Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Gospodin Stevanović je postavio nekoliko pitanja i mislim da je red da na ta pitanja odgovorim, iako sam na neka pitanja koja je gospodin Stevanović danas postavio, odgovorio juče, ali nije nikakav problem da to ponovim.
U Republici Srbiji, prema Zakonu o javnim medijskim servisima, a javni medijski servisi su RTS i RTV, javni televizijski servisi mogu da se finansiraju iz takse, pri čemu to nije taksa na brojilo, kako vi to volite da kažete, to je taksa, mogu da se finansiraju iz budžeta Republike Srbije i mogu da se finansiraju od komercijalnih prihoda i iz nekih drugih izvora.
Što se tiče RTS-a, Vlada ne izdvaja za finansiranje RTS-a kao javni medijski servis ni jedan jedini dinar. To sam rekao juče. Devetsto miliona dinara je Zakonom o budžetu za 2023. godinu opredeljeno za RTV, kao drugi javni medijski servis u našoj zemlji, zato što RTV ne može da obezbedi redovno funkcionisanje svog poslovnog sistema bez intervencije države, odnosno bez pomoći države u smislu budžetske podrške koja je obezbeđena za 2023. godinu u iznosu od 900 miliona dinara.
Legitimno je da se u Republici Srbiji otvori pitanje da li mi želimo ili ne želimo da imamo javne medijske servise, dakle, to je legitimno pitanje.
Ja sam rekao juče, toko devedesetih godina, a vi ste tada bili u opoziciji, i to žestokoj opoziciji u odnosu na vlast Slobodana Miloševića, RTS je bila javno preduzeće. Dakle, bio je donet zakon o RTS, kojim je RTS bila definisana kao javno preduzeće. Posle 2000. godine vlast koja je uspostavljena, rekla je da to nije dobar koncept i da RTS, pri čemu je došlo do odvajanja RTS i RTV, onda je nova vlast rekla – to ne treba da bude javno preduzeće, nego to treba da budu dva javna medijska servisa.
Mi smo to stanje zatekli 2012. godine, kada smo došli na vlast. Dakle, RTS i RTV nisu bile državne firme, nego su bile definisane i danas su definisane kao javni medijski servisi. Praksa je pokazala da RTS može da se finansira samo iz taksi, odnosno od takse i iz komercijalnih prihoda i da nije neophodna intervencija iz budžeta Republike Srbije. Ali, s druge strane, praksa je pokazala da RTV ne može da se finansira sama bez pomoći države.
Sad, mi možemo da otvorimo pitanje da li su nam potrebni javni medijski servisi? Ako vi mislite da nisu potrebni, ja nemam ništa protiv toga, ali onda bi bilo dobro da kažete da ste za takvu medijsku koncepciju koja podrazumeva da u Republici Srbiji postoje samo komercijalne televizije. To je legitimno. Ali, onda to treba da kažete.
Inače, ako ste za postojanje javnih medijskih servisa, između ostalog i RTV, koja ne može sama da se finansira bez pomoći države, onda morate da mi kažete, ako dovodite u pitanje intervenciju države iz budžeta kao pomoć RTV, onda bi bilo dobro da nam kažete šta je alternativa, na koji način možemo da obezbedimo funkcionisanje RTV kao javnog medijskog servisa, koja, između ostalog, emituje veliki broj emisija na jezicima nacionalnih manjina koji žive na teritoriji AP Vojvodine? Te emisije nemaju komercijalni karakter, tu je teško ostvariti neki veliki prihod, što vam, na kraju krajeva, u obrazloženju predloga zakona i piše.
Dakle, mi kao država, na kraju krajeva, i vi kao narodni poslanici i mi kao Vlada, možemo da otvorimo tu debatu o tome da li nam je potrebno da imamo ili da nemamo javne medijske servise.
Ako nemamo javne medijske servise, onda to znači ili se vraćamo na sistem koji je bio devedesetih godina, a to znači da je RTS jedinstvena, jer je bila devedesetih godina jedinstvena, a posle 2000. godine je došlo do razdvajanja na RTS i RTV. Znači, vraćamo se na stanje iz devedesetih godina kada je postojala jedinstvena RTS kao javno preduzeće. To je jedan koncept.
Drugi koncept je, ako nećete javne medijske servise, onda da sve televizije budu komercijalne. Televizija koja uspe da obezbedi dovoljno prihoda ona će da postoji, ona televizija koja ne uspe da obezbedi dovoljno sopstvenih sredstava za redovno funkcionisanje ona neće da postoji.
Vlada Srbije smatra da je u javnom interesu da postoji RTV, upravo zbog toga što je Vojvodina multietnička sredina, upravo zbog toga što želimo da pošaljemo jednu snažnu podršku građanima Srbije koji nisu pripadnici većinskog srpskog naroda da je ovo i njihova država i da imaju pravo da na RTV imaju i emisije koje se odnose na negovanje njihovog jezika, kulture, nacionalnog identiteta. Dakle, svega onoga što njih čini posebnim, da kažem nacionalnim entitetima na teritoriji AP Vojvodine.
U tom smislu pitanje koje ste vi pokrenuli je, dakle, legitimno, samo nedostaje jedna stvar. Ukoliko smatrate da ne treba da se obezbedi pomoć iz budžeta Republike Srbije za RTV, bilo bi dobro da nam kažete šta je onda alternativa.
Što se tiče vaših komentara vezano za Zakon o državnim službenicima, imam utisak da se nismo baš najbolje razumeli. Ovde se ne radi o tome da je Vlada Srbije izbegla mogućnost da raspiše javni konkurs da bi ljudi koji rade u organima uprave na određeno vreme zbog povećanog obima posla bili primljeni u radni odnos na neodređeno vreme. Dakle, to nije ta situacija.
Ovde se radi o jednoj drugoj situaciji. Godine 2018. donete su izmene Zakona o državnim službenicima. Te izmene zakona su stupile na snagu 1. januara 2019. godine i tim izmenama je bilo predviđeno da će u roku od dve godine biti sprovedeni, odnosno da će organi, ne samo organi uprave, između ostalog i organi uprave, ali i sudovi i javna tužilaštva i svi drugi organi da raspišu javne konkurse za prijem ljudi u radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla. Drugim rečima, niko ne može da bude primljen u radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla bez javnog konkursa.
U međuvremenu nam se desila pandemija Kovid-19. Još uvek imamo kontrolisan režim zapošljavanja u državnim organima i naša procena je, vi s tim, naravno, ne morate da se složite, to je legitimno, ali naša procena je da prosto postoje opravdani razlozi da se državnim organima ostavi dodatni rok od dve godine za sprovođenje javnih konkursa koji u nekim situacijama traju i po nekoliko meseci, nekad i više od godinu dana za prijem ljudi u radni odnos na određeno vreme.
Dakle, ovde se ne radi o javnim konkursima gde bi mi ljude koji rade na određeno vreme preveli u radni odnos na neodređeno vreme. Ovde se radi o obavezi državnih organa da kad imaju potrebu zbog povećanog obima posla prime u radni odnos na određeno vreme određeni broj ljudi moraju da raspisuju javni konkurs.
Kada bi ta odredba počela da važi od 1. januara 2023. godine, a to znači za nekoliko dana, u velikom problemu bi bili, pre svega, sudovi i javna tužilaštva u kojima radi oko 1.900 ljudi, znači skoro 2.000 ljudi, a sličan problem bi imali i određeni organi uprave, pre svega organi uprave koji su u sastavu Ministarstva finansija. Tu pre svega mislim, i to sam rekao juče, na Poresku upravu, na Upravu carina i Upravu za trezor. Tu radi više hiljada ljudi na određeno vreme zbog povećanog obima posla i praktično od 1. januara 2023. godine svi ti ljudi ne da ne bi prešli u sistem radnih odnosa na neodređeno vreme, nego bi izgubili posao.
Dakle, naša intencija je da ti ljudi ostanu da rade, da nastave da primaju platu, a sa druge strane namećemo obavezu državnim organima da za naredne dve godine pripreme uslove kako bi mogli da sprovedu javne konkurse i kako bi ti ljudi bili u radnom odnosu nakon sprovedenog javnog konkursa. Da li će svi oni i u kom trenutku biti primljeni u radni odnos na neodređeno vreme, to je sad jedno drugo pitanje. Lično bih voleo da oni budu svi primljeni u radni odnos na neodređeno vreme, ali mislim da to u ovom trenutku nije realno, imajući u vidu da je Zakonom o budžetskom sistemu režim kontrolisanog zapošljavanja u javnom sektoru produžen do kraja 2023. godine.
Evo, završavam, da ne bih previše dužio. Iskreno se nadam da će ekonomska situacija u Republici Srbiji, ali i ekonomska situacija u Evropi i svetu u narednim godinama da bude nešto povoljnija. Mislim da će nam to onda omogućiti da dodatno ublažimo režim zapošljavanja u javnom sektoru, između ostalog i u sudovima i u javnim tužilaštvima, u organima uprave, jer u skoro svim državnim organima ono što mi primećujemo kao Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave jeste deficit kadrova, dakle deficit državnih službenika. Za to postoje brojni razlozi, da sad ne ulazimo u to, ali definitivno, ukoliko ne bismo izglasali ove izmene zakona, pre svega, sudovi i javna tužilaštva bili bi zaista, zaista u ozbiljnom problemu.
Nadam se da sam uspeo malo da vam razjasnim ovu problematiku. Inače, zahvaljujem vam se na vrlo korektnom izlaganju.

Izvolite.

Prvo, zaista mi je drago što ovako pričamo i mislim da tako treba. Naravno da smo za javni servis i tu nema nikakve dileme. Da li smo zadovoljni, to je drugo pitanje. Moje je mišljenje i cilj da se zna kako sredstva odlaze i zašto. Ništa drugo. Naravno da nismo za to da se neko otpušta. To niko nije rekao, niti bih ja rekao, niti to bilo kome pada na pamet.

Ima jedna stvar koja je vrlo bitna. Dakle, mi smo više godina unazad primali neke ljude zbog potrebe koju imamo, a u tom trenutku nismo imali osnov zakonski da to uradimo, pa smo sebi dali jedan rok od dve godine, slažem se, ali smo te ljude na neki način primili. Kako? Kako kad je razlika od onoga što mi kažemo da nam je potrebno, u pisanoj formi kažemo, i onoga što nam sistematizacija kaže, što takođe ovde kažemo, je razlika dve hiljade ili 1.900? Kako smo te ljude primili? To je bila tema, naravno, na način kako to treba uraditi. Treba požuriti možda što pre i možda je to i više od ovoga, zavisi od toga šta će se desiti u sledećem periodu.

Nije nam bila namera da neko izgubi posao, nego da ukažemo na nešto što se zove potreba da se nešto što pre uradi, da smo jedan rok produžili za dve godine. trebali smo to što pre da uradimo, da napravimo sistematizaciju koju takođe nemamo, složićete se sa mnom.

Gospodine predsedniče, namerno me niste razumeli. Ja sam najdobronamernije rekao to što sam rekao. Nisam ja rekao da ste vi pobegli, daleko od toga, ali atmosfera koja je napravljena je bila jako ružna, izazvana i nije važno sa koje strane. Da bi se dvoje posvađali, oboje su krivi, ovoliko, onoliko, neko 99%, nego 1%, ali krivica je na obe strane. Na vama je da promenite stvari.

Dakle, isti aršin sigurno garantuje da će atmosfera biti drugačija. Nije baš isti aršin. To ćete priznati, šta god vi meni odgovori sad ili sutra ili bilo kad.

Ne brinem ja da se mi nismo razumeli, baš zato što smo se razumeli. Isti aršin kažete. Kad budete videli da neko iz parlamentarne većine radi ono što se dešavalo danas ovde, na onaj način ometa druge, onda me pitajte da li sam se poneo na isti način, ali niste to videli i nešto mi se čini da nećete ni videti da ozbiljni i odgovorni ljudi rade.
Reč ima dr Aleksandar Martinović.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Evo, samo još nekoliko dodatnih objašnjenja. Dakle, gospodine Stevanoviću, pitali ste me na osnovu čega su ovi ljudi primljeni u radni odnos na određeno vreme? Primljeni su bez javnog konkursa. Dakle, javni konkurs za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla je jedna novina u našem državno-službeničkom sistemu.
Do 2018. godine, apsolutno nijedna vlast, nije joj palo na pamet da uvede institut javnog konkursa da bi se neko zaposlio na određeno vreme zbog povećanog obima posla. To je uradila ova Vlada, odnosno to je uradila prethodna Vlada koja, naravno, ima kontinuitet sa tom vladom iz 2018. godine. Dakle, mi smo uveli institut javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla.
Sada, praktični problemi koji su se javili, a za koje niko nije mogao da pretpostavi da će se desiti za tako kratko vreme nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama Zakona o državnim službenicima, su nas doveli u situaciju da ti javni konkursi nisu sprovedeni i sada su ovi ljudi u problemu.
Dakle, možemo da ne izglasamo zakon, ali onda će ovi ljudi ostati bez posla ili možemo da izglasamo zakon i da obavežemo državne organe da u naredne dve godine sprovedu javne konkurse koji, kažem, mislim da to nije nevažno, ne traju tako kratko. Neki konkursi traju i po šest meseci, po deset meseci, po više od godinu dana.
Mnogi javni konkursi ne uspeju, tako da ta problematika nije baš jednostavna kao što na prvi pogled izgleda, ali svakako da institut javnog konkursa za prijem u radi odnos čak i na određeno vreme, da ne govorimo na neodređeno vreme, to se podrazumeva, ali čak i za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog povećanog obima posla i te kako doprinosi povećanju depolitizacije i profesionalizacije naše javne uprave.
Samo još nekoliko opservacija vezano za RTV. Nemojte zaboraviti da je zgrada RTV iz koje je emitovan program te medijske kuće srušena do temelja 1999. godine u toku NATO bombardovanja. Pristupilo se izgradnji potpuno nove zgrade, kupovini potpuno nove opreme za RTV. Taj posao je okončan. U tom poslu je veći deo sredstava obezbeđen iz budžeta AP Vojvodine, a jednim delom iz sredstava same RTV. Tako da je to takođe jedan od razloga, dakle, ta značajna ulaganja u obnovu kompletne infrastrukture RTV, za šta je država morala da pribegne intervenciji iz budžeta, kao nekog vida pomoći za 2023. godinu, da bi RTV mogla normalno da funkcioniše. Toliko.

Hvala svima.
Reč ima Nebojša Bakarec.

Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, poštovani gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, samo moram kratko da napomenem, sedeo sam mirno danas, ali međutim, moram da kažem da sam šokiran da smo ovde u Skupštini doživeli da su se Aljbin Kurti i Jeremija Vuk Branković dogovorili da zajednički napadnu, baš danas, porodicu predsednika Vučića, sina Danila i brata Andreja i predstavnike Srba na Kosovu i Metohiji.

To su uradili baš u trenutku kada su Srbi na Kosovu i Metohiji već dve nedelje na barikadama, protiveći se teroru fašiste Aljbina Kurtija. Tako je Kurtijev poslanik danas u Skupštini Srbije, inače više puta osuđivano lice iz Novog Sada, napao predsednika Vučića i njegovog brata Andreja i Zvonka Veselinovića, jednog od lidera Srba sa Kosova i Metohije tražeći njihovo hapšenje, a gotovo u istom trenutku, što je zapanjujuće, to isto je zatražio i Kurtijev poslanik, Armend Muja u Prištini.

I, Armend Muja je objavio spisak za hapšenje Srba na kome se nalaze i Andrej i Danilo Vučić i Zvonko Veselinović. Inače je tražio i hapšenje još 31 srpskog lidera sa Kosova i Metohije.

Znači, poklapanje termina napada na porodicu Vučić, sigurno da nije slučajno. To je nemoguće. Niti je slučajno poklapanje ovih imena za hapšenje koje su zatražili koalicioni partneri fašista Kurti i Jeremija Vuk Branković preko svojih, naravno, megafona Armenda Muje i više puta osuđivanog lica iz Novog Sada.

Dakle, Skupština, to smo danas videli, nije naravno udovoljila zahtevu za hapšenje Zvonka Veselinovića i Andreja Vučića, koji smo čuli ovde u Skupštini i onda je deo opozicije danas tačno u podne prekinuo sednicu Skupštine Srbije, verovatno po nalogu Aljbina Kurtija, i ponovili su, ponovo su tražili hapšenje Andreja Vučića, Danila Vučića i Zvonka Veselinovića.

Strašno je da mi i danas svedočimo da su pojedine stranke opozicije u ovoj Skupštini, da deluju kao filijale Aljbina Kurtija i njegove partije „Vete vendosije“. Vidi se šta su isti anti-srpski prioriteti, dakle isti kao i fašisti Kurtiju – uhapsiti sina i brata predsednika Aleksandra Vučića i pohapsiti lidere Srba sa Kosova i Metohije. Kao što vidimo, klupko je počelo da se odmotava i ne kaže džabe ona poslovica - ne pada sneg da pokrije breg, već da zberi pokažu tragove.

Govoriću i o REM-u, to je 12. tačka dnevnog reda. Da ponovim, jer opoziciji očigledno tu ništa nije jasno, REM se ne finansira iz budžeta Republike Srbije. Pre tri dana održana je sednica Odbora za kulturu i informisanje na kojoj smo razgovarali o REM-u na zahtev opozicije. Razgovarali smo. Na kraju rada Odbora, usvojen je predlog zaključka sa 10, pet, velikom većinom. Gospodin Kovačević, predsednik Odbora je povukao svoj predlog.

Da vas obavestim, sjajni su bili govori gospođe Olivere Zekić, njenog zamenika, gospodina Milorada Vukašinovića i članova Odbora iz SNS, gospođe Nataše Jovanović, gospodina Dušana Marića, Staše Stojanović, Milorada Bojovića i Lepomira Ivkovića.

Inače, gospodin Kovačević, predsedavajući Odbora, je negirao da postoji višegodišnja kampanja satanizacije protiv članova REM-a i tražio je primere, pošto je on smatrao da ne postoje, primere satanizacije članova Saveta REM-a, predsednice itd.

Evo, ja ću vam izneti samo nekoliko, kao što sam tamo izneo, drastični su i odvratni i ja vam se zbog toga izvinjavam, ali to će biti citati. Dakle, tome čemu su izloženi članovi REM-a, Saveta REM-a, najbolje svedoči višegodišnje satanizovanje gospođe Olivere Zekić, izneću nekoliko primera. Evo, predsednik NUNS-a je u tajkunskom listu „Danas“ 5. marta 2018. godine napisao, citiram predsednika NUNS-a: „Šta si našao zajedničko kod Ćićoline, čuvene porno dive, i Olje Zekić?“, kraj citata. Predsednik NUNS-a je odmah sutradan u „Danasu“ 6. marta napisao još odvratnije, citiram: „Zekićeva, fatalna savetnica svekolikog političkog šljama, posao koji obavljaju kurve smatram daleko časnijim i čistijim od radnji koje obavljaju ona i njen partner“, kraj citata.

Sledeće, evo akademskog primera gotovo, dr nauka, Ivan Čolović, filozof, je 4. januara 2020. godine, znači tri godine kasnije od ovih primera kojih ima mnoštvo, stotine, je na sajtu „Peščanika“ mnogo suptilnije, ali i sladostrasnije vređao Oliveru Zekić, prenoseći tuđe uvrede o njoj, ali uz veliku naklonost ka tim drugima, čije uvrede on prenosi i uz podsmevanje Oliveri Zekić. Evo, izneću vam zapanjujuće citate onoga što je rekao filozof Ivan Čolović, citiram doktora filozofije, Čolovića: „Za nju kažu da je ružna rospija, pornićarka izoperisana.

Možda će neko razumeti da se njene optužbe da je neprijatelj i predstavljaju kao bezvrednu i Vučićevu kuju odnose na jednu Koraksovu karikaturu na kojoj je ona nacrtana kao dresirani pas, koji svom gospodaru Vučiću donosi papir na kome piše REM“, kraj citata doktora filozofije, Čolovića.

Čolović ovu Koraksovu, inače koje se sećamo, mizoginu karikatouru sa naklonošću opisuje kao, citiram opet filozofa Čolovića: „To je samo satirični prikaz političkog posla koji Olivera Zekić obavlja za račun Vučića“, kraj citata filozofa Čolovića.

Postoje još stotine uvredljivih tekstova na račun REM u celini i protiv članova Saveta REM od osamnaeste do danas. Vrši se neviđen pritisak na rad nezavisnog regulatornog tela od strane dela medija i političke javnosti.

Članovi Saveta REM su izloženi pretnjama, napadima, satanizaciji, targetiranju njih, ali i članova njihovih porodica. Izneću vam dva drastična primera nedavno iz ove godine. Osvanuo je na zgradi zamenika predsednika Saveta REM, Milorada Vukašinovića preteći grafit veličine metar sa dva metra gde piše – SS…

(Narodni poslanik: Ko je pisao?)

To ste vi pisali verovatno.

… REM Q jednako kukasti krst, metar sa dva. I taj grafit se već drugi put pojavljuje, dakle, 08.12.2022. godine u ulazu zgrade na fasadi gde stanuje zamenik predsednice REM. To je bilo isto i u avgustu.

Dakle, neko je ekstremistima dostavio kućne adrese članova Saveta REM, nezavisnog regulatornog tela. Ja sad pitam ove što se cerekaju iz opozicije, što se podsmevaju Oliveri Zekić i malopre su se podsmevali i predsedniku Vučiću i njegovim rođacima, koje ovi kurtijevci fašisti hoće da hapse, da li vi u opoziciji koja satanizuje gospodina Vukašinovića, da li iko od vas saoseća sa porodicom Milorada Vukašinovića, njegovom decom Milošem, Milijom, Nikolom i njegovom suprugom Marijom? Poseduje li iko u opoziciji empatiju? Da li je sledeći korak fašista u Novom Sadu koji ispisuje ove fašističke grafite na kući zamenika predsednika REM, da li je sledeći korak da možda kukasti krst urežu na čelu gospodina Vukašinovića ili gospođe Olivere Zekić?

Inače, višedecenijske novinarske karijere i ugled gospođe Zekić i gospodina Vukašinovića su besprekorne kao i njihov ugled, uskoro završavam. Tajkunski, to smo utvrdili na sednici Odbora za kulturu. Tajkunski antisrpski medij vrše protivzakonit pritisak na članove Saveta REM, zbog čega? Pa ne bi li podobni mediji, Šolakovi mediji dobili profitabilnu tzv. nacionalnu frekvenciju koju bi onda šta - pa, zloupotrebljavali upravo protiv nacije i predsednici Saveta REM Oliveri Zekić godinama isti tajkunski medij crtaju metu na čelu samo zato što je predsednica REM koju je izabrala ova vlast, to je jedini razlog.

Pretnje članovima Saveta REM u ovoj godini su se pretvorile u pravu kampanju u kojoj se ne biraju sredstva i štrajk i protest REM, koji je srećom završen, je usledio posledugogodišnje kampanje u kojoj REM stalno primoravan da kompaniji „United Media“ podari nacionalnu frekvenciju.

I, moja poslednja rečenica, moja poruka tajkunskim medijima i kompaniji „United Media“ je i ovom delu opozicije koja arlauče, cvili ovde - pustite REM na miru, pustite ih da rade po zakonu, da odlučuju bez pritisaka, to je zakonska obaveza svih pa i tajkunskih medija, pa i ovog cvilećeg dela opozicije, pa i kompanije „United Media“. Živela Srbija. Hvala vam.

Poslovnik?

Poštovani predsedavajući, uvaženi koleginice i kolege narodni poslanici, reklamiram član 106. Poslovnika gde je prethodni govornik govorio van teme van dnevnog reda, uvredljivo se obraćajući predstavnicima opozicije, što nema apsolutno nikakve veze sa ovom tačkom o kojoj mi danas govorimo.

Ja bih pretpostavio kada je ministar malopre govorio o finansiranju RTV i RTS da država treba da stane i da pomogne u takvim nekim situacijama, ali mislim da mi treba da čujemo i da pričamo o tome kako recimo na tim medijima treba da se čuje o problemima radnika o štrajkovima, o tome kako radnici Pošte štrajkuju glađu, kako štrajkuju radnici Ziđina, radnici Resavice, itd.

Da smo u ovoj tački dnevnog reda i u ovom zasedanju mogli da predložimo dopunu dnevnog reda, mi bismo predložili jedan zakon o radu čime bismo pomogli i ministru i Vladi da mogu da reše probleme tih državnih službenika, nameštenika, jer na taj i takav način posle godinu dana rada, svako od njih bi dobio …

Ako mogu da vas zamolim, da ne ulazim u obrazloženja šta biste predložili, a nije predloženo. Znači, ako je vezano za ovu povredu od malopre ukažite slobodno, a da ne idemo u ovo što ste počeli sada.