Ja sam završila. Rekla sam to što sam imala.

Hvala za vreme.

Molim?

Rekla sam – hvala.

Ovo je matematika za Akademije mladih lidera… (Isključen mikrofon.)

Nećete ništa? Ako nećete ništa, član 103. stav 8. znate šta to znači.
Reč ima ministar Siniša Mali.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na toj se akademiji nešto i nauči. Ja ću da se nadovežem na izlaganje prethodnog govornika.
Znate li, a pričala sam o tome i kada smo govorili o rebalansu budžeta, koliki je u apsolutnom iznosu javni dug jedne Nemačke? Javni dug Nemačke je 2.514 milijardi evra. Oni su, po onome što neki govore, gotovi, ne postoje. Javni dug Francuske je 2.917 milijardi evra. Šta biste vi rekli? Pa, oni ne postoje, ogroman dug. Nemoguć. Nisu živi ljudi.
Onda pogledate kao sav normalan svet, onaj ko je završio neke škole, akademije, pa dobro, da vidimo koliki je taj javni dug u odnosu na njihovo bogatstvo, u odnosu na ono što proizvode svake godine, u odnosu na njihov BDP? Taj racio, javni dug u odnosu na BDP je upravo ono što se koristi u svetu kada govorimo o javnom dugu i kada govorimo o zaduženosti jedne zemlje i tako je ta jedna Nemačka sa preko dve i po hiljade milijardi evra zadužena 67,2% javni dug u odnosu na BDP, Francuska sa 2.900 milijardi 113,1%. To je više nego jedan ceo iznos godišnjeg BDP-a sa njihove strane. A jedna Srbija, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, 54%.
Mi imamo 32 milijarde evra javnog duga u apsolutnom iznosu, ali zato ove godine po prvi put imamo BDP, bruto društveni proizvod, skup, vrednost svih dobara i usluga koje smo proizveli u našoj zemlji prvi put preko 60 milijardi evra, a pre samo deset godina taj isti BDP bio je 33,7 milijardi. Dakle, mi smo, uprkos poplavama, uprkos najvećoj ekonomskoj krizi od Drugog svetskog rata na ovamo, već poslednje tri godine koja traje uspeli da povećamo naš BDP za skoro duplo. Pa, nije ni čudo, ni slučajno što imamo i najnižu istorijski stopu nezaposlenosti od 8,9%. Poređenja radi, 2012. godine 25,9% je bila stopa nezaposlenosti. Svaki četvrti u Srbiji nije imao posla, a javni dug, uprkos pomoći koju smo pružili našoj privredi i našim građanima od preko devet milijardi evra, ako se sećate, i minimalnih zarada koje smo isplatili, sto evra koje smo davali. Samo ove godine smo dva puta po sto evra davali i našim mladima, penzionerima najveća jednokratna pomoć ove godine, kupili respiratore, kupili vakcine, izgradili tri potpuno nove bolnice u najkraćem mogućem roku.
Dakle, uprkos tome naš javni dug je 54,1%. Nivo mastrikta, o tome sam pričao više puta, ponoviću, je 60%, a prosek EU je 94,5%.
Gospodo, apsolutno vodimo računa o svakom dinaru i svaki dinar za koji se i zadužimo, a o tome je i premijerka pričala kada govorimo o ovom kreditu Evropske investicione banke za „Zelenu agendu“ da napravimo, izgradimo solarne panele, da napravimo održivo grejanje u našim lokalnim samoupravama, dakle znamo tačno zašto ulažemo novac i na šta ulažemo novac. Svaki dinar koji ulažemo pravi novu vrednost. To su novi kilometri auto-puteva, to su novi kilometri kanalizacione mreže, to su nove fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, to su nova radna mesta i to je jednostavno, prihvatili vi to ili ne, odgovorna ekonomska politika koju sprovodimo već 10 godina unazad.
Kada smo govorili o rebalansu budžeta, ponoviću ponovo pošto nije neko slušao, jer ponovo sam čuo govor oko prihoda u budžetu koji je, eto, veći zbog toga što je inflacija veća. Gospodo, prihod u budžetu koji je 192 milijarde dinara veći ove godine u odnosu na plan posledica je većeg prometa, količinskog prometa u trgovini na malo. Hrana i piće – 2,9% za prvih 10 meseci, 8,4% ostali industrijski proizvodi, 13,7% motorna goriva, 32% turizam, 47,9% ugostiteljstvo, a plus realne plate su nam pozitivne za prvih devet meseci u privredi. Dakle, realne plate u našoj privredi su 2,7% veće, u privatnom sektoru 5,3%. Da nauče oni koji ne znaju kada govorimo o realnim iznosima, dakle, apstrahujemo inflaciju. Ne nominalne, nego realne.
Dakle, realno povećanje plata. Dakle, pozitivna kretanja na tržištu rada. Realno povećanje prometa na malo kada su količine u pitanju dovode do realnog povećanja poreza na dodatu vrednost i naravno većeg prihoda u budžet po tom osnovu. Ali sam, takođe, i kada je rebalans budžeta bio, a opet nisu slušali, govorio da nama ne raste samo porez na dodatu vrednost, nego i porez na dobit preduzeća. Interesantno, dobit preduzeća odnosi se na 2021. godinu. Dakle, nema inflacije i tu smo ostvarili ogroman korak napred. Porez na dohodak građana, pa takođe raste u realnom iznosu, jer nam rastu plate u realnom iznosu. Kao što sam malopre rekao, raste nam zaposlenost u realnom iznosu.
Dakle, naša ekonomska politika je upravo usmerena ka tome da napravimo osnov za održiv razvoj, da nam rastu plate, da nam raste zaposlenost, da kroz ulaganja u kapitalne investicije dodatno podržimo rast našeg BDP-a, da nam tako i atraktivnost naše zemlje za ulaganje bude veća. Zato ćemo ove godine imati strane direktne investicije preko četiri milijarde evra uprkos krizi, uprkos svim problemima koji postoje na globalnom tržištu i u globalnoj svetskoj ekonomiji. Dakle, Srbija pobeđuje u onome u čemu skoro nije pobeđivala, a to je ekonomija.
Nije slučajno, takođe, da smo dve poslednje godine kumulativno broj jedan zemlja kada je stopa BDP-a u pitanju u Evropi. Da napravim samo još jedan osvrt na penzije, ono što je za građane Srbije najvažnije, penzije su ovom trenutku bezbedne, sigurne i rastu iz meseca u mesec, iz godine u godinu.
Ako se sećate primera koji sam više puta dao – jun mesec 2012. godine na računu Trezora 8,5 milijardi dinara. Samo tog meseca za penzije je trebalo isplatiti 40 milijardi. Dakle, oni nisu imali ni da isplate penzije tog meseca. Bankrot zemlja. Potpun bankrot, stečaj.
E, takvi isti pričaju sada o penzijama, kako bi, znate, bilo dobro napraviti socijalne penzije ili ne znam kakve penzije, a mi smo kao prvu meru, ako se sećate, još kada je Kovid krenuo, isplatili 5.000 dinara našim najstarijim, penzionerima, najstarijim sugrađanima kao prvu pomoć. Ove godine 20.000 dinara, kao pomoć, jednokratna pomoć upravo zbog inflacije koju smo očekivali.
Inače, prosečno povećanje penzija ove godine sa svim tim isplatama je 11,4%. Onda smo dodatno na to povećali penzije 9% od 1. novembra. Dodatno na to imate u budžetu za sledeću godinu, koji je pred vama danas, još povećanje penzija za 12,1%. Dakle, mnogo veće povećanje nego što je nominalni rast cena kada je inflacija u pitanju i to vam najbolje pokazuje koliko vodimo računa o penzionerima.
Ali, ne razumem, sa ekonomske tačke gledišta, sa profesionalne tačke gledišta tu ideju oko penzija gde će neko subjektivno da povećava malo jedne penzije, malo druge penzije, gospodo, penzija se zarađuje. Penzija zavisi od dužine radnog staža i visine doprinosa koje svako od nas uplaćuje svake godine. Ne možete da menjate taj sistem kako vama padne na pamet. Ne možete da urušite ceo penzioni sistem jedne zemlje da biste vi nekoliko političkih poena dobili na levo ili na desno. Zna se koliko je ko zaradio, zna se koliko je doprineo, odnosno doprinosa platio – toliko penziju ima. Mi se naravno trudimo i želimo da ne pravimo diskriminaciju i svaki put procentualno ide povećanje penzija za sve naše najstarije, penzionere.
Kada govorimo o zaštiti životnog standarda građana Srbije, samo nemojte, molim vas da obmanjujete narod. Ako pogledate cene osnovnih životnih namirnica, pa koja je prva naša mera bila kada je krenula inflacija? Pa, da ograničimo cene osnovnih životnih namirnica upravo da ne bi njihova cena skočila u nebo. Pa, imamo najjeftiniju cenu hleba, imamo, evo po podacima, najjeftiniju cenu ulja u regionu. Ne možete da kažete da je prosečna plata u Srbiji niža od one u Severnoj Makedoniji ili u Crnoj Gori, a mi imamo nižu cenu ulja nego oni. Ograničili smo cenu mleka, ograničili smo cenu šećera, pa smo ograničili cenu mesa, na takav način štiteći životni standard građana Srbije. Opet je teret krize preuzela država na sebe. Ograničili smo cene goriva i dizela i benzina, pa smo ograničili cene, odnosno nismo povećavali cene ni struje ni gasa.
Razlika, ljudi, između cena struje na tržištu sada u Evropi i ovde je 10 puta, tu razliku pokriva država upravo na takav način štiteći životni standard građana Srbije i čuvajući životni standard građana Srbije i uz povećanje plata i uz povećanje penzija, a o tome diskutujemo danas, jer taj predlog je pred vama u ovom budžetu. To je jedini način da se izborimo sa ovom krizom koju nismo mi izazvali, niti je naša krivica na bilo koji način, svetska kriza, najveća od Drugog svetskog rata. Najodgovornije, ako tako mogu da se izrazim, se borimo sa njom upravo održavajući makroekonomsku stabilnost, vodeći računa o svakom dinaru koji utrošimo, tražeći načina da nam raste ekonomija, boreći se i dalje za svako novo radno mesto, ulažući u digitalizaciju i sve ostalo što je neophodno da ne zaostajemo za drugima i dodatno na to razmišljajući kako da na svaki mogući način, kroz sve ove mere, kontrole i cena i gasa, cena osnovnih životnih namernica, gasa, struja, svega ostalog, doprinesemo poboljšanju i čuvanju životnog standarda građana Srbije. Hvala.

Reč ima Srđan Milivojević, Demokratska stranka. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, Zorana Mihajlović, članica Predsedništva SNS i do nedavno ministarka u ovoj ovde Vladi, koja je sedela tu negde u prvom redu, 24. oktobra 2022. godine izjavila je da je SNS postala džuboks za bogaćenje i bahaćenje pojedinaca iz SNS.

To je izjavila ministarka koju niko od članova Vlade nije demantovao. Njenu izjavu nije demantovao ni jedan član SNS, pa ni predsednik "džuboks" stranke. To je sve što treba da znate na šta će ova Vlada potrošiti budžet od 15 milijardi i 750 miliona evra.

Nažalost, taj džuboks se puni našim parama, dok se sa njega emituje pesma "dno dna". U taj džuboks, kao što sam kazao, spiskaćete jedan bilion 843 milijarde i 400 miliona evra.

Te milijarde završiće, pre svega, u džepovima naprednih vlastodržaca i režimlija, a nešto će otići i na saniranje štete koju je Vlada sama sebi i građanima Srbije napravila.

Ovo je 11 godina samovlašća i svevlašća Aleksandra Vučića. Ovo je jedanaesti budžet koji usvajamo. Ovom prilikom čestitam svim građanima koji su preživeli 11 godina vlasti Aleksandra Vučića.

Nažalost, nismo bili svi te sreće. Neću da podsećam na Olivera Ivanovića, na Vladimira Cvijana. Neću da podsećam na Staniku Gligorijević i Omera Mehića.

Samo ću vam, građani Srbije, kazati jednu stvar, sve što treba da znate o najvećim učincima ove Vlade od dolaska južnih Slovena na Balkan bolju vladu po njihovim rečima imali nismo, je činjenica da nas je manje za 10 godina 850 hiljada. U Srbiji su nestali gradovi veličine Novog Sada, Niša, Kragujevca, Leskovca i Kruševca. Osamsto pedeset hiljada građana je manje nego što nas je bilo.

Ove godine samo umreće nas 120 hiljada više nego što će se roditi, grad veličine Kruševca ili Leskovca. Kada to čujete malo je konfiskacija imovine za one koji su ovo napravili. Ratne reparacije treba da nam plaćate. Ovo su rezultati koje Srbija nažalost kao žrtve podnela samo u Prvom svetskom ratu.

O kakvim vi ekonomskim uspesima ovde pričate? Ovo su bajke. O kakvom vi povećanju prosečne plate pričate. Evo da pitam vas ministre - znate li koliko košta pereca, koliko košta jogurt u prodavnici. Jedan jogurt i jedna pereca, pereca 40 dinara, jogurt 45, zajedno je 85 dinara. Kada bi četvoročlana porodica u Srbiji htela da jede za doručak, ručak i večeru samo perecu i jogurt trebalo bi im 30.600 dinara. Jesu plate povećane, ali kod vas članova SNS. Samo vi imate astronomske plate, drugi ljudi se bore za život. Uostalom, i gospođa Branbić je izjavila da sa 40.000 hiljada dinara ne bi mogla da pregura duže od tri, četiri dana, a neke porodice u Srbiji guraju po mesece i mesece već deset godina.

Dakle, ovaj budžet je rasipnički. U ovom budžetu samo za Bajinu Baštu predviđena su transferna sredstva od 136 miliona 973 hiljade dinara i 66 dinara. Za onu Bajinu Bašu u kojoj su napredni funkcioneri sami sebi dodelili jednokratnu novčanu pomoć za prevazilaženje energetske krize u iznosu od 49.500 dinara.

Dakle, vi, dame i gospodo, naprednjaci, lako prevazilazite krizu kad sednete blizu džuboksa. Ali, šta će oni ljudi koji gledaju kako se džuboks puni, a pesme su tužne koje čuju sa njega?

Interesantno je kad sam pomenuo pare vi se ponašate kao u dolini nojeva. Čim sam rekao pare svi izbacili glave da vide gde su pare. Kad sam pomenuo ove nestale i mrtve, svi glavu pesak kao nojevi. Interesantna je ta nečista savest.

Sada vas pitam kakvim ste to rezultatima dičite u energetskom sektoru. Prošli put ste nam ostavili razvaljen elektroenergetski sektor, razvaljen, uništen. Nismo imali struju, restrikcije struje su bile kada ste upravljali elektroenergetskim sistemom.

Sada ste samo u jednoj noći ložeći Termoelektranu Obrenovac blatom napravili štetu od 850 miliona evra. To je više nego što ste oteli penzionerima kroz protivustavnu i protivzakonito smanjenje penzija. Zato se vi i plašite da na dnevni red stavite zakon koji predlaže DS, kojim bi se penzionerima vratile protivustavno i protivzakonito otete penzije.

Onda ste platili neke Norvežane da vas nauče ono što vam ovde svi mi iz opozicije govorimo godinama unazad - smenite nesposobne partijske kadrove iz pečenjara sa mesta direktora EPS-a. Nemojte prisluškivati predsednika SNS opremom za prisluškivanje, jer to nije posao EPS-a. Nemojte svom predsedniku da radite o glavi, to nije vaš posao. Nemojte onaj sekretar Vlade Novak Nedić sa Veljkom Belivukom da obučava se, da puca iz snajpera na strelištu u Pančevu i da nama govorite da hoćemo da ubijemo Aleksandra Vučića. To radi Novak Nedić, tamo je išao da upucava snajpere. Nezavisni sindikat vojske je predao prijavu, iscepali ste tu evidenciju iz dnevnika dolaska u kasarnu i imamo situaciju kakvu imamo.

Ovde nas pitate - šta će raditi rudari? Rudari sigurno neće umirati u metanskoj jami u Aleksincu, gde ih neki stručnjak iz SNS, vlasnik pečenjare, šalje u jamu, i ako oni kažu danima da se oseća metan. Kada opozicija predloži formiranje anketnog odbora, vi ne date jer se plašite.

Kažete – hoćete rudnik Rio Tinta i slušajte – to je za vreme DS. Evo ga Miroslav Aleksić, živ i zdrav, jesmo li, gospodine Aleksiću, oterali i rudnik nikla i rudnik litijuma iz Trstenika kada su došli da prave? Jesmo, zajedno smo odbranili Trstenik. Rekli smo – to ne možete ovde da radite. Da ne bismo imali tu dilemu, pošto vidim smejete se, vidimo oživela dolina nojeva, ajde da pitamo sada ovako, evo referendum – ko je ovde da se stavi rudnik Rio Tinta u Srbiji? Evo ja sam protiv. Ko je protiv? Da vidimo ko je protiv? Snimite. Molim kamermana da snimi ovo i ovo Srbija da vidi. Ko je za? Evo ih ljudi koji hoće da rađevinu pretvore u jalovinu. Smeju se vama građani Srbije, ali to će vas koštati nekoliko stotina milijardi evra. Nekoliko stotina milijardi evra će biti šteta. Vi ste neverovatni uništitelji Srbije.

Videli ste kako su ljudi spremno podigli ruke. Mi smo protiv tog projekta. Mi nismo da se ljudi sele iz Srbije, da se Srbija uništi. Mi smo protiv toga.

Vi se ovde pojavljujete kao ekonomski spasioci. Vi, vi nam sada nudite ekonomsko spasenje? Evo pitam vas koji se razumete u male brojeve – koliki je ovo broj? Koliki je ovo broj – pet hiljada 578 triliona ste nam ostavili hiper inflaciju prošli put. Vi koji prozivate nas da smo ostavili neke ljude bez posla. Tri i po miliona ljudi ste ostavili za vreme ove hiper inflacije bez posla, dva i po miliona ljudi bez zavičaja, a 200 hiljada ljudi bez glave.

Ovo su vaši produkti – bonovi za benzin. To je učinak. Sve je krenulo istorijskim uspesima Vlade. Ovako se završilo. Ovako. Završilo se bonovima za deterdžent, šećer, za so ste uveli bonove. Ovo su bile pare koje ste nam ostavili. Znate li da izgovorite novčanicu. Veća je od novčanice, već od cifre budžeta mnogo. To su bile pare koje ste vi nama ostavili posle tih vaših istorijskih uspeha, a govorili ste – prvi smo u svetu, najbolji smo, svi nam gledaju u leđa.

Jedino u čemu smo mi zaista prvi, poštovani građani Srbije, je globalni indeks organizovanog kriminala. Pošto volite grafikone – evo Srbije, građani Srbije, da vidite, prvi smo po organizovanom kriminalu u Evropi. Ova crvena linija nažalost pokazuje uspehe Srbije. U šampionsku krunu ugradili su se i „Jovanjica“ i istaknuti članovi SNS, Veljko Belivuk, vračarski klan, i Dijana Hrkalović i Sima iz Grocke. Sve su to vaši kadrovi. Sve su to vaši stručnjaci, pa kada kažete – hoće ovaj sa Vračara da ubije predsednika SNS, evo ga Rajko Topić, član SNS, pripadnik vračarskog klana na štandu SNS u Žitištu. Ponosno držite njegovu sliku, člana koji hoće da vam ubije predsednika. Ovo vi držite na vašim sajtovima.

Onda nam kažete – prvaci smo sveta. Da, ali po organizovanom kriminalu. Gde je šampionski balkon za šampione? Gde je? Bio je balkon. Ovde ste doveli šampione, gore. Tu smo ih gledali, neke od njih. Tu. Veljko Belivuk je bio na putu pa nije mogao da dođe službeno, odsutan trenutno. Pustićete vi njega kao Koluviju i kada smo već kod Koluvije, ko je ovde protiv državnog projekta uzgoja marihuane? Da vidimo ko je protiv? Ajde ponovo da glasamo. Evo ga ponovo referendum. Vidi kako dižu ljudi ruke. Vidi kada ti je čista savest i čiste ruke kako se lako podignu da se glasa, a kada su u pekmezu do ovde lepe se za sto, ne može gore ruka. Ne može se, što kaže naš narod, i u paše i u vladike.

Niko od nas nije protiv autoputa, kada kažete mi smo protiv autoputa, ali nemojte zaboraviti, mi smo imali odgovornost da upravljamo Srbijom.

Za vreme našeg mandata vrednost autoputa Pojate - Preljina utvrđen je na iznos od 258 miliona evra. Kod vas je dostigla 1,6 milijardu. Ja se pitam, koliko je vama dosta? Ko od vas ministre ima tetku iz Kanade, da vidim? Ima li neko tetku iz Kanade? Niko? Nemojte samo posle da se pojavi teča sa Jovanjice i teča sa Krušika, pamtimo sada dobro. Niko nije prijavio tetku iz Kanade.

Na kraju pitam - zašto vi uopšte nama predlažete ovaj budžet? Šta će budžet kad vam je Aleksandar Vučić ograničio mandat? Vi ste Vlada sa ograničenim rokom trajanja na godinu dana. Legitimno pravo Aleksandra Vučića je da o vama misli sve najgore. On je vama kazao da se vi borite samo i isključivo za rotaciona svetla, za privilegije. To je on kazao, ne ja. Da mu po tri dana treba da vas dobije na mobilni telefon, da se borite samo za rotaciona svetla. Ja sam mu kazao - kada budete odlazili sa vlasti, pratiće vas rotaciona svetla do Zabele, koliko hoćete ćete je imati. Koliko hoćete. Moći ćete da delite jedni drugima rotaciona svetla. Ali, čak i onaj koji ima toliko loše o mišljenje o vama nema pravo da vam ograniči mandat. To može samo Narodna skupština.

Zato sam gospođo Brnabić napisao tekst ostavke, evo ovde. Danas odmah mesto ovog predloga budžeta potpišite ovu ostavku, oslobodite nas, nemojte da čekate kraj mandata tih godinu dana da vam ograniči predsednik Vlade, evo ja vam nudim napisanu ostavku samo treba da potpišete. Neću da prilazim da mi predsednik Skupštine ne bi dao opomenu, nego ću vam ostaviti ovde, u kancelariji tamo kod obezbeđenja.

Dakle, pozivam vas da u taj džuboks za bogaćenje i bahaćenje ubacite jednu paru i pustite pesmu „Pada Vlada“, to je pesma i himna ove vlade. I za kraj, da znate neće biti amnestije, neće biti amnestije. Dole tiranin! Živela slobodna Srbija!

Dobro.
Kad sledeći put neko sa te strane bude rekao bilo šta na konto onoga da li se govori o temi dnevnog reda ili ne, podsetiću ih na ovo malopre. Preko 13 minuta samo jedna polu rečenica da ima veze sa budžetom i to je bilo pitanje – šta će nam budžet?
Pošto sam primetio da ste pod snažnim emocijama govorili, samo da vam skrenem pažnju. Kada ste pitali ko je za Rio Tinto, bila vam je podignuta ruka, da ne bude da sam ja kriv i za to.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Ono što je problem gospodine predsedniče to je što smo mi ovaj govor već slušali, isto sve. Isti uvod, iste slike, iste novčanice, sve isto. Evo i Martinović je bio, sve isto. Ama sve isto! Ali, potpuno sve isto. Prosto neverovatno.

Kaže – oživeli nojevi. Da li su nojevi oživeli ili nisu ne znam, ali znam da kad kučići utihnu tu više nema da se oživi. To u pljeskavicu ide i tu nema dalje, ali to da gospodin voli da se igra slikama to je opšte poznato. Pazite vi sad šta on radi, RTS objavi članak na temu – zašto treba jesti ribizle, a on iseče ribizle i okači na svoj „instagram“ i kaže – ribizle iz moje bašte. Nije tu kraj, ima toga još.

Nađe na nekom američkom sajtu neko divlje cveće koje se prodaje, on okači na svoj „instagram“ i napiše – kako je divno na Maljenu. To nema veze, odakle cveće.

Ni tu nije kraj. Nađe na sajtu časopisa „Stil“ recept i neki biftek, on stavi na svoj „instagram“ nalog i napiše – kuvar da budem, kafanu da otvorim, jedan od tri načina spremao. Kaže – ukusno je i probao je. Kako je probao sliku bifteka, jel jeo telefon, lizao, šta je radio, ne znam, ali kaže da je ukusno, ali ni tu nije kraj. Ima još.

Okačili na nekom hrvatskom sajtu kućiću za ptičice, on skine slike i kaže – u mojoj bašti. Obezbedio im je dom. Dakle, njemu je potrebno da skrene pažnju na sebe, da dobije podršku, da ga neko prenese, da dobije neki lajk. Njemu je gospođo predsednice Vlade potreban zagrljaj, njemu je potrebno razumevanje i to ćete uvek od nas imati. Uvek. Dođite, imaćete zagrljaj, da vam bude bolje. Hvala.

Reč ima predsednica Vlade.
Izvolite.