Pa, prosto nije bilo osnova za repliku, ali moram neke stvari prosto da kažem. Na početku rasprave je kolega Rističević rekao kako će da se odigrava ovo danas i tačno se tako odigrava. Dakle, na početku rasprave su poslanici neki opozicioni tražili da ovde u salu dođu ministri i da ministri odgovaraju i šta rade ministri i tako dalje. Posle toga je ovaj vredan kao rubin, vikao iz sveg glasa urlao - gde je ministarka Vujović, šta ona radi i tako dalje. Sada se kaže - ministri su na terenu ne valja što su na terenu. Znači, šta god da se uradi, oni će da kažu da to ne valja. Šta god da se desilo, oni će da kažu da to ne valja i to je poenta. Najbolje bi bilo da ministri sede i da režu elektronske ribizle i kače na svoje Instagram profile, to bi rešilo sve probleme, tako rešava probleme onome ko najviše problema ovde ima.
Ono što jeste suština, to je da mi jednostavno prisustvujemo nečemu što je negacija bilo čega, šta god da se uradi, e nije tako trebalo, trebalo je nešto suprotno. Dakle, a šta bi drugo trebalo da rade ministri nego da budu na terenu. Šta bi drugo trebalo da rade ministri nego da rade ono što im je u nadležnosti i sada im neko odavde drži lekciju da im kaže, e to nije trebalo, nego treba ovako kako vam ja pročitam. To jednostavno je toliko neozbiljno, da ja stvarno ne znam ni šta bih rekao.
Najzad, pošto je svima toliko stalo, nisam video da je neko odavde ustao, pa otišao dole da se priključi, da vidi da li treba nešto da pomogne ili ne znam ni ja šta. Zašto? Zato što tamo nema kamera RTS-a da to snime, nego će ovde u holu ili ovde u prenosu da pričaju kako im je jako teško, kako im je jako žao, kako je vlast kriva itd.
Sada rade isto ono… Samo ću vas podsetiti, poštovani građani, na one priče - plutaju leševi po Obrenovcu. Sećate li se te priče? "Desetine hiljada mrtvih u poplavama u Obrenovcu". "Spaljuju leševe u visokim pećima". To su isti oni koji danas ovde od ove nesreće pokušavaju da naprave nekakav politički kapital.
Dakle, država Srbija radi ono što joj je na raspolaganju, ministri rade ono što im je nadležnost. Trenutno se vrše od strane MUP-a i od strane nadležnih službi istraživanja kako je došlo do ovoga, a onda će biti najzad i rečeno da li je u pitanju ljudski faktor ili nešto drugo, pa ćemo onda moći o tome i da govorimo.
Najzad, ovaj što uspe u stomaku da unese flašu "Rubina" svaki dan kada dođe ovde… Dakle, nije još delirijum, ali skoro će. Nije još delirijum…
Što se ljutiš sada? Što vičeš? Što vičeš?
(Aleksandar Jovanović: Da me bolje čuješ.)
Da te bolje čujem? Pa, ja tebe čujem odlično. Malo zaplićeš jezikom, ali te čujem i je sve u redu.
Rekao sam ti i prošli put - čuješ se. Čim uđeš, čuješ se.
Pošto si rekao Atlagiću da je otrovniji od sumpora, ti se osećaš više od sumpora. Verujem da ti je to prihvatljiv način razgovaranja?
Rekao sam ti jednom i govorim ti ponovo - svojim uličarskim forama me apsolutno ne impresioniraš. Nemam nikakav problem da ti odgovorim onako uličarski, da me razumeš.
Vidi, ne postoji poslanik u ovom, ni u prethodnom sazivu koji se hvalio time da je predmet požude Marijana Rističević i Marka Atlagića. To si radio samo ti, a onda, kada ti nisu odgovorili, si Rističeviću slao poruke i zakazivao mu sastanak sa sve srcem.
Pa, pohvali se. Okači i ti na "Instagram", kao što ovaj kači. Pokaži ljudima kako šalješ čoveku poruke sa srcem i kako mu tražiš sastanak.
Ja razumem tugu predmeta požude Marijana Rističevića i Marka Atlagića, po sopstvenom priznanju. Verujem da si ti počastvovan time što si predmet požude Marijana Rističevića i Marka Atlagića. Verujem da zbog toga što nemaš pozitivan odgovor još više koristiš taj "Rubin" i sipaš ga u sebe, samo molim da prestaneš da urlaš, da prestaneš da dobacuješ.
Imao si prilike da govoriš, ništa pametno nisi rekao. Ništa pametno nećeš dobaciti ni iz klupa. To što zabavljaš okolinu, to je u redu, to su uvek radili đaci u magarećim klupama, u kojima sediš i ti. Tome služiš. Oni se raduju, malo se smeju, malo se ne smeju, malo prevrću očima, malo zapuše nos, ali to radiš.
Evo je i poruka - šta radiš večeras, pa srce. Pa kaže – nedostaješ. Takve poruke šalješ čoveku? Pa, šta radiš ti? Pa, ovo je… Kaže – ljubim te, pa pet "m" u poruci. Šta znači to mmmmm?
Kako to? Kako to? Čoveče, pa ti si seksualni predator. Ti sa agresivan, ti nasrćeš na čoveka, bre. Ostavi čoveka na miru. Prestani da proganjaš i da seksualno uznemiravaš čoveka. Prestani to da radiš. Prestani to da radiš.
Sada slobodno nastavi da dobacuješ. Ja ću ponovo nastaviti da ti se obraćam.
Nećeš više? Dosta ti je za danas? U redu. Ako ti je dosta za danas, onda je u redu.
(Aleksandar Jovanović: Koja si ti paljevina.)
Ja paljevina? Možda sam i paljevina, ali nemoj da se pališ na mene, molim te. Preklinjem te, nemoj.
To što te je Marijan odbio, to ne znači da ću ja da te prihvatim. Znači, prestani to da radiš.
E, sada smo završili sa ovim što dobacuje.
Da li ima još? Da li treba još?
Dakle, poenta jeste u sledećem. Ovu sednicu treba da završimo u skladu sa dnevnim redom, a ne sa onim o čemu niko od nas u ovom trenutku nema dovoljno informacija. Dakle, svi državni organi su usmerili svoju pažnju na događaj koji se desio. Kada budemo imali informacija, onda možemo o njima i da raspravljamo. Do tada, da nagađamo, da pričamo ponovo o leševima koji plutaju, koji se spaljuju i tako dalje, nema ni smisla, a nije ni na dnevnom redu.
Hvala.
(Ivana Parlić: Povreda Poslovnika!)
(Đorđe Miketić: Povreda Poslovnika!)
