Zahvaljujem se gospodine predsedniče.
Sada ste mogli da čujete od uvaženog narodnog poslanika kako izgleda školski primer kada imate dvostruke aršine.
Kada pročitate presudu protiv jednog narodnog poslanika iz vlasti zbog reči koje je izgovorio na sednici Narodne skupštine, onda kaže, onda teza glasi – ne smete to da radite zato što utučete na nezavisnost pravosuđa, a ne utičete na nezavisnost pravosuđa kada ne da nije donete presuda, nego se ne vodi bilo kakav krivični postupak. Za najcrnje i za najgore kriminalce proglašavate Aleksandra Vučića, Andreja Vučića, Danila Vučića, Zvonka Veselinovića, Milana Radojčića, čitav niz Srba sa KiM, pola Vlade Republike Srbije. Čekajte, jel taj princip važi samo za vas ili taj princip važi za sve?
Vi biste hteli da princip nezavisnosti pravosuđa važi samo kada ste vi u pitanju, a kada je u pitanju, evo konkretno, narodni poslanik iz SNS, odnosno izabran sa liste SNS, Marijan Rističević, a inače predsednik Narodne seljačke stranke, stranke koja ima dugu političku tradiciju i tradiciju koja je za poštovanje, onda ta presuda ne sme da se komentariše, ali zato možete slobodno u Skupštini, van Skupštine, na televizijama koje vode uređivačku politiku onako kako vama odgovora da ljude nazivate kriminalcima, lopovima, vođama klana, da su oni naredbodavci najgorih mogućih krivičnih dela itd.
Dakle, ja sam pročitao jednu presudu koja je eklatantan primer da mi iz SNS ne da ne kontrolišemo pravosuđe nego nemamo nikakve veze sa postupkom donošenja presuda. Presude se donose na štetu nas iz vlasti. Kada kažem – nas iz vlasti, to kažem i zbog toga što se i protiv mene vodi jedan parnični postupak zbog reči koje sam izgovorio ovde dok sam bio narodni poslanik. Tužio me je gospodin Stevan Dojčinović. On je inače blizak vašoj političkoj opciji. I za mene Ustav ne važi.
Evo ja sam kao neki ministar u Vladi Srbije. Imam neku strašnu moć. Član sam SNS. Ne može mi niko ništa, ali zato sud me poziva kao tuženog da odgovaram zbog reči koje sam izgovorio ovde na sednici Narodne skupštine samo zato što sam postavio pitanje kako se finansira nevladina organizacija koju vodi gospodin Stevan Dojčinović.
Odakle tim nevladinim organizacijama toliko novca? Niti se bave nekom privrednom delatnošću, niti su registrovani kao privredna društva. Imaju ljudi novca na bacanje. Voze skupocene džipove, žive u vilama na Dedinju, imaju nekretnine u inostranstvu, imaju potpuno netransparentan način finansiranja. I, to sad kad postavite kao pitanje u Narodnoj skupštini, sud smatra da ste povredili nečiju čast i ugled, da ste napravili, da ste prouzrokovali nekome nematerijalnu štetu i poziva vas na odgovornost zbog reči koje ste izgovorili na sednici Narodne skupštine.
E sad, hoću da kažem samo još nekoliko stvari, i time završavam, gospodine predsedniče.
Na televiziji „N1“ imate jedan serijal koji se zove „Junaci doba zlog“. Ja mislim da Gebels, da je živ, da bi se poklonio do crne zemlje onima koji su smislili takav koncept emisije. Kako izgleda ta emisija? Nadam se da ste gledali. Ja sam gledao više tih emisija. Maja Gojković, kaže – balerina sa kokardom. Goran Vesić – telohranitelj betona. Aleksandar Šapić, kako je naziv emisije – neki „kjubik“. Onda imate emisiju o Ivicu Dačiću, Aleksandru Vučiću, o Tomislavu Nikoliću, o Vojislavu Šešelju, o velikom broju ljudi koji su se bavili ili se još uvek aktivno bave politikom.
Pazite sad kako izgleda ta emisija. Ona traje nekad 50 minuta, nekad 55 minuta, nekad sat vremena, nekad malo duže, nekad malo kraće. Otprilike sat vremena i u tih sat vremena baražna paljba po čoveku ili ženi koja je tema emisije. Sve najgore, od detinjstva, pa do današnjeg vremena. Te uradio ovo, te uradio ono. Te je kriminalac, te je lopov, te je kupio diplomu, te je pozivao na ratne zločine, te je proterivao Hrvate, te je hteo veliku Srbiju, te je prouzrokovao NATO bombardovanje, te je ubio Ćuruviju. Dakle, sve najgore što može da se kaže. Ali, ta emisija ima jedan mali detalj – osoba o kojoj se govori ne može da progovori ni jednu jedinu reč. O njoj govore, na primer o Maji Gojković znate ko govori – Bojan Pajtić, Bora Novaković, neka novinarka Ana Lalić, novina Vuk Cvijić. To bi bilo isto… Sad zamislite vi koji se pozivate na slobodu medija, koji se pozivate na slobodu mišljenja, koji kažete… Evo, sad kolega kaže – svako je kriv dok se ne dokaže suprotno. Treba poštovati princip nezavisnosti pravosuđa. Sve se ja slažem sa tim.
E sad, zamislite da na nekoj od televizija za koje vi kažete da su režimske televizije se napravi, recimo, emisija o Bojanu Pajtiću, o Bori Novakoviću, o Borisu Tadiću, o Dušanu Elezoviću, itd, i da u tu emisiju pozovete Marka Atlagića, Marjana Rističevića, mene, Milenka Jovanova, Vladimira Orlića, pa na šta bi to izgledalo? A, vi se tim emisijama ponosite. To je vama primer slobodnog novinarstva. Onda za tu televiziju, evo, danima slušamo ovde kuknjavu – gde je nacionalna frekvencija, evo taj zli REM, evo ta Olivera Zekić, gde je sloboda medija, gušite slobodno novinarstvo. Kakvo je to slobodno novinarstvo? Kakvo je to slobodno novinarstvo kad ja sat vremena izgovaram najgore moguće reči o vama, a vi nemate ne minut, sekund vremena da na sve to odgovorite. Pazite koji je to koncept emisije.
Takvi propagandni filmovi znate gde su puštani? Samo u vreme nacističke Nemačke, u vreme Hitlera, od 1933. do 1945. godine. Hitleru su za sve krivi Jevreji, vama su za sve krivi ljudi iz SNS i onda ih častite na tim vašim televizijama koje su, u stvari, političke televizije. Tu nema nikakvog slobodnog novinarstva. Onda se vi hvalite kako, odnosno žalite kako u Srbiji nema slobodnog novinarstva, a to je primer najstrašnije, najcrnje Gebelskovske propagande.
Dakle, ponavljam još jedanput – takvi filmovi su puštani u vreme Hitlera. Hitleru su za svo zlo bili krivi Jevreji, vama su za svo zlo krivi ljudi iz SNS. Vi se pronađite gde ste.