Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2022.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/192-22

1. dan rada

05.12.2022

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 11:25 do 21:35

  • ZAKONI

  • Odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju
  • Odluka o izboru predsednika sudova
  • Odluka o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije
  • Odluka o razrešenju funkcije predsednika Osnovnog suda u Bečeju
  • Odluka o izboru predsednika sudova
  • Odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju
  • Odluka o izmenama odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju
  • Zakon o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji u oblasti strateškog partnerstva
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
  • Zakon o potvrđivanju Okvirnog protokola o finansijskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije u oblasti infrastrukturnih projekata
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu
  • Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod NLB Komercijalne banke AD Beograd za potrebe finansiranja Projekta izgradnje državnog puta IB reda, deonica brze saobraćajnice: auto-put E-75 Beograd - Niš (petlja "Požarevac") - Požarevac (obilaznica) - Veliko Gra
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost
  • Zakon o izmenama i dopuni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
  • Zakon o izmeni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju
  • Zakon o izmenama i dopuni Carinskog zakona
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu
  • Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2021. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2022. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2022. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2022. godinu
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat čiste energije i energetske efikasnisti za građane) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o finansijskom partnerstvu između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru instrumenta
  • Odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju
  • Odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju
  • Odluka o izboru predsednika suda
  • Odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2023. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2023. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2023. godinu
  • Odluka o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2023. godinu
  • Odluka o izmenama Odluke o sastavu parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje
  • OBRAĆANJA

    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Branimir Jovanović

    Socijaldemokratska partija Srbije
    Hvala predsedniče.

    Poštovana premijerko, poštovana guvernerko, poštovani ministri, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, ministar je naglasio koje su to tri ključne tačke ovog budžeta, ali moram da istaknem da su sigurno složene međunarodne okolnosti i velika ekonomska kriza na neki način i definisale neke od prioriteta kojima ćemo se baviti i koje podrazumeva ovaj budžet.

    Mi ćemo o uspehu ovakvog budžeta raspravljati sigurno sledeće godine u ovo vreme i videćemo njegove rezultate, ali sam ubeđenja da ćemo na ovaj način ostati na istom kursu na kom smo bili i prethodnih godina. Zato je važno da iz ovakve jedne situacije izađemo što manje oštećeni ili neoštećeni, iz jedne bure koja je zahvatila čitav svet. Budžet je najbolji pokazatelj naših namera, naših ideja kojim putem treba da idemo i kuda želimo da se krećemo.

    Smatram da je Ministarstvo finansija prilikom sastavljanja Predloga budžeta imalo jedan odgovoran pristup i da ovakav plan će imati pozitivne efekte na privredna kretanja, jer uspeh jedne privrede upravo i zavisi na kombinovanju instrumenata i sredstava javnih finansija i fiskalne politike. Koliko budemo uspešni u tome, toliko će nam biti uspešna i privreda.

    Jedan od najvažnijih ciljeva svake ekonomije, pa i ove, svake vlade zapravo, jeste stabilan i stalan ekonomski rast, a mi smo u godinama koje su iza nas pokazali da smo na dobrom putu. Rezultat takvog rada treba da bude povećanje životnog standarda građana. U ovoj situaciji rekao bih da nam je prioritet pre svega da odbranimo postojeći životni standard građana i da ga unapredimo maksimalno, koliko je to moguće.

    Smatram da je ovakva odgovornost, odgovoran pristup projekciji budžeta pokazan i kada se govori o javnom dugu. Neko će reći da je javni dug veliki. Smatram da je on uvek pod kontrolom kada se nalazi na nivou ispod 60% BDP-a. Trenutno je na 54%. Projekcija budžeta planira da bude na 56,1%. Važno je da u ovakvim vremenima možemo da budemo sigurni da ćemo imati stabilne finansije.

    Što se tiče deficita od 3,3%, želim da istaknem i da razdvojim dva dela na koje se odnosi na deficit. Jedan je onaj realni deo, a drugi deo se odnosi na rezerve koje su planirane, odnosno sredstva za rezerve da država može da reaguje u situaciji ako dođe do nekih poremećaja dodatnih na svetskom tržištu. Pre svega se to odnosi na polje energenata. Čak je i Fiskalni savet pohvalio ovakav jedan potez i smatram da je ovakva jedna vrsta opreznosti opravdana, a predviđanja su da deficit može biti i manji, jer je moguće ostvariti uštede u onom delu koji se ne odnosi na energetiku.

    Sigurno da nije popularno u današnjem vremenu komentarisati ili govoriti o direktnom mešanju države u privredna kretanja, ali je činjenica da je to sada u ovim vremenima za pohvalu, jer ovakav predlog budžeta ostavlja prostora da država interveniše na potencijalne ekonomske šokove koji mogu da uslede. Moramo biti spremni za takav oblik intervencije, koji ima uvek za cilj da umanji efekte krize i koji ima cilj da se svi planovi, sve velike investicije iz budžeta realizuju nesmetano.

    Kroz ovaj budžet država preuzima teret na sebe. Ja ću izdvojiti samo dva važna segmenta na koji način država preuzima teret. Jedan je u odnosu prema privredi. Bude nekada kritika da privrednici nisu zaštićeni. Smatram da je država pokazala u ovim vremenima odgovornost kroz poreske olakšice koje daje privredi.

    Predviđeno je povećanje minimalne zarade koja će ubuduće biti iznad 40.000 dinara. Smatram da je ovakav potez moguć zahvaljujući upravo ovakvim merama, jer država nastavlja da vodi jednu odgovornu politiku i preuzima teret na sebe tako što relaksira poslodavce i nastavlja se taj kontinuitet poreske olakšice koja rasterećuje privrednike. Dokaz tome je što će neoporezivi deo od 1. januara biti povećan sa 19.300 na 21.700 dinara.

    Ovakve mere uvek imaju, odnosno usmerene su da budu podstrek za poslodavce da povećaju plate zaposlenima, ali uvek moram da apelujem i na poslodavce da ubuduće i oni moraju da preuzmu teret na sebe i da oni preuzmu deo odgovornosti. U svemu tome Socioekonomski savet mora da opravda svoju ulogu kada govorimo o tom trouglu između zaposlenih, poslodavca i države.

    Moraju se pronaći najoptimalnija rešenja, rešenja koja će dovesti do toga da poslodavci mogu da razvijaju svoj biznis, da ne dođe do pada privrednih aktivnosti, da budu veće plate zaposlenima, ali sa druge strane i da ne dođe do otpuštanja radnika. Mislim da mi sada u tome uspevamo.

    Na ovaj način pokazujemo još jednu vrstu odgovornosti, jer pokazujemo da nam je stalo da imamo jedno atraktivno tržište za investitore i atraktivno tržište za poslovanje. U prilog ide i činjenica da su u toku ove godine direktne strane investicije na nivou od četiri milijarde evra. Ako se vratimo unazad, videćemo da u dve godine u kojima je pandemija korone izazvala krizu, a zatim je usledila ukrajinska kriza, da je u godinama iza nas Srbija, odnosno naša ekonomija pokazala veliku otpornost, čak veću od mnogo jačih i mnogo većih privreda u svetu.

    Podržavamo i povećanje plata u javnom sektoru za 12,5% i važno je da takvo povećanje bude usklađeno sa privrednim rastom. Dakle, realno ovo povećanje plata ne ide preko privrednog rasta i ni na koji način neće ugroziti dalje privredne tokove. Za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije značajno je što će penzije biti povećane. Smatramo da smo jednom odgovornom ekonomskom politikom godinama unazad mogli da priuštimo to sebi da ove godine dva puta se usklađuju penzije i stabilne javne finansije i odgovorna politika moraju da budu prioritet i dalje.

    Podsetiću da je udeo penzija u budžetu negde iznad 9%, mislim da je 9,2%, što je ispod onih 11% kolika je neka predviđena gornja granica. To je postignuto zahvaljujući tome što je formiran jedan stabilan penzioni fond, zahvaljujući tome što se povećava broj zaposlenih koji uplaćuju doprinose i na taj način se puni budžet penzionog fonda.

    Pozdravljamo i odluku da švajcarska formula koja se tiče obračunavanja penzija bude unapređena, iz razloga što je takva jedna odluka realna, što je objektivna, što isključuje političku odluku i na ovaj način dodatno ćemo zaštiti penzionere od povećanih inflatornih pritisaka.

    Mere koje su vidljive kroz budžet i kroz zakone koji prate ovaj budžet odnose se i vidljivo je da država želi da suzbije jednu sivu zonu u kojoj se nalazi određen broj zaposlenih ljudi. Veoma je važno da u narednom periodu prevedemo taj broj zaposlenih iz sive zone u legalne tokove. Pre svega što ćemo na taj način učiniti ljudima da budu prijavljeni, da budu uplaćeni doprinosi, da ostvare svoja prava koja im garantuje zakon, jer ta prava jedino mogu ostvariti u punom kapacitetu kada su prijavljeni i kada su vidljivi u evidenciji zaposlenih.

    Drugi način na koji država preuzima teret na sebe u ovakvim vremenima jeste onaj koji se odnosi na energente. Konkretno da cena energenata bude pristupačna i za građane i za privredu. To je taj drugi segment koji sam najavio malopre, pored onog tereta koji preuzima država na sebe u smislu poreskih olakšica za privrednike.

    Smatramo da je osnovna uloga države u ovakvim vremenima upravo ta da kroz preuzimanje tereta sačuva životni standard i sačuva privredu. Očigledno je da su cene energenata na svetskom nivou otišle u nebo. Energente moramo da uvezemo i za to moramo da platimo određenu cenu. Samo se postavlja pitanje u ovom slučaju da li će tu uvećanu cenu platiti krajnji korisnici ili će država kroz budžetske rashode na neki način rasteretiti te korisnike?

    Za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije je ovo pitanje suvišno. Smatramo da uvek moramo da se pridržavamo principa solidarnosti, a mislimo da je ovakav predlog budžeta uzeo u obzir ovaj princip, jer na taj način uvođenjem ovog principa solidarnosti mi pokazujemo kao društvo koliko smo sazreli u smislu humanog društva.

    Podsetiću, odnosno citiraću Franca Kafku koji kaže – solidarnost najbolje izražava poštovanje ljudskog dostojanstva i upravo zbog toga smatram, da smo na najbolji mogući način reagovali i da na ovaj način želimo da pokažemo da koliko god bila krizna vremena na globalnom nivou, da imamo nameru da omogućimo svakom građaninu pravo na dostojanstven život.

    Naravno, najteži i najvažniji zadatak jeste da se obezbede, pre svega energenti, nijednog trenutka ne sme da bude ugrožena isporuka energenata do krajnjih korisnika. Možda iz ove perspektive je neizvesno koliko će trajati ukrajinska kriza, neizvesno je kako će se kretati cena energenata, neizvesno je i kakvi će biti dalji tokovi na geopolitičkom planu. Jedino je izvesno da mi moramo da budemo spremni da imamo mehanizme u svojim rukama koji će ublažiti da se takva kriza prelije i na nas. Smatram da nam projekcija jednog ovakvog budžeta to i omogućava.

    Osvrnuću se i na onaj deo budžeta koji se odnosi na prosvetu. Taj deo je, deo novca je uvećan u odnosu na prošlu godinu. To je veoma važno zato što svaka ozbiljna država sve više novca ulaže u obrazovanje, sve više novca ulaže u nauku jer je to jedna najsigurnija i najisplativija investicija koja se vraća u budućnost. Obrazovanje nije više privilegija samo obrazovati. Ono je u svetu postalo javna potreba.

    Premijerka je govorila i za pohvalu je što budžet predviđa sredstva za osnivanje naučno-tehnoloških parkova koji su veoma važni. Želim da istaknem još nešto, da budžet podrazumeva i realizaciju projekata koji se odnose na izgradnju obrazovno-naučnih centara. Najviše je to značajno što će se ti naučno-obrazovni centri nalaziti u nekoliko gradova Srbije, u Beloj Crkvi, Kniću, Valjevu, Vranju i na Goliji. To samo govori o posvećenosti Vlade da u narednom periodu smo usmereni na to da se svi krajevi Srbije ravnomerno razvijaju.

    Budžetom su planirana i sredstva za podršku primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u predškolskim ustanovama. To je još jedno sredstvo da se unapredi proces modernizacije i infrastrukture u školama. Koliko je važno da se ulaže u obrazovanje finansijski, toliko je važno da obezbedimo da obrazovanje bude dostupno svima pod jednakim uslovima. Da najbolji budu nagrađeni, da znanje koje stiču primene ovde, da se u Srbiji usavršavaju, jer su očigledno mladi, obrazovani ljudi pokretači svakog društva, pa tako i našeg.

    Podsetiću da je premijerka Brnabić u ekspozeu navela da je neophodno kontinuirano i sistemsko ulaganje u mlade i stvaranje uslova za njihov kvalitetan život u Srbiji. To je jedan od prioriteta ove Vlade. To potkrepljuje i podatak da kada govorimo o sredstvima koja se iz budžeta opredeljuju za omladinsku politiku, da su ona u odnosu na prošlu godinu uvećana za trećinu i iznose 603 miliona dinara. Za pohvalu je što će oko 220 miliona dinara biti predviđeno za razvoj i izgradnju omladinskih centara. To opet ponavljam u različitim gradovima u Srbiji, u ovom slučaju u Nišu, Subotici, Somboru, Mionici i Novom Pazaru i biće novac opredeljen i za projekte za one gradove i opštine koje imaju kancelarije za mlade, što samo podstiče njihovu inovativnost.

    Projekcijom budžeta očekuje se da će u 2023. godini uslužni sektor imati ulogu dominantnog nosioca privrednog rasta. Za turizam je iz budžeta opredeljeno 2,5 milijarde dinara i na taj način se daje dalja podrška oporavku i razvoju turističkog sektora u Srbiji.

    Podsetiću da će ovaj budžet opredeliti sredstva za turističku infrastrukturu koja su daleko viša nego što je to bio slučaj prethodnih godina i iznose 822 miliona dinara, što je 20% više opredeljeno sredstava u odnosu na prethodnu godinu za izgradnju turističke infrastrukture. Kroz izgradnju turističke infrastrukture, kroz izgradnju putne infrastrukture ne samo što ulažemo u naše destinacije, u naše banje, planine, na taj način i država šalje jedan impuls i privrednicima da i oni nastave da ulažu u ovaj sektor.

    Pohvaliću i nameru da se sledeće godine kroz budžet opredeli 500 miliona dinara za vaučere za subvencionisani odmor u Srbiji, budući da se ovakva politika prethodnih godina pokazala kao opravdana. Prošle godine podeljeno, zapravo ove godine, 2022. godine 350.000 vaučera, što je rezultiralo da zabeležimo jedan milion više noćenja u Srbiji kada uporedimo sa 2019. godinom, koja je relevantan parametar, jer je to godina pre izbijanja korone.

    Nadam se da će i buduće turizam kao grana pokazati svoju elastičnost, da ćemo mi ovakvim merama doprineti da Srbija postane jedno atraktivno turističko tržište, da postane autentična destinacija koja je prepoznatljiva i dobro pozicionirana na mapi Evrope, ali i na mapi sveta.

    Možda su druge teme popularnije, ali uvek želim u svojim izlaganjima da se osvrnem i da govorim o ekološkim pitanjima, tako ću i sada. Pozdravljam odluku da za ekologiju bude opredeljeno deset posto više sredstava nego za prošlu, odnosno za ovu 2022. godinu. Jedan projekat želim naročito da istaknem iako se on sprovodi preko onog dela koji se odnosi na infrastrukturu i odnosi se na izgradnju komunalne infrastrukture, infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada, a to je projekat Čista Srbija, čak 85% komunalnog otpada danas završava na nekoj od deponija u Srbiji. Na nama je da razvijemo jedan sistem primarne selekcije i da unapredimo proces reciklaže.

    Zašto ističem projekat Čista Srbija? Zato što ovaj projekat obuhvata 70 gradova i opština širom Srbije. Možda je to nekome malo, u odnosu na sve može da bude malo, ali razlika između nula i 70 je velika. Nemamo čarobni štapić da odjednom rešimo sve probleme, ali je veoma važno za sistemski pristupimo ovom problemu i da u godinama koje slede rešavamo ovakvu vrstu ekoloških pitanja.

    Socijaldemokratska partija Srbije će podržati ovaj budžet, to se podrazumeva, jer on pre svega je koncipiran tako da nam obezbeđuje dalji ekonomski rast, ali i podrazumeva jednu zaštitničku ulogu države prema onim najranjivijim kategorijama našeg stanovništva. Koliko god da je društvo bogato, pa i najbogatije države sveta uvek postoji jedna kategorija ljudi kojima je potrebna pomoć, a onoliko koliko smo mi humani, koliko smo kao država spremni da pomognemo tim ljudima, zapravo pokazujemo jednu odgovornu politiku i to je ogledalo našeg društva. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala vam.
    Reč ima Dragan Marković Palma. Izvolite.
    ...
    Jedinstvena Srbija

    Dragan D. Marković

    Jedinstvena Srbija - Dragan Marković Palma
    Hvala vam.

    Poštovani ministri, predsednice Vlade, narodni poslanici, ja mogu za sebe da kažem šta je budžet, jer sam privrednik 42 godine, vodim lokalnu samoupravu 18 godina i raduje me povećanje budžeta, jer imajući u vidu svetsko ekonomsku krizu gde sve zemlje smanjuju svoje budžete i pozicije, jedino Srbija nastavlja tamo gde je stala, a da prilivna strana nije od prodatih fabrika, preduzeća, kao što se to nekada radilo, već od izvornih prihoda i od prihoda koje je stvorila ova Vlada i predsednik države, naravno i mi kao Jedinstvena Srbija, koji smo glasali za sve predloge zakona, jer smatramo da sve ono što je bilo u ovom parlamentu bilo je korisno za građane Srbije.

    Kada su u pitanju pojedine pozicije u budžetu, dobro je što će se povećati plate, penzije, ne zaustavlja se infrastruktura, jer da nije ovoliko auto-puteva mi ne bi imali tranzit u broju vozila kako je to danas, jer neće ljudi iz Evrope, oni koji prolaze kroz Srbiju da idu kroz neku državu koliko su putevi loši već će zaobilaznim putem, a nekada je to bila Mađarska.

    Sve vreme prethodnih godina, odnosno ove godine je mnogo toga napravljeno. Svake nedelje je davan izveštaj šta je to urađeno, koliko kilometara puta, koja bolnica je adaptirana, koji dom zdravlja. Mogu da vam kažem da se prvi put desila decentralizacija Srbije. Nije beogradizacija, kao što je nekada bilo, pa sve Beograd, već ravnomerno se razvijaju i opštine i gradovi iz unutrašnjosti, u Srbiji.

    Pre neki dan sam bio u Novom Sadu. Rekao sam da je tamo napravljeno najviše fabrika, što je dobro, jer prethodnih 10 godina nisu dve fabrike napravljene i izgrađene u Vojvodini.

    Šta je još za nas najvažnije? Jeste da su poljoprivredni proizvođači u teškoj situaciji, ali nikada veća pozicija u novcu nije bila za poljoprivredne proizvođače.

    Jel slušate vi, ministre i premijerko, šta ja pričam?

    Da. Posle ću da vas teram da ponovite šta sam pričao. Znam da ste se dobro spremili za ovaj budžet.

    Nikad ovoliko para nije bilo za poljoprivrednu proizvodnju. Ali, samo nešto nedostaje – da vidimo kako da zaustavimo uvoz poljoprivrednih proizvoda iz nekih drugih država, posebno sveže meso, i da na taj način gasimo poljoprivredne proizvođače u Srbiji, da ne mogu da žive od svog rada, odnosno od zemlje koju obrađuju.

    Živim na selu i vrlo dobro znam i koliko para treba da se uloži za hektar žita, kukuruza, deteline. Ti ljudi su došli u situaciju da više ne znaju ni šta da seju jer stočni fond je smanjen upravo iz razloga zbog jake konkurencije.

    Mi to ne možemo da zaustavimo, ali ukoliko se pojavi na tržištu poljoprivredna proizvodnja našeg srpskog domaćina, gospodina poljoprivrednika, siguran sam da će svako kupiti sveže meso od poljoprivrednika sa sela.

    Samo da znate da nekoliko fabrika u Srbiji prerađivači mesa uvoze meso koje je staro po nekoliko godina iz nekih država u zamrznutom stanju. To, mogu slobodno da kažem, treba da bude zadatak svakoga od nas.

    Posebno molim ministra poljoprivrede da obiđe sela, da vidi kako žive poljoprivredni proizvođači, da se informiše iz prve ruke šta je to što poljoprivredni proizvođači traže.

    Poljoprivrednom proizvođaču ne treba socijalna pomoć, samo mu treba ono što se zove siguran kupac, zagarantovana cena i da na vreme se isplati proizvod koji on preda svojim kupcima.

    Moramo da vidimo kako ćemo i sa nakupcima. Pogotovo cena žita. I cenu žita određuje tržište, berza. Kako, ako poljoprivredni proizvođač kad je žetva početkom jula meseca, do 20. jula, proda po jednoj ceni, a da posle pet, šest meseci ti nakupci prodaju po 50% više nego što su kupili od gospodina poljoprivrednog proizvođača.

    Kad ovo kažem za ministra poljoprivrede, ne mislim ništa loše, ali isto tako bih zamolio druge ministre, resorne, čiji posao nije u kancelariji i da na osnovu izveštaja, pismenog ili telefonom, im kažu šta to što treba da se uradi u Srbiji, da se Srbija obilazi. Lakše će biti i onome ko ima problem da dobije informaciju šta je to što može država da mu pomogne ili da ga spoji sa nekim međunarodnim kupcem da izveze svoju robu.

    To je bio razlog što sam ja još pre šest i po godina otišao u Egipat, prvi političar iz Srbije. Od tada je počeo izvoz žita iz Srbije u Egipat. Egipat je naša prijateljska država, a mnogo toga uvozi iz nekih drugih država. Oni su najmoćnija država na Bliskom Istoku. Imaju 110 miliona stanovnika.

    Svi treba da se ugledamo na predsednika Vučića koji svakog dana po negde nešto radi, putuje i slikovito to pokaže. Ne moraju da nas prate kamere, može „Tviter“, „Fejsbuk“, itd. i da se informišu građani i radnici, oni koji su zaposleni. Ja sam siguran da 70% građana Srbije ne zna koliko će biti povećana plata.

    Da znate, sad, u ovom trenutku, rejting ovog parlamenta je manji od jedan. Znači, ni jedan šer nema, 0,9. To sam poslao sada ministru finansija, pošto imam aplikaciju u realnom vremenu. Znači, njih ne interesuje Skupština, ali kako mi da ih informišemo?

    Najveći rejting je bio danas četiri šera. Razumete? Mi svi možemo da pričamo, ali to nije dostupno do svakog pojedinca koji ima problem. Ili da zna. I to je na neki način njegov budžet 2023. godine, da zna da planira ako ima decu na fakultetu šta će da pomogne.

    Kad sam kod dece na fakultetu, mi imamo ogroman problem sa studentima koji su u Beogradu. Naravno, niste vi krivi za to, već priliv stranaca, Rusa i Ukrajinaca, gde su stanovi poskupeli i sada rodilji ne znaju šta da rade sa decom koja su na fakultetima u Beogradu, jer po 200, 300 evra garsonjere su poskupele na mesečnom nivou iz razloga što oni drugi dolaze i plaćaju 600, 700, 800 evra te stanove.

    Da vidimo da li ćemo mi otvarati isturena odeljenja u Srbiji ako već ti roditelji nemaju para, a mnogo pametnih studenata imamo, da se ne desi da neko u drugoj i trećoj godini prestane da ide na fakultet iz razloga što njegov otac nema para da mu plati stan.

    To je isto jedan problem. To kada govorim mislim na ministra, nije njegov problem, naravno ali bez para ne može da se reši, a to je najveći problem u budućnosti, da mi te mlade i školujemo, da ih zaposlimo ovde, ima u Srbiji mnogo fabrika i mi danas imamo ispod 10% nezaposlenih.

    Među njima najveći broj mladih ljudi, ali i ti mladi ljudi će biti zaposleni, siguran sam u narednom vremenskom periodu, jer svakog dana, evo ja to prvo da vam kažem, po neko dođe od zainteresovanih investitora u Srbiju.

    Zašto dođe u Srbiju? Ne zato što nas mnogo vole, nego zato što je ekonomska stabilnost, sigurnost, neću reći međunarodna popularnost, ali ako pogledamo iz kojih država sve dolaze investitori i ulažu novac, otvaraju fabrike u Srbiji znači da sigurnost kapitala danas je najsigurniji kapital u Srbiji.

    Zašto? Zato što se poreske stope ne povećavaju nego se smanjuju. Ovim budžetom sada cena struje je najjeftinija u Evropi, jer to je najvažnije. Ako on zna da su poreske stope stabilne, sigurne, a još i smanjene, siguran sam da svako od tih velikih vlasnika kapitala u svetu izabraće našu državu, da ovde otvara fabrike i da proizvodi u Srbiji umesto u zemlji odakle je.

    To što oni padaju Srbiju, tih nekoliko zemalja, napadaju ih zbog Kosova, zbog sankcije koje traže od Srbije da Srbija uvede Rusiji sankcije, ali znaju da ovde više ništa nije isto.

    Kada ste ekonomski stabilni, ne može niko da vam određuje šta ćete vi da radite ili da morate nešto da prihvatite samo zato da bi vam neka država dala neku subvenciju, neku pomoć ili, ne znam, neki kredit sa grejs periodom od 15, 20 godina itd. sa malom kamatom. Sve manje se država zadužuje.

    Kažem vam, od 2000. godine sam u parlamentu, samo dve godine nisam bio, ovde, i vrlo dobro znam kako su funkcionisali i kako su budžeti pravljeni, rebalans budžeta itd. Prvi put se desilo, Siniša Mali, da znaš, ovo te ne hvalim, da se rebalans radi zbog toga što ima više para nego što je planirano. Sve države i gradovi rade rebalans zato da bi prepakovali pozicije sa jedne na drugu i da bi završili ono što je plan u budžetu.

    Kada su u pitanju lokalne samouprave, ne možete vi kao Vlada da se hvalite da čistite đubre ispred moje kuće za divlje deponije. Pa, to treba lokalne samouprave da rade. Nema opštine i grada u Srbiji gde, ne znam, ne stvori se neka divlja deponija itd. Znači, da se zadatak lokalnoj samoupravi - mora da vam grad bude čist itd.

    Jagodina, bez obzira što ima reciklažni centar i što je jedan od prvih gradova u Srbiji gde smo uredili i novu deponiju, ali, šta ćete, takvi smo mi građani Srbije, ne vodimo računa o smeću, a posebno kada se dese poplave, pored reka se bacaju i, ne znam, sve ono što je otpad, plastične flaše, kante i 10% razloga povećanja vodostaja je upravo smeće koje mi sami bacamo u reku.

    Šta još hoću da pohvalim iz ovog budžeta? Nisam video da je nešto potrošeno, a da nije trebalo. Ovaj budžet je domaćinski i zato mi svi treba da glasamo za ovaj budžet, da se sada ne delimo na stranke.

    Evo, da vam donesem poruku sa Svete Gore. Bio sam tri dana. Došao sam prekjuče. Predsednik Vlade administrativnog centra Svete Gore dao je podršku Srbiji i iguman manastira Hilandar je dao podršku Srbiji sa sledećom porukom, da mi budemo jedinstveni oko nacionalnog pitanja.

    Oko nacionalnog pitanja, ja tu ne delim ni druge nacionalne manjine koje žive i vrše pritisak nikada veći nego poslednjih sedam osam meseci, vide da je Srbija jedinstvena. Da se ne dešava da odlaze pojedinci u neke države da se bave personalno imenima kako ne valja Mika, Žika itd. nego kad odu u tu državu da kažu - evo, ja sam doveo jednog investitora, ja sam obezbedio to i to, što nije slučaj.

    Ja sam odbio da budem ministar i sada i, ne znam, pre pet godina i pre osam godina, jer mi ne treba ministarska funkcija da radim za Srbiju, ali svako od nas, posebno funkcioneri partija koji su u parlamentu, treba sebi da daju zadatak šta je to što su oni uradili u međunarodnim odnosima.

    Ne želim nijednog personalno da napadam, ni partiju, ni pojedinca, samo predlažem da mi sada, kada je najteže za Srbiju i kada je naš predsednik Aleksandar Vučić izgovorio one termine, znajte ljudi da mi smo stvarno u teškoj situaciji na pritisak koji oni vrše svakog dana na Srbiju i da nam zabranjuju, da oni prijatelji koji su nam bili više nam nisu prijatelji. Sada nam nude neke nove prijatelje ili saradnike, a ti novi od 2000. godine lažu Srbiju - samo još ovo uradite i ulazite u EU. Mi uradimo to, pa kažu - e sada uradite još ovo, još ovo i nema kraja.

    Da se ponosimo kada se nešto napravi bilo gde u Srbiji. Evo, Beograd na vodi, ljudi, pa tamo su svakog dana svi objekti puni, restorani. Koliko je radnika radilo u izgradnji Beograda na vodi? Koliko je građevinskog materijala proizvedeno u Srbiji? Znamo šta je tu bilo pre, barake i šupe.

    Da ništa ne kritikujemo što se gradi. Kaže - aha, vi ste napravili to, a mi imamo predlog još jedan objekat da se napravi sličan, da dovedemo turiste u Srbiju, jer sve veći broj turista dolazi u Srbiju, a posebno dolaze da dočekaju novu godinu.

    Ljudi, ja sam čuo da samo dva, tri hotela imaju mesta u Beogradu za doček nove godine. Iz celog sveta dolaze u Srbiju. Šta mislite, zašto? Zato što je sve jeftino, zato što imaju gde da izađu. Mi smo gostoprimljivi. Niko od tih turista nije imao problem kada dođe u Srbiju. Jedino Bugari biraju restorane gde mogu da koriste cigare, duvan, itd. jer kod njih je to zabranjeno.

    Kad sam kod Bugara, imam mnogo prijatelja u Bugarskoj, ali mi smo za njih Pariz i ne samo za Bugare, za mnogo evropskih država Srbija je tako napredovala da ko nije bio u Srbiji 10 godina ne može da prepozna Srbiju.

    Dalje, danas kada ste pacijent ili bolujete od nečega, rešava se problem istog trenutka. Odmah vas prime. Dobro, možda ima slučajeva gde treba da se sačeka ako nije hitno. Nisam ja sada doktor i nisam političar opšte prakse kao neki koji žele sebe da predstave da su političari opšte prakse, ali bilo kog od direktora bolnica, kliničkih centara da pozove neko iz unutrašnjosti ne mora da kaže da se zove Dragan Marković Palma, nego da kaže – moj rođak je u teškom stanju i da li znate koji je odgovor? Neka krene odmah. Uput i neka krene odmah. Zašto? Zato što ima smeštajnog kapaciteta. Nije kao nekada da čekaš da neko ustane, da izađe iz sobe, iz bolnice da bi novog pacijenta primili.

    Imamo najbolje specijaliste, najbolje stručnjake. Zaustavljen je odlazak medicinskih radnika stručnih kao što je to bilo pre da odlaze iz Srbije. oni koji su otišli, vraćaju se i ne samo medicinski radnici, već i svi ostali, jer misle… Hajde, neću sada oko medicinskih radnika…
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Privodite kraju, molim vas.
    ...
    Jedinstvena Srbija

    Dragan D. Marković

    Jedinstvena Srbija - Dragan Marković Palma
    Vreme?

    (Predsednik: Da.)

    Dobro. Na kraju da čestitam Vladi na Predlogu budžeta.

    Jedinstvena Srbija će glasati za sve tačke sa današnjeg dnevnog reda.

    Želim da građani veruju u nas i da budu sigurni da u ovom sazivu mi koji glasamo za zakone, za te zakone i te zakone će koristiti oni u praksi kada se bude primenjivalo preko budžeta.

    Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Hvala vam.
    Reč ima Nebojša Zelenović.

    Nebojša Zelenović

    MORAMO - ZAJEDNO
    Zahvaljujem, predsedavajući.

    Mi nećemo glasati za budžet za 2023. godinu, Poslanička grupa „Moramo -Zajedno“ se ne slaže sa načinom na koji su ovde iskazani brojevi, ne slažemo se sa podacima i verujemo da taj budžet može da izgleda mnogo bolje i u mnogo boljem interesu svih građana Srbije.

    Pre nego što objasnim kako je i zašto i šta su naši predlozi rešenja, da, mi jesmo jutros podelili ove flajere, podelili smo svim narodnim poslanicima našim uvaženim kolegama, zato što borba koju su pre godinu i po dana pokrenuli svi građani Srbije za to da se zaustavi štetan rudnik litijuma u Srbiji od strane Rio Tinta, ta borba nije gotova. Ta borba će se završiti ovde u parlamentu onda kada bude bio izglasan zakon o zabrani rudarenja litijuma i Bora u skladu sa narodnom inicijativom. Od tog trenutka možemo da budemo sigurni. Ali, ja verujem da je ta inicijativa i ta zajednička borba različitih političkih organizacija, prvenstveno građana Srbije za ono u šta zaista veruju da je ispravno, jedna velika pobeda građana u situaciji kada imate problem sa demokratijom, sa izborima, sa slobodnim medijima. Ta borba će biti gotova ovde u parlamentu, zato ste danas, uvažene kolege, dobili ovaj dokument, odnosno ovaj flajer i mi ćemo insistirati na njemu sve dok ne bude bio usvojen ovde u parlamentu.

    Takođe, pre samo četiri meseca, premijerka dok je još bila kandidat za to mesto je sedela tamo u petom redu i rekla da sam ja taj koji je doveo Rio Tinto 2004. godine kao tada sekretar jedne osnovne škole u Šapcu. Pa zaboga, ako je to istina, ako sam ja taj koji je doveo Rio Tinto 2004. godine, zašto je premijerka 2018. godine potpisala ugovor sa tom kompanijom i hvalila se da je to jedan veliki i važan projekat, pa se posle skrivala iza mene i nekih drugih ljudi u opoziciji kako smo mi za to odgovorni?

    Puno neistina se ovde izrekne svakog dana, a zaboravljate da sve piše i sve se beleži i zna se ko je šta rekao i koje koga doveo i ko je za šta odgovoran. Sada pokušavate da vratite ovu temu na mala vrata, ja vam kažem neće vam to uspeti, građani Srbije vam to neće dozvoliti.

    Šta je druga pobeda koju je ovde izvojevala baš u parlamentu, ja zato verujem da parlament jeste mesto za debatu, jeste mesto za raspravu, da ovde treba važne stvari da se dešavaju, je to što je gorivo pojeftinilo za 20 dinara. Dakle, upornim, konstantnim insistiranjem opozicije smo izvršili pritisak i sada je gorivo sa 222 ili 223 dinara otišlo na 202 dinara.

    Dakle, građani Srbije kada odete sad na pumpu, da znate da smo se ovde u parlamentu izborili za to da gorivo pojeftini za 20 dinara, a može da pojeftini za još 20 dinara. Samo ako budemo i bili uporni, svi mi ovde zajedno iz opozicije i budemo konstantno apelovali na ovu vlast koja ne može da istrpi ni trunku pritiska. Tako je. Gorivo ne sme da bude više od 180 dinara. Ne sme, zato što sve preko toga je pljačka građana Srbije.

    Kada govorimo o tome ko je šta uradio ili ko šta nije uradio ili je propustio da uradi, a koji je možda lažni ekolog ili manipulator kako je ovde premijerka iznela, znate neki od nas su nešto i radili. Na primer, prečistač otpadnih voda, pa bi bilo dobro da novog ministra koji tu sedi ispred vas pitate zašto on nije uradio ni jedan prečistač otpadnih voda u Beogradu a mogao je da uradi pet, ali hajde ne mora pet, mogao je bar jednu da uradi, pa što ni taj jedan nije uradio? Pa se sad posle deset godina vlasti setili da ne bi bilo loše raditi te prečistače otpadnih voda.

    U Šapcu je otvoren 2017. godine, evo sad će šesta godina i radi i održivi, svi ministri koji su tad u tom trenutku imali bilo kakve veze sa životnom sredinom su dolazili da se slikaju pored tog jedinog operativnog prečistača otpadnih voda koji je urađen sa EU. Nije bilo zajma i kredita, nego EU dala novac, a tako kao što je dala Šapcu, mogla je bilo kome da da. Mogla je bilo kome da da, ali niko nije tražio. E, taj operativni prečistač je jedna dobra stvar. Postrojenje za upravljanje otpadom, sanitarna deponija, reciklaža. Kad kažem u poslu stvarno „Zeleni“, pa proverite kolika je kanalizaciona mreža u tom gradu gde smo mi imali priliku da radimo nešto ozbiljno i pametno. Šezdeset četiri posto kanalizacione mreže, 80% vodovodne mreže sa sve selima u krugu od 40 kilometara oko grada.

    Dakle, moguće je i za sve to smo radili projekte zajedno sa EU. Trideset miliona evra podrške EU, pa onda dođe i Devenport i evo sad i Žofre je dolazio da pogleda šta je, kako je moguće da se neke stvari dešavaju, na jedan potpuno drugačiji način, pa onda dođe ministar Mali pa kaže - ne možemo da radimo sa EU, moramo da uzmemo brzo kredit jer je to sporo. Sporo je, kaže, raditi projekte sa EU. Kako sporo, pa mi ga uradili 2017. godine, a vi evo 2023. godina niste ni jednu uradili? Kako je to sporo sa EU? Nije, nego je to brže zato što je to ispravno i zato što jedino tako može.

    Uradili smo jedan interesantan projekat koji se zove "Bazen" i to je vrlo interesantna tema za gospodina Malog, kako možete da otvorite potpuno prostor za nekakve nove finansijske investicije, odnosno, da kažemo, finansijske aranžmane i nekakav drugačiji način pribavljanja novca. Emitovali smo municipalne obveznice. Da, to je bila prva i jedina ispravna emisija municipalnih obveznica. Ja sam kupio prvu obveznicu za 100 evra, izgrađen je bazen koji ima grejanje na gas, na solarne panele i na toplotne pumpe, 2015. godina, pre sedam godina. Evo, sad će osma godina. Znači, može i drugačije da se rade stvari. Taj bazen je inače najjeftiniji bazen u Srbiji, urađen je za tri miliona evra, sada vi pravite bazene za 20 miliona evra. Kod vas svaki projekat košta pet ili deset puta više nego što mu je inače cena.

    Šta mislim da je bitno da se kaže oko toga šta koliko košta i ko je za to zaslužan ili odgovoran? Evo, na primer, ovo je izveštaj Fiskalnog saveta i u tom izveštaju stoji jedna vrlo interesantna stvar, kaže - budžetski troškovi za EPS posledica su, prvenstveno, katastrofalnog upravljanja ovim preduzećem u prethodnim godinama, a ne svetske energetske krize. To vam kaže Fiskalni savet.

    Znači, EPS je upropašten i ja pokušavam da dobijem informaciju ko je za to odgovoran, kako smo do toga došli? Kako je moguće da u tri godine ne znamo koliko smo zaista uglja uvezli? Zašto uopšte uvozimo ugalj, evo sad čujemo, iz Indonezije uvozimo ugalj? Iz Indonezije. Nemamo našeg uglja. Zašto nemamo našeg uglja? Gde je otkrivka ova iz Kolubare ova nova? Koliko smo novca dali na to? Ne mogu da dobijem, evo od kako sam postao poslanik, postavljam ista pitanja, ne mogu da dobijem odgovore, da objasnite, zašto ovoliko uvozimo struju, pošto nemamo sopstveni ugalj, uvozimo struju po 200 evra po megavat satu, a ona je koštala 50? Zašto je uvozimo sada kada je najskuplja i ko će za to da bude odgovoran? Ko će za to da bude odgovoran, gospodo?

    Onda sve to građani plaćaju, ne znajući, građani Srbije ne znaju da će sada platiti struju još jednom sa ovim budžetom. Platili smo jednom kada dobijemo račun, pa povećanje jedno, pa povećanje drugo, zbirno 20% povećanje cene struje. Sad to nije dovoljno, nego kažete - to je najjeftinija struja za građane, a onda hop, milijardu i 200 miliona evra za stanje, za subvecije za EPS. Koliko onda zaista košta struja? Da li je to onda istina da mi plaćamo najjeftiniju struju u Evropi i regionu ili je to zapravo neistina? Ispostaviće se da mi plaćamo možda jednu od najskupljih cena struje, samo za nešto znamo, za nešto ne znamo. O tome treba da se ovde razgovara na ovom mestu.

    Takođe, drago mi je da ste promenili pristup i drago mi je što vidimo što vas je život demantovao, uvažena premijerka. Prošli put ste se ovde ismevali politici nas "Zelenih", govoreći da to solarni paneli, da je to jedna čista glupost i da će sistem da kolabira kako ste vi pokušali tada da izgovorite, a u međuvremenu je vas život demantovao i vi ste ti koji su kolabirali. Da li je tako?

    Vi sada ovde uzimate kredit, sad ću vam reći, to je pogrešno, uzimate kredit da bi ste davali subvencije ljudima po lokalnim samoupravama. Da, postave solarne panele, izoluju kuće ili urade bilo šta drugo vezano za toplotnu pumpu ili energetsku efikasnost. Načelno, vi ste promenili stav koji ste imali pre samo petnaestak ili dvadeset dana i sad hoćete da preuzmete temu solarnih panela od jedine političke organizacije koja je zagovara kao veliku politiku.

    Pored toga, što je potrebno staviti solarni panel na svaki od dva miliona krovova u Srbiji, mi imamo i model, finansijski model za to. Mi smo za to nagrađeni 2019. godine od strane Evropske banke za obnovu i razvoj, to je bilo u tom trenutku treća najbolja poslovna operacija na svetu. Možete da proverite. Uspostavite model javnog esko koncepta u kome će i EPS Srbije pomoći svakoj kući, domaćinstvu u Srbiji da dobije solarni panel na svaki krov. Pet ili šest hiljada evra, u zavisnosti od tog kolika je kuća, domaćinstvo, zgrada, kapaciteti, ugao, osunčanost i slično. Ako može Nemačka koja ima manje sunca od nas, zašto ne bi mogla Srbija? Pomozite svakom domaćinstvu da to uradi, nemojte uzimati kredite, građani će to da plate kroz uštedu energije.

    Mi smo to učinili u Šapcu, izolovali smo preko 60 stambenih zgrada, ljudi plaćaju, stoje u redu da budu izolovane kuće i stanovi. Znači, postoje modeli.

    Umesto da uzmete kredit, da se zadužite i onda vraća... Znate, lako je Jorgovanki Tabaković da kaže to će se vratiti, krediti, može sve, Jorgovanka Tabaković ide za godinu i po dana u penziju. Ko će da vraća kredite? Mi svi ovde zajedno? Da li je tako? Pa lako vam je da puštate, da se zadužujemo u dolarima, u trenutku kada ne smemo da se zadužujemo ni u evrima. Pa onda odemo kod Arapa i uzmemo milijardu evra, pa za pet godina ćemo platiti 300 miliona evra samo za kamatu.

    Imate model koji je nagrađen. Taj model ako primenite preko EPS-a možemo da smanjimo proizvodnju struje na ugalj, za polovinu, pa da vidimo koliko će onda da košta. Gde će da stignu te pare? Razni su načini. Evo imamo neke predloge. Zamislite građane koji će da kupe sada obveznicu EPS-a, ponudite građanima da kupe obveznicu EPS-a, neka daju svojih 100 evra za EPS, ako zaista veruju da je to prava firma u koju vredi ulaganje, ja bih kupio. Evo, ja bih kupio prvu ako mi dozvolite, da kupim ja da spasim EPS i svi ovi građani, ljudi ovde da kupimo obveznice EPS-a i da se pomogne da se urade solarni paneli u svako domaćinstvo u Srbiji. Jel to pošteno rešenje? Ja nudim rešenja. Ovi ljudi koji sa mnom to rade, nude rešenja od početka.

    Još jedna stvar, alternativa za litijum, stranka Zajedno, grupacija Moramo zajedno, veruje da je litijum prošlost i verujem u to. Zato se borimo da do tog rudnika ne dođe. Šta je alternativa? Hajde da uložimo u nauku, dobićete za godinu dana bolje rešenje od litijuma, dobićete bolje materijale koji mogu uspešno da prime električnu energiju i da je sačuvaju. Uložite u Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Zašto da ne? Uložite u tu domaću pamet kojom se stalno hvalite. Evo mi ćemo predložiti amandmane na to da se uloži novac u domaću pamet.

    Šta verujemo da je zaista alternativa za litijum? Svako ko je iole pismen, vidi šta se dešava u svetu danas, od deset godina, ministarko energetike, imali smo pet sušnih, ministarko poljoprivrede, pet sušnih godina, sledećih deset sedam će biti sušnih. Nema vode, ljudi. Treba da se ulaže u vodu. Ispod Mačve, pogledajte poslednju dozvolu koju ste dali za istraživanje litijuma kompaniji „Volt“, piše da ispod Mačve imate veliko podzemno jezero najkvalitetnije vode, pijaće vod vrhunskog kvaliteta za koju ne treba prerada, ta voda može da stigne u svako domaćinstvo u Zapadnoj Srbiji i u Vojvodini regionalnim vodovodom.

    Koliko će da košta za deset godina voda? Poprilično. Ne mogu da kažem, neću da pogrešim broj, ali ja vam kažem to vam je resurs budućnosti, a ne litijum. O svemu i detaljima ću kasnije. Ostalo vreme poslaničke grupe će koristiti Aleksandar Jovanović Ćuta. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Reč ima predsednica Vlade.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Ana Brnabić

    | Predsednica Narodne skupštine
    Hvala vam.
    Dakle, ponovo i vi ste krenuli od letka, pa i ja da krenem od letka.
    Mislim da u najmanju ruku ste trebali da se potrudite da bude na recikliranom papiru, u najmanju ruku, pošto vam je toliko stalo do životne sredine. Mislim da bi to svako čija je agenda životna sredina, a želi i ima ideju da napravi baš letak prvo pomislio i to je za mene zaista jedan par ekselans dokaz koliko vama u stvari nije stalo i koliko je to politika samo zato što je sada to trend u svetu i zato što je sada to moderno.
    Ponovo ću reći, znamo se mi odavno. Ja sam pre ulaska u politiku bila u sektoru obnovljivih izvora energije, tada nije postojala šansa da se bilo kako zakonski reguliše ulaganje u obnovljive izvore energije. Na vlasti je bila stranka čiji ste vi bili član i tada gradonačelnik, bili ste desna ruka neformalnog predsednika te stranke, predsednika u senci te stranke, bivšeg gradonačelnika grada koji ste vi onda nasledili od njega kao gradonačelnika, nemojte da se zavaravamo da vi u toj stranci, koja je vodila Srbiju, svakako od 2008. do 2012. godine, ali i ranije, da ste bili samo neki mali šraf, neki sekretar škole ili šta ste rekli i da niste imali nikakav uticaj. To jednostavno nije tačno.
    Zašto se tada niste borili za životu sredinu? Zašto se tada niste borili za zelenu agendu? Zašto tada niste pustili investiciju – obnovljivi izvori energije? Opet ću vam ponoviti, 2014. godine Vlada Aleksandra Vučića usvaja prvi Zakon o energetici koji daje zakonodavni okvir za obnovljive izvore energije.
    Vi ste 2019. godine, kažete, kao gradonačelnik dobili nagradu za ESKO ugovore. Fantastična stvar. Ulaganje u energetsku efikasnost tako što ulaži privatni investitor i njemu se vraća od ušteda koje je postigao svojim ulaganjem.
    Znate kako je to bilo moguće? Tako što je Vlada Aleksandra Vučića usvojila zakon da to bude moguće. Zašto nije bilo moguće ranije imati ESKO ugovore? Zato što Vlada Mirka Cvetkovića, stranke u kojoj ste vi bili značajan član, nije htela to da usvoji. Nije videla uopšte poentu da to usvaja. Jeste li se tada bunili? Jeste li sada pričali da je zelena agenda nešto najbolje? Ne, ja se sećam da sam ja kao osoba koja je vodila kompaniju, koja je želela da ulaže u obnovljive izvore energije, da sam se tada raspravljala zato što niko nije hteo da sluša o obnovljivim izvorima energije, zato što su svi rekli – to je skupa struja, mi imamo jeftinu iz uglja i šta će to nama. Ta ista stranka čiji ste vi bili uticajni član, desna ruka neformalnog predsednika.
    Tako da nemam ja problem sa zelenom agendom. Ja mislim da je zelena agenda normalna i prirodna i da nemate vi samo jedinstveno pravo na tu zelenu agendu zato što i mi živimo u ovoj zemlji i naša deca žive u ovoj zemlji i mi se brinemo o vazduhu i uradili smo više nego svi od 2000. do 2012. godine.
    Da li smo mogli brže? Da, verovatno i jesmo, da nismo morali 2014. i 2015. godine da se bavimo fiskalnom konsolidacijom zato što je zemlja bila na ivici bankrota. Da, trebali smo prvo da stabilizujemo neke stvari. Da, trebali smo prvo da zaposlimo neke ljude zato što je nezaposlenost bila 26%. Da, morali smo to da radimo da bi onda otvorili put nečemu drugom i da bi imali finansijski kapacitet, finansijsku sposobnost da utičemo na te stvari.
    Odmah je 2014. godine krenulo ulaganje u filtere za odsumporavanje za termoelektrane i odmah je 2014. godine kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade, kažem, po prvi put u Srbiji usvojen zakonski okvir koji je omogućio zelenu energiju u Republici Srbiji, a onda i 2021. godine samostalni Zakon o obnovljivim izvorima energije, izdvojen iz Zakona o energetici zato što je toliko važna stvar.
    Dakle, nikakav problem. Dobili ste nagradu, zato što je tada Vlada razumela da je to važno i da treba da idemo i na ESKO ugovore, koji su praktično javno-privatna partnerstva, ulažemo u energetsku efikasnost i da ne trošimo budžetska sredstva, nego da idemo sa privatnim investitorima.
    Znate šta se posle toga desilo? Ti mediji koji vas najviše podržavaju su najviše napadali te ESKO ugovore i čitav ESKO model zato što su stalno, iako apsolutno ništa građani za to nisu davali, su stalno podmetali da je to mehanizam za korupciju. Tajkunski mediji koji vas najviše podržavaju su najviše sapletali ESKO ugovore po svim lokalnim samouprava u Republici Srbiji koje su to radile, bez obzira da li su radile sa stranim ili sa domaćim investitorima.
    Što se tiče rudnika litijuma, opet ću reći, Rio Tinto je došao u Republiku Srbiju 2004. godine. Stranka čiji ste vi bili član i mnogi ovde koji se danas bore protiv Rio Tinta je 2004. godine bila na vlasti, na jedan ili na drugi način, uticajniji ili manje uticajni.
    Godine 2006. izmenjen je Zakon o rudarstvu na način da se onima koji imaju pravo na istraživanje automatski da pravo na ekspoloataciju. Rio Tintov zakon.
    Vi ste nakon toga bili gradonačelnik Šapca, Loznica vam je najbliža, zašto nikada ni jednu reč do pre, otprilike godinu dana ili koliko je bilo, polovinom 2021. godine, nismo čuli protiv „Rio Tinta“ i tog projekta?
    Ponovo ću reći, bila sam u Loznici u novembru 2020. godine kada je završena studija opravdanosti. Odgovarala sam na pitanja i nije bilo ni jedno pitanje o zaštiti životne sredine. Svi su bili srećni. U Loznici sam bila, bila sam u zgradi lokalne samouprave, išla sam u njihovu šalter salu „Rio Tinta“ da pogledam i upoznala se sa mladim geolozima koji su radili na ispitivanju te rude. Nijedno pitanje, nikakvi protesti, nikakve demonstracije. Novembar 2020. godine.
    Pogledajte izjave i tadašnjeg vašeg predsednika stranke i onog kasnije predsednika stranke, koji je govorio da je to najveća šansa Srbije. Šta se desilo? Jeste se tada pobunili? Jel ste krenuli u proteste? Jel ste rekli – nemojte, molim vas, to će da zagadi Rađevinu i Gornje Nedeljice? Ne, niste rekli. Samo kada je to postao metod političke borbe, e, onda ste ušli u to srcem i dušom.
    Godine 2012. ko je bio na vlasti? Vaša stranka, u kojoj niste bili beznačajan član. Svakako ste i kao beznačajan član mogli da se pobunite, mogli ste da izađete iz te vaše stranke, da istupite, da se ne složite, da javno kažete.
    Vlada Republike Srbije 2012. godine izdaje dozvolu za bušotine velikog prečnika „Rio Tintu“ da kreću u bušenje u Gornjim Nedeljicama i na čitavom tom području. A znate ko izdaje dozvolu – Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Dakle, Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
    Danas imamo, ja verujem, kad bi proverili, najmanje 10 ljudi iz tog Ministarstva za zaštitu životne sredine u tadašnjem mandatu koji danas protestuju protiv tog „Rio Tinta“ na ulicama, ali su oni izdali te dozvole, bez ikakvog problema. Sve što smo mi radili sa „Rio Tintom“ radili smo javno i transparentno.
    Čisto da vas upoznam, pošto vam je toliko stalo do te teme, da ni ne znate da nikada nismo potpisali nikakav ugovor. Ja nikakav ugovor sa „Rio Tintom“ nisam potpisala, nego sporazum o saradnji. I taj sporazum o saradnji smo objavili. Otkad smo ga objavili, niko ni „a“ nije imao da kaže na taj sporazum o saradnji, zato što smo mi stavili u taj sporazum o saradnji da moraju, pod jedan, da prate najstriktnije standarde životne sredine i pod dva, da sve što se proizvodi u Srbiji mora da ostane u Srbiji i takođe da lokalna zajednica mora da ima najveći prihod ili benefit od čitavog tog projekta. Dakle, ne ugovor, žao mi je što ni toliko ne znate, nego sporazum o saradnji. Nikad ga nisam krila, i kada sam išla u London i kada sam imala sastanke sa „Rio Tintom“, davala sam nakon toga izjave za medije i pričala o čemu se radi. Da li je tada bilo ko rekao bilo šta protiv „Rio Tinta“? Ne, nije, ni jedan jedini glas nije bio protiv „Rio Tinta“.
    Sada da vam kažem još jednu stvar. Kada sam izašla na pres konferenciju i rekla da će Vlada da povuče sve ono što je davala „Rio Tintu“, potpuno javno i transparentno, nisam ja to, da vas još jednom podsetim, uradila zato što ja mislim da taj projekat nije dobar za Srbiju. Ja mislim da je taj projekat fantastičan za Srbiju. Ja mislim da je to projekat koji bi nam pomogao da podignemo našu ekonomiju, životni standard, a posebno građana u čitavom regionu zapadne Srbije, apsolutno mislim, da postanemo centar Evrope za čitav lanac proizvodnje, od prerade, do baterija, do električnih automobila i drugih stvari. Apsolutno to mislim.
    Ali sam tada ponovo, otvoreno i jasno rekla svim građanima Republike Srbije na pres konferenciji, to sam rekla i ambasadorima zemalja koje su podržavale „Rio Tinto“ zato što je to njihova multinacionalna kompanija, a to je ova stvar – svi oni su hteli da iskoriste „Rio Tinto“ u tom trenutku da bi oslabili Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku, svi. U velikoj meri su i finansirali te proteste, organizaciju protesta, pozivanje na proteste, štampanje promotivnih materijala i sve ostalo. Ti isti koji su od nas tražili da proguramo „Rio Tinto“. I to je bila politička igra takva da su znali da Aleksandar Vučić neće da ugrozi interese Srbije i da kakvi god otpori bili da će na kraju odgovorno da se ponaša i da da podršku tom projektu zato što je važan za Srbiju i dobar za Srbiju, a posebno za taj deo Srbije, a da će istovremeno oni iskoristiti to da ga oslabe politički.
    Ja sam tada, ako se sećate, kao predsednica Vlade izašla i rekla – ja to neću da dopustim. Takvu duplu igru od strane nekih stranih ambasada, od strane određenih tzv. ekoloških projekata, koji su se nakon 18 godina, i bukvalno 18 godina „Rio Tinta“ u Srbiji setili da „Rio Tinto“ treba da ode iz Srbije, nisam htela da dozvolim.
    Ja nemam sumnje da je to odličan projekat za našu zemlju i za naš narod. Gde god odem u inostranstvo, pričala sam, u Singapuru da je pitao zamenik premijera – vi imate litijum? Bilo me je sramota da mu kažem da ga mi ne koristimo, jer ne postoji zemlja koja ima, a da ga ne koristi. Ne postoji, ali ja kao predsednica Vlade i kao član SNS nisam želela da dozvolim da se finansiraju protesti da bi se oslabio Aleksandar Vučić, a istovremeno su računali na ozbiljnost i odgovornost Aleksandra Vučića da uprkos tim protestima koje su finansirali izgura taj „Rio Tinto“.
    Tako da vas ja još jednom molim da mi objasnite kako to vi od te 2003, 2004. godine niste glasno i jasno rekli vašoj stranci – nemojte ljudi, to je prljava tehnologija, to će da uništi Srbiju, gde je Loznica, tu je i Šabac, nemojte to da radite građanima u gradu u kom živim, koji vodim. Ne, nego ste se setili taman nešto pre izbora da udarite široko po tom projektu nakon 18 godina tog projekta u Republici Srbiji.
    Kažete građanima, za mene opet neverovatno nipodaštavanje građana, neverovatna sumnja u njihovu inteligenciju i verovanje da takve banalne stvari mogu da se podmetnu građanima Srbije da ste vi zaslužni za jeftinije gorivo. Nije zaslužna cena nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu, niste vi uspeli da napravite pritisak samo na Vladu Republike Srbije, ne, ne, vi ste mnogo uspešniji od toga i mnogo jači. Vi ste izvršili pritisak na Saudijsku Arabiju, na zemlje OPEK-a, organizaciju zemalja izvoznika nafte, direktno ovde iz ovih grupa ste na njih izvršili pritisak. Oni su oborili svetsku cenu nafte i onda smo mi mogli da oborimo i cenu nafte, dizela, benzina, naftnih derivata u Republici Srbiji. Ja vam na tome čestitam i molim vas da samo tako nastavite, OPEK i zemlje članice OPEK-a sa nestrpljenjem čekaju svaki vaš sledeći korak, čak i potez i sa drhtanjem prate da li će moći da budu profitabilne kada vaša koalicija kaže i naredi da moraju da se smanje cene.
    Dakle, da ne dužim, imamo još pet tema koje ste pomenuli, a na koje bih mogla da vam govorim protiv argumentima.
    Da vam kažem, uvozimo struju i još jednom, nekoliko puta smo ponavljali, Srbija je uvek uvozila struju zimi. Srbija je bila neto izvoznik struje, ali je zimi uvek uvozila struju. Još jednom, recite mi zašto, ako već niste želeli tada da usvojite zakon koji bi omogućio investiciju zelenu energiju, zato što ste rekli zelena energija je skupa tada, tada je bilo zelena energija je skupa, imamo ugalj, on je jeftin i održivo nam je rešenje i ne možete da pravite elektrane na obnovljive izvore energije, ali recite mi zašto onda niste pokrenuli neki novi energetski projekat u Republici Srbiji? Bilo bi onda lakše da bude jači energetski sistem.
    Dakle, o upravljanju u okviru EPS-a da ne pričamo, zato što bi zaista imalo štošta da se kaže o tome kako je vođen na kraju krajeva i od 2001. godine, pa na kraju krajeva i kako su ispod stola, kao što sam pokazala, 2011. godine finansirani preko EPS-a i preduzeća u okviru EPS grupe neki koalicioni partneri.
    Solarni panel. Ne, niste me razumeli ponovo. Nisam ja promenila svoje mišljenje, ja i dalje mislim da ukoliko bi mi išli na predlog koji ste vi dali, a to je da na svim krovovima u Republici Srbiji instaliramo solarne panele i sve to priključimo na naš elektroenergetski sistem u odnosu na našu prenosnu mrežu, da bi ona doživela kolaps.
    Drago mi je što vam je smešno i što sam imala lapsus nakon što sam čitav dan odgovarala na sva izlaganja narodnih poslanika. Dobro, to je nekako onako jedna dečija, ako je to onako dečija podmetačina koja vas čini srećnim, to dovoljno govori o vama. Tako da, da. Da li sam kolabirala ili je mreža doživela kolaps ili šta drugo, manje je čini mi se važno zato što nam se svima to nekada desi, ili ste vi jezički bezgrešni. Opet to dovoljno govori o vama, ali radi se o tome da je činjenično stanje da bi vaš predlog za elektroenergetski sistem Republike Srbije da se na sve krovove stave solarni paneli i odjednom priključe na mrežu doveo do kolapsa naše mreže, zato što to ne može da se balansira.
    E, sad, da li smo mi protiv solarnih panela? Pa, naravno da nismo. Hajde da se vratim ponovo, važno mi je zaista da razumete. Godine 2014, kada je Vlada Aleksandra Vučića usvojila Zakon o energetici i po prvi put rešila obnovljive izvore energije, otvorio se put za solarne elektrane. U tom trenutku samo za 10 megavata, dok ne vidimo kakav će imati uticaj na mrežu. Takođe i zato što je u tom trenutku ta tehnologija bila toliko skupa da su fid-in tarife bile previsoke. Ali, sada od 2021. godine smo otvorili još veći prostor za to. I da, vi danas niste glasali da se usvoji predlog zakona da sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, kad već spočitavate nešto ministru finansija Siniši Malom, dakle, isto ta EU, da idemo u taj projekat od 45 miliona evra, i to dovoljno govori o vašoj agendi.
    O javnom dugu neću pričati zaista, biće vremena. Verujem da će još neko pomenuti javni dug, te osnovne parametre ekonomije, imaćemo vremena dodatno da pričamo o njima.
    Za mene je takođe donekle cinično da vi pričate o ulaganju u nauku, u ETF u Beogradu, kada smo mi zaista vlast koja će ostati upamćena po tome da je pokrenula nauku i inovaciju u Republici Srbiji, stvorila, formirala Fond za nauku, otvorila naučno-tehnološke parkove, podigla kapacitete, pre svega tehničkih fakulteta, izgradili dodatnu zgradu Elektronskog fakulteta u Nišu koja je bila inicijalno planirana 1975. godine. Evo, sada smo završili i idemo na idejno rešenje za novu zgradu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, uklonili i srušili nelegalne kuće, privatne kuće u okviru ETF u Beogradu. Pa, ko je sad to uradio, vi ili mi? Jel to završeno do 2012. ili je 2015. godine otvoren prvi Naučno-tehnološki park u Beogradu? Pa od 2015. godine.
    Dakle, što se ulaganja u nauku tiče, hajde tu makar budite dovoljno iskreni prema sebi i prema građanima Republike Srbije, da nam te stvari ne spočitavate. Hvala.
    (Nebojša Zelenović: Replika, dva minuta. Pomenut sam.)
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE | Predsedava
    Sve odgovori na vaše izlaganje, pomenuti nigde niste.
    Vi, gospodine Cakiću, tek niste pomenuti. Niste sigurno.
    (Nebojša Zelenović: Dva minuta, ne tražim pola sata.)
    Sve ja vas razumem, samo osnova nema.
    Što se tiče ovlašćenih predstavnika, da li još neko želi reč?
    Prvo reč ima Zoran Zečević. Izvolite.