Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na toj se akademiji nešto i nauči. Ja ću da se nadovežem na izlaganje prethodnog govornika.
Znate li, a pričala sam o tome i kada smo govorili o rebalansu budžeta, koliki je u apsolutnom iznosu javni dug jedne Nemačke? Javni dug Nemačke je 2.514 milijardi evra. Oni su, po onome što neki govore, gotovi, ne postoje. Javni dug Francuske je 2.917 milijardi evra. Šta biste vi rekli? Pa, oni ne postoje, ogroman dug. Nemoguć. Nisu živi ljudi.
Onda pogledate kao sav normalan svet, onaj ko je završio neke škole, akademije, pa dobro, da vidimo koliki je taj javni dug u odnosu na njihovo bogatstvo, u odnosu na ono što proizvode svake godine, u odnosu na njihov BDP? Taj racio, javni dug u odnosu na BDP je upravo ono što se koristi u svetu kada govorimo o javnom dugu i kada govorimo o zaduženosti jedne zemlje i tako je ta jedna Nemačka sa preko dve i po hiljade milijardi evra zadužena 67,2% javni dug u odnosu na BDP, Francuska sa 2.900 milijardi 113,1%. To je više nego jedan ceo iznos godišnjeg BDP-a sa njihove strane. A jedna Srbija, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, 54%.
Mi imamo 32 milijarde evra javnog duga u apsolutnom iznosu, ali zato ove godine po prvi put imamo BDP, bruto društveni proizvod, skup, vrednost svih dobara i usluga koje smo proizveli u našoj zemlji prvi put preko 60 milijardi evra, a pre samo deset godina taj isti BDP bio je 33,7 milijardi. Dakle, mi smo, uprkos poplavama, uprkos najvećoj ekonomskoj krizi od Drugog svetskog rata na ovamo, već poslednje tri godine koja traje uspeli da povećamo naš BDP za skoro duplo. Pa, nije ni čudo, ni slučajno što imamo i najnižu istorijski stopu nezaposlenosti od 8,9%. Poređenja radi, 2012. godine 25,9% je bila stopa nezaposlenosti. Svaki četvrti u Srbiji nije imao posla, a javni dug, uprkos pomoći koju smo pružili našoj privredi i našim građanima od preko devet milijardi evra, ako se sećate, i minimalnih zarada koje smo isplatili, sto evra koje smo davali. Samo ove godine smo dva puta po sto evra davali i našim mladima, penzionerima najveća jednokratna pomoć ove godine, kupili respiratore, kupili vakcine, izgradili tri potpuno nove bolnice u najkraćem mogućem roku.
Dakle, uprkos tome naš javni dug je 54,1%. Nivo mastrikta, o tome sam pričao više puta, ponoviću, je 60%, a prosek EU je 94,5%.
Gospodo, apsolutno vodimo računa o svakom dinaru i svaki dinar za koji se i zadužimo, a o tome je i premijerka pričala kada govorimo o ovom kreditu Evropske investicione banke za „Zelenu agendu“ da napravimo, izgradimo solarne panele, da napravimo održivo grejanje u našim lokalnim samoupravama, dakle znamo tačno zašto ulažemo novac i na šta ulažemo novac. Svaki dinar koji ulažemo pravi novu vrednost. To su novi kilometri auto-puteva, to su novi kilometri kanalizacione mreže, to su nove fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, to su nova radna mesta i to je jednostavno, prihvatili vi to ili ne, odgovorna ekonomska politika koju sprovodimo već 10 godina unazad.
Kada smo govorili o rebalansu budžeta, ponoviću ponovo pošto nije neko slušao, jer ponovo sam čuo govor oko prihoda u budžetu koji je, eto, veći zbog toga što je inflacija veća. Gospodo, prihod u budžetu koji je 192 milijarde dinara veći ove godine u odnosu na plan posledica je većeg prometa, količinskog prometa u trgovini na malo. Hrana i piće – 2,9% za prvih 10 meseci, 8,4% ostali industrijski proizvodi, 13,7% motorna goriva, 32% turizam, 47,9% ugostiteljstvo, a plus realne plate su nam pozitivne za prvih devet meseci u privredi. Dakle, realne plate u našoj privredi su 2,7% veće, u privatnom sektoru 5,3%. Da nauče oni koji ne znaju kada govorimo o realnim iznosima, dakle, apstrahujemo inflaciju. Ne nominalne, nego realne.
Dakle, realno povećanje plata. Dakle, pozitivna kretanja na tržištu rada. Realno povećanje prometa na malo kada su količine u pitanju dovode do realnog povećanja poreza na dodatu vrednost i naravno većeg prihoda u budžet po tom osnovu. Ali sam, takođe, i kada je rebalans budžeta bio, a opet nisu slušali, govorio da nama ne raste samo porez na dodatu vrednost, nego i porez na dobit preduzeća. Interesantno, dobit preduzeća odnosi se na 2021. godinu. Dakle, nema inflacije i tu smo ostvarili ogroman korak napred. Porez na dohodak građana, pa takođe raste u realnom iznosu, jer nam rastu plate u realnom iznosu. Kao što sam malopre rekao, raste nam zaposlenost u realnom iznosu.
Dakle, naša ekonomska politika je upravo usmerena ka tome da napravimo osnov za održiv razvoj, da nam rastu plate, da nam raste zaposlenost, da kroz ulaganja u kapitalne investicije dodatno podržimo rast našeg BDP-a, da nam tako i atraktivnost naše zemlje za ulaganje bude veća. Zato ćemo ove godine imati strane direktne investicije preko četiri milijarde evra uprkos krizi, uprkos svim problemima koji postoje na globalnom tržištu i u globalnoj svetskoj ekonomiji. Dakle, Srbija pobeđuje u onome u čemu skoro nije pobeđivala, a to je ekonomija.
Nije slučajno, takođe, da smo dve poslednje godine kumulativno broj jedan zemlja kada je stopa BDP-a u pitanju u Evropi. Da napravim samo još jedan osvrt na penzije, ono što je za građane Srbije najvažnije, penzije su ovom trenutku bezbedne, sigurne i rastu iz meseca u mesec, iz godine u godinu.
Ako se sećate primera koji sam više puta dao – jun mesec 2012. godine na računu Trezora 8,5 milijardi dinara. Samo tog meseca za penzije je trebalo isplatiti 40 milijardi. Dakle, oni nisu imali ni da isplate penzije tog meseca. Bankrot zemlja. Potpun bankrot, stečaj.
E, takvi isti pričaju sada o penzijama, kako bi, znate, bilo dobro napraviti socijalne penzije ili ne znam kakve penzije, a mi smo kao prvu meru, ako se sećate, još kada je Kovid krenuo, isplatili 5.000 dinara našim najstarijim, penzionerima, najstarijim sugrađanima kao prvu pomoć. Ove godine 20.000 dinara, kao pomoć, jednokratna pomoć upravo zbog inflacije koju smo očekivali.
Inače, prosečno povećanje penzija ove godine sa svim tim isplatama je 11,4%. Onda smo dodatno na to povećali penzije 9% od 1. novembra. Dodatno na to imate u budžetu za sledeću godinu, koji je pred vama danas, još povećanje penzija za 12,1%. Dakle, mnogo veće povećanje nego što je nominalni rast cena kada je inflacija u pitanju i to vam najbolje pokazuje koliko vodimo računa o penzionerima.
Ali, ne razumem, sa ekonomske tačke gledišta, sa profesionalne tačke gledišta tu ideju oko penzija gde će neko subjektivno da povećava malo jedne penzije, malo druge penzije, gospodo, penzija se zarađuje. Penzija zavisi od dužine radnog staža i visine doprinosa koje svako od nas uplaćuje svake godine. Ne možete da menjate taj sistem kako vama padne na pamet. Ne možete da urušite ceo penzioni sistem jedne zemlje da biste vi nekoliko političkih poena dobili na levo ili na desno. Zna se koliko je ko zaradio, zna se koliko je doprineo, odnosno doprinosa platio – toliko penziju ima. Mi se naravno trudimo i želimo da ne pravimo diskriminaciju i svaki put procentualno ide povećanje penzija za sve naše najstarije, penzionere.
Kada govorimo o zaštiti životnog standarda građana Srbije, samo nemojte, molim vas da obmanjujete narod. Ako pogledate cene osnovnih životnih namirnica, pa koja je prva naša mera bila kada je krenula inflacija? Pa, da ograničimo cene osnovnih životnih namirnica upravo da ne bi njihova cena skočila u nebo. Pa, imamo najjeftiniju cenu hleba, imamo, evo po podacima, najjeftiniju cenu ulja u regionu. Ne možete da kažete da je prosečna plata u Srbiji niža od one u Severnoj Makedoniji ili u Crnoj Gori, a mi imamo nižu cenu ulja nego oni. Ograničili smo cenu mleka, ograničili smo cenu šećera, pa smo ograničili cenu mesa, na takav način štiteći životni standard građana Srbije. Opet je teret krize preuzela država na sebe. Ograničili smo cene goriva i dizela i benzina, pa smo ograničili cene, odnosno nismo povećavali cene ni struje ni gasa.
Razlika, ljudi, između cena struje na tržištu sada u Evropi i ovde je 10 puta, tu razliku pokriva država upravo na takav način štiteći životni standard građana Srbije i čuvajući životni standard građana Srbije i uz povećanje plata i uz povećanje penzija, a o tome diskutujemo danas, jer taj predlog je pred vama u ovom budžetu. To je jedini način da se izborimo sa ovom krizom koju nismo mi izazvali, niti je naša krivica na bilo koji način, svetska kriza, najveća od Drugog svetskog rata. Najodgovornije, ako tako mogu da se izrazim, se borimo sa njom upravo održavajući makroekonomsku stabilnost, vodeći računa o svakom dinaru koji utrošimo, tražeći načina da nam raste ekonomija, boreći se i dalje za svako novo radno mesto, ulažući u digitalizaciju i sve ostalo što je neophodno da ne zaostajemo za drugima i dodatno na to razmišljajući kako da na svaki mogući način, kroz sve ove mere, kontrole i cena i gasa, cena osnovnih životnih namernica, gasa, struja, svega ostalog, doprinesemo poboljšanju i čuvanju životnog standarda građana Srbije. Hvala.