Izvolite, hoćete da vam predam svojih dvadeset minuta, nije sporno ili ćete polemisati sa mnom konstantno sa tog mesta? Ima li uopšte razloga da to činite? Ljudi moji, mi toliko retko imamo priliku ovde da govorimo i ta retka prilika predstavlja problem. I, ta retka prilika nailazi na osudu, na dobacivanja, bez ikakve potrebe to činite. Ako ste toliko superiorni, ako ste toliko snažni, ako ste toliko moćni, ako stalno tvrdite da mi nemamo rezultate i da je svega nekolicina, desetina ili stotina hiljada građana dala nam podršku na izborima, pa čemu potreba onda da toliko budete glasni?
Dakle, hoću da se vratim na ono što je suština. Bacili ste po hiljaditi put Poslovnik pod noge, bez ikakvog razloga. Bilo bi potpuno opravdano, razumno, argumentovano da se ovu hitnu sednicu sazvali o onome što je danas goruće pitanje. Mi danas sedimo ovde, podižemo političke tenzije, pričamo večito o nekim klanovima, ovde nekim uličnim žargonom, o nekim nadimcima, konstantno se nabrajaju neki nadimci. Čekajte, da li ste svesni šta se dešava na Kosovu i Metohiji? Smrzava se narod dve nedelje. Smrzava se narod dve nedelje na barikadama. Danas su ROSU jedinice vratile Srbe južno od Ibra zato što koriste srpske lične karte. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju je tvrdio da je sporazumom postignuto da i dalje važe srpske lične karte.
Ja sada postavljam pitanje, gde je da nam danas odgovori, zašto ROSU jedinice ne poštuju taj sporazum? Zašto ste onda pružali garancije da će ti sporazumi biti poštovani. Dakle, imamo situaciju da premijerka Srbije kaže, da je zemlja pred oružanim sukobom. Zar nije to apel i alarm da sednemo i da ovde ozbiljno razgovaramo? Zar nije apel da ozbiljno razgovaramo kada Aljbin Kurti kaže, da će razbijanje barikada da podrazumeva i ljudske žrtve?
Mi danas umesto da o tome ovde diskutujemo i da imamo širok nacionalni konsenzus za odlučan odgovor, mi ovde se suočavamo sa time da neko maltene proglašava Skupštinu institucijom gde može da se ponaša kako ko hoće, da se saziva kad god ko hoće. Mi smo zaista frapirani do koje mere se relativizuje rad ovog tela, a mi smo svi u ovom telu. Ne shvatamo da time što ga unižavamo i samu instituciju narodnog poslanika obesmišljavamo.
Dakle, mislim da je bilo jako važno da kao parlament izdamo saopštenje povodom izjave i šefa misije Euleksa koji je rekao da ne zna gde je ne uhapšeni, nego kidnapovani srpski policajac. Petnaest dana ne zna gde je, a taj isti Euleks doprema hranu ROSU jedinicama koje se nalaze na severu Kosova i Metohije. Zar to nije apel našim savestima i našoj svesti da zajednički danas povodom toga reagujemo. Mislim da potpuno mašimo temu.
Govorimo ovde o nekakvim lokalnim političkim sukobima, prepucavamo se, vade se nečije afere. Na sreću, Srpska stranka Zavetnici u svojim redovima nema ljude koji imaju bilo kakve kriminalne afere u Srpska stranka Zavetnici se trudi da okupi ljude od znanja, iskustva i integriteta.
I, reći ću vam još jednu stvar, da ne bude da nisam prokomentarisala to zbog toga što nisam bila tu, mnogo puta polemisalo se na račun greške koju je načinila narodna poslanica naše stranke Sanja Marić. Načinila je proceduralni propust. Da li znate šta je uradila? Podnela je ostavku.
Pitam vas sada kada će da podnesu ostavke mnogi koji su uhvaćeni u krivičnom delu? Šta bi sa ostavkom Nebojše Stefanovića, koga su vaši gradski i opštinski odbori optuživali da je, ni manje ni više, prisluškivao predsednika Republike? Pa, ti isti gradski i opštinski odbori sada ga sačekuju po Srbiji. I vi znate o nečemu da govorite?
Neka mi neko navede u novijoj srpskoj političkoj istoriji primer takvog stepena političke svesti i odgovornosti - da vrati mandat narodu zbog proceduralne greške.
(Milenko Jovanov: Kakve proceduralne greške?)
Zato što je iskoristila karticu drugog poslanika, a ovde ne govorimo o krivičnom delu, nego o ugrožavanju bezbednosti predsednika Republike i to čini ministar i to čega ministar? Vojske, a prethodno policije.
Dakle, dajte malo prestanite da sve banalizujete, jer nije vaša bašta puna cveća. Mnogo je korova i to vi sami dobro znate, ali ja vašu baštu da čistim neću i vaš korov da čistim neću. To morate da učinite sami.
Razgovarano je o tome da će do kraja godine biti sazvana sednica na kojoj ćemo diskutovati o Izveštaju Evropske komisije. Vi sami znate da je Izveštaj Evropske komisije takav da apsolutno nedvosmisleno traže priznanje nezavisnosti tzv. Kosova ukoliko želimo da nastavimo proces evropskih integracija. Volela bih da me neko iz Vlade u tome demantuje. Međutim, to je samo potvrda njihove dugogodišnje prakse koja je sada dobila na intenzitetu i na ubrzanju, gde oni potpuno otvoreno ističu u prvi plan nekakav francusko-nemački model za rešenje kosovsko-metohijskog čvora, a ja vas ovde slobodno pitam – imamo li mi srpski plan? Gde je nama srpski plan?
Postavlja se pitanje zašto se uporno pozivamo na Briselski sporazum čija tačka 14. dopušta Prištini integracije u Evropsku uniju? Pročitajte taj Sporazum. To ste vi, ljudi, potpisali, tvrdeći da je to veličanstvena pobeda, 5:0, ni manje ni više. Za koga 5:0? Za koga 5:0? Za Kurtija? Za Prištinu? Za Brisel? Nisam baš videla da se na semaforu promenio rezultat u našu korist.
Tvrdili ste da donosite mir, da donosite stabilnost. Narod u decembru mesecu se smrzava na barikadama. Ne upirem ja prstom u vas kada govorim o Kosovu i Metohiji. Vi ste samo saučesnici jedne pogrešne politike, jer ste dopustili ekstremistima da u svojim apetitima budu još zahtevniji, jer ste tvrdili da ćete time da obezbedite nekakav sporazum i nekakav kompromis. Vidimo da ga nema. Znači, vaša politika je bila pogrešna. Očigledno ste obmanjivali svesno ili nesvesno.
Postavlja se pitanje gde je kraj? Ako vidimo da je Briselski sporazum potpuno devastiran, kada ćemo da ga poništimo? Evo, mi iz Srpske stranke Zavetnici, a uverena sam da imamo podršku za to i od kolega iz koalicije NADA i iz Srpskog pokreta Dveri, vas sada javno pozivamo ovde - poništite Briselske sporazume, ljudi. Gotovo je više.
(Milenko Jovanov: I Kurti to isto!)
Ma, Kurti ih nikada nije poštovao. Njega ne interesuje sporazum. Da li znate šta ga interesuje? U onom delu gde Srbija ispunjava uslove, zajednica srpskih opština. Da li zaista verujete da će neko da osnuje zajednicu srpskih opština?
Dajte da se vratimo obnovi naših institucija. Dajte da vratimo naše institucije na severu Kosova i Metohije. Dajte da vratimo civilnu zaštitu koja je garantovala bezbednost. Mi smo bili spremni, to svedoči o našoj dobroj nameri i svedoči o tome da mi nismo stranka koja će da kritikuje državu, da se ovde u parlamentu usvoji zahtev za vraćanje srpskih bezbednosnih snaga na Kosovu i Metohiji, da svi dignemo ruku, pa da vidimo ko je taj koji neće, a taj koji neće treba da pogleda onu majku koja rida u Velikoj Hoči zato što joj oduzimaju vino i imovinu kojom se ta porodica hrani.
Ovde je trebalo da stanemo sve zajedno iza tog zahteva, da postignemo nacionalni konsenzus i da se na taj način suprotstavimo onima koji pokušavaju da nam ospore ono što piše u Rezoluciji 1244. Mislim da je to bila prava prilika da pokažemo političku i nacionalnu odgovornost.
Bilo je dosta reči i o Radio-televiziji Srbiji, uopšte o Javnom servisu i ja ću podsetiti da je predsednik Republike svojevremeno obećao građanima Srbije da će ukinuti pretplatu. To obećanje, uprkos činjenici da je prošlo više od deset godina upravljanja državom od strane vaše političke opcije, nije ispunjeno. Ja na njemu neću insistirati zato što mi kao državotvorna stranka poštujemo instituciju Javnog servisa, iako, složićemo se svi, njegova uređivačka politika bi mogla i morala biti drugačija.
O uređivačkoj politici Radio-televizije Srbije ili uopšte o Javnom servisu mislim sve ono što je mislila Srpska napredna stranka dok je bila u opoziciji. Ni manje, ni više od toga. Spekulisalo se ovde ko je koliko puta gostovao na RTS-u. Evo, kolega se pohvalio da je gostovao jednom, to je konstatova kao određeni uspeh, a ja ću vam reći da ja nisam gostovala nijednom. Od izbora – nijednom. Niti ja, niti bilo ko iz Srpske stranke Zavetnici nismo imali poziv da gostujemo na Radio-televiziji Srbije, ali ne merim svoj odnos prema RTS-u na osnovu toga koliko smo mi gostovali, ali vodim se mišlju, evo, pravo da vam kažem, da podelim sa vama moju intimu, da se prijavim za onaj kviz „Slagalica“, jer je to jedini način da se pojavimo na Radio-televiziji Srbija. Ne vidim drugi.
Ne govorim ovo sa namerom da se bavim medijskom scenom Srbije, koja je poražavajuća, ovo govorim zbog toga što smatra da ukoliko toliki mrak bude bio, ukoliko toliki pritisak bude bio i ukoliko budemo Srbiju delili na one koji gledaju „Pink“ i na one koji gledaju „N1“ neće biti dobro. Akumulira se nezadovoljstvo. Nemojte da delimo Srbiju po tom kriterijumu. Dajte da se otvori prilika da tamo razgovaramo o svim ovim važnim temama o kojima je i danas bilo reči.
Takođe, moram da se osvrnem i na ovo vaše ponovno odlaganje javnog konkursa. Znate šta, kažete nema materijalnih uslova da se održe javni konkursi. Kažete da vam je potrebno da takve materijalne uslove obezbedite da se sačeka do 2025. godine. Sumnjam da su bilo kakvi materijalni uslovi potrebni da se raspišu, odnosno primene javni konkursi za javnu upravu. A znate šta je po sredi? Radite isto ono što ste kritikovali kod prethodne vlasti – zapošljavate partijske kadrove.
I nisam ja rekla ovde ništa novo, samo se postavlja pitanje da li vi mislite da Srbija više ima materijalne uslove i logistiku da trpi to? Da li vi mislite da Srbija može da izdrži hordu partijskih kadrova fiktivno zaposlenih, koji uopšte ne idu na radna mesta? Da li vi vidite koliko nam je ljudi otišlo iz zemlje? Pogledajte rezultate poslednjeg popisa. Pa, mi da imamo svesti zašto smo ovde, zašto nas je narod poslao, mi bismo seli ovde da razgovaramo kako je moguće da smo izgubili od poslednjeg popisa toliki broj građana, šta su uzroci, da se pogledamo u oči i da vidimo da li možemo da zaustavimo taj talas. Mislim da je to bilo veoma važno.
(Marko Atlagić: To nije nikada bilo.)
Da li je to nekada bilo ili nije, ne možemo tražiti izgovore u tome što se nikada nije desilo ranije. Ako konstantno kritikujete prethodnu vlast, mislim da bi bilo dobro da uradite i nešto drugačije.
Ja sam 1. decembra podnela poslaničko pitanje premijerki Srbije Ani Brnabić, gde sam je pitala – šta je sadržaj non pejpera koji je upućen? Ne znam da li ovde ima relevantnih da mi na to pitanje odgovore. Ona nije prisutna, jer ova sednica je toliko hitna bila da na nju nije stigla da dođe ni premijerka, a toliko je hitna i toliko je važna i toliko je urgentna. Što je hitna? Ako je hitna, znači da je goruća za državu. Ako je goruća za državu, ja bih želela da vidim premijerku ovde. Mislim da bi to bilo jako važno.
Postavljam pitanje. Istekao je rok od 15 dana da mi odgovori, da mi odgovori na prosto pitanje – šta sadrži non pejper koji ste poslali? Kakav je zvaničan stav srpske države po pitanju francusko-nemačkog plana? Ili ćemo taj stav da usaglasimo na proleće, kada Makron dođe u Srbiju, pa onda kako se on bude ponašao, u zavisnosti od toga da formiramo svoje stavove? Mislim da je jako važno da budemo u ovom trenutku svesni da ako insistiramo na tome da Srbija nikada nije bila u gorim okolnostima, da su pritisci do sada najveći, da potražimo način da se tome suprotstavimo.
Videli ste stav Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije. Videli ste da je ambasador Harčenko dobio određeni vid diplomatskih instrukcija da podupre naša zalaganja za očuvanje stabilnosti na Kosovu i Metohiji i za pružanje podrške srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Zar nije bilo logično da ga Vlada i nadležna ministarstva i kancelarije hitno kontaktiraju po tom pitanju i vide na koji način Ruska Federacija može da nam pomogne u ovom trenutku? Možda može, možda ne može, ali dajte da vidimo, da razgovaramo. Zašto to nije tema?
Vi ste po nalogu Brisela samo u ovoj godini, evo, ovde razgovaramo o diplomatskim odnosima sa određenim državama, pazite kome ste sve uveli sankcije, samo zbog Brisela, Gani, koja je povukla priznanje nezavisnosti tzv. Kosova, Siriji, sa kojom imamo izuzetne odnose, koja je toliko stradala, da samo još fali Srbija da uvede sankcije, koja takođe nije priznala nezavisnost tzv. Kosova, Maliju, koji nije priznao nezavisnost tzv. Kosova, Belorusiji, čiji je predsednik došao 1999. godine, kada su nam svi slali bombe, on je došao sa humanitarnom pomoći.
Ovo je vreme snegova, vreme zima, da se pokažu tragovi, a kada se otope snegovi, ostaće samo sramota, ako budemo ovo radili sa prijateljskim državama, ostaće sramota naša.
Kakva je to misija diplomatska da uvodiš sankcije onim zemljama koje ti pomažu? Pre nekoliko dana izdato je saopštenje, kažu – Srbija se zahvaljuje svim zemljama koje su povukle priznanje. Kako im se zahvaljuje? Tako što im uvodi sankcije. Evo, rekla sam kome. Vi očigledno ne želite da čujete. Ja bih volela da se to nije desilo. Ja ne likujem nad tim. Najsrećnija bih bila da mi, recimo, Belorusiji i beloruskom narodu nismo uveli sankcije, ali to smo učinili zbog Brisela.
Kako nam vraćaju? Vraćaju nam tako što njihovi ambasadori poručuju, kažu – do katoličkog Božića barikada neće biti. Vraćaju nam tako što kažu da ne znaju gde je srpski policajac. Vraćaju nam tako što nam kažu da samo u slučaju Srbije postoji Poglavlje 35. Vraćaju nam tako što Kipru nisu pravili problem oko Severnog Kipra da postane članica EU, Srbiji prave problem. Vraćaju nam tako što nam konstantno prete, omalovažavaju nas. Eto, tako nam vraćaju.
Zato Srpska stranka „Zavetnici“ insistira na tome da se u ovom parlamentu što pre sazove sednica nova, gde ćemo zajednički usvojiti platformu sa crvenim linijama, konkretizovati naše dalje poteze, postaviti se prema aktuelnom trenutku, ne samo po pitanju Kosova i Metohije, već i po pitanju svih drugih geopolitičkih i spoljnopolitičkih izazova. Nema razloga, ako je Briselski sporazum iznad našeg suvereniteta, bojim smo da smo bacili i Ustav pod noge, a ne samo Poslovnik, kao što je to danas učinjeno.
U nameri da diskutujemo o ovim važnim pitanjima, sve vas pozivam da ne politizujemo nadalje ovu političku diskusiju i da budemo odgovorni zbog našeg naroda koji se nalazi na barikadama na Kosovu i Metohiji i gde se i na Rudaru danas odvija najveći skup Srba na Kosmetu. Hvala vam. Živela Srbija.
