Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, morao sam da se javim, evo već sam dve strane napisao komentara na pojedine laži i neistine koje smo imali prilike da čujemo tokom proteklih nekoliko sati. Da krenem od ove poslednje.
Najpre, želim sve da vas obavestim i vas i građane Srbije da sam dobio informaciju da je 800 hiljada mladi se već prijavilo za jednokratnu pomoć Vlade Republike Srbije za pet hiljada dinara. Ovo je treći put da pomažemo našim mladima u ova teška i neizvesna vremena. Da vas podsetim, mi smo dva puta po 200 evra isplatili našim mladima tokom ove godine i kao što smo obećali 16. decembra krećemo sa isplatom ovih pet hiljada dinara. To je samo jedan mali znak pažnje koji im dajemo kako bismo pokazali da o njima brinemo i kada je teško i kako bismo im pokazali, ne samo da su nam naše finansije stabilne, već i da uvek mogu da se oslone na svoju državu Srbiju.
Ono što je za mlade mnogo važnije od raznih floskula i demagogija koje ste imali priliku da čujete, to što se Srbija uspešno i stabilno razvija. To što naši mladi sada imaju sigurnu budućnost u svojoj zemlji. Što imamo fabrike nove koje smo otvorili, što imamo sigurne auto-puteve, što naši mladi mogu da pronađu svoje mesto u svemu tome, da zasnuju svoje porodice i svoje snove ostvare ovde.
Reći ću vam, da samo pre deset godina stopa nezaposlenosti među mladima bila je preko 50%, svaki drugi mlad čovek u Srbiji bio je bez posla, a da ne kažem da je u tom istom trenutku prosečna plata bila 331 evro. Pa, kakva je to bila budućnost za naše mlade. Onda smo kroz teške reforme prošli i polako podižemo plate da nam je, evo u decembru, plata 720 evra u proseku, 720 evra. Da vas podsetim takođe, kada su smejali predsedniku Vučiću koji je rekao biće nam do 2019. godine prosečna plata 500 evra, nisu verovali, pa smo to prošli. Pa, je sada 720 evra. A stopa nezaposlenosti među mladima sa 50% i više od 50% pala na 18% i to je i dalje visoko. Ali, sa ozbiljnim merama mi se borimo za to da oni dobiju i svakog dana da imaju priliku da zasnuju radni odnos u nekim od ogromnog broja kompanija i preduzeća koja su se otvorila u našoj zemlji.
Pa, smo onda rekli pre par godina, idemo u dualno obrazovanje. Hajmo, našim mladima da obezbedimo još jednu mogućnost da kada završe srednju školu ili kada završe fakultet, odmah, upravo zbog dualnog obrazovanja, dobiju priliku da zasnuju radni odnos. Pa, ste videli da sve one škole, svi oni fakulteti koji su dualnom obrazovanju preko 60/70% studenata ili đaka koji završe te škole imaju siguran posao. Pa, tako se dolazi do smanjenja nezaposlenosti među mladima.
Onda smo pre tri godine pokrenuli jedan sjajan projekat koji se zove Moja prva plata. Taj projekat koji je dao mogućnost onima koji su završili srednju školu i fakultet, koji nemaju radno iskustvo, da dobiju, steknu svoje prvo radno iskustvo u nekim od kompanija i mi smo kao država rekli, mi ćemo da dajemo i deo njihove plate, samo da im obezbedimo prvo radno iskustvo. Prvo radno iskustvo je, kao što znate, najvažnije, čak i ako se ne snađu u tim firmama, mogu da idu dalje i da kažu, imamo neko radno iskustvo, lakše će naći svoj posao dalje. Pogledajte ove godine, ove godine deset hiljada mladih je našlo i steklo svoje prvo radno iskustvo, preko deset hiljada, kroz taj projekat Moja prva plata.
Ono što je najvažnije, što pokazuje način na koji se ophodimo prema našim mladima je upravo taj optimizam i borba za našu ekonomiju. Znate, našim mladima je veoma važno kada donose odluku gde će živeti, sa kim će živeti, koliko će vremena provesti ovde, da li će otići u neku Kanadu, Australiju, neku severnu Ameriku i tako dalje, da li je Srbija sigurna, da li je bezbedna. Da li postoji perspektiva bolje budućnosti. Da li vide neke nove auto-puteve, bolje vrtiće za svoju decu. Da li vide bolje škole za svoju decu. Da li vide više kompanija u kojima mogu da se zaposle. Pa, to je upravo ono što se našoj zemlji sada dešava.
Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, bez mladih nema budućnosti ove zemlje. Pa, ne gradimo autoputeve, ne gradimo fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, ne gradimo kanalizacione mreže nove, ne gradimo ni taj stadion o kome se toliko priča za nas, nego za našu decu i za naše mlade koji treba da nas naslede ovde i koji treba da nastave da žive i svoje snove da ostvare ovde.
Ono što mi je posebno važno, kada su mladi u pitanju, to je znanje, inovativnost i ulaganje u obrazovanje. Iskoristio sam podudarnost, upravo sa tim da kažem da 265 milijardi dinara je budžet za prosvetu i obrazovanje za narednu godinu. Pre 10 godina, taj isti budžet bio je 161 milijardu dinara. Dakle, za 100 milijardi ili 850 miliona evra više ulažemo u obrazovanje, više ulažemo u naše škole.
Pa, ne mogu da nam kažu i spočitavaju ništa oni koji nisu ni razmišljali o tome da uvedu internet u naše škole, a mi koji smo sve naše škole povezali na internet, da bi dali našoj deci, upravo mogućnost da taj internet koriste. Oni se toga nisu ni setili.
Dakle, kada su mladi u pitanju, apsolutno je to naš prioritet, apsolutno je to ono na šta se bazira i ta naša politika i naša ekonomska politika i politika uopšte.
Onda jedna laž oko stipendija kada su studenti u pitanju. Dakle, mi smo upravo doneli odluku da u školskoj godini 2022./2023. za 50% povećamo stipendije. Sa 4.800 na 8.100 dinara i onda studenski krediti sa 8.100 dinara na 13.000 dinara.
Sada mi dođu ljudi da spočitavaju, neki poslanici - naša je ideja, znate, nemojte da date nekom drugom, nego povećajte stipendije, a mi već stipendije povećali i to za duplo, i to ove godine, školska 2022./2023.
Ali, svakakve laži i svakakvu demagogiju smo imali priliku da čujemo. Jedan od poslanika je rekao – nemojte da gradite nacionalni stadion, znate naš koji će koštati 300-350 miliona evra. Kaže – nemojte da gradite stadion „Nou Camp“ Barselona jel, vredi 200 miliona evra, ili koštao je da se izgradi 250 miliona evra, izvinjavam se. Onda ukucate samo na „Guglu“, na internetu, „Nou Camp“ cost, odnosno trošak, izađe vam podatak milijarda i 730 miliona evra.
Čekajte ljudi, pa ne samo da lažete i da obmanjujete, nego ni internet, ni „Gugl“, ne znate da koriste. Samo ukucajte, evo tri te informacije, „Nou Camp“ cost ili trošak, on će vam izbaciti cifru milijarda i 730 miliona evra, nisam ni ja znao. To sam uradio jutros. Kao što vidite, još jedna vaša obmana i laž.
Kada je nacionalni stadion u pitanju, dakle, znam da ne možete to da razumete, a to je razvojni projekat za ceo taj deo Beograda. Oko obilaznice gradićemo i novi nacionalni stadion, gradićemo i novi beogradski sajam, gradićemo i nove dodatne sadržaje, gradićemo nove bolnice, nove škole.
Dakle, kako smo obećanje koje smo ispunili sa Beogradom na vodi uradili, dakle od najružnijeg, najzapuštenijeg dela Beograda napravili smo najveće gradilište u ovom delu Evrope. Napravili novi simbol Beograda. Sledećeg juna, imaćete otvorenu Sent Ridžis kulu u Beogradu, zgradu od 168 metara, zgradu koja je najviša u ovom delu Evrope.
Srbija je dobila novi simbol, Beograd je dobio novi simbol sa kojim može da se ponosi. Kada smo mi sanjali pre deset godina, ako se sećate Beograda na vodi, onog groblja brodova tamo, bilo je 60, 70 brodova, tona đubreta koje je tamo bilo, pa niko nije razmišljao da će tu da bude najveće gradilište, dve i po hiljade ljudi koji dnevno radi i zarađuje hleb tamo i najviše kula u ovom delu Evrope.
Nismo mogli da zamislimo da ćemo putovati vozovima od 200 kilometara na sat. To upravo uspevamo da uradimo sada vozom od Beograda do Novog Sada, a za tri godine ići ćemo i do Budimpešte istim tim brzim vozom i dole do Niša, Preševa i Istok, ka Bugarskoj.
Dakle, nije sve u lažima, dame i gospodo. Moramo da pogledamo i činjenice. Moramo da imamo i viziju razvoja naše zemlje. Moramo da imamo i viziju razvoja Beograda i svake druge lokalne samouprave. Na kraju krajeva, taj nacionalni stadion, pored stadiona prolaziće i pruga, odnosno železnica koja će povezivati Obrenovac sa centrom Beograda preko Zemunskog polja.
Dakle, razmislite o razvojnom potencijalu tog dela Beograda i onda ćete shvatiti koliko ne razumete zašto je nacionalni stadion važan.
Za kraj samo. Neko je pomenuo na početku još kako pozajmice, piše u delu budžeta, kaže – imate mogućnost da koristite pozajmice iz tog konsolidovanog računa Trezora, takozvani KRT. Mi to nismo koristili. Od 2018. godine, od kada sam ministar finansija nije mi palo na pamet to da koristim, niti je bilo potrebe. Par puta sam vam rekao, mi imamo negde sada 280 milijardi dinara na računu. Dakle, nema potrebe da ulazimo u KRT.
Samo da vam kažem koliki su to demagozi i lažovi. Godine 2008. kada su oni bili na vlasti ukupno su pozajmljivali iz KRT-a 172,7 milijardi dinara, 2009. godine - 245,7 milijardi, 2010. godine - 379,9 milijardi, 2011. godine - 273,7 milijardi, 2012. godine - 486,5 milijardi.
Dame i gospodo, to znači da na računu budžeta nije bilo ni dinara, da je moralo da se pozajmljuje od lokalnih samouprava, od drugih fondova i svega ostalog, jer su bili potpuni bankrot, potpuni stečaj.
Kada sam vam rekao par puta da za penzije u junu mesecu 2012. godine na računu je bilo 8,5 milijardi dinara, a da je njima trebalo 40, pa nisu imali ni za te penzije. Niko nije ni hteo da im da dinara. Niko nije hteo da im da kredit.
Godine 2011. Međunarodni monetarni fond pobegao je glavom bez obzira iz Srbije zato što sve što su dogovorili sa njim ništa ispunili nisu, i prezadužili se, i koristili sredstva na ovaj način, sve što ne treba, sve što ubija kredibilitet jedne ozbiljne države, jedne ozbiljne ekonomske politike, kao što je politika koju mi vodimo.
Hvala.