Hvala, gospodine predsedniče.

Dakle, u nizu predloga koji su se našli pred nama, ja bih samo kraće da pokušam da se zadržim na Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2023. godinu ili popularno nazvan REM.

Zašto o tome treba danas, takođe, govoriti? Pa, zato što je predviđeno da oni imaju dodatnih tri i po miliona evra. U situaciji kada je to telo napravljeno na jedan plemenit način, ova država, predstavnici građana ove zemlje su napravili telo koje treba da nešto što je javno dobro, da privremeno na korišćenje televizijama koje za to apliciraju. U tom smislu treba da primenjuju zakon i Pravilnik o radu i tu bi sve bilo u redu da u tom istom zakonu i u Pravilniku o radu ne piše da dozvole mogu da imaju i sadrže one televizije koje imaju informativni program i koji prenosi informacije na balansiran i nepristrasan način. Ono što mi danas, nažalost, vidimo u našoj državi jeste da imamo prilično svega, samo ne toga, što je, ako hoćete, ultimativni dokaz da REM ne radi svoj posao već godinama.

REM nije sastavljen od partijskih ljudi. Ovde je jedan kolega ovde malopre to govorio i ja se slažem, kao što mislim da političari, i da smo to 2000. godine ili par godina kasnije prevazišli, da političari na bilo koji način iz bilo stranke treba da uređuju medije, ali isto tako vas podsećam, poštovane kolege, da je etar, da je frekvencija javno, narodno dobro i blago i da se to daje privremeno nekim ljudima koji imaju televizije i da kriterijum za to kako se to do sada radilo od strane ovog Saveta REM-a i onog pre njega zaista malo je reći skandalozan.

Zašto to tvrdim? Zato što, između ostalog, smo evo nedavno imali priliku da se uverimo kako to stvarno izgleda. Odjednom Regulatorno telo, koje nema pravo, po zakonu, na štrajk, stupa u štrajk, gle čuda, nakon što su četiri nacionalne frekvencije dodelili televizijama koje su u svom uređivačkom programu, u svojim vestima, u svojim informativnim emisijama apsolutno naklonjeni vladajućoj stranci. Nakon toga stupaju u štrajk, a ne pre toga. Nisu stupili u štrajk zbog pritisaka pre dodele četiri televizije bliske vašoj stranci, nego nakon toga, a prekidaju štrajk na dan kada mi treba da im odobrimo dodatna tri i po miliona evra. E to vam je REM o kojem pričamo i to je REM za koji mi iz opozicije celokupne tražimo da hitno budu smenjeni sa svojih mesta ljudi u Savetu, sem dve osobe koje nisu štrajkovale u ovom periodu, jer su prekršili zakon, ali nisu samo tu prekršili zakon.

Prekršili su zakon i sopstveni Pravilnik i pravila rada sopstvene struke kad god su van kampanje, dame i gospodo, mimo kampanje apsolutno po izveštajima BIRODI-a, po izveštajima drugih monitoring tela u ovoj zemlji, pa ako hoćete i po izveštajima sopstvenog saveta, u svakom smislu, na svakoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom u preko 75% slučajeva favorizovali isključivo vašu stranku i vladajuću koaliciju, da ne govorim predsednika Republike. To je suština. To znači da Savet REM-a apsolutno do sada nije radio svoj posao po zakonu, da su favorizovali isključivo jednu stranku, jednu politiku i jednog čoveka i to znači da kada su trebali da odluče na objektivan način, vođeni pravilima struke i pravilima potrebe građana za objektivnim, balansiranim, nepristrasnim informisanjem, oni stupaju u štrajk kada su dodelili četiri frekvencije ljudima bliskih vama od kojih, gle čuda, neki imaju i dve televizije odjednom i niko se više ne pita da li to može ili ne može.

Molim kampere sa režimskih televizija da mi ne dobacuju.

Znači, u tom smislu je problem u Savetu REM-a.

Mi smo tražili, opravdano, potkovano na osnovu zakona, i tražimo da se ti ljudi smene, da se sklone sa tih pozicija, da dođu drugi ljudi, mimo stranaka, mimo partijske pripadnosti, koji će isključivo kroz prizmu struke, medija, a ne partija i politike dnevne, odlučivati ne samo o dodeli nacionalne frekvencije, nego o mnogo ozbiljnijim stvarima, na koje smo danas, poštovana gospodo, u ovom parlamentu iz nekog razloga slepi.

Navešću vam samo par primera. Na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, čak neću da ulazim ni u rijaliti, se dovode ljudi u dnevnim terminima koji vrše direktnu instruiranu propagandu za jednu stranu državu. Dovode se vidovnjaci, kvazi lekari, kvazi doktori, dovode se osuđeni kriminalci, optuženi kriminalci, dovode se ljudi koji smisleno, organizovano od strane njihovih urednika, koji tako krše zakon i moralne norme, truju ovaj narod 24 časa dnevno.

Ne ulazim u neukus, ne ulazim u ono što se naziva rijaliti program, zaista ne ulazim u to. Pogledajte ako smete, na objektivan način, molim vas, ako možete, njihove informativne emisije. Ljudi moji, na šta to liči. Siguran sam, siguran sam da ni vama kao vladajućoj stranci ne može biti svejedno i da negde u sebi, duboko u sebi, ispod taloga politike i strasti, osećate sramotu kada vidite te fabričke zidne novine od kojih su napravili srpske medije.

Ti ljudi prekidaju štrajk, gle čuda, da dobiju 3,5 miliona narodnih para. Odakle im obraz? Nije ih sramota da gledaju u naše oči i ovde pričaju o zastupljenosti. Kojoj zastupljenosti? U režimskim medijima sa nacionalnom frekvencijom, nema zastupljenosti drugačijeg mišljenja, ne političara. Ne tražim ništa za opoziciju. Ništa, podvlačim kolege. Tražimo mogućnost da se čuje informacija sa obe strane, da se čuje svačija priča i muka, da se čuje svaka afera, a ne da se pozivaju ljudi, da se komentarišu procesi u toku, da se brane ljudi na televiziji sa nacionalnom frekvencijom protiv kojih se vodi sudski postupak. TV suđenja su uveli ljudi iz REM-a jer nisu to prekinuli. Nikada nisu zamračili ekran u ovoj zemlji, nikada. Izricali su neke usmene opomene svojim drugarima, vlasnicima privatnih televizija.

Vi ste predstavnici građana, poštovane kolege, ne predstavljate isključivo stranku, svi dolazimo iz neke stranke. Predstavljate građane Srbije.

Molim vas, pogledajte u to ogledalo. Pokušajmo da pogledamo šta donosi sutra, da ne idemo neprekidno u kopanje šta je ko radio iza nas. Šta će ostati toj deci koja se nekim čudom odluče da ostanu u Srbiji, a malo će ih biti na osnovu rezultata popisa? Ostaće jad i beda. Ostaće razni kriminalci, osuđeni zločinci, ostaće izvođači radova ove ili one stranke, ostaće sumnjivi tipovi, nadrilekari, ostaće ravnozemljaši i reptili, da nam uče decu, da im daju moralnu potku preko nacionalne frekvencije.

Ljudi, moramo ih zaustaviti. Niko im to pravo nije dao, nego pravo da daju frekvenciju, a zauzvrat objektivno, balansirano informisanje, dve strane iste priče, svaka afera da se čuje. To je traženo, a ne za stranke. To je ono što mi tražimo i na čemu ćemo insistirati. U Srbiji neće svanuti, ni nama, ni vama, ni celom narodu dok takvi ljudi ne napuste mesta koja su zgazili, ponizili i na kojima su zakon ove zemlje blatom ukaljali. Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.

Da je čitan izveštaj o izborima koje je podneo REM, kolega bi znao da je naša lista imala trećinu ili četvrtinu vremena, a da je većinu imala opozicija. Na privatnim televizijama, tim našim, je bilo, kako kažete našim, je bilo oko pola - pola. Ako ovo nije bio pritisak na ove ljude iz REM-a, onda ne znam šta je, politički pritisak. Onda ne znam kako to izgleda. Prihvatam da grešim, ali onda stvarno ne znam kako to izgleda, ako ovo nije pritisak.

Napada se, između ostalih, i osoba koja je upravo u vreme vlasti vodeće stranke bivšeg režima doživljavala politički progon. E, to je bio politički progon. Zbog novina u kojima je radila i zbog informacija koje je objavljivala – Olivera Zekić. Doživljavala je progon. I sada vi nama pričate o slobodama medijskim itd.

Nije vam smetalo, kolega je malopre govorio o tome, ali ne slušate, ne želite ni da čujete, kako preko jedne ili dve firme za prodaju reklama kontrolišete kompletno medijsko polje u Srbiji, sve medije, tako što se otkupe od RTS-a, pa nadalje, tako što se otkupe reklame sa diskontnim cenama, a onda se preprodaju po pravim, a ako ne budeš poslušan, ja ti ukinem finansiranje, pa ti vidi šta ćeš. Sad vi nama držite predavanje o tome kako treba da izgleda.

Ističe mi vreme. Ko je kupio dve televizije? U koje vreme je Grk kupio dve televizije? Kako vam tad to nije smetalo? Kako niste ustali i rekli – to ne može. A sad je problem. Nemojte ljudi. Ajmo više, dosta sa tim dvostrukim aršinima.

Još jedna stvar, to mogu da vam kažem ovako direktno da grešite. Neće se deca obrazovati na nacionalnim frekvencijama. I to je nešto što je još gore od svega što ste navodili, mnogo stvari ste preterali, ali nije bitno, ovo stvarno jeste pitanje. Deca se obrazuju na kanalima na kojima ni država, ni REM, ni niko živi nema nikakvu kontrolu, a to su Jutjubovi, društvene mreže i slično. E, tamo vam vladaju i reptilijanci, ne ravna zemlja, nego ljudi reptili i ravnozemljaši i teorije zavere itd.

Sad kad bismo hteli i predložili nekakav akt kojim bi se to uredilo, upravo sa te strane bi došao najžešći napad da ubijamo slobodu govora na internetu. Ajmo da se manemo licemerja. Hvala.

Reč ima Borko Stefanović.

Hvala.

Žao mi je, kolega, iako ste vi u pravu što se tiče Jutjuba, zaista, ali mi je žao, jer moguće je da niste gledali u poslednjih nekoliko godina ove televizije o kojima sam pričao. To nije nikakav pritisak. Čovek o kojem pričam je brat člana glavnog odbora vaše stranke, koji je vlasnik tih televizija. Pustite Grke. Odakle sad kod ovog čoveka? Nemojte u to da ulazimo, koji je to transfer novca bio i kako, nego pogledajte vi. Naravno da će deca, pre svega, da obrazovanje dobijaju u školi, ali ima i mimo škole aktivnosti, vannastavnih aktivnosti, kada oni gledaju te televizije i na tome mogu da vide uzore buduće, a ti uzori su u svemu problematični, u svemu, i tu sam siguran da se slažemo.

Ja samo hoću da vam kažem, ne možete vi, kolega, zaista uz svo uvažavanje, vi ne možete sad da se iz petnih žila potrudite. Ne možete da opravdate takav program na tim televizijama, siguran sam da ne možete, kao što ne možete da mi objasnite zašto REM, Savet REM-a sve vreme ćuti o tome. Kako to objašnjavate? Kako je moguće da Savet REM-a ne radi svoj posao i ne reaguje ni u jednoj takvoj situaciji, nikad, osim što je dva ili tri puta dao usmenu opomenu? Pazite, usmenu opomenu, umesto da im zatamne ekran ili da im oduzmu frekvenciju.

Jednom se ponovi, dva put, tri put, ne, ovo je celodnevni program. Ovo je program koji je, priznali vi to ili ne, opasnost za budućnost ove države, i pri tome podvlačim, ne pričam o rijaliti programima, ljudi. Mnogo gore stvari se sipaju našem narodu u glavu. Jel vama to odgovara? Jel vi hoćete takvog građanina? Nisam siguran i voleo bih da nije tako. Ali, ljudi, razmislimo o tome gde će nas to odvesti. I recite mi da li ste gledali skoro te televizije? Ako jeste, siguran sam da ćete biti toliko pošteni da kažete da sam u pravu, jer ono što oni tamo pričaju i što prosipaju, to je čista opasnost i to je čist otrov koji nema veze s politikom, ali i te kako ima veze sa nedostatkom morala i nedostatkom pameti, razuma i bilo kakve nauke. Hvala.

Vodite samo računa da neko sa te strane ne kaže da se proganjaju mediji sada.
Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.

Dakle, iz iskustva vam kažem – ne gledaju televiziju deca. Ne mogu da kažem sad u 100% slučajeva, mogu da govorim o onome što imam prilike da vidim svaki dan.

Meni je, mojoj generaciji je bila ono, misaona imenica. Ja sam bio najsrećniji kada su kupili televizor za moju i bratovu sobu, to je bio doživljaj, sa, ne znam, četiri kanala – prvi, drugi, treći kanal RTS-a, jedan kanal TV Novi Sad i NS plus. Pet kanala je bilo, još okrećeš onu antenu da uhvatiš signal. Tako je to bilo.

Danas nije. Ćerkama sam sređivao sobe letos, ni jedna neće televizor. Imaju lap top, imaju telefon, neće televizor. I to je problem. Ali, kažem, kad bismo ušli u rešavanje tog problema, kažem vam na šta bismo naišli.

Nismo mi ti koji su pokretali pitanje vakcinacije, stavljali pod znak pitanja pitanje vakcinacije u Srbiji. Nismo mi ti koji su širili to.

Komercijalne televizije, pa zato se i zovu komercijalne zato što im je stalo do toga da imaju što gledaniji program. Prodaju ono što narod želi da vidi i to je to. Tako se ponašaju. Da li nekad negde prekrše? Iskreno rečeno, ne znam o čemu pričate, ne zato što vam ne verujem, nego zato što nisam pratio. Naravno da to nikome od nas ne odgovara, pobogu. Šta želimo da imamo ljude…

Mi smo došli u situaciju da smo upravo zbog tih nekih, ali nije to poteklo sa televizije, nego sa društvenih mreža, došli u situaciju da se pojavljuju epidemije bolesti koje su bile zaboravljene. Kod nas, hvala Bogu, još uvek ne, ali u svetu se to pojavljuje. Zbog antivakserskog lobija, ovih ili onih, pa naravno da to ne želimo.

Imali smo u Skupštini ljude koji su ravnozemljaši u jednom od prethodnih mandata. Sada su se istakli po tom pitanju.

Dakle, naravno da smo protiv toga, ali ne možemo uvoditi cenzuru u tom smislu da mi sad svaki program koji se emituje – e sad zatamnjuj ekran, ovo nam se ne sviđa itd. Opet kažem, ako otvorimo tu Pandorinu kutiju, bojim se da je jako veliko pitanje gde će biti kraj.

Najzad, kažem vam, kritike i primedbe možemo da prihvatimo, ali kritike i primedbe što se tiče slobode medija od ljudi iz vremena kada su te slobode bile ne gažene, nego potpuno ugažene, zaista nema potrebe da slušamo. Hvala.

Hvala lepo.

Reč ima Zaim Redžepović.

Izvolite.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo, građani Republike Srbije, danas slušamo i razgovaramo o jako važnim temama. Imamo oprečne stavove. Sasvim je to logično, jer govorimo, između ostalog, o javnom medijskom servisu, prostoru koji je interesantan i opoziciji i vlasti i većinskom narodu i onom narodu koji nije većinski.

Ja tu želim da, osim činjenice da svi pričamo zajedno i o taksama kada treba sve to održavati, kažem da je sa mog stanovišta izuzetno važno da medijski prostor bude drugačije korišćen ili bolje korišćen kada su u pitanju narodi koji nisu većinski. Potrebno da je postoji redakcija na bosanskom jeziku i potrebno je više sadržaja o tom prostoru koji bi bilo afirmativno i koji bi pomogao da se bolje razumemo, u krajnjoj liniji.

Drugo o čemu se danas govori jesu bilateralni međunarodni ugovori koji su sami po sebi vrlo dobra stvar, jer uređuju odnose i olakšavaju komunikaciju među državama. Posebno se govori o odnosima sa Arapskim Emiratima i mi to smatramo izuzetno važnim. Emirati rade dobre stvari za Republiku Srbiju, rade dobre stvari i za Sandžak. U tom kontekstu ćemo svakako to podržati i jako je važno da regulišemo stvari oko izručenja, transfera osuđenih lica, na kraju krajeva uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima itd.

Treća stvar o kojoj želim da govorim jeste Odluka o predlogu kandidata koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Novom Pazaru. Dakle, dobili smo imena i radi se o Muniri Jusović, Emini Krkošić, Leli Rajović. Prema onome što mi znamo, vrlo korektni ljudi, profesionalci u svom poslu i mi smo zadovoljni što se po ovoj proceduri konačno dolazi do ljudi koji nisu politički ni na jednoj strani. Siguran sam da će oni dobro raditi svoj posao.

Ono što nas Bošnjake iz Sandžaka interesuje, kada se god govori o sudu, jeste da mi uvek budemo nekako dodatno oprezni jer se sećamo kako su to radile neke stranke sa lepim imenima a koje dana opasno kritikuju način na koji se biraju sudije, a nekako preskaču onaj deo da, recimo, kada sam ja diplomirao ovde pa otišao u taj Tutin, tamo niste mogli ni da volontirate ukoliko niste odneli preporuku od te stranke koja je danas nezadovoljna ovakvim načinom biranja sudija.

U tom kontekstu želim da kažem da je jako važno da kada govorimo o sudijama, da iskoristim vreme i da kažem, da je Tutinu potreban sud, tužilaštvo i da nije dovoljna sudska jedinica. Evo, i ovo sudije koje smo izabrali će verovatno putovati i raditi u Tutinu.

Samo kratko hoću da vam kažem koliko je potreban taj sud. Iz Boroštice, sela na Pešteru, treba vam 40 minuta do Tutina, najmanje, treba vam još toliko ovim boljim putem do Novog Pazara. Tamo predate zahtev da vam izdaju nekakvo uverenje koje vam je potrebno za radni odnos, da niste osuđivani i slično, pa se vratite istim putem do Boroštice, jer ne možete to da dobijete. To treba da vam daju tek sutra ili preksutra, a onda sve to radite ponovo.

U tom kontekstu izlažemo ljude ogromnim troškovima i pravimo velike probleme. Ograničen sam vremenom, pričaćemo o tome još, ali bih voleo da se o tome razmisli ozbiljno. Hvala vam.

Hvala vam.
Zahvaljujem svima. To je bilo to za danas.
Nastavljamo sa radom sutra u 10.00 časova.