To je bilo dva minuta.
Inače interesantno je da se produžava angažman na neodređeno.
Milenko Jovanov ima reč.

„Pajtić zaposlio 2.000 tetaka, strina i šurnjaja“. Kaže: „Boško Perošević ostavio 670 zaposlenih, a sada je Pajtić povećao administraciju na 2.700“. kaže Goran Ješić, ne ja, Goran Ješić. Tako se pravi kasta, tako se pravi vojska, ali ni ta vojska nije dovoljna kada nema politike, jer to što je taj napravio sa 670 na 2.700 nije dovoljno, jer je sam stranku u kojoj je bio nazvao „brodom ludaka“, tako da očigledno znate kako se pravi kasta zaposlenih itd, znate da to pripišete drugima jer polazite od svoje psihologije, ali ne znate da kažete šta je ono što je suština koju ste napisali u amandmanu, nego pokušavate tu opet da vratite stvari na pretnje. Samo, ovoga puta, šta kažete, neće biti amnestije?

Kome vi pretite više?

(Srđan Milivojević: Što je to za vas pretnja?)

A šta je, kaže: „Što je to za mene pretnja?“ A šta je „neće biti amnestije“? Šta je to? Kako vi to tumačite?

(Srđan Milivojević: Pa nećemo da vam pustimo Belivuka iz zatvora?)

Jedini problem što nećete da ga pustite, jer ga niste vi ni uhapsili, nego mi, tako da nema vi šta nikoga ni da puštate.

(Srđan Milivojević: Niste ga uhapsili vi, nego policija.)

Nemojte vikati, pobogu čoveče.

Milivojeviću, bez vikanja i urlanja.

Imate vrlo istančan smisao za pristojne poruke koje upućujete „neće biti amnestije“, „završiće Danilo i Andrej u šahtu kao Gadafi“. Imate li još neku lepu poruku da nam uputite? Nemojte te poruke preteće, stalno pretite nekom, čoveče.

Prvo, mi se vas ne plašimo, to pod jedan. Ne plašimo vas se.

(Srđan Milivojević: Nemate ni razloga.)

Niti ima razloga da vas se plašimo, niti vas se plašimo, a to što se vi, ponovo vam kažem, dodvoravate ekstremnom delu vašeg biračkog tela, to je vaša stvar. Vi budite njihova maskota, to je vaša stvar. Ne interesuje me to, ali prestanite da pretite više ljudima.

Vi nama pretite, pazite vi sada ljudi ovaj paradoks, oni nama prete šta će da nam rade kad mi više ne budemo vlast, a oni budu vlast. Mi smo sada vlast. Šta to treba da znači, da mi sada vama treba da radimo to što vi nama obećavate?

(Srđan Milivojević: Već ste radili.)

Ne pada nam na pamet. Ne pada nam na pamet, jer da to radimo ne bi ste vi sedeli tu. Mi bi smo udarili na onoga ko je najinteligentniji, najsposobniji, najelokventniji predstavnik te vlasti, vaše bivše, žute. Mi bi smo prvo vas na neki način gledali da isključimo iz političkog života.

Vi nama pretite lustracijama, vi nama pretite da ćete da nas jurite po ulicama, vi nama pretite šahtovima, vi nama pretite da neće biti amnestije kad vi dođete na vlast. Mi smo sada vlast, našta bi ova zemlja ličila da mi sada vama to radimo, pobogu ljudi, dajte malo razmišljajte o tome?

(Srđan Milivojević: Sad i nikad više.)

O tome opet nećete vi odlučivati da li sada ili nikad više, odlučiće građani. Kad građani budu procenili da treba da glasaju za stranku koju njen predsednik nazove „brodom ludaka“, oni će da glasaju i ja nemam problem sa tim, ali dok ne budu građani odlučili za stranku koja sama sebe zove „brodom ludaka“, sedite tu gde, nosite žuto džemperče i uživajte.

U svakom slučaju, ono što jeste suština, to je da vi odlično znate kako se prave kaste zaposlenih sa 670 koliko je pokojni Boško Perošević ostavio, na 2.700 pa vi gledajte, i to po rečima Gorana Ješića – tetke, strine, svaje i šurnjaje. Hvala.

Ako sada dozvole i Đuta Jovanović i ovamo, znači ostao je podnosilac Dragan Nikolić. Izvolite.

Gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, opozicija je u ovom parlamentu već četiri meseca. Opozicioni poslanici su uzeli učešće prilikom predlaganja svih zakona tako što smo dali amandmane.

Podvlačim da ni jedan amandman opozicije od strane vladajuće stranke nije prihvaćen, što je manir nezapamćen u parlamentarnom životu Srbije.

U tim amandmanima je bilo dosta dobre volje, bilo je dosta stručnosti i ozbiljnosti. Međutim, vladajuća stranka je odlučila ne pitajući svoje koalicione partnere, naravno, da odbije sve naše predloge i sve naše amandmane.

Srpska stranka „Zavetnici“ je imala nameru da vezano za Zakon o izmeni Zakona o državnim službenicima napravi izmenu u tom smislu da se rok od dve godine, kako je predviđeno ovim predlogom Vlade Republike Srbije, rok smanji na godinu dana, odnosno da se…

Predsedniče, ja bih vas stvarno zamolio da preko mene ne idu poruke dok ja govorim, dobacivanje sve vreme. Vi ne čujete ili, bolje rečeno, pravite se da ne čujete, ali dobro, to apsolutno ništa nije novo.

Mi smo dali predlog da se taj rok smanji na godinu dana. Znači, da nema konkursa još godinu dana, a da ga onda od 1. januara 2024. godine bude u Srbiji, da bi tada oni koji su najbolji, najškolovaniji, koji imaju najbolje reference, budu izabrani za određene državne službenike.

Imam još jedno pitanje, pošto je…

To bi bilo dva minuta.

Da li je Ana Brnabić služila vojsku? Hvala.

Prvo, to što vas ja nisam slušao u nekom trenutku jer je dolazio narodni poslanik da pita nešto, mislim da treba manje da vas zabrine od činjenice da vas ne sluša ni rođena poslanička grupa. Opet ste sami u tim klupama. Bolje se brinite oko toga.
A za ovaj pokušaj duhovitosti od malopre izričem vam opomenu.
Robert Kozma, po kom osnovu?
(Robert Kozma: Neću sad.)
A, čekate, nećete sad.
Čitam sledeći amandman, a vi samo slušajte.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić, Stefan Jovanović, Borislav Novaković i Ivana Parlić.
Podnosilac Novaković ima reč.

Poštovane građanke i poštovani građani Srbije, danas kada razgovaramo o setu medijskih zakona i danas kada razgovaramo o Zakonu o državnim službenicima, samo jednu dimenziju nismo osvetlili, a koja je presudno važna, to je da informacija, i to pravno valjana, stigne do vas.

Nažalost, u ovoj državi se od predstavnika vlasti izriču opomene i izriču rečenice i pretnje koje novinare onemogućuju da budu objektivni, nepristrasni i sve vreme se vrši pritisak na novinare.

Podsećam da je i Evropska komisija u svom izveštaju konstatovala da kada je u pitanju sloboda izražavanja u Srbiji, nije postignut nikakav napredak.

Reći ću vam rečenice koje je izrekao Vladimir Đukanović juče na televiziji Pink, koje predstavljaju direktnu pretnju slobodi novinarstva. Citiram - Čitam naslove, evo čitam Novu S, krenulo je, evo, udarna je vest da se oglasila kosovska policija, i onda citira – nije bilo napada na nas, niti razmene vatre sa Srbima, mediji različito izveštavali o pucnjavi u Zubin Potoku, oni na sve načine pokušavaju da opravdaju albansku stranu, misleći pri tom na portal Nova RS. Ako dođe do sukoba, najveći problem Srbija će imati od ovih luksemburških medija. Apsolutno će se najveća kampanja voditi odavde.

Ovo je otvorena, praktično, ovim rečenicama je otvorena sezona lova na novinare. Ovo je poziv na linč. Ovo je verbalno nasilje, a verbalno nasilje uvek prethodi faktičkom nasilju. Posao nas u politici je da stvorimo okolnosti i uslove u kojima će novinari moći bez opterećenja i bez pritisaka da govore. Mediji, slobodni mediji su kiseonik demokratije. Tamo gde nema slobode medija, nema ni demokratije. Mislim da o tome treba danas da govorimo. Hvala.