Gospođo Marković, polako.
Ne sećam se sada, verovatno se prvi put javljate za povredu Poslovnika, znači da vam kažem jednu stvar. Da bi ste ukazali na bilo šta vezano za član 104, prvo treba da se prijavite za reč.
(Ksenija Marković: Prijavila sam se.)
U momentu kada sam ja dao reč gospodinu Hodžiću bio je jedini u sistemu. Znači, vi ne možete da se ne prijavite za reč, da pomislite da će neko da vam da reč, a da se niste prijavili. To prosto ne funkcioniše tako, niti je fizički moguće.
Reč ima Borko Puškić, po Poslovniku.

Poštovani predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika, član 107. - dostojanstvo Skupštine. O teritorijalnoj organizaciji i po Ustavu Republike Srbije, njenim zakonima ne postoje u Srbiji nikakvi sandžaci. Poslednji sandžak je davno otišao iz Srbije 1912. godine. To je bila okupaciona vojna, formacijska, teritorijalna uprava, tako da u Srbiji postoje Zlatiborski okrug i Raški okrug sa centrom u gradu Užicu i sa centrom u gradu Kraljevu. Dakle, ne postoji nikakav Sandžak, neće ni postojati.

Hvala gospodine Puškiću, sve sam vas razumeo.

Samo ukratko.

Raška oblast, a ne Sandžak.

Samo kažite da li očekujete da se Skupština izjasni?
Ne očekujete.
Reč ima Zoran Zečević, povreda Poslovnika.

Poštovani predsedavajući pozivam se na član 27. Da, da, da, u Srbiji nema nikakvih sandžaka, kao što je rečeno. Vi ste dužni da poštujete Poslovnik…

Upravo smo to čuli sada.

…i da poštujete Ustav… (Isključen mikrofon.)

Da li vi očekujete da se izjasnimo po tom istom pitanju koje smo upravo čuli sada?
Ne očekujete.
Reč ima Zoran Tomić, po amandmanu.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani potpredsedniče Vlade, ministre, Siniša Mali, gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o amandmanima vezanim za budžet za narednu godinu koji je jako bitan za dalji razvoj naše države, koji je bitan za dalju borbu sa krizom sa kojom se suočavamo, za koju nismo mi krivi, ali koji će omogućiti da i dalje uspemo da nižemo uspehe, da pomognemo našim privrednicima, ali pre svega da pomognemo i mladim ljudima u Srbiji da ostanu, da rade, da se zaposle, da svoje ideje, koji imaju biznis ideje, realizuju u Srbiji, da pokrenu i da to učine jednim novim brendom po kome će Srbija biti poznata, a videli smo i sami da, kako smo izgradili naučno-tehnološke parkove, u ovom budžetu, koji je pred nama, vidimo da su opredeljena sredstva i za proširenje kapaciteta naučno-tehnoloških parkova u Nišu i Čačku i ono na šta sam ponosan jeste da će se graditi i regionalni industrijsko-tehnološki park u Kruševcu.

Zašto su ovi parkovi bitni? Zato što na ovaj način država daje značajnu pomoć mladim ljudima koji imaju svoje ideje da ih realizuju, zato što država pomaže da se mladi ljudi bolje povežu sa privredom i da svoje proizvode mogu da plasiraju na tržišta, a videli smo to posebno u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija čiji je izvoz prestigao i izvoz poljoprivrede po kojoj je Srbija inače bila poznata.

Ne mogu da se složim da se ne ulaže u mlade i te kako se ulaže i to mladi vide, to mladi cene. Bitno je da kažem da su mladi ljudi sve više uključeni kada je u pitanju kreiranje novih politika Republike Srbije ka sektoru mladih, ka njihovom zapošljavanju, među kojima je svakako bitan segment dualnog obrazovanja. Nešto što je SFRJ imala, a što se zvalo – škola u privredi, a to je danas nešto što mi ponovo primenjujemo, jer hoćemo mlade ljude da osposobimo da budu adekvatna snaga koja će se uključiti u privredne tokove i dati značajan doprinos.

Kako su to radili pripadnici bivšeg režima? Odlično mogu da navedem primer svog rodnog grada koji je nekada bio četvrti industrijski centar u staroj Jugoslaviji, što „primerak“ ove žute elite najbolje zna. Kada su 2000. godine došli, pošto su pištoljima isterivali ljude iz gradske uprave, naravno, dotakli su se privrede koju su odmah uništili.

Kruševac je nekada imao mesnu industriju koja se zvala „22. juli“, a koja se nalazi na Jasičkom putu. To je inače industrijska zona grada u kojoj se nalaze i „14. oktobar“ i Biznis inkubator centar, danas i „Valvolajn“ i druge kompanije. Ono što je bitno jeste da su oni prvo zatvorili tu firmu. Kako su mladima pomogli? Tako što su od te firme napravili diskoteku sa sve onim kukama koje i dalje stoje, znate, u salama. Mladi ljudi su tu dolazili da bi igrali, đuskali, jel te, na bolju budućnost koju su oni obećavali, koju su naravno prokockali. Pomogli su tako što su uništili privredu u Kruševcu tako što su Hemijsku industriju „Župa“ uništili, a koja je inače bila poznata po plavom kamenu koji se proizvodio i dugi niz godina nismo uspeli da pokrenmo. Hvala Bogu, danas Hemijska industrija „Župa“ radi, ponovo proizvodi plavi kamen, ali šta su uradili?

Privatizovali su tu firmu, dali državljanki Makedonije koja je brže-bolje, šta uradila od nje, od nje napravila firmu za izvoz sekundarnih sirovina. Sve što je uradila jeste da sve ono što je moglo da se skine iz firme pretočila u sekundarnu sirovinu, to je uradila, a narod je isterala na ulice, odnosno radnike ostavila bez posla i bez budućnosti.

Vidite, na tom prostoru, gde je ta Hemijska industrija „Župa“, mi danas gradimo, odnosno počećemo da gradimo regionalni industrijsko-tehnološki park koji će biti ponos grada. Pored, naravno, centra Kruševca, koji razvijamo, koji se već uveliko radi, pored „Kromberg i Šubert“ investicije koja je došla, pored „Valvolajna“ koji je došao, pored toga što smo spasili „Trajal“ korporaciju koja je danas jedna od najuspešnijih korporacija, ovo će biti jedan novi centar gde će se mladi ljudi u Kruševcu okupljati, razvijati svoje biznis ideje i omogućiti im da to plasiraju na svetsko tržište.

Zbog toga smo veoma zahvalni i predsednik Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić koja je, prilikom obeležavanja 650 godina grada, za Vidovdan obišla Biznis inkubator centar odakle je ova ideja potekla, videla je taj model i podržala celokupnu ovu priču, što je dokaz koliko su mladi bitna stavka kada je u pitanju program politike SNS i politike predsednika Aleksandra Vučića. Ovo je način na koji se mi borimo za mlade ljude. Ovo je način na koji mi njihove ideje podržavamo, a videli smo sami i videli su mladi ljudi, bez obzira što možemo ovde da vidimo razne performanse i glumatanja, šta su oni uradili. Ništa novo i ne možemo da očekujemo da će učiniti kada su u pitanju mladi ljudi, jer u mladim ljudima jedino što su videli je glavna izvozna komponenta Srbije, načinkako da Srbiju prazne i da omoguće drugima da našu pamet koriste, a posle ponovo da ona dolazi ovde. Mi tu pamet vraćamo i mi se borimo da tu pamet zadržimo. Hvala.