Tražio sam da se na član 3. stav 2. u tački 2) u koloni „Iznos u dinarima od 41.335.000.000“, menja i da glasi: „4.133.000.000“ a da se tačka 2) briše, odnosno da se smanji izdatak za izgradnju nacionalnog stadiona.

Da bi bili precizni, koliko je ovim budžetom direktno planirano da se odvoji novca za nacionalni stadion, mislim da Vlada treba da obrati pažnju na to, posebno Ministarstvo finansija, jer finansiranje je planirano da ide preko Ministarstva finansija jednim delom, odnosno, prvo da krenemo od projekta koje sam pomenuo ovde u članu 3.

Projekat za izgradnju urbane infrastrukture, znači, sam projekat nacionalnog stadiona sa pristupnim saobraćajnicama 350.000.000 evra. Projekat izgradnje linijske infrastrukture za potrebe razvoja nove oblasti u okviru izgradnje nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima na teritoriji gradske opštine Surčin u Beogradu 190.000.000 evra. To je isto projekat.

Onda dolazimo do direktnog investiranja od strane Ministarstva finansija za 2023. godinu planirano 7.691.000.000 dinara, za 2024. i 2025. godinu po sedam milijardi, ukupno 21.691.000.000 milion dinara, što je 184.887.487 evra po kursu 117,32, današnjem kursu. I pitam Vladu zašto je obračunala ceo budžet po kursu 118,1? Da li planirate tu vrstu inflacije i depresije dinara prema evru u narednoj godini?

Pored toga, u Ministarstvu za javna ulaganja postoji stavka obnova i izgradnja objekata javne namene u oblasti sportske infrastrukture za 2023. godinu 5.087.467.000, za 2024. godinu 4.700.000.000 i za 2025. godinu 4.500.000.000, što je ukupno, kad pretvorimo u evre, 121.772.000. Neka samo 50% toga bude za nacionalni stadion, to je 60.891.000 evra. Ukupno, to ispadne 785.778.498 evra. I ako Fudbalski savez još bude finansirao, kao što je rekao, oko 15 miliona, to je 800 miliona evra.

Da li znate da naša deca vole da gledaju Barselonu, Real i te druge velike fudbalske timove? Vole da gledaju Bajern iz Minhena. Da li znate koliko košta izgradnja stadiona Nou Kamp? Dakle, 225 miliona evra. Zašto vi mislite da nam treba da toliko novca uložimo u nacionalni stadion u Srbiji, a možemo da se ugledamo na jedan tako veliki fudbalski klub kao što je Barselona? Ne govorim o Barseloni sasvim slučajno, jer u vreme kada je DS preuzimala vlast 2000. godine, znate koliki je bio budžet? Budžet države Srbije je bio manji nego što je bio budžet fudbalskog kluba Barselona.

Hajde da ne arčimo narodne pare. Neka ti fudbalski znalci koji su nam pokazali koliko igraju na svetskom prvenstvu bez kondicije možda ulože svoj neki deo novca i da kažu – evo, mi želimo da uložimo nešto.

Smatram da država Srbija ne treba da uloži više od 200 miliona evra za nacionalni stadion. Mislim da je to odgovorno poslovanje u kome ćemo pokazati da možemo sa nešto malo novca da napravimo nacionalni stadion, koji nesumnjivo bi svi voleli da imamo, ali ne da arčimo po svaku cenu.

Hoćete po svom amandmanu ili Poslovnik?
Reč ima Marina Lipovac Tanasković, povreda Poslovnika.

Gospodine predsedavajući, mislim da ste povredili član 108. koji kaže da u radu sednice Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, odnosno vi.

Spisak govornika koji vi prozivate nije spisak govornika koji ja imam ispred sebe. Ja bih vas zamolila da ukoliko je spisak govornika po amandmanu drugačiji da to dostavite nama, da bi mogli da pratimo tok ove sednice. Mislim da nije korektno da gledate ko nije u sali i da na taj način govorite i prozivate te ljude. Hvala.

Što se tiče spiska govornika, to ne postoji u raspravi u pojedinostima. To postoji u načelnoj raspravi. To smo završili juče. Dakle, nešto ste pogrešno razumeli.
Što se tiče amandmana, čitam amandmane na član 3. po redosledu po kom sam ja dobio papire iz pripreme sednice. Sada je govorio narodni poslanik koji je tu. Ne znam šta vam nije jasno. Miodrag Gavrilović je prisutan, govorio je.
(Marina Lipovac Tanasković: Ako možete da dostavite spisak.)
Ako možete da ne vičete.
Dakle, rekao sam vam malopre, pre nego što ste se javili, vaš amandman je sledeći i vi ste tu, tako da ako želite daću vam reč, čim pročitam vaš amandman.
Da li želite da se izjasni Skupština?
Izjasniće se.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Marina Lipovac Tanasković.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani poslanici, moj amandman odnosi se na povećanje budžetskih sredstava za projekat rehabilitacije puteva i unapređenje bezbednosti saobraćaja. Ovaj projekat započet je 2014. godine i trebao je da se završi za četiri godine, gde je trebalo da se obnovi 1.100 km putne mreže Republike Srbije. Danas je, osam godina nakon toga, obnovljeno svega 600 km putne mreže. Pričam o državnim putevima prvog i drugog reda.

Ako je prioritet jedne zemlje da se grade putevi, onda prioritet zemlje treba da bude i da se na tim putevima ne gine, a podsetiću. Poslednjih pet godina na putevima u Republici Srbiji dogodilo se ukupno 173.000 saobraćajnih nezgoda i ukupno je poginulo 2.647 naših građana. Samo u 2021. godini zbog uticaja puta, putne okoline, putne infrastrukture i zbog doživljaja puta i saobraćaja dogodila se 121 saobraćajna nezgoda sa poginulim licima. To znači da 25% svih saobraćajnih nezgoda koje se dešavaju na putevima dešavaju se zbog pogrešnog projektovanja, pogrešnog izvođenja i pogrešnog održavanja tih puteva.

Podsetiću Vladu Srbije da je 2015. godine usvojila savremenu i na nauci zasnovanu Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja od 2015. do 2020. godine. Međutim, Srbija do danas nije dostigla ni jedan zacrtani cilj iz Strategije za bezbednost saobraćaja. Da je realizovan taj cilj u saobraćajnim nezgodama na teritoriji Republike Srbije poginulo bi 730 ljudi manje, od čega 47 dece.

Kada pričamo o novcu, s obzirom da je to tema budžeta, samo na bezbednost saobraćaja 4,3 milijarde evra je izgubljeno, jer nisu dostignuti ciljevi Strategije. Srbija danas, odnosno Srbija od 2020. godine nema nacionalnu strategiju.

Za kraj ću reći sledeće, 70% novca od kazni koje idu u budžet ne koriste se za bezbednost saobraćaja. Samo 31% novca koji ide u jedinice lokalne samouprave namenski se koriste. Nema neophodnih izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja, nema spremnosti da se naučne institucije uključe i budu nosioci primene Zakona o bezbednosti saobraćaja, nema spremnosti za nove instrumente bezbednosti saobraćaja. Najrizičniji vozači ismejavaju državu, a kazne plaćaju samo naivni. Agresija se vraća na naše puteve, gospodo i gospođe ministri. Hvala.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloratka Bojović, Predrag Marsenić, Zoran Sandić, Zoran Stojanović.
Reč ima podnosilac amandmana Predrag Marsenić.

Dame i gospodo, poštovani predsednici Vlade, ja se izvinjavam, prošli put vas nisam sve pozdravio, bila je takva situacija, nije bio predsednik Skupštine tu da vidi, tako da se izvinjavam.

Ovde je u pitanju ono što smo već pomenuli, a to je revitalizacija blokova A1, A2 u Termoelektrani „Nikola Tesla“. Mislimo da je to izuzetno važno i smatramo da je to greška što ne postoji u ovom budžetu i što se to neće raditi sledeće godine.

Naime, u prethodnih nekoliko budžeta vi ste imali poziciju koja se ticala garancija za ruske kredite u iznosu od 170 miliona evra za revitalizaciju „Đerdapa II“ i 208 miliona evra za revitalizaciju upravo ova dva bloka A1 i A2 u okviru TENT-a. Sada tih pozicija nema. Ja ne znam da li ste time želeli da pošaljete neku poruku Ruskoj Federaciji. Ja bih voleo da to nije tako.

Naime, kada su ranije pravljene ove elektrane, neko je razmišljao o onome što se danas zove diversifikacija, pa su različiti blokovi, različite elektrane koristile opremu iz različitih delova sveta, upravo zbog toga što su razmišljali o nekim vremena koja će možda doći pa nećemo moći da napravimo određenu opremu. Upravo „Đerdap II“ i blokovi A1 i A2 su naslonjeni na rusku opremu, tako da je bila logična pozicija koju ste imali ranije za ova dva kredita.

Što se tiče „Đerdapa II“, dobro je da on postoji u ovom budžetu samo je prebačen na neku drugu poziciju. Loše je što je od 170 miliona ta cifra narasla na 213 miliona, znači 25% je povećana. Loše je što se uopšte odustalo u potpunosti od revitalizacije blokova A1 i A2. Pitanje je zašto? Da li postoji neko stručno mišljenje, neka analiza zašto je to urađeno?

Naime, 2015. godine, i tu dolazimo do one tačke zašto se grešilo u EPS-u, Grčić je ukinuo stručni savet EPS-a. Taj stručni savet EPS-a nije bio politički savet, već su to bili stručni ljudi u EPS-u i znali su kako se vodi i radi posao. Danas 2022. godine novi direktor EPS-a je shvatio tu grešku i to je dobro što je uradio, ispravio je grešku i vratio je te stručne savete. Očigledno je greška nastala u tih nekoliko godina kada nije bilo nekih stručnih mišljenja koji bi mogli da pomognu gospodinu Grčiću da bolje vodi sistem EPS-a.

Zbog svega toga smatram, a reći ću vam i matematički zašto je to važno, ova dva bloka su ukupno 420 megavata. Premijerka je pogrešno rekla Kostolac B3. Nije 300 nego 350 megavata. Znači, mi ni Kostolcom B3 ne možemo nadoknaditi ovaj manjak. Poslednji put su revitalizovani ti kotlovi, ta dva bloka, neki kažu sredinom 80-ih godina. Dakle, A1 i A2, sredinom 80-ih godina. Nemojte mešati remonte. Remonti su nešto drugo. Revitalizacija je nešto drugo. Dakle, jako davno je bila ta revitalizacija i važno je da se sada uradi.

Pri tome, mi gubimo još jedan deo energije zbog toga što se sa tih blokova greje Obrenovac. Znači, mi ćemo sa bloka A3 morati da skidamo energiju i da grejemo Obrenovac. Znači, u pitanju je 420 megavata. Kostolac B3 neće biti gotov sigurno. Rekli su da će biti na mreži u septembru. Vrlo teško da će biti na mreži u septembru i zbog toga smatramo da je važno da se ova dva bloka revitalizuju.

Znate, kada prođe 300 hiljada radnih sati vi ne možete na pravi način više da koristite te blokove i oni moraju da ispadnu iz sistema. Jednostavno, u ovom trenutku mislim da nemamo taj luksuz i da je mnogo bitnije da odustanemo u ovom trenutku od autoputa do Albanije i da te pare preusmerimo na revitalizaciju ovih blokova. Hvala vam.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Radmila Vasić.
Izvolite.

Poštovani građani, budžetom za 2023. godinu planirano je novo zaduženje građana Republike Srbije, planiran je novi kredit za izgradnju nacionalnog stadiona u iznosu od 540 miliona evra.

Da vas podsetim još jednom, predsednik Republike Srbije, kada je pomenuo izgradnju nacionalnog stadiona, rekao je da će on koštati 150 miliona evra, a sada u ovom budžetu vidimo da će nas on koštati 540 miliona evra i sada pitam ministra finansija Sinišu Malog – kome ide ta razlika i koliko će on u stvari na kraju koštati?

Poslanička grupa Srpski pokret Dveri – Patriotski blok traži da se ukine ovaj član, odnosno da ne bude novog zaduživanja građana u trenutku velike energetske, prehrambene, političke i svake druge krize u trenutku kada su kamate za podizanje kredita enormne i kada cena koštanja građevinskih radova je i te kako velika.

Da projekat nacionalni stadion nije prioritet upozorio vas je i Fiskalni savet i rekao da je da je Vlada Ane Brnabić smanjila javne investicije, i to u zdravstvu sa 16,6 milijardi dinara na devet milijardi dinara, a u prosveti sa 19 milijardi dinara na 14,4 milijardi dinara. Nedopustivo.

Drugi razlog koji je važan, koji je mnogo važniji, zašto ne treba graditi nacionalni stadion, to je lokacija na kojoj vi planirate da gradite. Od svih mogućih lokacija na teritoriji grada Beograda, vi ste izabrali vodoizvorište „Surčinsko polje“.

Znači, samo je SNS mogla da predloži svoja dva kapitalna projekta na dva vodoizvorišta u Beogradu, i to prvi „Tesla grad“ i depo za metro i prvu stanicu metroa na vodoizvorištu „Makiš“. Drugi vaš kapitalni projekat na vodoizvorištu, izgradnju nacionalnog stadiona na vodoizvorištu „Surčinsko polje“.

Ovi poduhvatima ćete u potpunosti uništiti vodosnabdevanje Beograđana. Ja se nadam da će u ovoj situaciji razum preovladati, a ne interesi pojedinaca u svim ovim kombinacijama koje imate i da ćete ovaj amandman prihvatiti. Hvala vam.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Dragana Rakić. Izvolite.