to pokušavamo da sprečimo, tražimo da se deset milijardi od ove 84 milijarde preusmeri na subvencije za poljoprivrednike. Istina je, u ovom rebalansu je povećan iznos za subvencije, ali i tako povećani iznos za subvencije poljoprivrednicima nije dovoljan da pokrije potraživanja poljoprivrednika u ovom

trenutku po subvencijama koje kasne, tako da eto odgovora ministru finansija da se prebaci novac. Znači, nemojte kupovati glasove, nego taj novac preusmerite u subvencije.

Drugo što mora da se kaže kada se govori o rebalansu, to je zakon o finansiranju Vojvodine. Naime, 14 godina ova Skupština krši Ustav i ponižava sve građane Vojvodine time što neće da donese zakon o finansiranju Vojvodine. Drago mi je što je ministar finansija tu, kao i ostali, pa da ga direktno pitam – kada ima nameru da podnese predlog zakona o finansiranju Vojvodine i kada ova većina ima nameru da ga izglasa? Da li 14 godina ponižavanja građana Vojvodine nije dovoljno? Jel treba možda 15 godina, pa da onda konačno donesete zakon o finansiranju Vojvodine? Hvala vam.

Pravo na repliku, ovlašćeni predstavnik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li je ovo sve pravo na repliku ili možda povreda Poslovnika, jer je kolega uvredio sve građane Republike Srbije. Rekao je da koštaju samo deset hiljada dinara. Toliko vredi njihova čast, obraz i poštenje, toliko vredi Srpski domaćin?

Sada on priča kako mi neke građane Vojvodine vređamo, a upravo ih je on uvredio. Upravo ih je i on uvredio. Prošlo je to vreme kada neko zbog svog lošeg izbornog rezultata može da priča o nameštanju izbora, o kupovini glasova, o nemanju pristupa medijima sa nacionalnom frekvencijom itd. Toga nema više. Sva ta prava imate. U vama je problem što gubite, a ne u nama. Vi ste loši. Vas građani neće ili ne znate dobro da se prestavite građanima. Ništa više vi ne vredite od bilo kog drugog poslanika u ovoj sali, a i to ste isto rekli i uvredili sve narodne poslanike i sve građane Srbije, računajući i one iz Vojvodine, koja je sastavni deo Srbije. Sve ste nas uvredili, što je vrhunski bezobrazluk, vrhunsko nevaspitanje i vrhunska nepristojnost. Naučite malo da se ophodite prema kolegama.

Možemo i da dobacujemo, toga je uvek bilo ovde u Skupštini, ali nemojte da vređate tako. Narušavate dostojanstvo svakog od nas ovde.

Isto tako i ja mogu da kažem ajde da se izmerimo kod mene u Požarevcu. Ljudi ne znaju da vi postojite tamo. Ne znaju ni u Vojvodini. Vi ste prošli kao nacionalna manjina. Ja se time nikad ne bih hvalio. Jesam da nacionalne manjine imaju taj jedan prirodni prag, ali prirodan prag je za ulazak u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Nemojte da se iza toga zaklanjate i nemojte da vređate dostojanstvo i srpskog naroda i svih narodnih poslanika.