Reč ima Borislav Novaković.

Predsedniče parlamenta, poštovane koleginice, poštovane kolege, kada je u pitanju moj amandman, pitao bih ministra finansija samo jednu stvar – u čemu leži društvena opravdanost, u čemu leži korisnost ovog projekta ako imamo na pameti da umesto fudbalskog nacionalnog stadiona…

(Predsednik: Hvala. To je bilo vreme poslaničke grupe.)

… koji u narednih dve-tri godine treba da proguta 350 miliona evra… (Isključen mikrofon.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Kostić.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Jakovljević.

Izvolite.

Nadam se da ćete, gospodine predsedniče, ovo vreme malo da vratite, pošto svega dva minuta mogu da govorim.

Poštovani svi, mi iz unutrašnjosti nemamo nikakav problem da se Beograd gradi, mi se tome iskreno radujemo, ali ovolika „beogradizacija“ će generalno svima nama naneti veliku štetu, jer Beograd sve više liči na protočni bojler. Mi iz unutrašnjosti dođemo da živimo u Beograd, a iz Beograda se sele u inostranstvo i tako u nedogled.

Nadam se da ćete u tom pravcu i ovaj amandman koji sam podneo razmotriti, a on se tiče upravo toga da smo po članu 37. stav 1. Zakona o finansiranju lokalnih samouprava dužni da 1,7% ukupnog BDP-a rasporedimo lokalnim samoupravama.

Cenim ja da su ti ljudi na lokalu u opštinama uslovno rečeno nekim aklamacijama postavljeni i da nemate neko poverenje da oni troše te pare kako treba, ali ipak vas zakon u tom smislu obavezuje.

Biću slobodan da vam predočim jednu malu kalkulaciju i, tačno je, ponovo ću ponoviti gospodine Mali, da ste vi dobro to proračunali i biće taj BDP preko 7.000 milijardi sledeće godine, u prošloj je bio 6.270 milijardi i prostom računicom doći ćemo do kalkulacije da lokalnim samoupravama po transferima, po zakonu, trebalo je da pripadne 106 milijarde, a pripalo im je 33 milijarde 307 miliona, što znači da za 73 milijarde manje para su dobile lokalne samouprave. To dalje znači da u proseku oko 420 miliona svaka lokalna samouprava je trebala dobiti para iz budžeta.

(Predsednik: Dva minuta.)

Hvala lepo.

Nadam se da ćete uzeti u razmatranje ovaj amandman i da ćemo unaprediti rad makar sledećim nekim rebalansom, ako ne sad. Hvala.

Hvala.
Po amandmanu, Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, ovaj amandman ne treba prihvatiti iz više razloga. Prvo, mislim da predlagač verovatno nije uzeo u obzir ravnomerni regionalni razvoj, a to znači sledeće – nisu davanja lokalnim samoupravama isključivo ono što gledate iz budžeta. Republički budžet ima infrastrukturu koja ravnomerno zahvata sve projekte kroz određene lokalne samouprave, što znači da vi kad gledate BDP za određene branše, kao na primer kad pričamo o infrastrukturi, on je 7,2% BDP-a ukupnog, on zahvata praktično trase na kojima se podiže vrednost same zemlje i zbog toga mi danas govorimo o ukupnom BDP-u od 60,2 milijarde evra a ne o 33,7 koja je bila 2012. godine, zato što su ova Vlada i gospodin Vučić gledali da u svakom kraju Srbije otvore što veći broj fabrika, da projekti koji idu jednostavno umreže celu Srbiju.

Zbog toga taj princip koji je nekada postojao, dok su vladali ovi do 2012. godine, da se isključivo daje lokalnim samoupravama kojima to odgovara po partijskoj liniji, taj princip ne važi. Jednostavno, cela Srbija treba ravnomerno regionalno da se razvija. Zbog toga taj vaš princip da se nešto uzme pa da se da lokalnim samoupravama po malo ne donosi do ukupnog napretka i razvoja države.

Zato mislim da verovatno niste imali tu informaciju koliko smo zaista uradili kad je u pitanju infrastruktura. Znate, kada je juče gospodin ministar govorio o tome da 30 godina nije ni jedan energetski objekat sagrađen, on upravo govori o tome da projekti koji su započeti pre više godina upravo će sada biti završeni. A započeti su u vreme SNS i Aleksandra Vučića. Znači, pričamo o Bloku tri, o transbalkanskom koridoru faze dva Kragujevac-Kraljevo, sektor koji se odnosi na Bajinu Baštu-Obrenovac, na hidroelektranu „Zvornik“, govorimo o tome da Srbija radi na tome da onaj deo električne energije koji fali, koji uvozi, pogotovo u vreme kada su ovi kritični meseci, kada sve zemlje imaju manju potrošnju, odnosno veću proizvodnju električne energije, a to je novembar, decembar, januar i februar, da to smanjimo, taj uvoz, upravo izgradnjom novih energetskih objekata.

Zato je važna ona najava da će narednih šest godina biti investiramo 12 milijardi evra u novu energetsku infrastrukturu, u nove naftovode, u nove gasovode, čime u stvari mi dobijamo potpuno jedno novo lice Srbije kada je u pitanju ekonomski privredni razvoj. Od toga će koristi imati svaka lokalna samouprava, zato što investitori žele da dođu u lokalne samouprave gde imaju dobru dostupnost infrastrukturi i električnoj energiji.

Sa druge strane, kada govorimo uopšte o tome šta je do sada Srbija uradila prema svojim lokalnim samoupravama, reći ću vam da je postupak digitalizacije praktično pokazao da svaka lokalna samouprava, iako nije imala kadrovsku strukturu, u proteklih šest godina je jako puno uradila, pogotovo dolaskom gospođe Ane Brnabić za premijera, odnosno nosioca najodgovornije funkcije kada je u pitanju izvršna vlast, predsednika Vlade, zato što je gospođa Ana Brnabić insistirala da svaka lokalna samouprava uvede sistem jedinstvenih upravnih mesta, da pokuša da objedini registre, da navikne, na kraju krajeva, sve stanovnike i građane tih lokalnih samouprava da funkcionišu u tom sistemu digitalizacije.

Na kraju krajeva, za vreme kovida se pokazalo koliko je to zaista olakšalo život pod onako teškim okolnostima, pogotovo u ono vreme najvećeg zatvaranja koje je važilo za celu Evropu i ceo Balkan.

Zato mi je žao što možda niste ranije shvatili ono što je pokušao možda i ministar Mali i gospodin Vesić da vam objasne, priču o Beogradu, jer ovaj budžet nije „beogradizacija“. Znači, ta priča da se sve sliva u Beograd i da je tu centar zbivanja, a da lokalne samouprave van Beograda nemaju ništa od toga, ni od budžeta, ni od rebalansa, ne stoji. To su jednostavno stare priče, stare matrice koje ste verovatno čuli od onih koji sede pored vas i jednostavno SNS se zalagala da upravo rasturi te stare matrice koje nisu služile ničemu. Služile su samo da se ljudi zadužuju, da se gase firme, da se gase radna mesta, da pola miliona ljudi ostane bez radnih mesta, da postoji najveća stopa nezaposlenosti do 2012. godine, da ostave 558 društvenih preduzeća koje su nazvali – firme u restruktuiranju, gde je država godišnje davala 750 evra.

Znači, to je samo tri milijarde za četiri godine iz budžeta. Pa, kad pričaju o javnom dugu 15 milijardi, pa nije 15 milijardi, još tri milijardi za firme u restruktuiranju, pa još 22 milijarde su bile za penzionere kojima je ova vlast, prošla od 2012. godine slagala kada su u pitanju vojni penzioneri za podizanje penzija, pa su ljudi presavili tabak, tužili državu i dobili te presude, pa je ostao dug Beograda prema javnim preduzećima, kada pričamo o grejanju, o toplanama, o daljinskom grejanju do 2012. godine. Beograd je dugovao Srbijagasu četiri milijarde dinara za gas. Pa, su dugovali ženama koje su bile samohrane majke, za subvencije.

Kada pričamo o dugovanjima, to je ono što je sačekalo SNS. Znači, nije to isključivo javni dug koji je stajao na papiru od 15 milijardi, zato što nisu hteli da prihvate da dođe MMF, da ustanovi kolika su dugovanja od banaka koje su stajale praktično zarobljene kod javnih preduzeća. Da ne pričamo o tome da su budžete pravili neki tajkuni kao i vlade do 2012. godine.

Vi to sve vrlo dobro znate i zato kažem da možda niste dobro shvatili ideju kako rebalans treba da izgleda danas, ali ste sigurno znali kako je to izgledalo do 2012. godine i zato vam kažem da taj princip da se lokalnim samoupravama nešto uzima nije tačan. Lokalnim samoupravama se kroz dovođenje stranih direktnih investicija jako puno daje. Kroz infrastrukturne projekte se takođe razvij i zato imaju ljudi u lokalnim samoupravama, kao i u Beogradu, kao i u Nišu, kao i u Kragujevcu, kao i u svim većim gradovima univerzitetskim centrima, duplo veće plate kada su u pitanju i privatan i javni sektor.

Žao mi je što ne možemo da se složimo oko nekih stvari kada je u pitanju vaš amandman, ali nadam se da ćemo u budućnosti zaista naći određeni zajednički jezik.

Hvala.

Hvala.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Jovanović.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 7. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Selma Kučević.
Reč ima Selma Kučević.

Zahvaljujem, predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ovaj predlog zakona pokušali da ispravimo amandmanima, jer, pre svega, ovaj predlog zakona zaista ne nudi konkretne odgovore na probleme sa kojima se građani suočavaju u ovoj državi.

Smatram da je zaista bilo neophodno mnogo više pažnje usmeriti i posvetiti regionima u kojima se nalaze nedovoljno razvijene i siromašne opštine, a princip decentralizacije i regionalizacije zaista mora biti usvojen kao rukovodeći ukoliko želimo da Srbija ostane na evropskom putu.

Kada je u pitanju izgradnja putne i železničke infrastrukture, pohvalno je što se u ovom predlogu zakona pronašla sredstva za izgradnju auto-puta Preljina – Požega, zato što će ovaj auto-put i te kako koristiti našim građanima u smislu povezivanja kako sa Beogradom, Podgoricom, zatim sa Sarajevom i Prištinom. Međutim, ono što je zabrinjavajuće jeste da za deonicu Požega–Boljare nisu izdvojena sredstva, a da bi se krenulo u eksproprijaciju, potrebno je uraditi plan posebne namene.

Za regionalnu saradnju kako na ekonomskom, tako i na društvenom planu dobre saobraćajnice zaista igraju veoma važnu i veliku ulogu. Zato je naše zadovoljstvo što smo kao deo tadašnje Vlade iz budžeta pripadajućeg ministarstva finansirali izradu projektno-tehničke dokumentacije.

Kada smo već kod putne infrastrukture, zaista moram da se nadovežem na putni pravac Tutin – Vuča. Dakle, na ovoj deonici, verovali ili ne, se nalazi granični prelaz sa susednom državom Crnom Gorom i ovaj putni prelaz je makadamski, ne asfaltiran. Za razliku od nas, naše komšije iz Crne Gore su uredili svoju deonicu koja se nalazi na toj teritoriji i smatram da je zaista neophodno što pre pristupiti rešavanju ovog pitanja.

Ono što zabrinjava građane Novog Pazara jeste zaista veoma loš kvalitet vazduha. Novi Pazar sada slovi za jedan od najzagađenijih gradova ne samo u državi, već i u svetu, a vidim da ni Beograd ne zaostaje. Zato je za nas veoma važan ovaj projekat gasovoda koji se privodi kraju, ali je apsolutno neprihvatljivo da se ovako mali iznosi izdvajaju za stavku zaštite životne sredine, pogotovu ako mi imamo uvid u statistiku o zagađenosti u svim velikim gradovima Srbije.

Na kraju bih iskoristila svoje pravo da pozovem kolege narodne poslanike da podrže ovaj amandman, jer ovaj amandman izuzetno oslikava realno stanje i realne egzistencijalne potrebe naših građana.

Zahvaljujem.

Reč ima potpredsednik Vlade.
Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, žao mi je što nemam priliku sada da odgovorim nekolicini poslanika koji su i vikali i vređali, a nekako nisu sačekali vreme na moj odgovor, nego im je nešto bilo važnije, a ne da čuju ono što je važno za građane Srbije kada je naša ekonomska politika u pitanju, kada su naše javne finansije u pitanju, kada je pomoć i mladima, a na kraju krajeva i lokalnim samoupravama i penzionerima u pitanju.
Kada je u pitanju pomoć jedinicama lokalne samouprave, par komentara na tu temu. Vidim opet da su neke od poslanika koji su tu temu potegli već otišli. Dakle, nije baš da ih interesuje odgovor na tu temu.
Nama prihodi lokalnih samouprava iz godine u godine rastu. Dakle, 2018. godine - 331 milijarda, 2019. godine - 358, 2020. godine - 354, 2021. godine - 400, 2022. godine - projekcija od 441 milijarda dinara ukupnih prihoda lokalne samouprave. Pri tome, verovali ili ne, skoro sve lokalne samouprave u Republici Srbiji su likvidne. Trenutno na računu što u KRT-u, tzv. konsolidovanom računu trezora, što kod depozita, odnosno kao depoziti kod poslovnih banaka imaju 77 milijardi dinara.
Malopre sam rekao i više puta ponovio da mi na računu budžeta imamo negde oko 300 milijardi dinara. Dakle, mi smo potpuno likvidni, ali hoću da vam kažem da su i lokalne samouprave takođe potpuno likvidne i da iz godine u godinu njihovi prihodi rastu i upravo je to bila naša politika, dakle, da ojačamo lokalne samouprave kroz dovođenje novih investitora, kroz otvaranje novih industrijskih parkova, kroz njihovo povezivanje auto-putevima, jer tu se zapošljava lokalna radna snaga, lokalni građani. Porezi i doprinosi ostaju kod lokalnih samouprava i onda oni koriste te novce za dalja ulaganja u svoju lokalnu zajednicu po prioritetima koji su sami definisali, ali i pored toga što imaju veće prihode i pored toga što imaju i novac na računu, mi pomažemo kao država celoj Srbiji, kome god treba za one projekte za koje smatramo da su prioritetni.
Ja ću vam samo pročitati, nisam imao priliku ni danas, ni juče to da uradim, projekte koji se odnose na čistu Srbiju, na ulaganje u kanalizacionu mrežu, na ulaganje u fabrike za pročišćavanje otpadnih voda. Trenutno se radi u Lazarevcu 25 kilometara, Veliki Crvljani 52 kilometara, Obrenovac 98 kilometra, Svrljig šest kilometara, Knić 34 kilometra, Lajkovac 30 kilometra, Vranje 141 kilometar, Novi Bečej 47 kilometara, Krupanj sedam kilometara, Kučevo 24 kilometara, Novi Sad I faza 67 kilometara, Kladovo 40 kilometara, Mionica 10 kilometara, Banja Vrujci 8,5 kilometara, I faza Kragujevca 42 kilometara, Varvarin 45 kilometara.
Inače, da znate ulaganje u kanalizaciju i fabrike za prečišćavanje otpadnih voda jeste obaveza lokalnih samouprava, a ovo je primer samo koji sam vam dao da država snosi troškove tog ulaganja upravo kako bi poboljšala kvalitet života naših sugrađana u lokalnim zajednicama.
Spremnost za potpisivanje za drugu fazu čiste Srbije Vladimirci 40 kilometara, Ub 25 kilometara, Lelić 32 kilometara, Inđija 36 kilometara, Stara Pazova 87 kilometara, Ada 35 kilometara, Žagubica 31 kilometar, Doljevac 45 kilometara, Prokuplje 27 kilometara, Ljig 39 kilometara, Ćićevac, Stalać 59 kilometara, Vrnjačka banja 67 kilometara, Lučani 29 kilometara, Sopot 95 kilometara, Svilajnac 49,6 kilometara, Novi Sad II faza 26 kilometara, Leskovac 134 kilometara, Valjevo 78 kilometara, Subotica 60 kilometara. Ta druga faza očekujemo potpisivanje tog aneksa u narednih nekoliko nedelja kako bi radovi krenuli već naredne godine.
Dakle, kao što vidite, sa projektima izgradnje kanalizacione mreže, a to je nekih hiljadu kilometara ukupno kanalizacione mreže samo za ove prve dve faze svaka od tih lokalnih samouprava dobija i fabriku za prečišćavanje otpadnih voda, tako da maksimalno utičemo na to da kroz pomoć iz budžeta, ali za konkretne projekte, ono što je važno za kvalitet građana tih lokalnih zajednica, država i pomogne.
Ukratko da prođem i kroz budžet u pređašnjem mandatu Kancelarije za javna ulaganja. Videćete veliki broj rekonstrukcija i ulaganja u domove zdravlja, koji su upravo pri lokalnim samoupravama i takođe ulaganja u veliki broj i predškolskih ustanova i vrtića i škola. Dakle, sve ono što se nalazi u lokalnim samoupravama gde možda te lokalne samouprave i nemaju dovoljno novca, ali država je tu da pomogne i da ih podrži.
Recimo, u Aranđelovcu radi se nabavka opreme za bolnicu u Aranđelovcu, Smederevska Palanka, radimo projektovanje za rekonstrukciju bolnice u Smederevskoj Palanci, u Beogradu. Imate izgrađene i radi se opšta bolnica, odnosno Institut za majku i dete „Vukan Čupić“, Dedinje 2, nabavka opreme, Klinički centar Vojvodine, takođe, bolnica u Loznici, oprema se nabavlja, bolnica u Aranđelovcu, rekonstrukcija objekta Lapovo, Dom zdravlja Lapovo, Medveđa Dom zdravlja, Rača Dom zdravlja „Miloje Hadžić“, Sombor Dom zdravlja Sombor, Vranje bolnica Vranje, itd, itd. Kada je prosveta u pitanju, osnovna škola „Hajduk Veljko“ u Zaječaru, „Vuk Karadžić“ u Kladovu, „Sveti Sava“ u Kraljevu, „Vladislav Savić Jan“ u Kruševcu, „Svetozar Marković“ u Sjenici, itd, itd.
Tako da, kada govorimo o lokalnim samoupravama, hoću da znaju građani Srbije da maksimalno se trudimo da obezbedimo ravnomerni regionalni razvoj za sve lokalne samouprave po prioritetima koje oni sami definišu, a uprkos tome što radimo, kao što ste čuli iz mog izlaganja, imaju i nikada veće prihode i nikada, moram da priznam, više novca na računu. Kako će oni to da potroše, na koji način, pretpostavljam da u tim lokalnim samoupravama, naravno, postoje odgovarajući parlamenti, skupštine i građani biraju prioritete.
Komentari jednog od poslanika koji je izašao, oko mladih, pa kaže – mladima dajete po 5.000 dinara, a ne znate šta ćete sa novcem. Nisam razumeo samo da li je protiv davanja novca mladima, protiv pomoći mladima, i nije samo novac i više puta sam to ponovio. Da, uvaženi građani Srbije, mi ćemo nakon izglasavanja ovog rebalansa, uputiti jednokratnu pomoć našim mladima, jednokratnu naknadu našim mladima u iznosu od 5.000 dinara, a to smo uradili sa po 100 evra već dva puta ove godine.
Ali, ono što je mnogo važnije, ne samo da na takav način dajemo priliku njima da osete da je država tu da razmišlja o njima, da brine o njima, da im da jednu dozu sigurnosti u ovim veoma neizvesnim vremenima. Najvažnije je za mlade da osete da svoju budućnost imaju i da mogu da ostvare svoje snove ovde u Srbiji, a to znači da smo u poslednjih deset godina, kada je stopa nezaposlenih mladih u pitanju, uspeli da je smanjimo sa 53% na 18%. Sa 53%, kada svaki drugi mlad čovek u Srbiji pre deset godina nije imao posao, danas je ta stopa daleko niža i svaki dan se borimo da im nađemo novi posao, da otvaramo nove fabrike i da stvorimo uslove za njihovu sigurnu budućnost ovde.
Broj mladih pre deset godina koji je imao posao bio je 121 hiljadu, danas je 180 hiljada. Dakle, ogromna razlika između mladih tada i mladih sada.
Da li smo i dobili predlog više puta tokom ove rasprave oko toga da je trebalo i treba ukinuti PDV na hranu? Kaže - populistička mera je smanjenje PDV-a. To je loša mera, to je populistička izjava jednog poslanika koji trenutno nije tu.
Ja sam rekao kako je Hrvatska prošla. Dakle, ukinuli su PDV, imali veliki manjak para u budžetu, a s druge strane, cene hrane nisu pale. Jednostavno, ugostitelji, maloprodavci, kako god hoćete, nisu smanjili cene hrane za smanjenje iznosa PDV-a, nego su zadržali cenu hrane i tako ste imali dupli problem koji ste sebi napravili.
Onda smo čuli, pa dobro, ako je tako, ajmo sada ograničite marže maloprodajnim lancima. Ako ograničite marže maloprodajnim lancima, a nekima smo to uradili za neke proizvode, šećer, brašno, svinjski but, suncokretovo ulje, ono što je važno za građane Srbije, osnovne životne namirnice, imaćete nestašice. Pa, naravno. Zašto bi maloprodajni lanci prodavali proizvode gde gube novce? A onda kaže taj pametni poslanik, koji nije danas ovde, otišao je, kaže – pa, dobro onda im uvedite ekstra profit ako neće.
Znate, ako se vodimo načelima slobodne ekonomije ulaska u EU, nekim evropskim vrednostima, pa koju sigurnost i kredibilitet vi dajete poslodavcima, firmama, kompanijama u Srbiji, ako tek tako rešite, gledajte, ovi nam se ne sviđaju, pa mi ćemo sada da im uvedemo ekstra profit? Pa, mi nismo takva zemlja postali, upravo zahvaljujući kredibilitetu koji smo napravili, upravo zahvaljujući imidžu koji smo stvorili kao kredibilna destinacija, mi imamo nikada veći priliv stranih direktnih investicija i rekao sam vam to više puta, dakle, mi za prvih 10 meseci imamo 3,4 milijarde evra stranih direktnih investicija. Prošle godine 3,8 milijardi, 60% svih investicija koje dolaze u region Zapadnog Balkana, dolaze u Srbiju. To smo zaslužili upravo zbog toga što smo predvidivi, stabilni, obećanja koja dajemo ispunjavamo i ne menjamo svoje politike.
Nemojte da brinete za naše javne finansije. Čuli smo i da se penzioneri odriču lekova, a mi penzije podižemo upravo ovim rebalansom za dodatnih 9%, od 1. januara još 12,1%. Najveće procentualno povećanje penzija ide upravo sada, kako bi zaštitili životni standard naših najstarijih sugrađana. Pa, neka vas bude sramota što govorite tako i koristite i naše najstarije sugrađane i naše mlade kojima pokušavamo da pomognemo najviše sada kada im je pomoć potrebna.
Dakle, ne vodi se politika iz dana u dan. Ne vodi se politika tako što menjate svoje stavove, menjate svoje pozicije, naplaćujete ekstra profite, govorite o tome kako ćete svima dati više, a niste rekli od koga ćete da oduzmete, pošto novac, budžet nije ćup iz kojeg samo vadite novac, nego ono što zaradite, možete da potrošite i to niko nije objasnio.
Onda kada pokušate da im odgovorite, oni izađu, odu i nema ih. Toliko o tome koliko im je to važno.
Hvala puno. Mi ćemo nastaviti da se borimo i za jaku Srbiju odgovornom ekonomskom politikom i vodeći računa o svima onima koji trebaju našu pomoć i našu podršku. Hvala puno.