Hvala vam.

Reč ima Sanja Jefić Branković. Izvolite.

Poštovani predsedniče, ministre, članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, kolege iz moje poslaničke grupe su tokom jučerašnjeg dana govorile o svim ovim zakonima koje mi danas imamo na dnevnom redu, pa ću se ja danas osvrnuti samo ukratko na zakon, na Predlog zakona o izmeni zakona o državnim službenicima.

Dakle, Zakon o državnim službenicima propisuje obavezu i to smo tokom jučerašnjeg dana i mogli da čujemo od strane ministra, propisuje obavezu sprovođenja javnog konkursa za prijem u radni odnos na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla.

Poslednjim izmenama ovog zakona ova odredba je odložena, odnosno početak primene ove odredbe odložen je za 2023. godinu, koliko se ja sećam, a sa ciljem da se državni organi na vreme pripreme, odnosno da stvore listu kandidata koji su učestvovali u javnom konkursu i ispunili tražene uslove za izbor, ali nisu bili izabrani tom konkursnom postupku, kako bi se oni uključili u proces rada, a da ne bi ponovo sprovodili taj konkurs odnosno konkursni postupak od početka.

Moram da kažem da je još od trenutka kada je uvedena tzv. zabrana zapošljavanja 2013. godine donošenjem Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru a zatim i kroz Uredbu o postupku za pribavljanje saglasnosti za prijem za stalno, što bi se reklo, mi imamo zaista i negativne, ali i pozitivne efekte jedne ovakve mere koju je država sprovela.

Što se tiče pozitivnih efekata možemo reći da je donekle usporen, da kažem, proces prijema za stalno u javnim službama, ali sa druge strane prema podacima u periodu od 2013. do 2019. godine samo šest posto je smanjen broj zaposlenih u javnim službama i mislim da tu još uvek ima dosta posla.

Ona jeste dala određene efekte u trenutku kada je ovaj zakon donet. Sada, pošto ova obaveza ne postoji, ona postoji samo u ograničenom obimu, ona i dalje sprečava da se sprovede jedna sveobuhvatna kadrovska kontrola, odnosno kontrola planiranja ljudskih resursa i upravo iz tog razloga je i podnet predlog da se primena ove odredbe odloži za naredne dve godine kako bi se omogućilo da se sastave te liste kandidata, odnosno da se na taj način ljudski resursi bolje planiraju.

Najpre, važno je pomenuti i činjenicu da je u Srbiji, koliko god se to činilo nelogično, broj zaposlenih u javnom sektoru znatno manji u odnosu na broj zaposlenih u javnom sektoru u predelu centralne i istočne Evrope, pa tako recimo u Srbiji na svakih 100 zaposlenih samo sedmoro radi u javnom sektoru.

Prema podacima Zavoda za statistiku 2016. godine Srbija je imala blizu 450 hiljada zaposlenih u državnom sektoru i imajući u vidu i to da pretendujemo da postanemo članica EU lično smatram da će se taj birokratski aparat povećavati, ne zbog toga što mi to tako želimo nego što ćemo morati da prilagodimo način svog rada, ali i institucije i službe koje će morati da rade kako bi usaglasile i svoje poslovanje, ali i svoju politiku sa politikom EU.

Mislimo da je ovaj predlog dobar i podržaćemo ga u danu kada se o njemu bude odlučivalo. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Đorđe Pavićević.

Hvala.

Ja ću preskočiti obraćanje jer nam je gospođa Božić juče uzela bez upozorenja vreme koje bi inače mogao da utrošim na drugi način, ali to ima veze i sa onim što ću pričati, ima veze i sa načinom na koji se ovde vodi Skupština i sa načinom na koji se vodi država. Prosto, na neki način se ne dozvoljava da se čuje drugačiji glas i samo ono što odgovara vladajućoj strukturi jeste ono što može da ima svoj prostor ili svoje mesto.

To, prosto, vidimo i u ovoj raspravi i na način na koji je ona vođena o zakonima o kojima je reč, jer je reč o dva vrlo važna stuba ove vlasti, jedan su mediji a drugi je stranačko zapošljavanje. Znači, kada je reč o medijima i kada je reč o finansiranju javnih servisa, konkretno u ovom slučaju, kao i Zakonu o državnim službenicima imamo potpuno identičan mehanizam na snazi. Znači, imamo mehanizam gde se svaki put produžava nekakvo v.d. stanje, produžava se stanje u kome mi u stvari ne poštujemo postojeći zakon, odnosno ozakonjujemo nepoštovanje postojećeg zakona. Ako pogledate koliko puta se od 2014. godine menjao zakon videćete u stvari da je to bilo 2014. 2017. 2018. 2020. godine, pa sada opet 2022. godine, a za javni servis svake godine imamo to produžavanje za godinu dana, načina finansiranja.

U čemu je problem? Problem je prosto u tome da se raspišu javni konkursi ili da se uredi stabilno finansiranje i predvidivost finansiranja javnog servisa, tako da ne zavisi od nečije odluke svake godine na kraju godine.

Znači, već dve, ali tačnije pet godina mi ne možemo da implementiramo zakon o državnim službenicima. Zašto? Zato što nemamo vremena da se raspišu javni konkursi za one koji su zaposleni na određeno vreme.

Juče smo na odboru recimo čuli opravdanje da je to zato što se uvodi novi sistem informisanja i novi sistem evidentiranja službenika, da je bila korona pa onda dve godine nije bilo normalno da se raspišu takvi konkursi.

Pretpostavljam da ćemo za dve godine slušati o tome da su bile velike suše, velika vrućina, klimatske promene i da onda nismo mogli da raspišemo te konkurse i da na neki način zaposlimo ili obezbedimo bolji položaj onim ljudima koji se zapošljavaju na takav način.

U plenumu je to opravdanje potpuno izostalo. Čuli smo opravdanje da je to zato da ljudi ne bi izgubili posao. Prosto je stvar odluke Vlade kakav će bit tajming, da li će sada u decembru na kraju godine poslati Predlog ovog zakona ili je mogla u septembru na primer da raspiše te javne konkurse pa ti ljudi ne bi izgubili posao.

Osim toga, kada se sprovedena reforma pravosuđa, kada je sprovedene optimizacija sudova 2.200 ljudi je izgubilo posao, a onda odjednom u novoj sistematizaciji je 1.900 dobilo radno mesto.

Znači, za tih 2.200 ljudi se nije postavio taj problem, ali ovde jeste. Prosto, ova Vlada neće da raspiše javne konkurse i to može da se vidi i po ostalim oblastima koliko imamo postavljenja koja su u v.d. stanju, a neka čak i do osam puta u istom v.d. stanju. Znači, protivzakonito.

Toliko od mene. Mislim da mi je isteklo vreme. Hvala vam.

Ne želite više da govorite?

Ne. Tamo je bilo da imam četiri minuta i 40 i nešto sekundi, ali ukoliko želite da mi vratite vreme koje je oduzela Sandra Božić koja je protiv Poslovnika to uradili, ja mogu da nastavim, jer ono što mi se čini da jeste problem…

Ako imate još nešto da kažete, da dovršite misao, možete. Znate da uvek može.

Hvala. Imam da kažem da dokaz da Vlada neće to da uradi jesu upravo ova v.d. stanja. Ukoliko pogledate istraživanje „Transparentnosti“ recimo koje je urađeno o tim stvarima više od 70% postavljenja bilo je protivzakonito, a samo 41% postavljenja je urađeno po konkursu. Znači, ostalo su ili v.d. stanja ili su upražnjena radna mesta.

Ono što bih ja apelovao jeste da mi to više ne radimo, da ova Skupština produžava to v.d. stanje, predložite nam i stabilan način finansiranja javnih servisa i raspišite javne konkurse da ne držimo ovo stanje u kome u stvari se reprodukuje stranačko zapošljavanje, a onda ćete nam govoriti o tome kako dobijate izbore na fer i slobodnim izborima. Hvala.

Sada ste završili? Dobro.
Vidite kako se, strašno kako ste rekli, vodi Skupština i strašno vodi država. Uvek dobijate više vremena, nego što vam sleduje.
Reč ima Zagorka Aleksić.

Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege.

Ja bih se osvrnula na Zakon o potvrđivanju Drugog dodatnog protokola, uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu, o pojačanoj saradnji i otkrivanju elektronskih dokaza. Ovaj protokol je dopuna Konvencije o visokotehnološkom kriminalu koja je doneta 2001. godine i Prvom dodatnom protokolu koji je donet 2003. godine. Novi protokol je prilagođen izazovima sadašnjeg vremena i smatramo da je značajan za našu državu, zato što postoji povećana potreba za saradnjom između država koje su potpisnice ove konvencije.

Poslanička grupa JS će podržati ovaj zakon, zato što smatramo da će on unaprediti borbu protiv visoko tehnološkog kriminala koji je u porastu, ne samo kod nas, nego i u celom svetu.

Kada govorimo o visokotehnološkom kriminalu, naravno da on podrazumeva prostor ogromnih prevara i zloupotreba, međutim iz našeg posebnog tužilaštva, za visokotehnološki kriminal, navode da se najviše istražuju krivična dela, ugrožavanja sigurnosti, proganjanja i uznemiravanja.

U koliko se samo osvrnemo na godinu koja je iza nas, imamo više vrlo ilustrativnih primera visokotehnološkog kriminala. Možemo da se setimo samo lažnih dojava o bombama i one su se ticale i našeg aerodroma i letova i objekata, kao što su tržni centri i institucija, i ono što je najgore škola i fakulteta. Sve te lažne dojave bile su posledica vrlo organizovanog visokotehnološkog kriminala, međutim videli smo da je pre dva dana i uhapšeno jedno osumnjičeno lice.

Nažalost podaci pokazuju da su i deca žrtve visokotehnološkog kriminala i to je ogroman problem sa kojim se ovo društvo suočava i JS podržava napore, ozbiljne napore ove države da ovom problemu stane na put i pre samo, čini mi se par meseci smo imali uspešan nastavak akcije „Armagedon“, u kojoj je uhapšeno šest lica pod sumnjom da su izvršili krivično delo pedofilije.

Takođe, mislimo da ne smemo ignorisati da je sajber nasilje u uskoj vezi sa vršnjačkim nasiljem, koje je zastupljeno među maloletnim licima školskog uzrasta. Mnogo toga se sada prepoznaje, kao sajber nasilje i ovo je zaista jedna velika tema i toliko je novih termina, izraza koji su u vezi sa ovom temom, na primer „onlajn buling“, „fejmovanje“ i to su samo neki novi termini.

Videli smo da je radna grupa Ministarstva prosvete za sprečavanje nasilja dala preporuke i da će te preporuke definisati, kako su rekli do kraja meseca. Mere, što se tiče ovog pitanja su zaista nužne. Međutim, mi iz JS smatramo da je ključ rešavanja ovog problema u prevenciji, a ne u nekim strogim kaznama. Dakle, u prijavljivanju nasilja, u prevencije i u pomoći. Pomoć, kako deci koja su žrtve vršnjačkog nasilja, a tako i onoj deci koja ga vrše.

Ja bih pomenula i platformu „Čuvam te“, vrlo inkluzivna platforma i primer dobre prakse koja uključuje i rad sa decom. Naša država ima vrlo dobre okvire, međutim složićemo se da dodatnog rada na ovom polju nikada nije dovoljno.

Za ovaj, kao i za ostale zakone koji su na dnevnom redu, Vlada će imati podršku JS. Hvala vam.